Full text of "Svet Kompjutera 1986 07"

See other formats

nsnnTHKn 



Tema broja; DA LI RACUNARI ZRACE? • Nas KSt; NCR-UNIS PC 6 


cena 


• Specijalni dodatak: NAJNOVIJE IGRE, MAPE 1 POKE-ovi 



PROSIRENI BASIC 
ZA MIKRORACUNAR ORAO 32K 

Naredbe za rad sa datotekama na kaseti Naredbe za upravljanje printera 

Graficke naredbe Ostale naredbe 



CONVERT-prograin za konverziju programa pisanih u 
obicnom BASIC-u 


OPENW 

CLOSEW 

OPENG 

CLOSEG 

LETTER 

SMOVE 

MOVE 

DRAW 

MODE 

PLOT 

CIR 


RATE 

PTR 

PDL 

CHAR 

SOUND 

CUR 

VDU 

EXIT 


KORISNICI MIKRORACUNARA 
ORAO 32K! 


U vas mikroracunar mozete sami instalirati PROSIRENI 
BASIC. 

Cipove sa obicnim BASIC-om zamjenjujemo sa cipovima 
PROSIRENOG BASIC-a. 

Isporuciijemo LJPUTU ZA PROSIRENI BASIC i program 
CONVERT. 

CIJENA ZAMJENE; 7.000.- dinara. 



OOUR,Fl EKTRONIKA 42000 VARAZDIN 
VLADIMIRA NAZORA 2 
lelefon: 042/41-912 telex: 23053 PEL YU 


2 


STCI KOMPJUrERA / /UL - AVGUST 'S6. 



Svi tdutovi u ovom broju obradeoi su oa racunani MacinCosh 



Sekrctar redakcife 
Nataia Uskokovic 


Slrucni saradnici: Vn;a 
Antonie. Predrag Beciric. 
Ivan Gcrencir. Kadivoje 
Grbovic. Nenad IJonjic, mr 
Zorica lelic. Ruder jenv. 
l^ragoslav lovanovic. Zoran 
Kadt^ ic. Znnn Knpelan. 
Vlada Koslic. dr Vukasin 
Vlasmkosa, mr Ncdcljku 
.MaccSic, Vo|islav .Mihailovic. 
Zarko Moriric. mr ljdi|a 
PopoN’ic. Moinir Popovic, 
Sa$a Pusica. AIcksandar 
Kadovanovic, {>{irdc Scnicic, 
Tihoinir Slancevic. Milan 
Tadii. T^an Tcpavac. 
Dragana Timotic. Oimar 
Mecirih 


Vl.irkeiing Ser^^ Marcenko 


lAetplatujEtn se na hsi .5\'ET KOMPIITKR-A' 
line 1 prezune 


Irae i preame _ 
Adresa 


.\<lnsa_ 
Polpis _ 


Pmnerke 6i platiD pouzeem pidiiiTu 


KOMPJLTERA 

izlazi jednom mesceno 
hr. 22; cena 300 dinara 


izda^e i stampa 
NO .Politika". OOl'R 
.Politikin svet* 

Beograd. Makedonska 31 
lelefon 342 391. lokal 368. 

.369 

Redakcija: 320-552 

nireklor NO ..Poliiika". v.d 
dr Zivorad Minovic 

Kukovodilac OOl'R .Poiilikin 
sve!" 

Jeiena JeirTemovic 
Gtavni i odgovomi urednik 
Stanko Stopi^koric 
Strueni urcdnici: Nenad 
Halint. Zoran Mownnski. 
lovan Puzovic. Srdan 
Kadivoisa 

Ukovno-graficka oprema 

Viekoslav Sotarevi^ 

Ijzkior 

Diiiica Milanovic 


Iznenaden^ koje smo najavili u pro§lom bropt doziveli ste na kiosku - dali 
ste too dinara viSe! Za iitchu da vam kazemo da )e to dvobraj (jui - 
avgust) i da ima viSe stranica • prebrojte! 
Pripremili smo vam i neka lepsa iznenadenja, Pre svega, to je specijalan 
dodatak „lgre bez granica", sa najnovijim igrama, mapama i nelzbezoim 
..pokicama". Pa, navalite da sc igratc! 
Primeticete da nudimo znatno viSc zanimijivih clanaka koji na popularan 
nacin govore o kompjiiierima: „Auto bez vozaca". „1J sluzbi reklame", 

„Pomo softver" itd. 

Onima koii se ne i§ra]u, a i takvih ima. nanicnicn je poseban dodatak o 
poslovnoj priraeni. Nckoliko najpoznalijih koropjuterskih firmi predstaviio 
sc sa svojim novim poslovnim aplikadjama. 
Obiavijuiemo. najzad. rczultate na$e cuvene ankete. Sta smo saznali? 
Procilajte. pa cefe doziiati! Sada vam umesto ozbiljnih pitanja nudimo da 
proverite dia li ste .kompatibibir $a nama. Ko sakupi najvt^ poena, £eka 

^ speciialna nagrada! 

Lepo sc odmoritc, novi broj „Sveta kompjutera' iziazi u septembru. O ceni 

' drugi put' 


DEZURNl TELEFON 
NECE RADITl ZA 
VREME GOD. ODMORA* 

Sa vay piuria ponovo cemu poccti 
da oi^ovaramn u PONHDEI.IAK. lb 
a\|usia 


USTEDITElsy, 

Preiplaiom $ifditf 15*^. I'platii maieieinrhit i»a urorawn bri>( 

60811 601-2S~8 HZ pbavcinu ruznaku NO .Prirtika’ OOUR .Prodaia" - 
premia u .Svrt kooqituicra'- biste bil; sipinii d.r « vam broi stizati, 
cii<|K.ni;v I pretpiarni listK i po^iire ^ zaytdso sa pnioerkeni liti 
iotoknpiicmil upUtnke. na naai adieu. 3vet honpjulera'. .Makedonska 31. 
llOMBeo^ 


I ! Lupai A pfriplati obatcriu poslaii aplatiiru ill ajenu foiukoplja. 


NmDZBENICA 

OviBi ncopozjvti narucufem siedect hnijeve casopia ,Svci krimpjutera' 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


3 


DR NEMACKA 


PiSe Zarko Jtakii speci/aiao za .Svet kompfatcra- iz BeHiaji 




U DR Nemackof do 
krafa ove decenije u 
proizvodo/i ce taditi 
S5~90 hdjada 
komp/uterskih 
stanica. Pojedinci 
imaju male sansc da 
kupe racunar za 
sopstvene potrebe 

Ispuniii smD obecanie luce sam 
dobiLi 12 3\’c^ kombinata lelegram u 
koffin piie, .Do 16. apriia sJd^teno vi 
i 37D kfflnpjuten tipa PC 1715. od loga 
1.160 kimuda v-ik od pUna' Sfulan 
aptani oadiacao je ott reci kos je U2- 
tHMtemm giasom sa go\onjice 11. Kon- 
gresa |edinst\e« sooialiaildcc parti|e 
Nemacke, iigcft-cnla Ireaa Sajman 

.Mlada radnica, rnajstor 7a racunare, 
zaposlena u .Robotronovoi* fabrici za 
proi2''odnj'j biro masin.a .FntsJ Te; 
man' u Zcmerdi. za\TBia u siicnom 
$ti!u sroj fcongresni wncr 

Kmnl]3 korapiutera 
ce I dai)c nsti. Od 1 tuna sa na^ih 
mortazmh traka cc. svakih dese; minu 
ta. silazitt po iedan novi kompjutef Do 
kT3ja godine bice jh od 10 hiliada. 

Decenija kompjiitera 

Svakcan. pa i onom najneupu^i- 
jem posoutracu zbivaoja u Palati Re- 


puMils u ctnlni Beilina, morala )e da 
zapadne u oka cintenica da )e kampiu- 
ter bio |edoa od prisutniiih reci u govo- 
nma koji su se duli sa kongiesne gos’Di- 
nice. 0 npma je govoiiU i ladnica iz 
Zemeide ali i kf inmje i dria\-e Erih 
Honekei, a tacuoare nl)e mc^o da za- 
obide oi pcedsednik Minisaiyic^ save- 
a (vladei Vil) 5tof. 

I svi osaii govtmiKi koji su zeleli da 
ukahi na put Tazvoja Nemacke De- 
mokraoke Repablike do kaja ovog ve 
ka nisu mogli da zaotndu komp;u!ere. 
Radunari su posali ledait od k^na 
lemelaca za pogled i put u buducnost. 

Velika painta koja se posvecuje mik- 
rodektnnki ali i svnn modemiin teb- 
lu^ogiiaiiia u NDR nije flovi;eg datu- 
ru. jos na 9. KoogresuJS!^ 1976. go- 
dine istakmid si zabtevi da se vik 
paznie posvett toinpjuterizaciji kako 
.prva driava radnika i seljaka na ne- 
ma^com tiu* ne Ik kasmla za Zapa- 
dom. 

Tadakiji ktagresu zakljufd su. na 
zalost, u^vDom oSali samo na papi- 
ru. Zapadna kampa ]e, cak. pisala o oz- 
btl)DOoi zaost^aniu NI^ a kao dokaz 
za ovu tvrdi^ uziman je odlazak sa 
duznosti genenlnog direktora Jiobot- 
rona' - vodeceg kombinata NDR u ob- 
iasti miboelektronike - Volganga Zi- 
ben koji je smenjen 1982. godine .zbog 
oeispunienja plau* 

Uz subj^vne slabosti koje su prati- 
ie proizvodniu domadh racunara NDR 


le. kao 1 druge zemlie istodnc^ btc*a - 
posle dogadaia u Pol)sko] - osetiia ne 
prijatne posl^ice emba^ Zapada na 
izvoz modeme lehnc^ogije- 

Zboe toga se Nentadka Demokiat^ 
Republika i okrenuia sopstv-cnim sna- 
gama pokuavatuci da domkcni (a- 
mecu skdi lehnoloske izazove Zapada 
Pri\Teda NIW )e dobita vehke zadatke 
ko potvrduie I poslednp kongresni re- 
fent Eiiba Honekera. 

- Raz\’oi ek<»ioinic. zasicA'an na 
pnineni najixivpi dc^gnuca nauke i 
lebnike. rekao je Honeto, bice ^edan 
od osnovmh zadaiaka u narcdnom pe- 
togodiJm. I¥e 16 godina. 1970. goiiiie 
u nakq mdustriji nije IkJo robots dok 
ih jc proste godine vec bib zaptsieno 
S6.600. Do 1990. u proizvodnii a radib 
^-80 hiliada roixHa. Trenutno postoji 
lliOO komj^uteiskih ladnih stanica, 
do kraja ove godine njihov broj ce do- 
.stid IS hiliada a kraiem deceniic bice 
ih B5 do 90 hiljada. 

Promene n obrazovanju 

Ovi optimistjcki i ambictozni plano- 
vi zahtevaju i promene n pon^nju i 
obrazovanju. Podedtom apriia u jav- 
nosti se popivio predlog za novi nacin 
obrazDvanja u informatid. Red je, do- 
duk. 0 pr^iogu radne gnipe Ministai 
kva za visoko i stniduo cbrazovanie 
koji tek treba da dobita driavno* leie- 


no s^-etlo'. ail niegoM al)evi pomdupi i 
3 koliko ]e ambicija napravijen Novi > 
program bi trebaio da omoguci kcob ' 
vauje kadrova kop ce bill sposobni da ^ 
izraduju radunare. njima nikiiju i pra- 
ve. samc$talnc. konsoe programe. 

Ceo ta| posao. caravno. nede id iako. 
U Berlinu se ovib dana prica vk u ko 
)£m )e kompiuter u glavnoi ulozi. Red |e 
0 uvudenju novih kcmi^uteiskih rad- 
mh stanica - skiatxnjce od 

amencke kcmKrukcije .Computer .^i- 
ded Desgn- Computer Aided Manufac- 
ruiing* koje su u kli dobile prevod 
.kompjiiier u utorak - haos u s.'eflu'. 

Ovalw 0 uvodenju kompjuiera u pro- 
izvodnfu kas lala a u zbilji s mora 
pnznali da |c annip radunara. svaki 
dan sve bre^nija. U indukriii i gradevi- 
narstvu. na pnmer, tmnutno radi 4.434 
kompptera i S 221 kanica 

dok u pc^K^nvTedi konsle 'jsluge TOC 
racunara a doknp ove godine ce u lad 
bill ukijuceno |c§ 440. 

N3)C^ tip racunara, bade, koji se 
kwisti u mdustriji le poraenuti PC 
1715- Red je 0 spravi lekcof oko 25 ki 
kgrama kop otuhvaia radunar sa tas- 
tattnom i monrioi. Na kompimcr raoic 
ten prikljuden litampac i ^mpac za 
grafiku a sam koni(^er moie da bude 
pnkijukn na veliki racunar. 

U kataiogu kcmtptutera pik da PC 
1713 mode da bude kionken na radnim 
mestima za konstrukeiju proizvoda. 
kontrolu procesa proizvodnie i kontro- 
iu gotovog prazvoda. Maze da se ko- 
nsti I za obradu tekstova kao i za ko- 
mercipbe posiove u racunovodstvima. 
bankaima, kediorticama. . 

i dok su kompfuteri u proizvodnii 
postaJi realnosl brz koje se ne moie. 
racunan su |o4 redak gost u kucama 
zitelja NDR. Ne zbog toga $to je. 
mozda. intertsovanie tnladih u NOR 
manje nego njihovih vtisjaka na Zapa- 
du Naptotiv. mladi su i ovde najzain- 
teresovanip za otkrivanje tajni ranma- 
ra. Na ovt^odikiian sajmu u Laipcigu. 
na primer, najvTca guiva le Ma na 
staiidovima .R^totrona' i zapadnih 
^oizvodada kcunpiulaa od kojih su 
netd, zbog navaie, moral! i da zaP'ore 
sve^ izlozbene [vostore. 

Problem je, medulim, kao i u vecini 
istocnoevTop^ rental ja, u snabdeva- 
npi trzikta. Doicaca proizvtidnia kom- 
{^lera je. gotovo stoprocentno. orijen- 
tisana na indnstriju i drukvene i driav- 
ite inslitudie uko da za pt^nca ru, 
praktidno, neina mesta. Kombinat 
.Mikmlektronik* proizveo je dosad 
708 kucnih kmipiutera po cent od 
1.700 maraka koji su svi do poslednjeg 
zavriili u Skolania. 

Za krai i ledno malo poiedenje. .Ro- 
bceron' je pocetkom ove godine poceo 
53 proizvodnjom kwnpiuiera u koje se 
ugi^ti]u 16 • bitni mikrDproccsori. U 
poredenju sa svetixn gde su vec uveliko 
u uporrrti 32 - bitni procesori a raz- 
mi3|a se i 0 joii jacima. 


4 


SVIT KOMPJUTERA / JUL - A VGUST M 



SAD 



Usliriicimi! 


i WtnopiKlunima velikt sanse da 
dozivi mail k>k Pono ic da ku- 
pt dnend^ent, kafu i sapun i nasao w 
pred pdicama sa naimanjt dvades«ak 
mta od s\akog prcNZ^-oda. Za ko|u 
(idliicin. ko^j li se ka^ priwkti'’ Neki 
se oiotnu ; odu u cnalu radnju na cos 
kii gdf je izbor maoii ill ga m nema 
dnigi pak pokuSaju da st nekako izbo 
rc $a niasom. 2ivimo u vcku televidje. 
a edf ima wlcviziie iraa •, rfkiama. to 
bar cA’de sn dobro znaju Pralua |e po 
kazala da ce se doitcni poiro^ odhici 
h Z3 pioizvod fi)ii je rtklamu \tt nc 
ede Mdeo Drupm rciinia, uspeh )ed 
n(« proiz^tida umnogome zai'isi i od 
niegovog nastupa na lokalno] televizip 

Animaciia se vec odaino tonsti za 
tdcstzijsko oiivljavanie supe iz konzer 
w ill paste za tube KompjuEerska am- 
mauia 5\e vite zameniuK onu tJasic 
nu. §10 zbog high-tech imidJa Jto zbog 
uJtede u vremenu. U posledniih ndcoh'- 
ko godina pojavilo se rancdn’o nuiih 
firmi koje sv-qk kompiutersko graficke 
usiuge mide reklaninini agencitatna ii 
naravno fiimskim kompanilama - za 
speoiaine efektci 

Jedna od lakuh firmt. U'esterti Ima 
ging iz Kaiifi'rritf iiijjula tako §to je 
vlasnik Daviz kupm )o§ I9$j. 
godinc I6M PC n MlXh graficki 
software i oprerieho se za netoliko spe 
cififnih aplikacitai tzradiiie slaido\'e za 
prtdavania. rddamnc i dizaj 

ne naziva iliv logo) firm! Ceo pnxes 
prailienia reklaine znaino le skracen 
kaze Daiiid Kratiss Ako le klancoim 
postupkorn trebalo dw nedeljc. kom 
piulerom ireha samo ledan dan. Scena 
nsta. reziscr i direktor fotografite 5\'a 
kog trenutka na ekranii ^idc sliku P. 
nainog pmzMxIa i stt detalie ko|i im 
se ne dopadaju ntogu odtiuh i prome 
nit! 

V^'esteni Imaging le v-esio uklopio 
svoiu spectlaliHW - medicindcu fotog 
rafitu i konirtutersku grafiku. fieziiltai 
K ugovor 0 prailieciu medianskih sla[- 
do^a za lebre i profesore Sranlord 
-iuu'erziteia Naucne prez^tanje, po- 
red sbka zahtevaju i posebno 
[eza\anit nekih delova, u\Bca\anie ne 
kih drugih i kombinm'anie sa statistic 
kim po^cima Stanford je ov'ai posao 
pmerio maloj finni kao sro je Western 
tmagine fet se pokazalo da ce ona to 
uoniti Wie i leftiniie od .stafomodne' 
konkurenciie 

DireJctor reklsmne agencite flCM 
Murrae Kalis iz Los Angelesa kaze da u 
poslednie vreme i-ecina klijenata n)ega 
ve finne zahtesa niklaxne kpje korrstt 
kompiuterskii graPku. lake u nektni 


PiSe Zohea fdk speeijaino za _5vef komp/utera" iz Sjujorka 


Kompjuterska aaimadja sve vise zamenjuje 
onu Jdasienu, Sto zbog ^high-tech" imidia, Sto 
zbog uStede u vremenu. V poslednpb nekoliko 
godina pojavilo se wnoStvo malih firmi koje 
svoje kompjutersko-graficke usiuge nude 
reklamnim ageneijama (i naravno - fUmskim 
kompanijama, za specijalne efektej. 


sluca]c\-iraa nna nije bila na|bolje rtSe- 
nje Time valuta zele da pokahi kako 
su u roku sa vrcracnom. HCM je izradii 
svog Daiiispeinijeg spota iradenog za 
Rnnu living Tigers) poveno kompaniii 
Intercom. Saradnja re d\x firme poka 
zab sc uspeinom (airo da HCM ne na- 
merava da sc upuiu u samostalna pro 
!Z\'odniu k«np!i:terskih rekiama Za 
rizliku od nje. komparuia Dancer Fit- 
herald Sample iz Merv Vorka kupiia )e 
svoi sistem Images II Kah da <e lab 
mod jednosiavnije da ekspenmcntdu 
sa novom iehnologi]otii, a i leftmitt je. 

.-Xmenckc TV' slanice sn odavno 
shvaliif da le i TA' program proizvod 
koji neko treba da ;kaii. pa u prema 
tome nekora treba i proriati tena jai- 
nominuDic reklame a udanw vreme 
TV progrania iznosi i do 100.000 dob 
ra. Borba za gledaoce i bolji .rejtin|- 
razumliiva te. ProSIe godme su vodece 
stanice ABC CBS i NBC odludlc da 
maio osavremene svoj izgfed. Kompju- 
terska animadja u izradi za§iilnog zna- 
ka zamemla je kladinu. 

Mi imamo osecaj 

Ideia za simbol CBS a pripada fotin 
LeProvestu. a realizadia kompanip 


Omnibus Computer Graphics. Dizain 
sc saslop 0(1 naipisa .We've Got the To- 
uch’ ill u prevodu ..Mi iraamff osecaj”, i 
oka ko|e }e za§ntni znak CBS-a Relda- 
ma )e zanniiicna vrio high-tech, sa 
snabiim utiskom trace dimenzije, a is- 
lovrcmeno elegantna. lepih boja. Om- 
nibus ;e pomodi komniitera r^anio 
slikn na S delova koji lete po ekmnu 
podevsi od plave poz^ne, preko ma 
lih CBS odi|u. do zveide na zavrsetku. 
Identtfikaaia stanice tra)e 4 sekundc i 
onda krede program. To je bio lek po- 
(etak. Danas se vec sve naiavne Spice 
CBS-a rade kompfurerora 
.Mon Pollack, porpredsednifc CBS-a 
zaduzen za reklamu i promoeije. smai- 
ra da komppiteraka graRka omogucava 
bolie korisceme trece dimenzije i vedi 
pokretljivost predmera na ekranu Sa- 
mtm rim te i glcdaocu zanimljidta 
Prva CBS-ova kompiuierskt radena 
iiajava bib je ncSio skuplja od prethod- 
nih. all. ka^e .Mort Pollack, i ^za}n je 
bio komplikocaniji Realizacija projek- 
ia )e proSIa bez tehnickih ptoUema ali 
je vizuelnih btlo napretek. Posiojala je 
opasnosi da siika bude haotidia. pre- 
irpana i da se predtneii krecu suviSe 
velikotn imzinom CBS je nzikovao, na- 
staMO sa poietnom idejoin i nzik se 


ipak ispiario. Sudeci po rejtingu. rekia- 
ma le Ula pun pogodak. 

Budimo svi tamo 

NBC ie preduhitrio konkurendju 
[bar sto se kon§cen)a kompiutersb 
grafike lice) za Stavih eodinu dana. Di- 
zajn identiftkacije ove stanice kreirala 
je kcmtpaiiiH Marte Ccmtmunications 
iz los Angetesa. Spot le vrio energican, 
podseca na neonska sveita Las Vegasa, 
a slogan je .Izfs All Be There* (,Budi- 
rao SVI lamo'i. Korepiuterska realizao- 
ja je povmrena firmi Pacific Data Image 
(PDIl takode iz Kalifomiie. PDI )e u to 
vreme bal ekspenmentisaci sa neon- 
skim svetlima tako da je denionstracio- 
na traka bib vrio brio golova. Ipak. 
kaze Harry .Marks, predadnik Rrroe 
Marks Cornmunication, proces do ko- 
nacne verzitc bio )e dug i naporan. 

ledan od giavnih razioga zbog ko)eg 
je N'BC prihvatu) kompjutersku aninia 
ciju i^ie ntofutnosi brze promene per- 
spekdve i kretanja u raznim pravcima 
bez promene kadra, ito se fUroorn ne 
raozc postici. Drugi te, naravno. ceaa. 
NBC ima mrezu od oko 100 jrodnih' 
slanica strom sveta. Te stanice imaju 
SVOJ program, ali su im identifikadje 
(logo NBC) iste ill su bar pravijene na 
istom mestu Los .Angelesu, Podrazu- 
meva se da promocioni fmagram treba 
svim .rodactma' i^ruciti za §to krace 
vreme. Kcnnpiuter^ veza se pokazab 
idealnom. 

Odusevicele se 

Zaduieni za rekiamu u stanid .ABC 
resili su da iskorisre popiiiamost high- 
tech tzgJeda muzidkih videO-spoiova. 
Slogan .You'll Love If (.Odiisevifie 
se"] pozalmili su iz pesme Randy Ne- 
wmana zvane .1 Love LA" I.Volim Los 
.Angeles') Izradu rekbme preuzia je 
firma Cranslon.'Csun Productions i 
ako im je vcrovaii, high-iech ljubav se 
nalbolje moie prikazati kontjquter- 
skom grafikom Sve stanidne idennfi- 
karije .ABC-a, bez obzira na vreme emt 
lotanja ill sadr^ programa kome pre- 
thode, imaiu zajednicku temu. slidan 
izgled ) bofu zahvaljujud kompiuteni. 
Spot pocinje potavom .laseisk^' zra- 
ka na ekianu ko|i u brzom dijagoaal- 
nom krelanju prelazi u slogan .Vou1l 
l.ove it". Zatim se u pozadini poiavljuje 
ciuva mreza dondnih zraka, slogan se 
pomera unazad a u cental ulede natpis 
•ABC Spot je mnogo eftktniji od film- 
ski radenih preiho^ika. a cena u nji- 
hov'om slucaju isca. 

Kompfurerska tehnologiia posQie 
svT savTseniia, nwna cena svm niia. 
Kroz nekoliko goditia, pravljenje rekb- 
ma kompjuterom bice ono §to je danas 
cnanje nonastcrom. Uskoro de i firme 
sa malitn budietom modi da za jefiine 
pare naprave efektnu reklamu svojih 
proizroda i skrenu paznju na sebe. Ne 
treba zabemviti da komptuter sam po 
rebi nije t^sie. Uspeh reldame je I da- 
Ije u ideji. 0 kvalitetu onogito se rekla- 
mira i da ne govorimo. 


SVET KOMPJUTERA / JUL - A VCUST ‘86. 


5 



I/O PORT 


ROM 

Mom vas da mi oeko odgovori na pita- 
Bfe koie me dugo muo. Posedt^ iip 
sa oznakom kao oa slki. Nabavio $am 
ga tAzeti delove u Gakksi)u. Kao ilo 
ndtte. MBia prazoroia. Media vas re- 
cite mi: ako je lo ROM. kako se pro- 


_ nsttam: aatsm 


eraoura i za Ma se nioze tqxHTcbiti. Da 
fi se prograiBalor £PRO.M-a a|a je k- 
ma za samograiom obfav^eoa u cado- 
annma 2 , moU upotttbiti bez har- 
dvenkih iuaeoa na Galaksiji? 

Adresa neii&a 

Cip h<fli ji ti a abasif' predsu'- Ic ROM, 
^0 j.naii da sa siobodao raoid isprog 
Tiniirati lako ic prazam. ali dn aa posle 
tcigj nsc nikad iwcej rcon izbnsati. 
Sii. se tiJe KPRO-M prognmaiora ir. 
.Rainaara' 2. cei se raoie korigjti i na 
Galaksiii uz neopfcodan uskn ila se vc- 
/c na ktmektoni rasporeck prensa Gj 
lakspiDoin porlj Softver a FIPRO.M 
prczraniaior nie obiaviKTi u Kaiiitar; 
nw vci 1C obiai iien i: S\ctii korapiuiera 
broi 1 86. 

BURAOKO .SUPER 
SPECTRUM.A" 

\lnoE ni2oa. .iCiLifi-iieno piSu \ zabie- 
\3;u mo aodatxc o .Super Spe-ciru- 
rjii" letiintj iio mozemo da aiijacinio 
je j\Zi??ii3do/a<ir|jitenu jer-ivosknrj 
maltrs jos netna u radaiaraa 
Po nak>i OEcni noiicsa aibnipreKseni 
a mnzda cak ni kasniie. O.ni' sto )C oh 
iavlKno, kao ky sc na sirci vidi, nijc |o- 
:<>\3 Russina yet samo pretikig za nje 
sov spoijni yjled. §to se tice imuiraS 
siiosn, vcrovanifi ic taerw >vc 5ro pise. 
Nanne, SiiKtatr k sinriio poslccniih 
sodimi aana ra/.iijao wu masmu pa 
kaokovidiit.Tboslokg poshoanianv 
w ;ispco da leplasira r:i iriisic ..Vn 
s?rad' 1C \eifi\a!ro hit hrrr.a prosk- eo 
dine I DSiaie nan: sarm? d.i .so Didatnn 
da CO tako ■ naflariii 


DELOVI 

! Ako »liie da knpite noki deo u I 
I sTcn Bwnpaiterobrainc ac na adiu 
; cK sietktifc adresa. 

! IIARiWARi: S-ERVlS 
' ,Al;a^a l-jniMk 

\eni.- 31 A 65215 Mod-.odo 
(0611 612 51 a 

ill 

rSP Electronic 
Jeretoo.a !?, SPl.fT 

■ Oljf finncniKti' bi>2a! ifbcrdclova ! 
I Ti vak koinpiuicre (bez bbzira na i 
I lip. Imapi skorossci | 


EPROM PROGRMATOR 

Pikm u vezi sa izradom Comniodort EPROM pfOgramaKna (5/86|. 

Da ti je polretmo podnozie za EPROM pritikom progtamUanja’ - Nar 
me. ovo niste navel) u spisku materijala. Kod or^joainih uredaja video sam 
podnoz]a sa ruacont. Da ti se kod otoe mora koristiti t^e di obicno pod- 
Dozie za 1C? 

Molim da mi oavedele Cacne oznake i nazive za obe vnte podoo^. 
Osnn toga zeleo bib da opikte na ko^ se sve oacine mohe izbnsati sadrzaj 
U\'-EPROM-a. Obanrzno navedite vreme potrefooo za brisante. Da li pteko- 
racenje toe tTemena moze o^etiii EPROM? 

Zetjko Torak. 

Zaercb 

Podnozte ie nes'pnodtto Koie cere podnozie koristiti zacisi ori va5ih finan- 
sijskih moguenosti Podnozie sa nicicoin proizsodi firma TEXTOOL Sto sc ti 
CO br^aia EPKO.M a o tome ce hiii vise reci u nckOT od narcdnih brojeva 
Sveta kompiiiiera Bnsanie sc irii I'V iampom a s reme potrebno za brisanje 
zavisi od mnoeo faktora fkobcine I’V znka, daliine lemperature. Iipa EP- 
RO.M-a ... 


EKRANSKI EDITOR 

- I' .Racuoanraa 13' je objavijeR ekniuki rdil« za Spectrum 4fiK. |a sam 
(aj editor olkucao i startovao. zalisi sam otkucao prvu liniju, pritisiiuo .ea- 
ter^ t koaipjiiicr je napisaoda jetnlagreska. istosepemonloisasvim drapm 
Itnijanu kote sa objasiU u ekranskog editora. Zato voleo da mi da- 
te primer jedne Imiie, da mi (d^Hite ceo poslopak prilikom kucai^a i kako 
bih izracunao Ani aa knaju iinite. 

.Aleksaodar Kolarov 

,Mise Dimitritevita 39 ^ 
21000 Kmi Sad 

Pro sveaa , Racanari' obiasis-api EDnUR u rik ddara Tok kada otkiicait 
svKiJclosc. mocifi^eda tadiiesa onm nrogramoin. Stoseiice kucanja ofogra- 
raa ireha da anesete hcK loader koii je dai u prscini naslavku. Zatim po- 
biito da kiiate hn tistins hnini po liniiu Kr.ter, naravrtc. pritbnclc r.a kiaiu 
ssati l:niie ArircM:- na pofcikn liniit nc ka»3tf. bas 'uo sto ne kaate nikakve 
razmsee medu baitcoinia Krenqnitor ct sam izracunati kontroinu sumii 
jCilECW3lMl ivak'j hni'ii : ako vie nclifr pogretno orkwali Trance da po- 
nnvjro tiniia 2oi;nk> can: piino zadostiliyia n radii ss EDITOROM 

p S Viditc da 3101 kompmtora" odgovts '-voiin cuaoama ne .’Ajavijus 
« nasta'.nma 


SEOB.C EKR.m 

Zoran Rustic. Nis, pitao nasie kako i gde da presdi ekran na svom Com- 
modorcu 64. 

Ekran mozes da preseas b'lO gde ii nitni.'rim aki> to niesio 'inbodno za 
pescl> 3 \ 3 n!C-k£rr:Si t>toerara IdDR kon je t'hjavtien ii brotu 5 &6 


Venipe, ! mi /thoo ocekii)emc bilo ko 
iu informaciiu u .l.c^' ]u i tHidile ube 
deni da remo ic ocmah: obiaviti. 


K.AK0PRECI .THE LAST 

vr 

ledDU cU olak-sania u igri je Ua kompiu 
ter rcELstr.tji' samo ‘.luaj plavtie Imga 
na koiinta sa priprewsn -Ali ipak. ako 
budele \ oa I: pniium) brzinora a nupus 
n.nira>i Wirini nerarte uciDicc vam se 
kao da sc oru za trcniit.ak pomcisia 
prtana auni i - rezulat se ms ' 

Za one kopru ic pu! od 4.-i kiliimctara 
puedusacak imstoji nekuliko prccica 
Pna sc naiazi r.3 ceivnoi k-risir.) (3.4 
kra od tezcl. a odniah iza nic sn i osta- 


Ic- PoirebiiD se prcci presto tra-.e izme 
dll drveca i time skracutete dobar deo 
peta. Onda je poirebno da prcdele ]oS 
DCfcuiik'.; kniina, ca pKddt preko 
mosta ' udeie u garazu (2,0 km od na- 
ze) 

Sada ste u gradu Vreme le neognnice 
!io ab eorivc ko^ vas n pn'cm ikio m- 
uopstt zabnniavalo sada pocinjc da 
se L'pasno priHizara nuli, a i pokaziiac 
sa oznakom .shield’ oseiPfO se smaniu- 
ic na nekim nestuna. Njih ccie prepoz- 
nati po skapini raznoboinih sijalica i 
zviiku strene koia btsomucoo zavip 
nbave^ai ajuc; vas da monic da route 
brze. Inaie, ode enersna i paitija pro- 
pada. 

Pm do baze p sieded ikoristite mapu 
17. 3' eta kcanpfutera' br. 4'86i dvapul 
levD - dvapat desno - dniga olica Im’o 
- opet leva - dv^wt desno - k\o - 


dvaput desno - dvaput iero - desoo • 
ies'o ' dvaput desoo • dvaput leva - 
desno, labm naiHCd i u hazi ste. Korn 
pjuw napik .YOl' MADE IT (uspeo 
si), zatim zasvira kratkotrajns murika i 
igra je gotova. 

Vladan AMuk 
Doke Koracerica 7 
ll^Zeman 

JASMINKA, STONE 
K,AZE5 

Giiatel;kii 

]asminku iz Zagreba imeresu)e samos- 
radnja gnronHa procesora opt srao tt 
mu i uputsfva ^nom ot^nii 
Sve one knh itni)u proKema i pitanta u 
vezi sa fovomim gmacesoroin neka se 
ta\e Dragosbvu Jovatsoviitu. tukm 
strucmakii za hardware r.a iciefor; 
on '346 246 


PRODAIA 


• Elekmuehiu iz Liobbaoe nain je ' 

I coslala rvoi cenovnik za SCilNEL : 

. DFR kompiDtere. d)i if 

ona gene- ' 

1 r.aiRi zastupiiik 


i CPC 464 S3 zelenim 


• mPTiitor-.Hn 

699 D.M 

' CPC 464 sa koh>r 


1 a’.tiniK'rom 

5144 D.M - 

1 CPCeizSuzeienim 


tninitorom 

1285 U\1 : 

CPC 6128 sa tolor 


moriitorom 

1695 DM 

Knice PC\\ 8256 sa 


zeiraim mmnorom 


isiampacem 

1534 DM • 

DiskDEHI 

662 DM 

Disk-FD 1 

441 D.M 

Prinffrn-MPaOCiO 

610 DM 

1 \a s\f navfdf.nf terte piaca se |os 

65 pusto dinarsidii dazttna. Nacin i 

1 nabavke if iicna il; on 

rem DoSte 

i k(x1 ELEICrROTEHXE, Trgmina 

' RADIOCENTER. Cankarieva 3, 

1 -(qubljana. 



T0PIISTAPR0GR.4MA, 

SPECTRUM 

!. .FREKVTNCMCT.AR' - Radovan 
Obtadcvic, Novi Sad 

2. .FLASK LOAD h ■ KreSimir 
Kos. Zagreb 

3. .FLOMASTER* - Dorde Miajenovic. 

4. .CEKOVT - I^n Kboc. Bairsa 
Luka 

5 .OB.aCUN STROSKOV - maz Za- 
bukovec. Ljubljana 
Pocev od ovc^ breqa. radovt dtalaca 
(d^jivaceiDO Fuema redosledti y 
TOP lifli i to ne samo tetsan vcc peva 
ova ib tn meta. .Ako je neki {tfograra 
na lednoi lisri npr. na cetvTicoi mestu, 
ne znao da na sledenq tnarabii me- 
sec] ne moze da se popne oa neko boiie 
mesro. 


6 


SVET KOMPJUTERA ! JVL - A VGi'ST '86. 





INTERVJU 


[' prosioT. broiii obia»ili smo nani^fanta jcda^xprofesora lilcotnc^ vas- 
nr. ^sKr f' rr’i'-K iskr^^^rit! ra(:Jn,ii n nastavi i'loin'.fn.'M’ credme- 


Sa Alvinom Stumpfom (Alwin Stumpf), 
direktorom Atari/a za Evroptt, razgovanili 
smo na Mcdunarodnom sajmu tehnike. 

Snt komfquten: Pocnimo prro od preibuvijen na sajmu i ko;i su uradili 
kucnih kompjutera Atad &00 XL i Ata- na^i hudi 
ri t30 XE, 23 kaje u na^oj leralji r!ada \h tr Ne itKau \ ira rcci niru 

veliko interesovaaje; jcdnostavno kod go. ler -am ea i la :iada pni pt!t vidcc 

nas neuifl (knoijno softrera. Prciram |c uraden profestonilnc i spa 

Ai\in Sliimpf. f^rteD-adcr sam Jso tc-cu da i: raiixaiie prosnme za nbraCi) tek 
jem. er pc^oji preko 3000 prograrna >ia. Izuzeian priagram, rapravifeD u |u 
pisanih hks y.a le kompHitere Seznacn 2Q'!3\iii. za obraJu velikih leksbva. 
zastoih !Kmaii Iiigosiaaip Rzzmislicc kniip i slicru^ 
ab 0 n-aonu kako <la to pnznentmo Svef komf^utera; Da U su konacno rt- 
Pazlog B mozda u tome §":> ^ pnsk : scni ssi fu^emi $a TOShjbi i raspo- 
pfctprb^c godiRC raalo pisakt o A’lri- ioztv'om memorijoin kod racunara 520 
ill. ai; a pc sleda(ih ^ niescci sitnaaia ST? 

se dncnsSiao promeniia. Saria posios; \!viu Sbropf TOS b sacia ii ROM '.i 
\tc iacopisa posceCenih aaio Ic^ ti laciiani amencke iTrziie sl imale 
Marini. TOS u ROM ii. I fcbnuni jc bid ii ar.- 

Svei kompjutcra: Da Ii Atari u c^asti gkiku] lerzi’i. a sacta |e ca' ko<i siiii 
kucnih kcKnpjulcra sprema neJto no- ver/ija u RO.M u. SaTOSomu ROM ii 
>■ 0 ? vise ncma mkakcih prableraa si me 

AKin SniTnpf..\urijepre5V€gagoc)jiiu mrijoni KocJ Alarija !04 DSTsj i -MB 
dana predsrauo svoi po<lednii nori raeriome tih problema ni|e ni tnio. 

kiicn: kompniler. .^li m ccmo sigiirro Svet korapjuiera: Atari 1040 ST sa ta- 

osiati II loiH dela iriiita i .i.ista'.iifnid ko ni^om cenom inleresantan je i za 
da i libiidiice prodajemo kiicne koni- ^udc sa piicira dzepom. Medutim, to 
ppiiece po iiiskim cenama 1’ ovon tre- je ipak posiosm kompjttter a ne kon- 
niitkii ti3 =u -Man iWO .XI. i Atari 130 pjuter za i§re, zar ne? 

XE Stiunpf: Da. .Atari iOlO ST je pci- 

Svel kompiutera: Da li su postqaii sioini komp)uter tikreniir prvensTseno 
probtemi oko prodaje .Atarija 1048 ST posir.vtiijm triisru. .Medirtim. mi kom 
na jugosknertskoin trziStu (zboj pro- rm^'rc proda;emd ;|iiditna, a uni sanii 
tesorai? ddliiCuiii /a §ta a e.i konsiiii l^re ce 

.Aiiin Smmpt l^ibkraa b hiio i ]os iiiesjKstoiati ; Ijiid'i tie se iiceklsnii 
ttvek ih ima. all ce iiskoro sii :i problt- h cnatram da <ii lare dobra -inar icr 
ni biti res'zra oraceuc.3vaisu’ovekud3 seop'tsti posie 

Srel komi^tera: Kako sle iispeii da i naporno? r.ida. Vlc sada posioje cobn . 
na juBosiovenskom triislu odriite ai- 'gre za -Atari ST kcmpfiiierf fcstalon 
ske cene svo^ kompiutera? ere pu>tiie ; a IBM 37Q 

Alvir. Stump'. Kao <i(' smc nekoliko S\et korapjutera: Da li sjHieniale neiia 
puu luglibiii, Atan prod^ kom^ute noso na po^'sih konpjuceca? 

re za mase a nc za dase. 5to sc lice m .Mvin Stumpf j, triKre zahleva da sr 

Bodovenskus trii^a ome -ii podMne na svakc dvc godinc t/baci non racu- 
tako da biidu nizc. Viozda nasa uar Aran mom iivek da spfctna tnni 
konkurendja sa stsokim cenaraa ziHi raoinar 
Vise i da zaradi Srel kompjutera; Tndesetdvdsrtni? 

Ssrt kompfulera: Kako sada stoji situ- .Ahin Siumpf; Da, to le sieden korak. 

acija sa scrftverom za Atari 1040 ST » Kana tn ne hismo radili izgiibiii btsmo 

.Atari 520 ST? trkii ?a KonkiirenciKuti 

Alvin Stumpf L' ovum trenittku, od ka Svet koe^uten: Sta bislite o IBM K 
di >11 i nezavisne sofre'erske ^nne po standaidu koji vlada tiTi^cm? 
fde da prave sofrve! n ove Tr.asire, IB.M PC sutHlard |e d<*af siandard iz 
tma vet neKoiiknsmtma raztiih prona 19S0. gridme i krajriB fe treme da ga 
tna Na primer u Nemackai poslo)! 650 neke prtmeni N.i zalosi. zbog rasire 
cazfiih vemp programskrzi (crik.a C. nusti loiilaiidarda to je leikociradiu i 
§fo zraci lia posttiii 650 scrfiverskth su zbog toga sc prave maSinc kojc mogii 
ca koje se have prc«ntxl.n)Qm sofnera da emulinju IB.M PC. To le slucat'M 
za Atanjeve radtrare. Atari ST senjom koia turn probltma 

Svet korapjutera; Heene mi oesto o etntilira IBM WT, .i uz to le rol i mnozc 
pre^ramu za obradu teksta kc^i je btalta, Nenad Bali'nt 


‘'.iko ju nani pnsiah veom.Tmaogo i.rrt 
. ttia ih pitk' 20i. nssme u muBitciio-* 
.izHiemo lednom srupnom foiograbtoin 
■Teei' 'arr.r' ririprrd' A' rrviffsi>r zrn 


Miljenko Brezovk. Varazdin. interesute se za opouaju sabiTanja 
mnozefqa ceiBi brojeva na protesoru 6502 

0 sabira.ujri i mnozer-iu k mnugo pisano, (kr.oljiio s preglcdati stare bn 
)t.'c MM.'pisa -Aleilutim. posfo.ictetna zanimliivaontojcei iibiiduccbitireci. 


DISKJEDLMCE 


.\cbi^ OriDjakovuc, Beograd piiao nas je kakva je radika izmedii moni- 
lora 1901 i 1902. 

Rariikjizmedii pumcmiia tlva monitiin ic it rome&o I9i)2 ima KGB ulaz 
i preil'.idcr ;e za C 125 


MONITORI 


Miu CHjadk. Beograd interesute se za kompatabilGOsi disk jediiuca 1341, 
1570 j 1571 za Ccnuoodorc. 

S'-e tn pumeruiie di^ ledialee su kwtipatabJne inedii sobum, s iimi lazli- 
koir. 4' • I”: -xa tivrN!ri!i,n giisiiri'i ^.ipisa ; praivii.en ji: za C 126. 


PREVARA 


Zan liofeih vavda ovopisniovibiavite u uadi daretetipozorin korisnike 
Bamhaataj Softwera kojt kapaje urograme kod niili. 

Siiarizaeiiovako. 

Narticiii srao 12 lara od .konh poi.i ne nioze da se uciia. a iimesfo igre 
Cladiatorc pc.-slata )e igra .Movie (ovji ogias raazete ita nadetc u maiim ogaTsi 
m j iisia M<)i mikro ' bro| 57) B,inib3.itaa )e ii ogalsima napisao da igre zaicd 
no -tj kasetoir. kostaiu Otk) dmara. a Dtkupnina jc iznosila 1200 dinara. Nin je 
nioi brai piatic misieo ria re sc razlika izrainti tdefrinskici piiteni Medtiiira 
Barnbaataa jc dao .obiasnjenic' da le razlika poAlanna. Na.coramtem da ie rrw) 
brat platici posunnu i7 dinara Bambaaia-a ni)e ni poku.^ da ispravi greska 
vfC je pokii^ da * imice n-a razne naime 

Sto se iice irtiteac Gladiators Movie naiduplje opravdanie koje se moglo 
sm's!iti je da le ign GLADIATORS glupal'’'l 

Zatovas nKdtisriaovooismoobjavifeclaseosfaii konsnici nebi prevarili 
(.vrilikcni wipmme igan. 

MLADEN. 

Balevar )NA 70 3. 

BeograeJ 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST 'S6. 


7 



TEMA BROJA 



SmanjcDje ostrine vida, glavoboifc, boiovi u misicima, prevremeni 
porodajL. Ovo su samo neki od poremecaja za koje se u posledajc vreme 
sve cesce tvrdi da su posledica rada pred ekranom racunara. Optuzbe so 
veotna ozbiijne, pogotovo ako se uzme u obzir aeprestano povecavanje 
broja katodnib videoekrana, kako na poslu i u skoli, tako / kod kuce. 


S\^T KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


P ri uvodenju bilo koje nove 

tehnolo^je uvek se postaTija 
pilanje eventualnih rizika, 
ko|i K tnogu javiti. kao i cr.era predos- 
troinosli koje treba preduzeti za njiho- 
VO smantenje. Pored toga, potrebnc je 
jasno razgraninti piobleme direktno 
usim'ljene koriscenjem date tehcologije 
od onih koji su posledica manje ili vise 
svesnog odbijania lueina rada, koji je u 
suprotaosti sa Ijtidskiin navikama. 

NedavDO je u Francuskoj odrkan 
stnicni sastanak koji je bio posvede'ti is- 
klpjfivo patoiogiji raila pred ekranom. 
Okupili 6u se eminentni strucnjaci iz 
razlititih obiasti; oftalmolozi, lekari 
medicine rada,^ ergonoini i istraiivati 
sa ufliverziteta,' li sukobljavanja njiho- 
vih misljenja moie se izvudi izvestan 
btoj zakljucaka. 


Videoekran i zdravlje 


Pnn suktinski zakijucak koji je pro- 
istekao iz prouuvanja bziiara je: vide- 
oekian n^e direktno Stetan za ljudsko 
zdiavlje. Kao ni teievizijski ekran, ni 
etcran racunara ne proizvodi opasna 
zraJenja. Gustini zratenja infracrve- 
nog i ultraLjubibastog dela spektra ma- 
nja je nego kod prirodne svetlosti, a ko- 
licina emitovanih iks (x) zraka je dale- 
ko raanja od granice odredene tnedu- 
narodnim propisima. Prenia tome, ne- 
ma osnova t^idnjatna da zracenje ekra- 
na izaziva organska oktecenja, bilo da 
M radi 0 poreraecajima trudnoce i uro- 
^.H ' - ' . -manama fetusa. Hi o ostecenji- 
ma oka tipa kalarakte. 

Drug! zakijucak: ekran ne deluje 
itttno na vid. On je pre svega indikator 
obnih nedostataka ljudi koji pred ojim 
rade. U svakodnevnora zivotu jedna od 
tri oice mane prolaze nezapazcno, ali 
se ove mane brio pokazu tokom rada 
pred ekranom. Najmanji problerai ve- 
wni za preiamanie svetlosti (astigmati- 
zam, kratkovidost, daJekovicost) kao l 
nedostaci akomodacije (staracka dale- 
kovidostl sigumo izazivaju uznemire- 
nost ili csecaj nelagodnosti. Zato je pre 
zapolljavanja neophodan kompletan 
pregled obiju. 


Gotovo da i nema slubajeva da ne- 
ko bude proglalen nesposobnim za rad 
pred ekranofn, jer je vecinu ocnih ma- 
na mc^uce ispraviti, bilo nosenjem od- 
govarajucih naocara, ili koreldvnom 
.i^om gimnastikom. Jedina kontrain- 
dikKija mozda je pojava zapaijenja 
roznjabe oka: hronibne upale uglav- 
Dom izazivaju fotofobiju [bilo kakva 
svetlost postaje nepodnoJljiva). Izgieda 
logicno da u odredenim vremenskim 
intervalima treba ohavijati preglede 
obiju, kako bi sto ranije zapocelo lece- 
nje eventualnog kvarenja vida. Ovo je 
narobito vazno oko 45. godine starosti, 
kada sc javljaju prvi znaci starackc da- 
lekovidosti. 

Trebi zakijubak: osecaji zasleplje- 
nosti, peckanja obiju i glavobolie, ko|i 
se Li lazlicitoj meri javljaju kod oko 70 


odsto koriSDika ekrana, cak i kod onih 
sa potpuno ndmialnim Lddom, pre.d- 
staLdiaiu realne simptome, koje je me- 
dntim vBoma teSko objektivno proceni- 
ti. Mozf se jediiio red da se ovde radi o 
kumulativnotri zamoru obiju, koji se 
javlja kod svih precizmh radova. Velibi- 
na smetnji zavisi od trajanja posla i od 
koncentracije koja je nec^bodna za 
njegovo obavljanje. Ne raoze se naime 
uporeditL rad informatibara sa radom 
sluzbenice u niiistidcoi agenciji, koja 
povremenokonsultujesvoj terminal da 
bi izviiila rezervadju. 

Zasto se od zamaraju 

Glavni uzroci zamora obiju jesu; 

1. Neopbodnost da se oko akomo- 
dira u kratkim vTcmenskim intervali- 
ma gledajud naizmenicno ekrau, tasla- 
luru 3 plan rada. Izrabunato je da u to- 
ku jednog radnog dana oko torisnika 
kompjulera izvrsi preko 30.0D0 uzas- 
loprdh akomodacija. Pored toga, pisani 
dokumenti $u najceSce u poziiivnom 


3. Fqave zaslepljenosti koje su ug- 
lavnom vezane za losii ucavnotezenost 
iumiriescencija, tj fizibkih parametara 
KOji uslos'liavaiu vizuelni oseca] jacine 
svetlosti. lake, pri notmalnim \Temen- 
skim Lslovitr.a, intenzitet svetlosti koja 
dopire kroz prozor je deset puta veci 
od lacine osvetijenosti ekrana. Opera- 
ter jeprinudendacesto u toku rada na- 
izmenibno cita, s jedne strane doku- 

- ment Qsveiijen dnevaom sittloScu ili 
pomneu !a.k{ lampe, i s druge strane 
karaktere na ekranu koji se nalazi u 
mrabni]a] zoni. Kada su ovakve prome- 
ne ceste mebanizam podesavanja zeni- 
ca se preterano opterecuje i javlja se 
osebaj zamcra 

4. Odsjaji na ekranu. Preklapajuci 
se sa karaktenma na ekranu, odsjaji za- 
senjuju sliku i smanjuju kontrast izme- 
du karaktera i osnove ekrana. Ovi oti- 
sjaji su posledica, bilo lOfcg rasporeda i 
neadekvatne iummiscentije giavnih iz- 

• vora svetlosti, di prisustva sekundamih 
izvora svetlosti u blizini ekrana. 

Nek: od navedenih uzroka zamora 



konttastu (tamni karakteri r.a svetlo) 
podlozi) dok je prikazivanje na ekranu 
uglavnom u negativmofn konlrasti; 
(svetL karakteri na tamnc] podlozi). sto 
^ oka iziskuje dodatni napor akorao- 
dadje. 

2 . Svetiucanje ekrana ko]'e stvara 
utisak treperenja. Kao sto znarno tele- 
dzijski eknn kjo i ekran racunara pre- 
kriveni su sa unutiasnje strane slojem 
fluorescentne materije. Slika ili karak- 
teri koji se pojavljuju na ekranu nastaju 
projekeijorn snopa clektrona na Ruo- 
rescentni sloj. Snap skamra povr§inu 
ekrana i zma fluorescentne materije se 
pale u tackama udara elektrona. Medu- 
tim, ova oss’etljenost traje veoma kiat- 
ko i zavisi od perzistendje upotrebljene 
fluorescentne materije (sposobnost 
svetljenja neko vreme po prestanku 
bombatdovaniima elektronimal. Zbog 
toga slita mora kontinualno da se .os- 
vezava' novim skaniranjem ekrana. 
Ukoliko je brzina skaniranja nedovolj- 
na u odnosu na datu fluorescentnu per- 
zisteneiju, ja\4ja se svetiucanje koje 
operator zjpaza. 


oeiju mogu da se otklone. Tako, pravil- 
nom brzinom skaniranja ekrana 1 Izbo- 
rom fluorescentne materije odgovara- 
jube penisteneije moze se znatno sma- 
njiri, akojie i potpuno eliminisat; svet- 
lucanie eiiana. Isto tako specijalisti er- 
gODomije savemju radonalno uredenje 
radnog mesia. Zavese i pregradni zido- 
vi neutrame boje tteba da ubiazavaju 
dnevnu svetlost. Osvetljente treba da je 
difuzno, mdirektno i da moze da se 
modiillra. Svetlost treba da dolazi sa 
opetaterove leve strane, a ne otpozadi 
(da bi se izbegla pojava odsjaja na ekra- 
nu), ni spreda (da bi se ubiazila zaslep- 
Ijenost).. Treba izbegavati sjajni nameS- 
taj koji odbija svetlost. Sto se tide ekra- 
na, on se poscavlja na oko SO cm od 
operatera tako da se naiazi neJto ispod 
visine oSju. 

Mada su navedene preporuke na- 
izgied veoma jednostavne, nije ih u 
praksi uvek lako sprovesli. U stvari ter- 
minali se cesto naloiadno postavijaju u 
pfcstorije cija je unulrasajost jos ranije 
uredena i kojesu u^avnomsuviSesvet- 
le. Zamrabivanje ovlh prostoiija nije 


moguce, jer u ajima rade i drugi sluibe- 
nici. 

Poslednji uzrok zamora obiju koji 
jes nismo pomenuli je losa bitljivost ka- 
raktera. Njihove konture na ekranu su 
cesto nejasne. tj. nema jasnih granica 
izmedu karaktera i osnove ekrana. Po- 
red toga, raspodela jacine osvetijenosti 
unutar jednog kar^lera niie ravno- 
merna. Ispraviti ovaj nedostatak je isto 
tako tesko kao i dobiti debar kontrast 
izmedu karaktera i csno’.'e: u stvan, ka- 
da se na ekranu sa negativnim kontras- 
tom povecava osvetyenost karaktera, 
istovremeno se povecava i osvetljenost 
osnove. 

Nedavna istrazivanja izvrlena u 
SAD 1 u Kanadi pobruju da je vekior- 
ski nacin prikazivanja karaktera (ka- 
rakteri su deflnisani segmentima pra- 
vih) bolji od raacricnog prikazivanja 
(karakteri su definisani matricom taca- 
bj. U slucaju matricnog prikazivanja 
karaktera bitljivost se pobotjSava sa po- 
vebavanjem velicine lacab kao i sa 
smanjivanjem njihovog medusobnog 
rascojanja. Ustanovtjeno je da se opti- 
malni oblik pojedinih slova razlikuje 
od odgovorajubin oblika pribzanih na 
ekranu 

Kompjuterske naocari 

^etvrii zakljubak tide se pitanja da 
li treba vremenski ograniiiti rad opera- 
lera? Medunarodrd biro rada predvida 
maksiraalno 4,5 sata rada dnevno. 
Ucesmei sastanb smatraju da, ukoliko 
se prave redovne pauze (15 min. svab 
dva sata), koje su u svakom slubaju ne- 
ophodne za odrzavanje koncentracije, 
moze bez ikakvog prolilenia da se radi 
pred ekranom vi5e od 6 casova dneimo. 

Da bi spreciii jaojavu zamora ociju 
pri fadu pted ekranom oplicari su na- 
praviii specijalne naobari kod kojib se 
obojenost stakta poslepeno sraanjuje 
odozgo nado'e Gornji, najtamniji deo 
ublazavaluminiscencijuspotinih i izvo- 
ra bo izvora koji se nataze iznad glave 
uperatera (prozori, neonske svetiljke 
ittL). Sredisnji deo omogucuje da se bez 
smetnji naizmenicno posmatraju tasta- 
tura i ekran. Najzad, donji neobojeni 
deo prilagoden je.za iitanje dekumena- 
ta. dvakva stakla montiraju se po na- 
rudzbini u zavisnosft od osvedjenja na 
radnora mestu. Na primer, akoje spolj- 
no osvetljenje veoma jako, obojeni deo 
stakia protezace se Ito je moguce niie. 
bko bi se omogucila maksimalna za- 
itita, Stakla su podvrgnuta specijalnoj 
obradi protiv odblesab da bi se sprebi- 
la refieksija svetlosnih izvora na ekran. 

Feti zakljubak: Cesto pominjani 
simptomi, bo sto su nesanioe, gubitak 
apelita, opadanje kose, raidrazljivost, 
greenje misica nisu rezultat samog rada 
pred ekranom. Oni su posledica stresa 
koji se u izvesnim slubajevima moze ja- 
viti usled spedficnog nacina rada. 

Sve libnosti ne prihvataju na isti 
nabin ovu tiovu tehnologiju i odretJena 
odbojnost koja se kod njih svesno ili 
nesvesno javlja moze da cfovede do po- 
jave psihosoraatskih daoljenja bo sto 
je iir na ielucu. Boljom organizaeijom 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


9 




TEMA BROJA 


radrwg vTcmena, kao i raznomnijorti 
raspodelom zadataka mogla bi se ub- 
lanli ova mdirektna Stetnost kod kojd 
odlucujuci uticaj ima lidoost operatera. 

Na kraju, ostaje jaS samo jedno pi- 
tanje koje izaziva n^oumice: da li ie 
rad pred ekranom raSonara JteUn za 
zeoe koje su u dnigom sunju? Tokom 
poslednjih nekoliko godina prijavlleno 
je u S.^, Kanadi i Svedskoj \i5e sluca- 
jeva patoloSke trudnoce kod z«na koje 
rade na racunaru. N’a primei. 1980. go- 
dme cetiri sluzbenice servisa za male 
oglase lista Joromo Star" rodile su de- 
cu sa urodenim manama. iste godioe. 
lest sluibenica koje su radile pred ter 
minalima u jednoni od hsroa kanad^e 
savezne \iade, porodile su se pre vre- 
tnena ill su rodile nenonnainu decu. 
Neka ameriJka preduzeca fak su uvela 
praksu da se sluzbenicama menja rad- 


no mesto cim oslanu u drugom stan|u. 

Da ii zbog toga Ireba okriviti rad 
pred ekranoni? Pouzdano se zna da ek- 
ran oe emituje Itetna zracenja, tako da 
ne inoze direktno da deluje na plod. 
Medulim, }ol se veoma malo zna o uti- 
caju dugotrajnog sedeceg poioiaja kao 
i stanja stalnog stresa na tok trudnode. 
U dlju prikupljanja informacija, ante- 
ricka »nska organizacija Nadonalno 
udiuzenje radnih iena nedavno je po- 
kienula akdju istrazivanja koja obuh- 
vata celu teritoriju SAD. Ovakva is- 
trazivanja sujedini objeidivni nadin da 
se tacno utvr^ Itetnost rada pred ckra- 
nom radunara. Rezultati ovih istraiiva- 
nja bice objavljeni tek kroz ceiiii godi- 
ne. 

Preveo De)an Mickovic 
(Science et vie) 



Blize se godisnji odmori. PriliUa je to da deca 
do mile voije sede za svojim obozavanim 
kompjuterom. AJi koliko je to bezbedno? Na 
to pitanje do dana danasnjeg nije dat pouzdan 
odgovor. lako bi proizvodaci zeleii da je 
drugacije, postoje neke iodicije da opasaost 
od zracenja ipak postoji 


D a bi izbegli razne nedoumi- 

ce u tekstu temo svafcu ka- 
todnu cev. bez obzira da Ii 
je u pitanju zelem monitor nekog ter- 
minala ili kolor televizor (od koga je 
opanost jos veca nego od monilora) 
zvatl samo ekranom. 1 pored, blago re- 
der.o, nonhlantnog ponasanja raznih 
proizvodada koji ts-rde da nikakav riztk 
ne posioji, spisak uibi ie dugadak. Da 
nabrojimo samo nekoliko potendjal- 
nib oStedenja; od oltecenja fetusa, pre- 
ko migrene, c^eienja sida, bolova u le- 
dima (Oh, kako mi je to poznato) do 
epileplicnih napada, 1 pored veceg bro- 
ja kompletr.ih studija ovog probleraa 
pravih zakljticaka i saveta onima koji 
protcsionalno dugo sede pred ckrani- 
ma, nema. Izgleda da vedma Ijudi mora 
da se osloni na syojc poslodavcc. ako 
unanekih piolema. 

Tnidnoca 

Ako ste zaposleni kao operater ili- 
mnogo vremena provodite za kompju- 


teram, a namerat-ate da zasnujdtc po- 
rodicu, razraislite dobro. Jer; U Aar- 
hus-u Danskq osam od deset trudnica 
k(^ su radile za terminalima imale su 
pobacaje Potaknuti o\im sludajem le- 
kari su pokrenuli istrazivanje i zakljuci- 
li da postoji veza izmedu oltedenja fe- 
tusa i/ili pobacaja : rada za termina- 
lom, Jol uvek je u toku istrazivanje ko- 
je treba da obubvati radnike u kancela- 
rijama (koji su u Danskoj 80 odsto Kti- 
skog roda) Istrazivanje je uporedno I 
treba da obuhvab i one radnice koje ne 
rade za terminalom. Dr Larsen, voda 
ovog istrazivanja u Danskoj izjavio je 
da stnalra da postoji povezanost, ali da 
su uzroct pre u stresu nego u raikrota- 
iasima i zracenju. 

U .Anierici i Kanadi prfjavljeno je bar 
deset ovaksih slucajera od 1980, nji- 
hovom insfitutu za ziavstvo (N!OSH|, 
Jedan sluLajeva odnosi se na cetiri 
Here koje su radile za terminaiiitn u 
casopisu Toronto Star. Svaka od ove 
ietiri iene rodila je defektno dete. Tre- 
nutno je i kod njih u toku istrazivanje 
koje tieba da obubvati pieko 2000 zena 
koje rade za tertninalima i isto loliko 
onih koje ne rade. 


10 



U Velikoj Britaniji istrazivanjima fe- 
nomena prislo sc nesto ozbiljnije. Re- 
zultati pokazuju da je kod zena koje se- 
de za terminalima, povecan procenat 
p^caja oa 36 odsto. Poredeci ovo sa 
16 odsto pobacaja u grupi zena koje ni- 
su radile sa terminalima, Britanska 
zdravstvena organizacija je preporucila 
zenama da za vreme trudnoce ne dola- 
ze u blizinu terminala. 

Medutim lako sva ova istrazivanja 
pokazuju neke indicije da oije bezbed- 
no bid u drugoin stanju i biti u blizini 
nekog ekrana, ni§ta se j(^, zapravo, sig- 
gumo ne zna. U Britaniji je izneseno 
miiljenie da je pravi krivac u stvari 
stres izazvau nedoumicom da li je rad 
za terminalom bezbedan ili ne. Takode 
postoje dokazi da embrion u razvoju 
nije osetijiv na magnetna polja (ito je 
dokazano u skenerima sa magnetnom 
nukleamom r^onancoml. 

U ovom trenutku reo prohiem je 
ipak shvafen pomalo haotiino, Dr Ko- 
lia Mek Kej (Colin McKay), rukovodi- 
lac Britanskog ministarstva za zdrav- 
stvoje izjavio da podaci kojiraa oni sa- 
da raspolalu ne pokazuju da postoji 
ikakav lizut od rada za terminalima. 
Nasuprot njemu Dr Dzon Demng 
(John Denning) je Izjavio da i pored to- 
p Iro dsperti tvrde da opasnost ne po- 
stoji. 2ene osetoju da im njihova tela 
govore neSto drugacije. Vrlo je.vazno 
da se ti znari re ignorilu. Dr Dening 
smatra da nova tehnologija treba da se 
adaptira lako da odgovara poCiebama 
korisnika, a ne obrnuto. PreEesto se de 


sava da se od coveka otekuje da se pri- 
lagodi novoj tehnDlogiji. 9to je priliLno 
cudno, s obzirom da je tehnologija za- 
miSljena tako da NAS sluS. ' 

Jedan od paradoksa je ; proizvodnja 
opreme koja bi one koji sede blizu ek- 
rana trebalo da za^ti od mikrotalas- 
nog mteaia. Opremu za zaltitu od 
zrafenja jedno vreme pralstavljale su 
pregaJe prevucene niklom. Paradoks je 
u tome Ito niki predstarija iftzivada 
derma tilisa. 

Zakljucak 

Uglavnom zakljucak je sledeti: u 
ovom trenutku svima kc^i rade za ter- 
minalima ostavljeno je da sami odabe- 
ru koliko smatraju da je to opasno za 
njih. Neke indikacije pokazuju da iz- 
vesna opasnost postoji, ali izglda da ni- 
ko ne zna kolika je ta opasnost. Dok o 
tome razmiSjate zapitajce se koliko od 
Ijudi koje poznajete provode po wSe od 
pat sati dnevno udaijeni 25 santimeta- 
ra od ekrana. Sve u svcmu Jmjepice 
ipak dovoljno govore za sdx: otkrive- 
no je da 70 odsto zaposlenih za termi- 
nalima ima smetnje sa vidom, 34 odsto 
zamuden vid, 53 odsto bolove u vratu i 
ramemma, 43 odsto bolove u iedima, 
14 odsto bolove u rukama, 6 odsto ima 
boiesti koze a 38 odsto pukazuje znake 
opite slabosti. Pa procitajte ovo jol jed- 
nom pre nego sto sledeci put uklji^e 
svog kucnog mezimca ili na posiu sed- 
nete za terminal. 

JVeaad Balint 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST ‘86 




TEMA 



Velika vecina ljudi pri 
spomenu rijeci „robot" 
obicno pomisli na robote 
kakvi su prikazani u 
znanstveno-fantasticnim 
filmovima, zatim na 
indusetnjske robote i 
njihovu idogu, prvenstveao 
u automobilskoj industriji. 
Gotovo nitko i ne potniSlja 
na robota u vlastitoj kuci. 


je jeftinije konstiti osabne robote umjesio vrlo sku- 
(Hb industrijskib robota. 

§to moga, a sto ne mogu 

Osnovno pitanje koje postavlja svaki potencijaini 
kupac ili korisnik liJnog robota jeste; 5ta se zapra- 
VO moie uciniti sa liiniin robotom? 

Odgovoma ovo pitanje pokaSajma pronaci.na 
primjeru robota IJEROJR, nasljeddka dosada daj- 
trazenijeg robota HERO 1. 

HERO JR je visok oko 50 cm. u sebi nosi mikrop- 
tocesor 6808. 32 K ROM-a i tastaturu za progranii- 
ranje funkcija; govor, pjevanje, igranie igara, br- 
bljanie, recitiranje i istrazb-anje, a sve se one mogu 
ostvaiiti u vise korisnicki programirljivih raziira. 
Napnleresantnija funkcija je „iMralivanje' u kojoj 
se HERO JR samostaino krece prostorora izbjega- 
vajudi prepreke. Opremljea infracrvecim i ultras- 
vucnim detektorom u ovoni nacinu rada moze ot- 
kriC dovjeka i priblizid mu se. 

Osim Slo se moze utiecati na .osobnost". moguce 
mu je pwDocu slogDd’isnjeg kalendara iiprogrami- 
rati ]6 razlicitih slijedova funkcija Takoder ga je 
moguce programirali u posebnom B.'KSiC-u kojj 
sadrzi komande tipa: NARRIJED in centimetaraji 
DESNO (n stupnjeva) i GOVORI (zadati niz fone- 
ma), a u pri^ram je mogude unijeti i stanja iz stvar- 
nog svijeta i koristiti ih u obliku uvjetnih naredbi, 
npt. AKO si udario u prepreku ONDA GOVORI 
.oprosti" 1 NAZAD (5 cm} i DESNO [JO stupnjeva). 

Za vezu s vaniskira racunaiom HERO JE koristi 
RS-232 serijski meduspojiako da-gajemogudepro- 
gramirati iz bilo kojeg kudnog ili osobnog radunala 
koje podizava ovaj meduspoj. 

Napajanje je izvedeno e-voltnim akumulatorima 
koji mu omo^cuju 4 - 6 sati rada. Gibanje robota 
ostvaruje se poraocu 3 gumom obloiSena koiaca pri 
cerau straznji slufc za upravijanjc. 

Sobziromda nema ruku {kojuje iraao HERO I) 
funkciju dohvadanja i noSenja ostvaruje iigovara- 
njem akcija ko|e bi proven da je ima. Osim rada u 
programiranom modu. kretanjcm je pomocu ra- 
dio-komandi moguce upravljati ruf no, Za to posto- 
je komande; NAPRIJED-STOJ-NAZAD, OKRET 
UDESKO i OKRET ULIJEVO. 

Robot je dovoljno lagan (10 kg) tako da nede 
uniStiti ono u §to udari. D uputaina takoder pise da 
ga Ireba drzati podalje od slepenica jer posljedice 
nisu predvidive. 

Iz navtdencg je vidljivo da robot kao §to je HE- 
RO JR moze i sve i niita, ovisno a tome sfo od nje- 
ga ocekujete. Ako ste od njega odekhali da vam pe- 
re sude. cisti stan ili dohvata predmete po zelji. to 
sigurno necete dozivieti. .Ako ste paktraSIi vrio in- 
teiigenmu igradku za sebe i svoju djetu ili vara je 
vaSe radunalo pruzilo sve Sto je moglo, onda je ova- 
kav robot pravi izbor. S )edne scrane jer vas uvodi 
u sasvim novi svijet spoznaja o tobotici, a s druge 
strane ito na najbolji nadin potife vaSe tehnifko 
stvaralaitvo. Pri tome ne treba zaboraviti da je HE- 
RO JR vrhunski model visoke cijene (lOOD dolara) 
te da je za pocetak bolje krenuti s nedira jeftinijira. 
Proizvodaci igradaka (LEGO, na prirajer). nude 
jednostavnije, all znamo jeftinije modele. Savjet: 
svakako vtijedi pokusati. 


oblika ruke ranogo su manje snage od mnogo skup- 
Ijih industrijskih strojeva. lako neki noviji modeli 
mogu posluati za obavljanje !ak5ih industrijskih 
poslova. vecina ruka se konsti u obrazovmm insti- 
tucijama kao pomagalo za izobrazbu rukovalaca 
industrijskih robota i programera. 

Pokretni roboti (engl. mobiles) predstavijaju op- 
redmedenje vizije koju ijudi imaju o robotima. Ovi 
mebanidki uredaji oponaSaju tjude koristenjem 
osobina kao it su govor, vid, kretanje i manipujad- 
ja predmeiima. 


Tko ce ih kupovati 

FToizvodaci osobnih robota svoje konsnike vide 
kroz fri kategoriie: kupri igracaka ili uredaia za za- 


PiSe mr NedeJJko Maceiic 


proijosti foboti 


_ _ se rarviii u produk- 

■ J tivne i efikasne strojeve koji mijenjaju 
prirodu rada i uiogu dovjeka u proiz- 
vodnora procesu. Sada se nalaze na pragu naSe ku- 
de i spremaju se za ulazak u nju. To ito se danas 
dogada same je prvi vaJ invaiije koja ce, pretpos- 
lavlja se, iraati istu vainost kao i invazija osobnih 
radunala. 

Jndustrija osobnih robota je ovdje i biti ce mno- 
go, mnogo veca od industrije osobnih radunala', 
.!B«iW*blan Bushnell, bivSi predsjednik „Atarija" 
koji danas vodi korapaniju za proizvodnju robota 
.Androbot", Cari Helmers, jedan od ljudi iztehno- 
ioikog vrha SAD kaie; Jednog dana industrija 
osobnih robota biti ce jednaka automobilskoj in- 
dustriji,' 


Licni roboti dijele se u tri osnovne kategorije; 
komjace, ruke i pokretni roboti 
Kornjace {engl, turtles) su mail predmeti oblika 
komjace, ali bez ekstremiteta, obicno nianji od 15 
centimetara. Naraijenjeni su koriitenju uz pomoc 
kuenih radunala, poraicu se na kotacima, eraitiraju 
zvuk i ima]u senzore za dodir i vid. Obidno su op- 
remljene perima ili drugim raehamzmima za erta- 
nje 8to im om^cuje izvodenje grafickih komaedi. 

Svoje postojanje zahvaljuju pionirskim radovima 
ostvarenim na MlT-u (SADj u vezi s jezikean LO- 
GO, LOGO podrazuraeva da je komjada zapravo 
aoetlosna markica (kursor) video terminala kojom 
se erta slika. Naprednije LOCO verzije korisle kor- 
njade kao vtIo kvalitetne graBcke crude. Za ovu 
primjenu u kornjade su ugradena pera koja se ko- 
mandaraa mogu podizati 1 spuStati. 

lako danaJnja visoka eijena komjada odbija kup- 
ce, ocekuje se da ce ona pasti ispod 100 dolara. Ne- 
koliko proizvodaca radunarskih periferija {npr. Ko- 
ala), vec posjeduju ispitne prirajerke cija je djena 
isp^ 80 dolara. 

Danas u svijetu postoji desetak proizvodaca kor- 
niada. Neki modeli posjeduiu vlastilo mikroraduna- 
!o. mogu se kretati bez kabela i nisu im potrebna 
dodama radunala za upravljanje kretanjem. 

Ruke (engl. arms) su osobni roboti nastall iz ra- 
nih industrijskih strojeva za rukovanje nuklearnim 


bavu, tehnicki hohisli i obrazovne institueije. U pe- 
riodu 1966-1990 predvida se da ce ih najviSe koris- 
titi kupci 22 igru i zabavu. 

Slijedecu grupu po brojnosti predstavljace teh- 
nidki hobisti sa vedim primatijinia i vi^om razinom 
tehnidkoginanja. Traded posljednju rije: tehnolo- 
gije u svom domu to su ljudi koji su pomogii u stva- 
ranju radija, hi-fija, televizije u boji i mnogih dru- 
gih tehuidkih noviteta. Oni su prvi imali vlastita 
osobna radunala, video-uredaje i satelitske antene. 
Prilog ovoj tvrdnji je cinjenica da je Heath (dio Ze- 
nith Radio CoqMrational same u SAD-u prodao 
10.000 robota HERO 1 po eijeni od 1250 do 2500 
dolara po pnrajerku, uglavnom hobistima. 

Tred se^ent trdiSta osobnih robota, obcazova- 
nje, trenutno je najmaiji, all u sebi nosi najvtdi po- 
tendjal. Smatra se da ce najSie korifeenje osobnih 
robota predstavljati cAuka i indenjera i tehnidara. 
Prema trgovackora udrudenju Robot Institute of 
America, ocekuje se da de do 1990. u Americi bid 
potrebno oko 12.000 do 15.000 ljudi za mslaliranje 


induslrijskih robota. Da bi se oni uvjezbali mnogo 


SVET KOMPJUTERA I JUL - A VGUST '86. 


II 




TEMA 




^vulc, tonski generatori i prateca tlektronika. Naj- j 
grubija venija ovih robots predstavlja samo zvuc- i 
no kontrolisanu igracku i proizvodi se u Koreji, j 
dok De Luze model (ko]i se proizvodi u Hong Kon- 
gL| ima senzore za infracrvenu svetlost i moguc- 
ncfst da odgovori na jednoslavnije govorne obrasce. 
Postoji mogucriosl kontrole preko kaiSa, a takode 
postoji mogudnost programiranja iednostavnijih 
cadnji. Obezbedena je konirola totkova, na kojima 
se roboti kretu, tako da im se ne moze 'desiti da se 
vrte u krug. Velicina tockova omogubuje Jcornpati- 
bilnosf sa svim vrslama ^ha i pragova. 

Korisienje ovih igracki (prilicno .pamecne’ ig- 
raike, ali ipak same igracke) jednostavno je. Tolikb 
lednostavno da se dete mob: igrati bez ikakvog fl- 
tanja uputsU’a, dok Je rodilelji toj knjiSci ipak mo- 
rati da posveie inalo vreraena, Zasto? Zato Ito se 
Qve igracke mogti vtio fine kontrolisati U trgputku 
ukijucenja. kueni ljubimac je u modu ^vaPje". 
ZatapJite jedanput i ljubimac ce se probiiditi, odre- 
dili orprilike odakle zvuk dolazi i krenuti u tom 
pravcu, Upravijajuci serijom pljeskova dc'..?si.kie , 
5vog ljubimea do sebe. Li slubaju da zatapsete ifva 
puia zaredora, ljubimac ce oi’editi odakle zvuk 
dolazi i pobeci od njega. Efebc je zaraisljen da Iju- 
birnca postavite izmedu sebe i nekoga do koga reli- 
te da on dode i bukvaino ga oterale do le osobe. 
Ako zatapSete tri pula ljubimac prelazt u mod ,po- 
slusnosti ", 1 prati vase komande za napred, nazad, 
tevo i desno. Ako u tOm modu dva puta zatapSete 
po dva puta zaredom, va5 kueni ljubimac -robot ie 
na vake iznenadenje zamjaukati, I?, ovog modi se 
izlazi trostrukim tapsanjem. Na De Luxe modeliraa 
se na ijubimeu moze menjati i raspoioienje iz 
tuznog u veselo i sliJno. Takode ]e mogude naterati 
liubimea da istra^uje. U slutaju da ne razume ko- 
raandu u ljubimee je ugraden algoritam koji ce ga 
naterati da zatrese glavom. 

U toku razvoja kuenih ijubimaca-robola poiavio 
se titav niz probleraa i napuStenih ideja Prob’lemi 
su se uglavnora javljali u vezi sa akiistickim senzo- 
rora. Ljubimei su uglavnom reagovaL na bilo koji 
oStriji zvuk 1 danas ce, u pocetku, deca imati pro- 
blema sa odredrvanjem vreraensKh intervala izme' • 
du tapsanja, ali iskustva govore da a u vetlni slu- 
fajeva brzo navikavaju, U toku razvoja planirano 
je daa baterije smestaju u dva Suplja ciiindra, tako 
da, kad se istrese, mogu da se lako izbace iz ljubim- 
ea u '-idu dve goraiiice na tepihu (da li vas to pod- 
seca na nesto). 

§ta red u zakijucku, Ako vase dete neizostavno 
zeli da ima kuenog ljubimea, a vi jednostavno iz 
nekog lazloga nisfe time oduJecdjeni, mo^a je ovo 
pravo reJenjc za vas. Da ce ovi roboti zameniti pse 
1 matke malo je verovatno, jer kueni Ijubimci-robo- 
ti su ipak saiQO malo skuplje i malo pamemije ig- 
racke, ali joS su vrlo, vrlo daleko od ^ivih bica. 

Priredio Nenad BaSint 


Nolan Busnel (Nolan 
Bushoell) smatra se 
americkim Klajvom 
Sinklerom (Clive Sinclair). 

To je covek koji je polarenuo 
trziste video igara, osnovao 
Atari koji je prodao Vomer 
Brosu (Warner Bros) pre 
nego sto se pojavio Dzek 
Tremiel (Jack Tamiel), zatim 
otvorio lanac restorana 
baziran na video igrama i 
robotima (jedini neuspesan 
potez ovog finansijskog 
genija) i na kraju osnovao 
kompaniju Axion koja 
proizvodi kuene 
ljubimee-robote. 


na svetu, je: psi i matke ne mogu da gevore 
. Mjao' je rajao na svim (ezicima sveta. Nzfivaznije 
)c da le uena onh kutmti Ijubimaca buduenosti cak 
i za nase prilike prilicno mala. Manja raacka-robot 
kcBta oko 4G $ dok veci robot kosta i do 100 S 

Mogu da tree po celoj kuci, spavaju, bude sc, 
prepoznaju zvuke kojim ih pozivatc, mogu da pro- 
nadu svoj put do vas u oko 90*/o slucajeva, 5to je 
mnogo Imlje nego kod obime matke, koja vara ug- 
lavnora na vecinu vaSih poziva upucuje samo pre- 
zrivepoglede... Bilo koji od ovih robota igracese sa 
vama, i to stvarno igrati-, Sto je u vetini slucajeva 
bezopasnije nego kad se igrate sa svojom mackom 
(narocito ako macka ima poteJkoca oko tc^a da 
oceni kad tieba da uvuce noktej No i pored svega 
morace da se priceka nekoliko godina da bi ove 
sprave dobile turbo pogon koji ce ira oraoguciti da 
vara skote u krilo. U svakom slucaju kueni ijubim- 
ci-roboti ce se usavrSavati zajedno sa usavrsava- 
njem tehnologije koja omogucava njihovu proiz- 
vodnju, tako da je teSko odrediti granice njihovih 
mogutnosti. 

Tapsite da se probudi 

U unutraSnjosti ovih robota naiazi se obican, vet 
• - ■ — senzori za 


r osao sa robotima. koji je mebalo da izig- 
ravaiu novu vrstu robova jest? jedini ne- 
uspesan potez Nolaoa Busnela.-Razlozi 
itoovaj ambidozni podbvat nije uspeo prilicno su 
ocigleiii. Roboti, kao kuene sluge, na danaSnjera 
nivou .tehnologije, jednostavno ne mogu da zado- 
volje stioge zahtev'C trziSla. Sto se tide kuenih Ijubi- 
maca-fobota, tu je situaeija sasvim drugatija. 1 tu je 
razlog prilitno jednostavan. Da li ste se ikada zapi- 
tali: ,Da li moja macka {ili pas, ili papagaj, ili.,,) 
moze da pere proiore?". Nistc. I budite sigumi da 
nikada nccetc. 


Medutim, pitanje je cemu uopSte kueni Ijubimri- 
-roboti. O^ovor je isti kao i kod pravih zivolinja; 
zabavijajte se sa njima, om predstavljaju najboijeg 
prijatelja svim usmaljenim osobama na svetu. Da 


prilicno zastareo, cetvorobitni procesor, 


S\^T KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '^5 




Smell projekat 
buducnosti potpuno 
automatizovani 
automobil treba 
drasticno da smanji 
broj saobracajnih 
nezgoda i da opravda 
naziv „kompjutera na 
tockovima" 

c 

^Aiogadimjica automobila - do- 
l ■voljan razlog 2a sla^lje’’ 2a in- 
dustriiu. pogotovo nemacku, 
}estc. Njeci pi^okJasni proizvodi 
trazeni ,su vise nego ikad. Medutim, 
druga sirana medalje je zalosna: u pr(h 
teldih cetrdeset godina samo u Savez- 
noj Republid Neraafkoj poginulo je u 
saobiadainim udesima pola millona 
lj«di, cetiri Tiiliona ih je ostalo sa tcs- 
kiin posledicaina, a ukupna mater'ijal' 
na Steta prelizi astitinorasicij cifni od 
1750 milijardi maraka. 

UprKos izuzetnom tehnickom na- 
su i^ledi da se u skorijoj 
buducnosti smanji oraj krvavi biians - 
uzrok ne mogu da smanje dak ni najin- 
ventivTiiji inienjeri; Jjudsko; nepodob- 
nosti se otima svaki model. 

Lc^ican zakjjubak je: vozaca elimini- 
sati, auto treba da bude inteligentan i- 
dovoljDO mobilan da sain pronade put 
i pre svega da ga siedi bez ikakvog su- 
dara. Ovaj radilcaini iek protiv saobra- 
djnih udesa prepisao je Klaus Hefner, 
profesor informatike na Bremenskom 
uttivereitefu u svc^m poslednjeni radu 
.Doprinos huaiajiizaciji saobracaja 
kroz primenu savremene informatirae 
tehnike*. U tom delu on se zaljze za 
radikalno pravljenje jednog velikog 
projekta: poqjuno automatizovani ,au- 
fotnobir bez vozaca. 

'InteLientni’adto - vizija izmedu na- 
ukc i faniastike? Hefner je najpre pod- 
4^0 na Irentitno stanje tehnike, kojc je 
"pi. njemu iscrpljeno proizvodenjem ka- 
ko .klasicnim' tako i .glupim' vozilom 
sa amibiok za^titoin i elektronskom pe- 
dalom za gas. 

Nasuprol ovora. njegov jnteligen- 
tni' automobil slrogo se pridrfava svih 
saobracajnih propisa. nista ga ne raoze' 
uzbunid, u (qiasnim situacijama ne gu- 
bi prisebnost 1 ne mogu mu zasmetati 
ni alkohol ni suvozai. 

Ponajmanje vozac - njegovo je samo 
da navede odtedeno mesto, ostatak sre- 
duju betiri informatisTio-tehnicka pod- 
sistema. 

- navigacioni sistera koji izracunava 


marsnitu i precizao je se pri- 
dizava; 

- sistem za raspoznavanje uzoraka 
koji unapred prepoznaje moguce 
uzroke siidara i spreiava nerecu; 

- sistem sigumosniJi zona protiv su- 
dara; 

- ititegracioni i kontroini sistem koji 
na osnovu odgovatajucih pokaza- 

• telja pokrece automobiJ. 

Navigacioni sistem (NAVS) sastoji se 
iz jedne eiektronske mape koja u optic- 
koj memoriji (CD-ROM) sadrzi s\t uii- 
ce jedne regije. Trenuinu poziciju auto- 
mobila izracunava uredaj koji prima 
podatke preko salelitskog odaSiliaca i 
prikazuje je nadigiiaho] karti OtraveS- 
lenja 0 promeni pravca, saobracajnim 
nezgodaraa ili drugim nepredvidenim 
preprekama prenose se putem radio 
veze u memoriji: navigacionog sisteraa. 

.Vozaf svojem automobiiu jedino 
saopstava kuda zeli da ode fna primer 
mesto, ulicu i kucni broj) unese jos ko- 
]u specijainu zelju. kao sto je slici sto 
pre na auto-put, i zauzme najzgodniji 
polozaj za drcmanje, .Mobil" krece. 
Stalno vozi desnom stranom (kako i 
treba). pridrzava se svih saobracajnih 
znakova i propisa pazeci pri tom na os- 
tale ucesmke u saobracaju. 

Za ovo primerno drzanje odgovoran 
le sistem za raspoznavanje uzoraka 
(MUSS). Ovaj sistem sastoji se od tri 
kamere, jednog modnog kompjutera i 
brze memorije, Fotografije koje snima- 
]u prednje dve kamere prima kompju- 
fer i uporeduje ih sa uzorcima kao sto 
su saobradajni znad, cvrsti predmeti ili 
pokrefni objekti koji se mogu naci na 
putu, 

Zato se odluke moraju brzo doaositi, 
bez mnogo premiJljanja, pogotovo ka- 
daie red 0 velikc^ brzini. Kada treba in- 


terpretirati dve slike pri brzini prijema 
od 150 slika po predenom raeiru, racu- 
nar mora u svakoj sekundi da obradi 
1,5 milijardu instrukcija (160 tacab po 
fotografiji i 10 instnikdja po pikselu). 
Briina koju vedna danasnjib racunara 
ne bi postigla. 

Na siican nacin radi 1 ststera sigur- 
nosnih zona (SIZOS), senzomi pojas 


koji okruzuje auto. Racunar more na 
osnovu .odjeka" da odredi prirodu ne- 
ke moguce prepreke tako Sto uporedu- 
je konlure sa memorisanim profilima. 
Ukoliko preti sudar odmah se alarmira 
IKOS. 

Integracioni i kontroini sistem 
(IKOS) u slucaja opasnosti odmah rea- 
guje predvidettim protivmerama - od 
izbegavanja sudara do kofenja uz po- 
moc antiblok sistema. On za sve vrerae 
voznje prikupija podatke od NAVS-a, 
MUSS-a i SIZOS-a pretvara ih u pokre- 
tackc impulse i adiesira ih na .elek- 
tronsku pedalu za gas", ..elektronsld 
pogonski mehanizara" i uredaj koji tre- 
ba da spreci proklizavanje rockova. 

Tehmcki problemi koji se pojaviiujii 
kod ovog projekta su,, prema misljenju 
profesora informatike resivi. On proce- 
njuje tro§kove razvoja na 1,5 milijardu 
maraka u roku od pel godina. 

Koristi od ovog projekta bile bi viscs- 
tnike: pored drasticnog smanjivanja sa- 
sobracajuih nesreca nastao bi i oroiz- 
vod koji bi konkurisao ..rafuoaru na 
tockovima" na kojem se u drttgim id- 
nusirijskim zeraljama vec raarljivo ra- 
di. Zaostajanje evropskih zemaija u ob- 
lasli informatike -i tehnike smanjilo bi 
se vec 11 fazi istrazivanja a raodernizo- 
vale bi se i industrijske grane koje izra- 
duju nusproizvode. 

Entuzijazam naubnika za sada ne de- 
le ni proizvodaci a jos raanjc nadlebi 
organ korae jestudija upucena - Savcz- 
DO rainistaistvo za istrazivanje i t^no- 
logiju. Tamo su kratko odgovorili: .jcs 
nismo zauzeli odredeni stav'. 

Prevela Dtagana Timotic 


BUDUCNOSTJEVECPOCELA 

Odredivanje pozicije preko navigacionih satelita: 

Nissan CUE’/iX i Mitsubishi MP-90x opremijeni su uredajima za satehtski 
prijem. Ovaj drugi raeri zeraljitio tnagnetsto polje i Jtretanje vozila za lac- 
no odredivanje pozicije. Americki satelitski navigacioni sistem GPS treba 
da bude 19B7. godine spreman za upotrebu, 

.Elektronski mapa" u CD-ROM-ii: 

Vec posted u Americi i Japanu za neke regije. 


Sistemi za merenje odstojanja: 

. Nissan raspoiaze daiekoraetnim laserskira radarskiiii sistemom (120 mpia- 
ra], koji automatski vodi racuna 0 pravilnora rastojanju i u siucaju opas- 
nosti aktivira kocioni sistem. 

Ugradeaa kameta; 

Kod Mitsubishia kolorna kamera koja je povezana sa raonitorom u kokpi- 
tu zamenjuje retrovizor. 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


13 




Sa sovjetske sirane oa otvorenju govorio je Gurij 
Ivanovic Marcuk, zaraenik predsedtiika i ministar- 
skog savsu SSSR i predsednik Drzavnog komiteia 
la nauku i tehniku, koji je, izmedu ostalog, rekaoi 


Q ovaj program je vefi u odnosu na prethodtii za 
80 odsto. Ali nije vedi sauio obira, vec su znaSajce 
kvalitativTie novine u daljoj saiadnji, kao u pogledu 
oiijenacije na znadajnije zadatke za bududi razvoj, 
tako i u pogledu mehanizma saradnje koji su usme- 
reni na jos ubrzaniji naucno-tehnicki proces u obe- 
ma zemljaraa. 

Naucnotehnidka saradnja sa SSSR-om, kao i bi- 
laterarna saradnja sa drugim socijalistickim zema- 
Ijama za nas je korisna i zbog povezanosli biiate- 
rarne saradnje sa saradnjom u okviru S£V-a kojoj 
pndaiemo veliki znadaj, fto sf viHpti 17 zirip- 
nice da je jugoslovensko ucesr 
tima ili temama, za nekoliko t 

mideno". 

Na 5.500 kvadra 
Ijona cuveno| koo 


Piie 5faiiico Stojiljkovid specijaini izveStac za Svet komp/utera iz S 


- ^Znacajno mesto u 5 ovjetsko-|ugoslovenskim 
privrednim odnosima zauzima nauino-tehnicka 
saradEja. U toku realizacije pioblema istrazivanja 
radi se na 70 lipcva Dovih maSina, pribora, tehtio- 
loskih procesa, 20 novihinaterijala. razraduje se vi- 
se dd 30 kompleta tehnidke-dokuroenlacije". 

U ime iztagaca jugoslovenske nauke, prisutnima 
se obratio akademikBoiidar Malic, predsednik sa- 
stznog komiteia za nauku 1 tehnologiju: 

- .Od velike )B vaznosti da su naSe dve zemlie us- 
vojile zajednicld dokumenl o Osnovnim pravcinia 
naucno-tehnicke saradnje do 2000 , godine, koji je 
bio osnonca i za izradu programa naucno-tehnic- 
ke saradnje za period 1986-1990. Pa brojii projeka- 


roctne priviede' (stalnoj postavci soiietskih dostig- 
nuca), svoje proizvode vrbunske tehrologije (hilja- 
du eksponata) izloalo je oko 200 proizvodno rad- 
nih oi^anizacija i 18 nauino-istraiivackih instituta 
iz elekirotehnike, energetike, maSinogradaje, meta- 
iopreradivadke industrije, agrokompleksa, brodog- 
radn)e i gradevinarstva. 

Vec na samom ulazu. na infonnativnom pului, 
uz svesrdno zalaganje (bei odmora) jednog .par-, 
tnera" iz Jskra-deite" posetioci su mogii da sazna- 


ju sve sto ih interesuje: od najosnovnijih podataka 
ovelikanima jugoslovenske nauke dobitnih karak- 


ter istik a nekc^ odjzlpzenih racinari.Prava de; 
manscracija iiiformativnogToba. 

- lako izioiba niie imala komeicijalni karakler, 
bilo !e mnostvo poslovnih susreta i razgovora. Pot- 
pisana su i lii ugovora u vTednosti od 73.5 klirin- 
skih doiara. i nekoiiko predugovora, sto znaci da 
ce poslovni uspeh bid mnogo veci - kaze Ratko 
Deretic vi§i strucni saradnik Jugosla\i)apublika“ - 
Iz pojedinih organizarija ostale su eki^, a neki 
skupi eksponati radi prodaje. U sovjetskim drzav- 
nim organima izlozba je naiSla na izuzetaii prijem, 
Sto se \idi po lidnostima koje su je posetile (clanovi 
politbiroa, ministri, akademci ild.) 

•■o 05t,»1a *'vnp v£ L u (..b 1 1 lOSiran 


polozio ispit. Osnovni mota je: vrhunski^raizv'odi 
koji su rezulial nauke. Dakle, samo primenjena na- 
uka, ono Sto moie i brzo da se prbda. 

Kako je jugoslovensko predstavljartje imaio radni 
karakter, kao prateii da) programa odrzana su re- 
tin simpozijuna, 11 naucnih i 38 strucnih predara- 
r.ja, sedam specijalnih video projekcija i dve pro- 
jekcije filmova, Recju u tome je ucestvovalo 1.200 
naucnika i struinjaka. 

Nas je.- s obzirom na karakter casopisa, intereso- 
vaio katav su utisak ostavili jugosiovenski protz^'o- 
daci elektronike i korapjutera. Mora se priznati da 
su dosta stidJjivo prikazali svoje raogucnosti, iako 
jebilo izuzetaka. K baS su ovl proizvodi mamili ve- 
anu posetilaca, od malisana do odraslih. Na stan- 
dovima 1 kucnira racunarima [.Calaksija", ,.Orik 
Nova 64" t ,Pekom 32") uvekje bilaguzva.pogoto- 
vu subototn i nedeljom. Dolazili su ceii razrei.-sa 
nastavnicima, da provere mogiicnosti YU raiuna- 
ra. 1 bili su vrio, vrlo zadovoljni. 

- Mi smo pokazali dva kabineta za kompjuter- 
sku nastasTi - objasnjava Ninoslav Cabric, urednik 
u Zavcdu za udibenike i nastavna sredsN'a. - ]e- 
dan kabinet obuhvala; IS racunara ..Galaksija', 12 
stolova, 25 stolica, dva kolor televizora, grafoskop, 
di-apiojektor i upravljacki pult Veoma smo zado- 
voljni |er je stalno bila guzva. Iraamo nanidibu za 


tri kabineta koje treba da isporuSirao. 

Na Standu .Avtotehne'', |de su bili izic^ni.. Grit . 
Nova 64" i raultijuzer maSina .Nova 3000', taliSiP’ 
se Jekalo na red da se kompjuteri testiraju. 

- Nekako smo 1 to pregrmeti, iako sa nistno nad- 
all tolikoj poseti - pcdse^a Vuk Marko, direktor. - 
Saznali smo mnoge stvari 0 buducem plasmanu na 
sovjetsko IrziSte, od toga da 1: prihvataju Basic do 
ugradivanja luskog karakter seta. Razgovarali smo 
sa ocgovornLm ljudima i ildekujemo lepe vesti u : 
septembru. ' 

NiSta manje guzve nije bilo i ispred eksporulj-ea . 
informatiku, procesno upraMlanje i automatizaci- 
]u. Uz racunare, oni 5u domimrali. , 

Steta je Sto nismo doneli skolski racunar .Lola 
BA' jer su se liudi interesovali - N’rdi Novak Tea- 1 
vano^ic iz RO .Racunari' SOUR .Ivo Lola Ribar” 

- Izlozili smo programabilne automate, i jedan ob- 
radni centar. Za njih su se raspitivali i trazili da im , 
demonstriramo rad i ohicni poslovni ljudi. Oceku- • 
jerao da uskoco zakljucirao ugovor 0 prodaji pto- 
h automata za viSe od milion dolara. 
g vrhunskih dostignuca u Moskvi ptivu- 
ku paznju. Treba se nadati da 4e 

:ija biti 1 u drugim zemljaraa, jer su one 

xlnica ?a izvozne pohode. ^ 


NA LISTU MESTA 


YUGOSLAVIA 


« 


U velelepnom boteiu 
Holiday lun-u u Sarajevu, 
od 3-5 juna, upriliceni su 
„Dani UNIS-a i NCR -a". Nas 
saradnik prisustvovao je 
prezentaciji 

PiSe MomJr Popo\ic 


IT 

■ ■ ol hotela. sav u ljubitastom tonu, ob- 

I I QidJcaiaina i putokazina 

^MUNIS-a i N'CR-a. Mlada : lepa devojka 
za specijaJnim sfolom priraa naie podatke i daje 
nam osncvne informaci;e. Vcc se ridi da UNIS ima 
visokj skolu prezentaciie, na kojti sc inafe na Za- 
padu lako polaze, o rama da ne pricarao. 

Polazimozastrelicamaiulazimo iidve velike sa- 
le pitne kompjtitera, periferne opremc i propagan- 
dm^ mataijala vezanog za rao samog UNIS-a : rji- 
hovQg veiskog slcanog parlnera NCR-». Veliki broj 
posiosTiih jjtidi „nuva' se oko racunaca na kojima 
razne apiikadje ; demo programi jednom 
Liisku aisam nikakomogaodaseotmem, ato je da 
su .raaii' PC racunari najzad stckli pravo gradar- 
stva i kod nas. Dngo vremena se o rc racunariraa 
uglavnoin pisaloponwinania, aiaa iivoznici ;da 
lj« su smatrali da je .biznis" u veiikitn racunarima 
St^'ar se sada okrece iz osnova (opel kasnimol, pa 
5c i veliki zastupnici (kao sto )e UNIS) okrecu „ir.a- 
Lm' racunarima. Ne bez razioga. Ideja o DES- 
KTOP kompjLterima {racunar na radnom mestu), 
lf30|lavDi iiit poslednjih godinu i kiisur dana u Ev 
ropi. pocinie polako da zauzima mcsco i na ovim 
nasim prostoriaia Bez lazne skromnosti, sraatra 
mo da srao-ii razbijanju ukorenjenih tradiaja ; mi 
■ ucesnovali. Glcdajuci posiovne ljude iz celc [iigos- 
lavije kako sa zanimanjem i ozbiljnim namerama 
prate objasr.|en]a deraonstratora imao.sam utisak 
da poiinje nova la\ina interesovanja za „malc" ra- 
{unare, ali ovaj pul na jednom poslovnoui nivou. 
Ta cinjetilca jako me radu]e, jcr ce to svakako otvo- 
riti nova radna inesta za oru armim „liakera", koji 
su do juce mogli da praktikuju svoje znanje sarao 
-•na nckom kucnom nivou i po pitanju raznih igara i 
igrica. Sada to znanje treba polako usmeravaa pre- 
raa novim ciljeviraa i eto novih stranica u Svetn 
kompjiiiera za poslovnu pnmenu, rakode i saasc 
za miade talenie 

No. vremena je malo, a UNIS je pripremio zgus- 
nut program, Evo nas u svecanoj sali. gde podirjc 
oficiielna prczentacija. Po ugiedu na velike svetske. 
firme goste pozdravlia llija Kozulj direktor UNIS 
RO ETI [Eiektronika, Teiekomunikacije i Infonna- 
tika) IZ Moslara. Podaci koje je saopStio drug 
Koiulj stvarno su impresivni SOUR UNIS ima 67 
radrih organizadja. 160 osnovxiti organizacija ud- 
nizenog lada i oko ■t7(X)0 zaposlenih. Ove tifre su 
verovatno \'ed sada zastarele abzirom na ogromnu 
dinamiku razvoja UNIS-a. Posle svih podataka o 



ukupnora prihodu, broju zakljucenih ugovora i sa- 
radnje UNIS-a na jugoslovenskom i inediinarod- 
nom planu postaio mi le potpuno jasno odakle sna- 
ga tom gigantu bosanskohercegovacke privrede. a 
sa puniin pravora mozemo reti i jugoslovenske. 

Gama racunara 

Sa poscbnim interesovanjem pralio sam izlaga- 
nje 0 privrednoj aktivnosfi UNIS RO „ETI', koja u 
okvini SOUR-a WlS-a. ima saradnjii sa NCR-om i 
uopste pokriva prc*iematikii vezanu za kompjii- 
tersku tehriolt^iju. Tvornica telekomunikacione 
opreine, kao deo ove RO konstituisana je'u iwlu 
1980, godine, mada sc sa proizvodnjom i 
pruzanjem usiuga kupciraa pocelo i ranije. Tvomi- 
ca je osposobljena za proizvodnjti elemenata, pod- 
sklopcva. sklopova i iiredaja u oblasli leiekomuni- 
kacija. Tvornica ima zakliucene ugovore o prenosu 
tehnol^ije i dugorocnoj proizvodno-lehnickoj ko- 
Dperaci]i sa envenom sredskom firmom TELEFO- 
NAiOIEBOL^GET LM ERICSSON iz Slokhoima 
Pomemmo deo proizvodnoa programa: 

- ANALOGNl UREDAJI' 
kanalni modemi 
primarno grapm modemi 
supergnipni modemi : ostalo 

- D1GIT.AI.NI L'REDAII 

primarni nultipieb' kapacileta 30 kanala 
sekiuidarni i lercijami multipicks 
linijski sistem ; osalo 

Teiekomunikacije su svakako orijenlacija na bu- 
duenost i IINiS sc na vreme uktjucio u to koio, ali 
nas je sada posebno interesovaio sta nude iz ueme- 
na elektronike. Tvomicu za proizvodnju kalkulato- 
ra. raiiinara i proizvoda opsfe eiektronike I'NIS je 
osnovao 1976. godine. |ipak, malo su diize cckali 
sa PC raiiioarimai. Tvornica je osposobljena za 
proizvonju kalkuiatora sa ekranom i stanipacem, 
dzepnih kalkuiatora. racunara i i^rsonalnih racu- 
nara, kao i delova podsWopova i sklopova za isto. 
0 kalkulatonma neferao sada govoriti, ved di po- 
gledamo sta UNiS nudi od racunara; 

- MINliMIKRORACUNARI 
UNIS-NCRI9C10 
IINIS-.NCR I 9070 

Mini Tower 
Tower XP 
Tower 32 

- PERSONALNI MCUNARI 
DM V 

PC 6 
PC8 

0 PC DM V racunaru vec ste mogli da iitaie u 
Svetu kompjiitera. a u ovom broju mozete ciiati i o 
PC 6 racunaru. 0 Tower sisremu. kao i seriji 9S0D 
koja je zvanicr.o inaugurisana na evoj prezentaciji 
pisatcmo u nckom od skdecih brojeva. 

UNIS je uveo veoma lepu praksu da spaia svoje 
korisnikc racunara, koji na taj nadin raogu razme- 
njivati iskusrva i staino pratiii .novaDje. U nastav- 
ku druTenja sa UNIS-orp i NCR-om, prisustvovali 
smo Plenumu koriseika NCR racunara. Ov'a ideja, 
nadam se UNiS-ova, a ne NCR-ova, oscavlja veoma 


povoljan utisak kodkupca. Kupac na taj nacin stiEe 
saznanje, da je UNIS uz njega nc same u fizi ku- 
poprodaje, nego tokom celog veka trajanja opreine, 
Korist je obostrana, a ideja na nivou, ^o bistno pre- 
porucili i ostalira zastupnicima i proizvodacima, 
kompjutemke oprerae. Treba naporaentiti da je 
ovaj UNIS-ov ,klub' korisnika sklopio SAS sa ju- 
goslovenskim udruzenjem korisnika sredstava za 
•AOP obradu podataka. 

Kompatibilni sa IBM 

Od gospodina Uimbahera, predstavnika NCR-a 
iz .Augsburg, saztiaii smo niz korisnih informaeija 
oNCR-n i njegovira planovima, Morara priznati da 
je zadovoijsivc sluEati speeijaino cdjuccne ljude za 
javne prezentaeije. U nekih 20-tak mmuta boz s!i- 
ku i red dobiii smo sve relevantne infomaeije o 
N'CR-u danas. Ono Sto oni sa posebnim; pc-nosora 
isticii je da se naiaze u drustvu IR.VI-a i sedam pa- 
tuljaka. Niko na svetu danas ae moze ujrozil: pri- 
mal IBM a u globalnim razmerama, all cilj ie zau- 
zeti mesto do IBM-a, NCR jc po zvanicnira poda- 
cima na celvrtom mestu u svetu po prodaji kom- 
pjuterske oprerae 'a 3,7 railijardc dolara godisnjeg 
pnhoda (IBM ima ukupan pribod od 40.2 raiiijarde 
dolara), odmah iza Digital Equipment-asa 8,2 miti- 
jarde dolara 1 Burroiighs-a sa 4,5 milijardi dolara. 
Sto godina poslojanja NCR-a, garantuje trend da- 
Ijeg porasta, bez nagiih skokova i padova u prodaji, 
sto je inace glavna odlika ove americke kompamje. 
ShvativSi na vreme, da le kompatibilnost sa indus- 
Irijskim standardima koje naraece IBM u domenii 
PC-a realnosi od koje se nc moze pobea (mada se 
uvek postavlja pitanje da li su to taJ najbolji stan- 
dardij, NCR sc odlubio da njihovi PC racunan bu- 
dii maksimaino kompatibilni sa IBM PC racunari- 
ma Na taj nacin uz kv^liiet izradc kc^i je uvek nu- 
dio NCR, dobiii srao jo5 nekoliko clanova velike 
potodice IBM kompatibilnih racunara. Na UNiS-u 
je sada da obezbeds dovmljnu prograiasku podrsku 
za ove racunare Utisak sa prezehlacije jc da UN’IS 
raili maksimaltio po tom pitanju luostalom vec u 
nekoliko brojeva pisemo o urn pcsiovnira aplikaci- 
jaraa), ali ostaje pitanje proMrenja ovib apiikacija 
na ^ire domcne indiistrijske prLprem,e PC raJunara 
u procesnoj industriji, maSinogradnji, projektova- 
nju, gradevinarstvu ; si. Mislimo da UNiS to moie 
sa svojim o^itinitn resursima i specijalizovanim 
COUR-om SIPRQ (Sems i'todrJka racunarske op- 
reme) i da je to, iiostalom, zadalak koji im svakako 
predstoii Kada bi UNiS otvono moguenost sarad- 
nje sa ogromnim potencijalora raedu mladi'm Ijudi- 
oma, koji vcc mnogo znaju o PC raqjnarima.'veru- 
jemo da bi brio soSveiskih reknja od kojih se ne bi 
stideii 11 pred najpozaatijun svelskim koir.panija- 
ma. Videvsi velikii fleksibdnost koju UNIS pokazu- 
je u svom poslovanju, verujerao da ce ova ideja nai- 
ti na dobro tie. 

Kao poseban 41ager u ova dva dana bila je jugos- 
iovenska prczentacija najflovijeg raCunara iz NCR 
iamilije, a to je serija NCR V-9S0D. Stnicnjak iz 
NCR-a, koji je predstavljao ovaj sistem, nazvao ga 
je Konkordom raedu kompjuterima,„Neka podaci o 
ovom racunaru lii, boije receno, sistemu. ostanu za 
sada mala, slatka lajna, za neki od slededh broje- 
va, 

Program koji je pripremio UNIS bio je toliko 
obiraan, da sSm ipak morao povTcmeno da se od- 
raaram za tiekim od izlozenih raiiinara, Vreme je 
odmicalo tako hrzo, da od mojeieljeda vidira ma- 
lo i Sarajeva ostalo je samo toliko mmena da ru- 
cam u Euvenom restoranu na lfe!-2ardji Morica 
hanu. Verujie da je lakle zaparatiti more meraortj- 
skih adresa za ^paukovanje', nego imena svib tih 
dakonija koje tamo slu2e. 


SVET KOMPJUTERA / JUJ. - A VGUST '86. 


15 



Da se kojim slucajem tu stalo cela cn'a prita hila 
bi od malog intcresa u adasnje vlasnike Spectni- 
ma i Comraodorea, No pre nekoliko godina stvari 
su uSle u drugu fazu ove igre kopiraria IBM-a. JoS i 
tada je biU dobro pozoata Sinjenica da sc Arijskc 
zeralje, kao Juina Koreja i Ta.ivan, spremaju na 
ubach’anje na trfiSie mita'okompjutera i .CiSdenje' 
konkurencije svotim vrlo jevtinim kopijaraa. Sret 
IBM kiono^-a se i iijima ufinio kao obeciana zemlja. 

Tehnoiogiia izrade je biia dobra poznata i prills 
no jednoslavna Da stvar bode joS gora IBM je, da 
bi ohrabrio nezavisne proizvodate pratece opre- 
me, napravio otvoren stftera sa dobro dokumento- 
vankn detaljiraa sane konstrukcije marine, To je 
kopiranje udnilo joS laksira. Stoje viSe Ijudi kupo- 
valo IBM-ove klonove to je ceaa komponenti vik 
padaJa. A poSto ;e u t:m zemljama jevtina radna 
snaga nadohvat ruke, bilo je potpono raoguce ba- 
praviti savrsen IBM klon koji bi koSao dupwis* 
nje ad samog IBM PC. Daaas sa cent jos vise pale, 
po5to se proEoio da ce .Amstrad Izbsciti na tr^jSie. 
svoj PC sa cenom manjom od SOO funti (i to je mes- 
to na kojein se i vi ukljunijete u trku za K kio- 
nom). 

Kako prepoznati klon 

PC kionovi nisu viSe jeftine poslovne maJiw, , 
one su same jeftine. To znaJi da kada se govori o 
ceni od SOO ranti, da se govori o, najs’erovatnije, 
kompletnom sistemu sa §tampacem (kao Sto je bio 
siucaj sa Amstradon PCW' S255). Razlika )e u tome 
Sto sada Soger ne mora da stvara potpono nova 
iiiisle, kao sto )e morao za svoje Cudne diskeie od 
3 Inca, nego se pridruiuje najvedoj porodki rnikro 
kompjutera na svetu. Postoji vik od lOOOO progra- 
raa za IBM PC. a broj joS uvek caste. 

Pa kako prepoznati IB.M PC knmpatibilnu maji- 
no? Prvo, sree maSine mora biti mikroprocesor In- 
tel 5088. Ovaj procesor je n strari hibrid. b^govr 
unutrasnja arhiteknira je sesnaes^obit^a all mu je ' 
DATA BUS osmotnlcii. pa zaco mpze da prenosi sa- 
me po osam bita podataka. Potpuni ksbaestobitni 
Dp Intel 8086 nije izabran da b) se uStedelo neSto 
para. Na zalost, taj izbor je uspono cnasinu. Gni se 
da bi bilo lako umeKo tog procesora staviti bas In- 
tel 8086 i time poboljSati performanse raionara. 
Aii nevotja je ii tome da ako se kli postema kom- 
patibilnost morajii se kopirati ne samo prednosti 
nego i nedostaci. 

IBM koristi diskete od 5.25 inia na koje staje po 
360k. Opet. danas je vec standard da na diskete od 
3 inSa staje 720k. Originalna IBM PC tastatura je 
neugodna, sa tasterom za brisame tamo gde bi co- 
vek obekivao da bude levi SHiPT taster. Mnogi 


IBM PC Kompatibilne 
ma§ine nisu nikada 
preterano mnogo privlacHe 
kupce iz JugoslaviJe, 
prvenstveno zbog svojib 
izuzetno visokih cena. 
Medutim sada kada je i 
Amstrad najavio svog IBM 
PC klona sa cenom ispod 
500 funti, situaeija se iz 
korena menja. Da vidimo 
kako i zasto uopste uzimati 
IBM PC kompatibiinu 
masinu. 


U - ovora treniilku skoro ceo swi zna da 
se Alan Soger (Alar. Sugerj spreraa da 
na criiSte lansira (I to bukvaino) novi 
IBM PC Klon. Prifa se da je Ser Kla)v Sinkler (Ser 
Clive Sinclair) bas sklapao jedan PC klon kada mo 
je Alan Soger ponudio nejto Sto jednostavno nije 
mogao da odbije - novae Cak se pretpostavlja da je 
PC klon glavni razlog zasto je posao oopste sklop- 
Ijen. No, pored coga sto )e to termin iz biologijc, sta 
je to klon?! Kako de se postojanje klonova odraziti 
na va5e imovno stanje’’ 


Kao i obicno mora se podeti nekim hronoloSkim 
redom. Jednota davno u nekoi dalekoj zemiji raik- 
rokompjuteri su sluziii samo za zabavo i nisu imali 
nikakve veze sa velikim i ozbiijnim posiovnim sve- 
tom. Bar ne zvaniitio. Mocni IBM je tada bio ob- 
znanio svetu da on NECE proizvoditi rnikro kora- 
pjutere, jcr upravo izlaze iz mode. All nekoliko go- 
dina kasnije, tabnije 1981. godipe, poSto je Apple 
iziastao iz zabave dvojice mladida u garazi u kon- 
paniju vredno milijarde dolara, IBM odiucuje da 


mozda ipak more da podnese rizik proizvodnje 
svog mikrokompjotera. 

U to sTeme le medu posiovnim ljudima krunla 
prica da niko nije propao zato Jto je kupio nesto sa 
oznakora IBM, pa su zato svl poslovni kudi koji su 
umirali od zelje da kuoe sopstveni raikjokompju- 
ter, kupili IBM PC, lako je maiina koStala skoro 
3000 funlt, IBM je do danas prodao prekodra mill- 
ona primeraka, Za to vreme ostatak proizvodaca 
mikrokompliitBra, Eak i nekada mocan Apple, ima 
velikih teSkoca. TriiSte se pciako ohladilo. Vecina 
kupaca iscipis-Si i finansije i ennizijazam, zeieia ]e 
da na prednjoj scrani svog kompjutera vidi samo 
poznata tri siova - IBM. a da im sam kompjuter 
Dude obojen nebeskoplavom bojom. Reznltat svega 
je gomiia malih proizvodaca pod steJajem. 

IBM PC je tako prosto oduvao konkurenciiu i 
polako preuzimao poslovno IrziMe mikroracunara. 
Srecom nekoliko proizvodaca setilo se stare dobre 
izreke: „Ako ih ne mozes pobediti, pridruzi im se' 

I krenulo da ostvari ideju o proizv^nji sopstvenih 
IB.M PC raaJina. U suSlini ako neko proizvbdi ma-^ 
Jmu koja moze sve sto moze IBM PC, a uz to je i 
jevUnija od originala, sigumo ce zaraditi gomilu 
para 

Prva kompanija koja je to probala bila je firma 
U.S. Compaq. Ova kompanija je proizvodila mikro- 
kompjucere koji su mogli da izvrsavaju sav sofrver 
pisan za IBM PC i koji su bill prenosivi. Prodaja je 
ijla kao da prodaju vTuce zemicke, Italijanski in- 
dustrijski gigant Olivetti je nekto pre toga proizvo- 
dio mikrokompjutere koji nisu biii kompatibilni sa 
IB.M standardom. Kao rezultat, prodaja je isla Ida 
budemo dosJedni sa analogijoral kao prodaja zele- 
ne salate 5. .Maja 1986. go^ne. 

Odiucivsi se izmedu ponosa I novea, za novae, 
Olivetti predstavija triistu M24, jedan od aajranijih 
IBM klonova. Na njemu se mogao izvrsavaci sav 
IBM-ov softest alt je M24 bio puno brzi od origina 
la, pored toga sto je bio i jevtiniji Prodaja je krenu- 
la kao da su se I oni baclii na posao sa vrucim ze- 
mickama u hladno Januarsko jutro, Jedan po je- 
dan, skoro svi glavni proizvoJaci mikrokompjutera 
pratiii su modu ; proizvoditi svoje sopsttTne klono- 
ve, uadajuci se da Ce se na vreme ubaciti na novo 
trziSte. 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST ‘86. 


proizvwlafi pokuSali $u da otkiane ovaj nedosta- 
tak. ukijjcujdfi i sam IBM, ko]i je prai2\’eo takoz- 
vanu AT tastaturu. Medutim razni proizvodaCi su 
usvojili razne standards. 

PC klonov! danas retko imaju manje od 256k 
RA.M-a.Takode skoros\i imaju senjski port za mo- 
dene i Itampac kao i paralelni port za stampac Na 
originalnotn IBM PC se za sve interfejse plaialo 
posebno. kao i za \idco karticu koja je bila neop- 
bodna da bi kmnpjuEer mogao da se prikljuci na 
monitor. Situacija je Ista i sa nekin klonovima, aJi 
se doplabh^n.ie ipak Iraki maio rede. 

Opet aa narebu, uz korapjuter nije tnogla da se 
uzme bllo koja video kariica, jer i ona nora bid 
kompatibilna. To zoaci da bi trebala da radi sa 
svjm IBM-ovim softverom. Sada konacno i sdkemo 
do toga §ta znaJi biti klon. Odgovarajuci' procesor i 
disk dra^'ovi nisu dovoijni za kompatibilnost, Na 
kraiu i BBC B i .APPLE II konste isti procesor 6502, 
pa ipak je teSko zamisliti dve manje konpalibilne 
masine. Tajna je u operativnom sistemu i standar 
dnim RO\f-ovima koji su upotrebljeni. 

Operativni sistem 

Operaiimi sistem IBM-a se zove PC-DOS, i 
predstavlja poboIjSanu v’erziju MS-DOS-a, koji je 
dobio ime prema svom proizvodabu, Mikrosoftu. 
U stvari MS-DOS predstavlja redtJcovanu vemju 
sesnaestobitnog CP<’M. Drugim reSma potpuno je 
nerazumlfiv za pocetoika 

Pnca se da je IBM u stvari prvo otisao do kotn- 
panijc Digital Research, koja je i napravila CP/M. 
Na nesrecu, kako prica daije luze, Geri Kildal (Ga- 
r,’ KildalJ) se i; tom trenutku ba§ vozikao u svom 
avioncicu. Coveku u plavom odelu je na kraju do- 
saddo da beka, i otisao je do tirme Microsoft. Tako 
je IBM umesto jednog stvamo dobrog operativnog 
sistema dobio preradeni MS-DOS. 

Kljuc u pokretaaju programa napravljenih za 
- PC je u takorvanom BIOS ROM-u, koji zajed- 
no sa PC-DOS-om pazi na to ita se deSava u samoj 
maiini. Efektivno BIOS definik kako ce hardver 
izgledati softveru. No, pa ako klon treba da izst^a- 
va neke programe, predvidene za IBM PC onda 
klocirani BIOS mora da vodi racuna da hardver iz- 
gleda sofirtru potpuno isto kao na originalnoj ma- 
fini [tj. klonirani BIOS mora da vodi racuna o ula- 
zima i iziazima na potpuno isti nabin kao originai- 
• ni BIOS). 

Najoiigledniji iziaz iezi u korisbenju RO.M-a pot- 
puno identitnog IBM-ovom. No bito kako IBM iz 
nekih razloga fle dozvoljava kopiranje svog ROM-a 
(budno, zarne?]. Na kraju ktajeva, biio ko mOzeda 
koristi isti intelov procesor 8088 i isti tip disk jedi- 
nice (IBM ne polaie nikakvo patentno pravo na 
njih), all zato irria kopirajt (copyright) za BIOS 
ROM. Tako su se proizvodaci klonova nasli u pro- 
ceiiu, te im je ostalo da se samo aproksimativno 
prihlizavaju iBM-ovom cipu. .Ako su im bipcivi pre 
sliem originalu, IBM Ce ih tuziti, dok ako nisu do- 
voljno sliCni, onda nece raditi svi IBM-ovi progra- 
' mi. 

Prema definieiji nijedan legalan klon ne moze da 
( izvrasva bas svaki pojedini program napisan za 
j IBM. Jedina sto postotna IB.M kompatibilna maSi- 
r.a je sara IBM PC, ali je zato mogube napraviti 
klon na kojem be raditi skorp sve, a sigumo baS sve 
§to cete vi i kada budete zelcii da isprobate. 

Test kompatibilaosti 

Potreba za softverskom kompatibilnoscu daje 
savr§en test kojim bi se videio koliko je klon dobar. 
Postoji prihvatljiv broj IBM-ovih programa koji 
mogu da se koriste kao test kompatibil^sti. Jedan 
od ojih je simulator letenja (,Hight Simulator*), 



koji je napravio isti onaj .MajkrosoFt koji je i napra- 
vio operativni sistem. To je jedan od prvih simula- 
tora letenja i dan-danas je najbolje prodavan IBM- 
-ov program. Taj i mnogi drug! programi be vam 
daii prilicno dobni siilni o tome koliko je klon 
kompatibilan sa svojim ofiginalom. Ako se odluci- 
te da kupite klon, obavezno saznajte koji IBM-ovi 
programi na njemu rade. Tvrdnja da je neki klon 
100 posto kompatibilan je beskorisna koiiko je i 
besmislena, Takode proverite koliko je BIOS ROM 
legalan. Postoji nekoliko ROM-ova u Sirokoj upot- 
rebi na koje IBM nije stavio nikakve primedbe Je- 
dan je Phoenix RO.M od tirme U.S., a drugi je ER- 
SO ROM iz Tajvana. U zadnje vreme IBM je pove- 
cao svaju aktivnost oko firmi koje protzvode klo- 
nove sa ROM-oWma koji isuvi§e lice na njihov, Sto 
bi rekli, sezona leva na neovlaStene kopije je otvo- 
rena i jedino §to se sada moie obekivati je gcsnila 
tufbi sudu za kradu softvera, 

Ali ni mogubnost da se kompanija sa kapitalom 
od pteko SO biliona dolara sruCj na njih kao brdo 
kamenja, nije do sada odvratilo ni jednog proizvo- 
daca od proizvodnje sdpstvenog klona. Mnogi i od 
vellkih proizvodaba, kao Tandy i Commodore, pro- 
dje svoje sopstvene klonove. Sada postoji oko 20 do 
30 malih kompanija koje uvoze iz Aziie iBM klono- 
ve u Evropu po ceni neSto veCoj od 500 fimti, 

Zasto kupiti klona 

Da, stvarno, zasto kupiti neko od tib cudovifta, 
osim ako ne zellte da impresionirate prijatelje (pri- 
jateljice'’). Prvo zato sto kionovi danas ne koftaju 
mne^o viSe nego BBC, Amstrad ili Atari. Kupiti 
IBM PC klon zato §to je jeftin, naravnc, nije dovo- 
Ijan railog Pravi razlog Iezi u moguenoai da se 
priscupi najveboj dostupiKij bibhoteci softvera na 
svetu, mada u njoj ima prilicno malo igara. 

Nara^mo, IBM PC kionovi kao i originalna mail- 
na imaju jedan veliki nedostatak. Tai nedostaiak je 
cena softvera. Mnogi programi pisani za IBM PC 
kotaju skoro koiiko 1 sami kionovi. Medutim ta si- 
tuacija se sada menja, Neki whunski programi za 
poslovne primene uvek ce stajati bogatstvo, ali kas- 
nije uvek dolazi do pojeftinjenja, kao i do pojavlji- 
vanja jevtinih (dobro, dohro neSlo jevtinijih) piogra- 
ma sa cenom oko lOO funti. Sto se vi§e klonova ba- 
de pojavljivalo, i ako i .Alen Sugar bude uradio pri- 
stojnu stvar i pridruiio se familiji proizvodaca klo- 
nova, to ce se viie jeftinijih programa pojavijivati 
(kao §tD je i bio slubaj sa PC\V 8256). Kada se to d0‘ 
godi mozda ce dobi mme da svoj BBC zamenite 
za jedan PC. 

Zakljucak 

IBM PC kionovi nisu samo poslovne masine; oni 
su stigli po cenama pristupabnim mnogira ljudima 
i takvi ce i ostati. lako je broj igara dostupnih ogra- 
niien na svega nekoliko, uvek se mozete utesiti u 
ogromnoj biblioteci softvera, .Ako razmiSljate o to- 
me da kupite nekog klona, setite se da je vecina 
kompanija koje ih proizvode doSla niotkuda i da se 
lako more tamo i vratiti. Takode-ne rabunajte od 
njih na neku naroCitu podrfku u sen-isiraa i slid- 
nom. 

Postoji mnoSN'o ptimera jevtinih klonova, koji su 
bizi i dobro gradeni ali zato pokazuju vslike pro- 
bierae prilikom softverskih testova kompatibilnos- 
ti, te se zato i njih cuvajte. 

U ovom trenutku same u Engleskoj postoji pre- 
ko 30 proizvodaca klonova. Uz maio truda sigumo 
cete i vi nan neke koji ce odgovarati dubini vaSeg 
dzepa i carinske dozvoie za uvoz. Ako imate 
strpljenja, sabekajte, iako se Sekanje moze oduiiti, 
na originalni Amstradov PC 

Priredio Nenad Balint 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


PROGRAMSKI JEZICI 


RAD SA DATOTEKAMA 


PiSe Aleksandar Radovanovii 


U opStem sluSajL, datoleka je neki ure- 
deni Di2 podatakz. Svaka datoteka 
sastoji se od niia zapisa, a ovi od po- 
Ija. Datotdcu mo^mo uporediti sa kanotekoni ko- 
ju (ini niz kartona (zapisi). a na svakom od njih 
iipamonekolikorubrika (pdja), (slika 1). Datoteke 
se skladiSte na-magneine diskove, trake i diskeie. 


DjlQceke se or;anizu)u na tri nadna pa postoje: 

- sekvencijalne. 

- telativne i 

- mdeksne datoteke. 

U sekveocijalno) datoted zapisi slede jedan za 
dnigim (sekvencijaino), pa se tafcve datoteke for- 
miraju najfiesce na magnetnim trakaraa, Relativne 
i indeksne datoteke formitaju se uglavnom na dis- 
kovima, a zapisima se pristupa po aekom k!|u(u. 
Kod relativnih datoteka, npr. zapisi su numerisanl, 
pa Lm se pristupa na osnovu njihot’og broja, CO- 
BOL. naravno, podriava rad sa sva tri dpa datote- 
ka. Datoteke se smatraju softverskim otmiienjem, 
pa ih treha deklarisati u odeljku INVIRONMENT 
DIVISION, L sekciji INPUT-OUTPUT SECTION. 
Datoted se dodeljuje ime koje program povezuie sa 
imenom datoteke koja postoji, ili ce se tek formira- 
ti na nekom raagnetnom medijumu [disk ili trakal, 
Zatim se datoted sa par C030l-re(i opi§e. Na slid 
br. 2 prlkazan je jedan od nacina opisivanja datote- 
ka Naveli smo da zelimo da radimo sa sekvendjal- 
nom datotekom kojoj smo dali ime dai-1. Njoj na 
disku odgovara datoteka SEKVDAT, odnosno, od- 
luCili smo da u prograrnu datoceku SEKVDAT zo- 
vemo dat-1. To bi bio rainimum podataka potreb- 
nih u deklarisanje sekveocijaioe datoteke u ovcno 
odeljku. S]ede(a SELECT reoenica odnod se na re- 
lathmu datoteku koja postqi na disku pod imenom 
RELDAT, ali ce se u prograrnu zvati dat-2, Za tu 
datoteku navedeno je jo§ nekoliko podataka, Re(e- 
no je da je to reiarivna datoteka, da je pristup zapi- 
dma siuiajan i da £e se pristupiti onom zapisu (ka- 
da kcnisnik to bude zahteraol (iji se broj nalazi u 
ptoraenljivoj koju smo tiazvali .sifra', Kao sto se 
vidi. u COBOL-u se datoteke deklariSu na jednosta- 
van, prirodom jeziku blirak nafin. 


Sledefii korak je opis zapisa datoteke. ,Ako se vra- 
timo na primer sa kartotdom zakijuiujemo i zaSto 
je to potrebno. Kada bi (oveka upufivali na neki 
dokument, reldi bi: .Pogledaj orman na korae piSe 
.REIDAT, a zatim potraii karton na kome su ispi- 
sane sledece rubrike..,'. Opis zapisa nalazi se u 
odeljku DATA DI\TSION u sekciji FILE SECOON. 
pod naslovom FD (file description), Kako to izgle- 
da u prograrnu prikazano je na did S, koja je ujed- 
no i nastavak leksla sa slike 2. Iza red FD nat-odi 
se ime datoteke. Opis zapisa pobinje na nivou 01, 
gde ga imenujona proizvoljnim imenom (dat-l-za- 
pis). Nivoi 02 govore da se zapis sastoji od 2 poija 
(poljc-l i polje-2), polje-2 jcB od dva poija (broj-1 i 
broi-2)- Siika 4 ptikazuje izgied navedene deklara- 
dje. Poina\-aoci Pascal-a prepoznaee da je rec o 
stiukcuri tipa stabla. lako na pr.1 pogled kompliko- 
vanai stvar postaje jasna vratimo li se na vec spo- 
minjane kartone. Irne kartona bi bilo na nivou 01, 
podnaslovi na nivou 02, a pojsJine rubrike na ni- 
vou 03, 04, 05 ltd. Uzmimo i jedan konkreian pri- 
mer. Slika broj 5 prrkazujc rubrike u zdravstvenoj 
knjiiici. Prikazan je ekvivalentan COBOL opis za- 
pisa neke datoteke kcqa bi sadrzavala podatke o 
viasnicima zdravstvenih knjizica u nekom gradu 
na primer. Uodte da je zapis formiran najc&cni- 


ENVIRONTCNT DIVISION. 

C0NFI6URATI0N SECTION. 
SOURCE-COtlPUTCR. VAX- II, 
OBJECT-COflPUTER. VAX-1 I, 
INPUT-OUTPUT SECTION. 

FILE -CONTROL. 

SELECT dat-l ASSIGN TO 'SEKVDAT’, 
SELECT Oat-2 ASSIGN TO ’REALDAT’, 
ORGANIZATION IS RELATIVE, 
ACCESS nOOE IS RANDOM, 
RELATIVE KEY IS sifra. 


Ijanje prethodne ctfre ili broja. Npr. umesio 99999 
piie se 9(5). Slovo A dekiarise promenljivu kao 
slovnu, a X kao alfanumeri(ku. 


Citanje 1 pisanje 


thodno otvoriti. Otvaranje datoteke vr5i se u odelj- 
fcu obrade - PROCEDURE DIVISION. Datoteka se 
otvara za iitanje, pisanje ili oboje. To se postiie na- 
redbam OPEN. 

- OPEN INPUT dat-1, (citanje) 

- OPENOirrPUTdaM.(pi3Mie) 

- OPEN 1-0 dat-1. [citanje 1 pisanje) 

Po zavrSetku dirade, datoteke se naredbora 
CLOSE (npr. C1X)SE dat-l) zatvaraju, Citanje zapi- 
sa datoteke viSi se naredbom READ, a naredna 
WRITE upisuje sadiiaj u novu datoteku. Upiava- 
nje u datoteku u kojoj ved postoje zapisi vr5i nared- ; 
ba REWRITE. Ona brifc stari zapis i na isto mesto 

DATA DIVISION. 

FILE SECTION. 

FD dat-l, 

01 dat-l -zapis. 

02polje'l PIC 9. 
02polje-2 PICO. 
03Droj-l PICO. 
03broj-2 PICO. 


SLIKA3 Opisz^isadatotekfc 

upisuje novi. Neki cdllici pojavijivanja ovih naredbi 
prikazani su na slid 6. Iza I^D instrukdje navodi 
se ime datoteke, a iza WRITE ime zapisa (nivo 01 u 
FILE SECTION). Za sekvendjalne datoteke, svako 
RE,AD, odnosno WRITE prelazi na prvi slededi za- 
pis, Kada se dode do kraja datoteke izvi&va se in- 
strukcija iza red AT END. U sluiaju relativne dato- 
teke crta se onaj zapis diji se broj nalazi u proraea- 
Iji^ deklarisanoj iza RELATIVE KEY u SELECT 
tecenici. Taj Idjud ireba deklarisati jo§ jednom u 
sekciji WORKING-STORAGE na niwu 77, ili kao 
deo zapisa neke druge datoteke. U slucaju da ne 
postoji zapis pod brojem koji sadrzi promenijiva 

po1je-1 pol 3 e -2 

, I ^ 
h>l|5| 9 It 


SLIKA 4 Graficki pnkez zapisa sa alike 3 

koja predstavija kljud iivriava se instrukcija (id vi- 
5e njih) iza reci INVAUD KEY, Detekdja kraja da- 
toteke mote se izvisiti i pomocu status promenljive j 
koja automatski menja vrednost posle svake READ | 
ili WRITE instrukcije.Ptoizvodac COBOL prevodi- I 
oca obidno daje tabelu mogucih vrednosti te pro- 
menljive kao i tumafienje znadenja tih vrednosti. 0 
demu je tacno red, videcemo malo kasnlje. . 


Skokod 1 petlje 


Datoteka je deklarisana, opisani su njeni z^isi i 
da bi podeli da sa njom radimo, mommo je pre- 


Ni COBOL nije poSteden poznate, i mnogim pro- 
graraerima omiljene, instrukcije GO TO. To je in- 
slrukcija bezuslovnog skoka na parafp^ dje se ime 
navede. Slika 7 ilustnije primenu ove instrukcije. 
Izvrsavajuci instrukcije paragrafa Par-A program 
ce, kada dode do GO TO Par-B, skoditi na prvu in- 
strukciju ovog paragrafa. Mnogo interesantnija in- 
strukcija nosi nazh' PERFORM. .Njome se realizuje 


SVET KOMPJUTERA / JUL - A VGUST '86. 



poziv „po:programa'. FOR i WHILE petlja sa kom- 
pkmentorD u^ava. Zbog toga PERFORM se pojav- 
ijuje u ^^le oblika 
]) PERFORM Ime-paragrafa. 

Na gtmiji naon rea]i2ujes8 nesto §toje nasiiJnlje 
instnikciji GOSUB m oa Bejziku. {xx je neki iinij- 
ski broj). Razlika je u tome Ito u COBOL-u nema 
linijskib broim'a, pa se potprogramom smatra pa- 
ragraf iije se ime navede iza PERFORM. Za kraj 
paragiafa smatra se naslci\' sledeceg paragrafa ill 
kraj programa, ako je paragraf posledcji. 

2) PERFORM Ime-paragra^ n TIMES. 

Ovaj (Alik PERFORM-a realizuje petlju kc^ se 
izvr§ava ti puta. Sadr^j petije su instnikcije unt- 
tar.pozvanog paragrafa. 

3) PERFORM Ime-paragrafa UNTIL uslov. 
Kombinacija WHILE i UNTIL petije, Paragraf se 

poziva sve dok uslov ne postane istiait. Npr; 
PERFORM A UNTILf>7. 

Paragraf A ce se pozivati sve dok neka f ne po- 
stane itct od 7. 

4) PERFORM Ime-paragrafa VARYING n FROM 
poc BY korak UNTIL n > omax. 

Prikazan je naiin realizacije FOR petije. Parag- 
raf se poziva menjajuci n od vrednosti poc za vred- 
nost korak sve dok n ne postane vece od nna.\. Na- 
ravno, raogude je postaviti i druge uslove iziaska iz 
petije. 

5) PERFORM par-1 THROUGH par-2 V.ARYING 
prora-I FROM prom-2 BY proni-3 UNTIL uslov. 

Ovo je kompletniji ohlik irstrukcije PERFORM 
Koja poziva nekoliko paragrafa. Ovim se necemo 
detaljoije baviti. Na kraju, nekoliko rebi o IF- 
-THEN-ELSE strukturi, Ova struktura pofinje sa 
IF, a zavrsava se, kao i sraka COBOL recenica, tai- 
kom, U okviru oslova iza IF-a korisie se slededi lo- 
giiki i reiacioni operatori: 

■AND, OR, NOT, 

ISGREATERTHAN ili > 

IS LESS THAN ili < 


TS EQUAL TO 
Na primer: 

IF zarada IS LESS THAN 20000 
THEN DISPLAY 'On malo zaraduje.’; 
ELSE 

IF zarada IS GREATER THAN SCOOO 
THEN DISPLAY 'To je dobra zarada', 
ELSE DISPLAY To )e ipak malo novca.' 




I S* NOSCCiMPgAVA. 


VCCilTELJA . 


Prvi primer odnosi se na azuriranje datoteke ko- 
)a sadiii podatke o kolicini robe u nekom skladi§- 


OPSTIUA 


01 2ilravstvars-kr>|l2lcg. 

02 pataci-B-korlsnlkv 
03 mstioiil-Orol 
03 prB2tm« 

03 ime 

03 iiM-rodtt«l|t 
03 dotini-roillinjt 
03 $roOstvo-sa-nc 
02 podgci-o-roalocu- 
03 maltcnl-bri)) 
03 pr«2lTne 


PIC 9(13), 
PIO W24). 
PIC At 24). 
PIC A(24). 
PIC X(20). 
PIC Ml 0) 


ENVIROHMENT DIVISION. 
CONFieURATION SECTION. 
SOUBCE-COMPinER. VAX- 1 1. 
06JECT-COHPUTER. VM-II 


PIC 9(13). 
PIC A(24). 
PICA(Z4). 
PIC A(24). 


INPUT-OUTPUT SECTION. 

FILE-CONTROL. 

SELECT Ml ASSIONTO'ODELEHJEI', 
FILE STATUS IS Slat- 1 
SELECT M-2 ASSION TO 'QOELEKJE-Z' 
FILE STATUS 15 sW-2. 

SELECT M-3 ASSION TO "BAZA" 


PIC MZA) 
PIC X(24). 
PIC Xt24). 
PICAI20) 


SiiKAS I2;'ed2i]ravstva«kr]m«'xec'iv-B|tjcq2ac>lsa 
i.'WOj COSCX. detolecl 


DATA DIVISION. 

FILE SECTION. 

FDM-1 

Dldat-l-zvis 

02slfre-l PIC9(4). 
02pcd3lat;-i piCX(40). 
FDM-2, 

01 ()K-2-Z8plS 

02st(ra-2 PIC 9(4). 
02paclBt*-2PICX(401. 

FD M-3 
01 (18t-3-2«0lS. 

028lfrs PIC9(4). 
02pad8tak:PICX<40). 
W0RKIH6-ST0RA6E SECTION 
77st«-l PICXX, 
77st8t-2PICXX. 


tu. Pretpostanmo da svaki aitikal ima svoju $ifiu, 
Jtoje i u praksi sluiaj. Na disku se nalazi datoteka 

S imenom ZAUHE. To je relativna datoteka, a 
. zapisa predstavija ujedno 1 Sifru robe. Zapis 
imasamojedno polje ukoje jeupisanakolicina ro- 
be. Na radnom stolu magacionera nalazi se termi- 
nal. Svaki put kada izda ili primi robu on treba da 
otkuca njenu Sifru i kolicinu. Zadatak programa je 
da datoteku a^ufira, (xinosno da upik promenu 
kolicine robe u datoteku. Uprava skladi^a maze u 
biio kom trenutku imati uvid u trenutno stanje ko- 
libina riabe. Na listingu 1 prikazan je odgovaiajuci 
program. U INPUT-OUTPUT sekciji deklarisana je 
datoteka sa kojom ce program raditi. Dodeijno joj 
je ime .zaLhe", receno je da je relativno organizo- 
vana i da je pristup zapisima slucajan po kljuiu 
„si£ra". Praktiino, ,^iFra' se odnosi na broj zapisa u 
datoteci. U oddjku DATA DIVISION, sekciji za da- 
toteke, opisan je i zapis. On sadizi jedno polje pod 
imenora .kolidna' U WORKING-STORAGE SEC- 
TION deklarisane su vpromena-kolicine" i .sifra' 
kao skalame promenljive, One ce primati podatke 
od nakg magacionera. Odeljak obrade sastoji se od 
dva pacagr^. Prva instrukcija-otvara datoteku 
kao I-O (INPUT-OUTPUT) §to znaci da ie se.iz nje 
Jitati i u njti upisivati. Obraiia je jednostaviia, Ot- 
kiica se fi^ robe i promena kolicioe, racunar na 
osnovu fifre prcnade odgovarajuci zapis i prodta 
ga. ProCitanoj vrednosti dodaje se promena kolRi- 
ne, a zalim se rezultat vraca u datoteku. Obrada se 
zavrsava kada rafunar usianovi da Sifra koju je ko- 
risnik uneo re postoji. Datoteka se zatvara i pro- 
gram zavrSava sa radom. 

Evo i drugog primera. Izgradnjom novog objek- 
ta, dva odeljenja jedne bolnia preseljena su u istu 
zgradu. Dok su bila razdvojena, svako odeljenje 
imalo je svoju kartoteku. Svakoj kaitoteci odgova- 
lala je datoteka sa zapisima od dva polja. Prvo, pod 
imenotn .sifra" predstavija broj zdravstvene 
knjjzice korisnika, a drugo je Sifra bolesli. Datoteke 
su bile sorlirane po rastudm bro)evima zdravstve- 
nih knjiiica. Treba oformiti datoteku koja ce 
sadrzavali podatke iz obe datoteke. Pogiedajmo 
problem sa programerske strane, Iraarao dve soiti- 


lOENTIFICATIOn DIVISION 
PROGRAtl-IO 


enyibdnuent division 

CONFIOURATION SECTION. 
SOURCE-COMPUTER .YAX- 
OeJECT-COMPUTEa VAX- 


PROCEDURE DIVISION 

Obrgtt. 

OPEN INPUT M-l,M-2 

OPEN OUTPUT M-3 

READ M- 1 , AT END CONTINUE. 

REM) (iet-2, AT END CONTINUE. 
PERFORM riesenje UNTIL 

St«t-1 IS EQUAL T0 ‘ I3‘0R 
Stet-2IS EQUAL T0'I3' 
PERFMMDODUIK-I UNTIL 

stat-1 IS EQUAL TO 'IS' 
PERFORM [)Cipun#-2 UNTIL 

slat-215 EQUAL TO'IS" 
CL<ISCM-1.M-2,Mr3. 

STOP RUN. 


INPUT-OUTPUT SECTION 
FILE-CONTROL 

SELECT 28l1f*A5SI©H TO TALIHE", 
ORQANIZATlON IS RELATIVE 
ACCESS MODE IS RANDOM . 
REALTIVE KEY IS sifra 


DATA DIVISION 
FILE SECTION. 

FO zalihe 
fli zahhe-z®ls 

02l(9lic1rnPIC 9999. 
WORKINO-STORAOE SECTION. 
77 BTOdiena-kallcine PIC 999. 
77 slfpa PtC 999. 


tiesenie 


IF sifra- 1 IS LESS THAN 9ifra-2 
THEN WRITE M-3-J«)ta FROMOel-l-aepIs, 
READM-1,AT END CONTINUE. 

ELSE WRITE 0at-3-2apls FROM M-2-za()ls. 
READ ()at-2.AT END CONTINUE. 


DISPLAY SlfrercW. 

ACCEPT sifra. 

DISPLAY "PrcmenaXoltcin*-' 

ACCEPT pfomena-konclns 
READ zalihe, INVALID KEY 
CLOSE zalihe, STOP RUN. 

ADD promena-kollciiieTO Uillclra. 

REWRITE zalihe- zi«ils INVALID KEY CONTINUE. 
00 TO Dtialcg 


WRITE dat- 3- zapis FROM M-l -zapis. 
READ M-l .AF END OtNTINUE. 


Oopuria-2. 


WRITE (l8t-3-zepls FROM M-2-zspls 
READ M-2. AT END CONTINUE. 


IISTINO 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


19 



PROGRAMSKI JEZICI 


MATEMATICKI KUTAK 




rane datoteke, koje najverovatnije nisu ni isle 
diiiiDe. Zadatak je da se te datoteke izmesaju i do- 
bije treca koja de i dalje biti sorbrana, a da se ni je- 
dan podatak ne izgubi. Navedeni problem resava 
COBOL program sa listinga 2. U INPUT-OUTPLT 
sekcip datotekama su dodeljena imena dat-1, dat-2 
i dat-3. Prve dve. m^njem, daju tiecu, Sve tri da- 
toteke su seb’encijalne. U DATA DIVISION, FILE 
sdcciji opisa'ni su zapisi sve tri datoteke. Proraenlii- 
ve I-O statusa se u WORKING-STORAGE sekciji 
deklariiu kao alfanumericke. Odeijak obrade sasto- 
ji se od ■! paragrafa: Obnida, Mesanje, Dopiina-1 i 
Dcpuna-2. Razbiianjem programa.na manje celine 


READ me-daloteke AT EW) =in3tnj!CIJa\ 

WRITE ln--fr-2aptss-3atote»e AT END -iinstrjKc is; 

READ 'rM-Salilteke INVALID KET <m5trjtC' 15- 

WRITE ifPt-japlsa-datoteat invalid key ciirstrjKc la: 


dobijeno je strukturirano i pregledno resenje. U 
prvom paragrafu datoteke se otvarajii; dat-l i dat-2 
za citanje, a dat-3 za pisanje. Zatitn se citaju zapisi 
dat-1 i dat-2, poziva se paragraf Mesanie dok god 
itna podataka u obe datoteke. Kada jedna od dato- 
teka ,pre$usi' preiazimo na paragraf Dopuna-1 ili 
Dopuna-2 koji tednostarao prebacuju sadrzaj dato- 
teke, koja jo5 nije do kraja pkicitana, u clat-3. Nave- 
deni odeljci se pozivaju sve dok se.u proraenljivima 
stat-1 i stat-inepojavi broj 13. Na racunaru zakoji 
)e program pisan taj broj oznacava da se doSlo da 
kraia datoteke. Kada se obe datoteke pro^itaju i 
oformi zbima datoleka izvTsava se instnilttiia 
CLOSE koja zatvara sve tri datoteke. U paragrafu: 
MeSaiije, vrSi se poredenje Sifara i u datoteku dat-3 


PCOCEDUHE Division. 
I P»r-A 


GO TO Par-8 , 


Par-B 



Piie RadJyo/e Grbovic 


Izgieda da ]e zadatak o iskaznoj fonnuii i utvrdiv'a- 
nju da li je tautologija Uo pretezak za nase citaoee, 
jet nismo dobilidosada korektno uraden program. 
I daije ocekujerao vasa reknja i obecavamo da ce- 
mo najbolje objaviti u nekoin od sledecih brojeva. 


le REM EEE££ LLIST CDIMDORE 84 £££££ 
80 REM ££££££££££££££££££££££££££££££ 


1 Mlt-OJKO I KRAVft 
1 ££££££££££££££££££££££££££££££ 


7s POKE sssei.sssiPOKE 93eee,ass 
76 POKE B46.e 


Drug! problem ste uspeSnife re5ili. Objavljujerao 
dva prograraa, s tim'Sto |e Goran Lazii, Mareticeva 
4. Zagreb, uopStio zadatak, te sada mozete birati ■ 
poluprecnik livade proizvolino, kao i povr^inu ko)u 
zelite da vam kiava popase (podatak uneti u pro- 
centima). 


79 REM UNOSENJE POOATAKB 
73 REM . 

89 PRIMT ‘UieSnE POLUPRECNIK LIWAOE* 

lee PRIMT “KDLIRO LIVRDE ZELITE Drt • 
les PRIMT -KRAVft POPRSETO PROCENTimj- 


Kao i do sada najiapeSnijim ataodma NIRO .Teh- 
niSka knjiga" iz Beograda poklanja po jednu knjigu 
iz oblasti racunaistva. Ovoga puta knjige « dobiti 
Zoran SoijmoSi iz Kladova i Goran l^ic iz Zagre- 
ba 


ae REM 

Bl REM IZRACUNAVBNJE OUZtl* KANHPB 
BS REM 

60 C>saR(Z,^3. 14159a693> 


18 REM *aas> LLIBT COmOQQRE 64 *>••« 



176 REM ISPISIVPNJE REZULTflTR 


STOP RUN 


SLIKA 7 GO TO InstrukcijB Crtice oznocsvaju proizvoljne 
. inslrukeije 


upisu)e zapis Sija je yfia manja. Sam algoritam je 
\idljiv sa iistinga, i sastoji se od jedne IF-THEN- 
-ELSE stnikture 

Programski raj 

Sa ova dva primeia zavrsib smo kratak pregled 
raogucnosti COBOL-a. U praksi se srecu znatno 
slozeniji problemi i od prograraera se zahteva vece 
poznavanje COBOL-a i maSine na kojoj je ifflple- 
mentiran. S obziiom da se po radnim organizadja- 
ma srecu Rajrazlicittji tipovi rafunara, a isto tako 
svaka orgartizadja vodi ^slove i adrainistradju na 
svoj itadn, programeii rte moraju da brinu za svoju 
bndufnost. Zbog o^mnog priliva informacija, sa ' 
kojima klasicna airninlstraciia sre teie izlazi na 
kraj, pre ili kasnije preci ce se ita automatsku obra- 
du podataka. A zna se, dok jednome ne smrkne, 
drugome ne svane. 


20 


LAZ IC OORftN 
MARETICEVA 4 ZABREB 


190 PRIMT* OUZIMA KANBPA JE’JV 

192 IhPUT "HOCETE LI POhDVO <Oy?R>’JN* 



ZADATAK ZA 
NAREDNIBROJ 

FORMIMNjERAZLIKE 

Zadata.je matrica A ttpa mxn. Sastavid program za 
odredivanje razlike 



R = mlri (max a|j)-max (m1n Ojj. 

1 1 ( i m 1 ij s r 1 i j 1 n It 1 s m 

S\^T KOMPJUTERA / ]UL - AVGUST' ‘t 


Mada Z80 PIO ima sasvim 
jednostavnu funkciju, 
konstruktori su se tnidili dS 
tnu omoguce maksimalnu 
fleksibilnost primene. Nema 
sumnje da su u tome i 
uspeii. 


U proslom brom casopisa, u Korn! smo 
pisaii 0 aa^pub.rniieir periferijskom 
iipu iz faraUije 236. koji nosi naziv Z80 
PIO. pi)sle raznialran;a hardvcrskih aspckata nje-' 
govc prirasne, imali siriojaS latnan toliko prnstora 
da nabrojimo cetiri raoguca rczima raca i da oh.ias- 
nlrao ftinkd|e partova u svakom od tih reziTj. 
Obecali smo da cerao se u ovom broiu ba\iti pro- 
graminnjeni PIO cipa, zapravo nacinora komuni- 
kaciie izraedu mikroprocesora i n egavog perifera- 
la, jerpomcjiLto programiranjenije msta drugone- 
komandi od strane mikroprocesora u speci- 
jalne registre PIO dipa, najcesce OUT inslmkdjom, 
mada bi u riekom slozenijem postupkj inieijaliza- 
cije\’eS: programermogau da iipotrebi neku od iz- 
laznih btok-rransfer instrukeija, recimo OTIR 
Dakle. posto je vee hilo red o razlic'tim rez:nii- 
ma rada, da vidimo kako se bira zeljeni rezim 


Izbor rezima rada 


Biton D0, D1, 02 i 1)3 ove Koraanfle su 1111, a 
infomaciju o reiimu nose samo bitovi D7 i DS. Bi- 
tovi DS I D4 se ignorisu, raso da je svejedno kakv; 
ce biti, Dakle, konanda za izbor rezima cc imat: 
sledec: format: 


Bitovi D7 1 DS formiraju binarni mikrokod koji 
se bira iz sledece tabbee: 

D7 D6 RE21M 
0 0 6 (izlazni) 

0 1 1 (ulazD.) 

1 3 2 (dvosmerni) 

1 1 3 (uprav]]a5ki} 

Ako iskorislimo „hardverski” primer iz proslc^ 
meseca, na kome smo obtadivali aacin adresiranja 
PIO cipa, lako ce nam bill da damo primere izbora 
redma. .^Jm iraale pri ruci junski broj .Sveta kom- 
pjiilera', pogiedajte sfraoicu 20: u opisanom prime- 
ni, upis komande za port A ja bio na adresi 9611, a 
za port B na adresi 97H. Rerimo da sad pikrao 


program za taka sagraden uiedaj, i da zeiirao da 
nam port A radi ii iziaznora, a port B u ulaznom 
rezimu. Evo kako cem.o to zcl|u saopstiti PlOcipu: 
LD .\0FTi ; rezim ^ lizlaznii 

OUT {96H!,A ; upis ii registar porta A 

LD A.4FH ; ream 1 (ulaznii 

OUT [97H1,A : upis u registar porta B 

Nc moze biti jednostavnije; ova se normaino iz- 
visava samo iednom. na samom pocelku progra- 
ma 1 tiema nikakve potrebe ponavljali ovaj poslu- 
pak. 

Siluaeija je ne§co slotemja samo ako se bira 
rezim 3 (upravljackii, jer treba jos naznaciti koje 
nozice porj defmisemo kao ulaze, a koje kao izla- 
ze. Komanda koja ovo odreduje upisuje se na istu 
adresu posie komaede za izbor rezima, i PIO tip 
posle upisa komande 0CFH (reiim 3) vec ocekuje 
da mu se saopiti konfiguraeija ulaza i iziaza, pa je 
to najbolje odraah uciniti. Format komande je sle- 


Svako mesto u ko)e upiSemo nulu bice tretirano 
kaouzlaz, a ako upisemo jediniai, kao ulaz. 

■Ako izmenimo primer taka da oba porta progra- 
mirarao za rezim 3 (sto rjravno nc mtira ijvek da 
bude slucaj), tako da na pami A sve nozice osim 
A7 (pazite, lo nijeadresa A7 nego bit 7 porta A) bu- 
du iilazi a samo A7 izlaz. a na portu B budu sn iz- 
lazi, imacemo sledeci program; 


LD A,0CFH 
OUT i95H),A 
LD A,7FH 
OLT (96H)A 
LD A,0CFU 
OLT (9711), A 
LD A,0 
OLT (97H1,A 


upravljacki reztra 
upis u registar porta A 
samo bil 7 rula 
definisanje porta A 
upravljacki rezim 
upis |} registar porta B 
06600006 svi izlazi 
definisanje porta B 


Bil 1)0 mora da bude nula, jer to je ponika VIO 
cipu da upravp dobna vektor, koji ce upisati u od- 
govarajuci registar. Kad nozice lORQ i Ml mikrop- 
rocesora budu aktivne, PIO ce sadrzaj ovog regis- 
Ira postaviti na D.ATA BUS: naravno, samo ako je 
laj port zatrazio prekid. 

Evo jednog tipitnog primeta: 

LD A,l ; visoki bajl adrese.., 


LD A, 3411 
OUT [96H),A 


; niski bajt adrese. . 

; ... u vektor porta A 


Izbor vektora interapta 

Sad cemo morati da se pozovemo na majski broj 
casopisa, u kome smo gowrili o m.teraptu [preki- 
du). Dalji leksl naslavijamo pod pretpostavkom da 
je ta i'azna lekeija savladana. 

Z60 PIO je take projektovan da po pitanju inte- 
rapta komuniciia sa raikroprocesorom u modu 2. 
Vektor interapta je adresa na kojoj je (najceSce u 
ROW-til upisana ulaina adresa potprograma za oh- 
radti prekida. Visoki baji ovog vekiora je upisan u 
registar I mikroprocesora. a niski bajt se upisuje u 
PIO cip, odvojeno za portove A i B. Tako cerao, 
cak i ako imamo vise periferijskih apova, za svaki 
port imai; posebno mesto na koje je upisana adtesa 


ORG 613411 : ovde pokazuje vektor 

DEIW OBRADA ; adresa potprograma 

Na adresi labeie .OBRADA’ naiazi se potprog- 
ram za obradu interapta porta A naSeg PiO cipa. 

Ne treba zaboraviti primedbu da vektor mora da 
bude parar broj, jet jc samo onda bit 1)0 jednak 
nuli, afo|e, vjdeli smo. obavezapri iipisu vektora. 

Izbor komande interapta 

U rezimu 0, 1 i 2 jedini znacajan podatak u ovoj 
vkomandi je sadrzan u bitu D7, i to je nekakav ekvi- 
valent iastnikeijama El i D1 mirkoprocesora: ako 
je D7 = 1, tai port moze da izazove prekid (ako su 
stvoKEi^slov;, naravao), a ako jc D7 = 6, prekid je 
onemoguMn. Postavlja se pitanjc: zbog cega nam je 
to pptrebno ako vec imamo inslrukcijc El i Di7]e- 
dan od od^vota na to pilanje je da se pomocu El i 
Dl cipravlja dozvolom prekida za sv’e periferalc is- 
lovremeno, a komandom ko)u cerao upisati uprav- 
Ija se svakim portom zasebno. Dniga bitna razlika 
jc da se instrukeijom Dl moze samo odloziti pri- 
hvatanje interapta od sirane mikroprocesora (ako 
te usiov za prekid nastupio posle Di a pre El) jer ce 
na INT noziri nizak logifki r.itxi cckati srt do iz- 
vrsenja EL S druge strane, ako je prekid onemogu- 
cen na portu periferala, usiov za prekid koji je 
eventualno po5to;ao u jednom trenulku. ne memo- 
rise se vec se gubl zauvek. Ovo na pnn pogled ne li- 
' ci na vaznu cinjenicu. ali u nckira sklopovjma se 
icdnostavno ne sme zanemariii, 


Da vidimo format komande mterapte: 

Bitovi D6, DS i D4 komande interapta odnose S( 


I S\TT KOMPJTJTERA / JL^L - AVGUST 'S6. 


Z80 U VASIM RUKAMA 


samo na reiira 3; u worn reiimu, moguce je pro- 
gratnirati port taka da odredena iogicka koinciden- 
cija na nozicama porta izaziva prddd 

Nabre treba odiuciti da li se ulazi koji liazivaju 
prekid vode na I ili na lU kolo, to jest da li svi 
pred\ideni ulazi moraiu da budu aktivni ili bar ne- 
ki od njih. da bi do§lo do prekida; ako je D5 = 0, 
izabrana je ILI funkcija (dakie bar jedan morao bi 
da bude aktivan da bi izazvao prekid), a ako je 
D6 = 1, onda odluJuje 1 funkdja. 

Bit DS odrediije koji se logicki nivo smatra aktiv- 
nimi ako je D5 = 0, akti^’an ulaz je onaj koji je lo- 
giSd nizak, a ako je DS = ], aktim je Ic^icki vi- 
sok. 

JoS jedna stvar: ne moraju ba§ svi ulazi porta da 
odtucuju 0 pojavi prekida; ako jc D4 = t, to znadi 
da iza ove kimande siedi jos jedan bajt koji se upi- 
suje na istu adresu jnajbolje odmah posle koman- 
de) i koji odreduje koje bitove ce PIO pratiti pri do- 
no^er.ju odluKe o eventualr.om prekidu, a koje fe 
zaneraariti. To ie lakoz\’ana .raaska'': 


neke vazne sigtiale: BI je nizak kad termistor javi 
da je motor lifta pregrejan, B3 je nizak kad putnik 
u toku voznje obbri unutraSnja vrata kabtne, a B8 
je nizak kad je pritisnuto dugrae ^j" Oiigledno 
da bilo koji od ovih signala mora da izazave pre- 
kid; znadi da je D5 = 0, .^ivnira ulazitna smatra- 
mo logicki ni^e; dakie. DS=0. PoSto srao nabro- 
jali da ulazi BI, B3 i B8 treba da izazovu prekid 
(koji de, u «vom potprc^amu, odmah zaustaviti 
motor i ukljuciti kocnicu) bice i D4 = 1, a kao mas- 
ku cemo pripremiti 75H (binamo 01119101). PoSto 
smo odiucili da odmah dozvolimo prekid, mora da 
bude ; D7=l. Bitovi D3, D2, D1 : Dfl su 0111, jer 
je to mikrokod komande interapta. Dakie, na adre- 
su upisa komande za pon B cemo najpre upisati ' 
bajtove 97H (komandal, ^ 7SH (maska). 

Jedna priraedba: mada je reieno da D4, D5 i D6 
komande interapta ne uticu na izvrSeaje u re^imi- 
ma 9, 1 i 2, ipak se preporucuje da u tim rezimiraa 
bit EM bude jednak nuli, jer 4e u suprotnom PIO 
ocekivati raasku (mada ona ima smtsla samo u 
rezitnu 3). a u svakora rezimu, kad oiekuje masku, 
PIO privremeno (do upisa maske) interno zabra- 
njuje prekide. bez obzira na stanje bita D7. 


Ako treba da se proiita stanje nekog ulaza, izvrS 
se instrukdja IN A,[n) ili IN t,(Cl, posle cega si 
oblcno maskiranjem izoiuje pocreban bit (uDbtdaje 
ne su instrukcije AND n ili BIT b.r). 

Upis podataka na iziazne linije normalno se vrs 
OUT instrukcijom, ali je stvar neSto slozenija akt 
moramo da izmenimo samo jedan hit iziaza, a d: 
ostaie ostaiiimo neproraenjene, jer imamo same 
pristup celoni bajtu. Jedan od vrlo elegantnih naci 
na da se ovo izvede je takozvani READ - MODIFY 
- WRITE (procitaj - izmeni - upiSi} ciklus, Ako tre 
ba da na portu A setujemo, recirao, bit 3, napravi. 
cemo sledecu sekvencu: 


IN A,(94H) 

OR eSU ; binamo 90001969 
Oin (94H),A ; bite izmenjen samo bit 3 


Analc^no tome, ako treba reselovati (dovesti m 
stanje 0) bit 6, izvelcemo slican program: 

IN A.(94H] 

AND 0BFH ; binarno 10111111 
OUT (94H),A ; bite izmenjen samo bit 6 


Razmena podatala 


0 interaptu ce odiucivati samo one linije tlji je 
bit maske jednak null, a oslale ce biti ignorisane, 
Mada ovo zvuci poraa.o konfuzno, primer ce 
ram pokazati da je, zapravo, sasvim jednostavno. 
Red mo da smo napravili mikroprocesorski kontro- 
ler za lift u stambenoj zgradi, Na port B dovodirao 


Do sada smo govorili o upisu komandi u port A 
ili B. To je samo program] ranje PIO cipa, priprema 
za rad, a .radni" deo programa se uglavnom sluzi 
adresaraa kod kojih je ulaz C'D SEL logicki nizak, 
kad se umesto komandnira regisiriraa, pristupa iz- 
iaznim lecevima ili ulaznim baferima. U nakm 
primeru iz prollog broja pristup podadma za po- 
rtove A i B nalazi se na adresama 94H i 95H, 


Naravno, umesto OR 08H i AND 0BFH mogli 
smo da napiSemo SET 3, A i RES 6, A, aJi ciste logic- 
ke funkdje imaju tu prednost da se samo jednom 
instrukdjom moze setovati ili reselovati (pa cak 
izmeniti, instrukcijom XOR n) ved broj bitova od 
jednom. Druga njihova prednosi je u tome Sto jt 
umesto operanda n mogufie upotrebiti i registai 
mikroprocesoia, 5to progiameru on'ara nove mo 


Velebit u Beogradu 


Sredinam maja, u prelepom arabi- 
jentu hotela Jnferkontinelal" u Beo- 
gradii, Velebit ie odrzao prezentaeiju 
sve^ zastupnickog programa prizvoda 
sa oznakom labiike Na konfereneiji za 
Stanipu koju je vodio ing. Dragutin Gaj- 
ski, bilo ie reii o razvoiu saradnje sa 
APPFJi-om i budiicim planoviraa i'ele- 


graficke moguenosn ovog racimara, 
pogocovo spregnutog sa novim, laser- 
skim Slarapacem, omogudava da se de- 
bar deo graficke obrade lista obavi u 
samo] redakeiji. Uz vet poslovicno 
.drugarstvo” Mac-a preraa korisniku, 
traume koje se javljaju pri prilagodenju 
na novi n^in rada u potpunosti su iz- 
begnute. Zbog toga za kancelarijske po- 
slove koje obavljaju ljudi koji nemaju 
mnogo veze sa raciinanraa, Macintosh 
je mnogo rade \iden gost od, recirao. 


zVPPLE, koji u Amcrici vodi rartvu 
trku sa IBM-om na podrueju poslovne 
primene racunara, posle male krize, 
pokazuje make rasta prodaje, uglav- 
nora sve^ modela Macintosh. Uzgred, 
Macintosh fe (po Pb\YBOY-u) postao 
sfatusni simbol uspe^iOg poslovnog co- 
veka. Orijantaeija APPLE ;e pored po- 
slovne primene i prodor u obrazovne 
usianoye. U 90 odsto ameHikih osnov- 
nih 1 srednjih Skola nalazi se neki od 
APPLE racunara, zafivaljujuti tome §tc 
posraje veliki popusti za obrazovne us- 
tanove. 

Sto se jugoslovenskog trzista tice, in- 
teresovanje za Mac-a raste eksponend- 
jalnom brzinom. Za ovu godinu plani- 
rano je da se proda oko 200 komada. 
Pored toga plansrana je prodaja 3000 
komada popularne dvojke (.APPLE II], 
u verzijama lie i De, Giavni interesenti 
za Mekicu su institmi, JKA, SUP i no- 
vinsko-izdavafike organizaeije. Velike 


Za svaku pohvalu je So se Velebit 
trudi da odrzi visoko profesionalan ni- 
vo usluge koj; APPLE ima u Americi (i 
cstalim zemljama). Iskreno, odrzavanje 
tog nivoa je i uslov za dalju saradnju. A 
saradnja se uspesno rarvija. Zahvaljuju- 
ti sve vecera interesovanju i prodaji 
APPLE kompjulera kod nas, uskoro 
treba ocekivati da Jugoslavija prede u 
prvii klasu zemalja sa ko-ima APPLE 
saraduje, sto podrazumeva die cane i 
krace rokove iSponike. Da li ce se ove 
nize cene otitovati i Kod nas, teSko je 
za ocekivati. 


dinica, 128 KB RAM-a i program 
URED [obrada teksta, baza podat^ i 
tabeiami fcalkulator) - sve za milion di- 
oara (orijentaciono). I, neverovamo, 
itampac kao.jwklon!!! Koji stampac, ne 
zna se, verovatno neki Ejjson (RX 80}. 

Sto se cene dee, drug Gajski nije mo- 
gao da nam kaze taenu cenu, jer je jo$ 
ni oni ne znaju. Na pitanje da ii jc 
mozda u pitanju siandardni reklarani 
trik (najavljivanje niske cene, a kasnije 
Sta'bog dal, drug Gajski Umdi da je mo- 
guce da cena bude i niza od milion di- 
nara, Nema jrotrebe, ako-ostane mili- 
on, bice to ubedijivo najbolja ponuda 
za domace §kolc, Jedina mana (ili pred- 
nost) je fto to nije doinaci racunar, 

Sve u svemu, lepe vesd iz Velebita, 


.Provozaj moj auto' u „Provoza| mo 
disk*. Program zvani „Chevy Tech 
omogucava zaintetesovanima da saz 
naju sve informaeije o novim modeii 
ma 1986. godine. Kad ubacite disketu u 
kompjuter, na ekranu de se pojaviti na 
zivl modela automobila, njihovc osnov 
ne cene i cene mogucih dodataka (ka 
setofoa, specijalna boja, automatsk 
menjac, itd.l. 


A sto se niiih cana tice, poscoje i one, 
aJi opet za skole : ostaie obrazovne us- 
tanove. Amerikanci su odobriti i doma- 
cim Skolama popust koji daju u Amen- 
ci, tako da se racunar moie nabaviti 
oko 50 odsto jeftinije (dupio). Skolski 
sistem koji Velebit nudi izgieda ovako; 
APPLE lie, monitor, jedna disketna je- 


Mnogi vlasnid PC kompjutera u 
■Araeiid vet odavno obavljaju razne 
kupovine preko moderaa i elektron- 
ski^ mreza Zasto cekati u beskrajno 
dugim redovima na saltern kad se I^r- 
te za avion ili pozorille mogu kupiti di- 
reictno iz fotelje u dnevnoj sertsi? Najno- 
viji dodatak na list! za kupovinu je nje- 
govo velicanstvo: autoraohll. 

Chevrolet je promenio svoj slogan 


Kad ukucaie sve Sto bi Chev>- vasih 
snova trebalo da sadr^, kompjuter ce 
vam oditampati punlznos. Onda .jne- 
nadier finansija' preuzima stvar u svo- 
je ruke. -Ako imate neki stari .Chevro- 
let”, ukucajte njegovu trenutnu vred- 
nost (kao vetina drugih ameriCkih au" 
tomohilskih proizvodata i pva firm 
zamenjuje sve^ stare modele novim , 
uz doplatu naravDo), iznos depozita zai 
novi auto i kamatu na kredit. Korapfu-! 
ter te vam izratunati novu cenu, m 
setae rate i ukupnu kamatu. Ako va 
se doticna dfra ucini velikom, vraiit 
se na pocetak. Mozda vam te speeijain- 
gume nisu bas neophodne. 


Kotiko je Chevrolet prodao automo 
bila zahvaljujuci svom programu joi 
uvek se ne zna, Mnogi ipak smatraju 
da kucanje na kompjuterskoj tastaluri 
ne moze nikako zameniti klasitno pro 
banje guma (Sutiranjem), zavirivanje i 
komandnu tahlu, osluSkivanje radai 
motora. 0 izduvnim gasoviraa i da i 
govorimo, |Z. J.) 


SVET KOMPJUTEEIA / JUL - AVGUST ‘ 



FELJTON 


ropske ekoDomske zajednice od lehnoloSkog raos- 
tajanja za SAD i Japanom, Program ESPRIT 
sluzteno je startovao 19S4, godine, uz odobren bu- 
dtet od ],6 raiiiiardi ECU (ECU = evropska obra- 
iunska jedinica} za petogodiinju fazu istraiix’anja. 

Japanski Instilut za kompjutersku tehnolo^ju 
nove generacije, pianirao je zavrsetak istrabivaoja 
na petoj generaciji rabunara, za I9S2. godinu. 

Princip vestacke inteligemije 

Projekli rabunara prate generacije napravljeni su 
sa ciljem da sc prevazidu problemi sa kojima sc su- 
ocavaju savremeni raCunari. 

Posiednjih 4D godina racuoan su nSpredovali do 
svoje ceniTe generacije. Za ovo vreme atouliran 
je ogroman softver. koji je racunaritna omogucio 
nebrojen niz aplilacija. Zbog toga lestvoreno shva- 
lanje da nisu moguce budube biine izmene u arhi- 
tekluri raiunara, jer bi to zaJitevaio izmenu soflve- 
ra. Medutim. postq>eno je bix'alo sve jasnijc da pa- 
stoje granice do kojih se performanse rabunara mtt- 
gu poboljSavati bez promene njihove arhitekture 

Razxoj VLSI (Ver)' laige Sacle Integration) teh- 
nologjje, pokazao je u naucnim latoratorijama 
SAD i Japana, da se integralna kola proizvedeha na 
ov-aj nacin ne nogu optimalno koristiti kod savre- 
raenih racunara, zbog njihoxt arhitekture koja na- 
mece serijsko izvrbavanje instrukcija. Zbog toga sc 
pocelo razrailljati o fundainentalnim promenaraa 
u arbitektun rabunara, kao o neophodnosti. 

Poseban problem kod savTcmenih racunara jc 
tzv. „1CRIZA SOFTVERA'. Pod ovim sc podrazu- 
meva ogroman napor ko]i se ulaie u kreiranje, 
odiiavanje i poboliSavanje velikih softv’erskih oa- 
kcla i operativnih sistenu. Za povcbarje'softverske 
produktivTiosti bini se mnogo. Meduttra. i pored 
svega toga, obavljanje nekih poslova na savreme- 
nim rabunarima je predugo, ili bak neicogucc. 

Savremeni digitalni rabunari konstniisani su 
prvensa’eno za obavljanje numeribkih izrabunava- 
nja. EkspanzijU su, iiglavnoni, doziveli zahraljujuci 
svmm sposobnostima vrSenja cbrade NENUME- 
RlCKIH podataka, koji cine najvcbi dec aphkacio- 
nih problema Ipak, postoje abiasti tienumeribidti 
problema gdc su se rabunari pokazali jako hendt- 
kepirani pri pokiiSajiraa obrade. Primeri takvih ne- 
mjineribkiti problema su ; 1) raasinsko prevodenie 
sa jednog govornog tezika na drug). 2) citanje lek- 
sta i dr. 

U SAD vec vise od 2D godina vrSe se isttazivanja, 
uz ogromna novcana ulaganja, na konstruisanju 
kompjutera - prex'odioca. I pored svih napora, 
raoze sc reel da se u ovome, do sada, nije nspelo. 
Naime, ne maze se pcstici kvaliiel prevoda koji se 
od prevodioca obekuje. Ovakvi rabunari su, pak, 
jos uvek predraet mienzivnih istrazivanja, ali se ne ; 
moze prihvatitt mehanicko ptevodenje, rec - po - 
rec. Od ^utoraatskog prevodioca' ne obekuje, se 
samo mehanicko prevodenje simbola I rebi, i 
razumevanje znakova i rebi po smislu u recenici, i 
rebenica u sklopu teksta koji je predmet prevode- 


Supeiicompjam PACOM VP-200 


PiSe Otmar Hedrih 


Grupa ameribtdh proizvodaba, okupljenih oko 
Control Data Corporation, odlubila je da se bolje 
organizuje, pa je osnovala konzoreijum M C C 
(Microelectronic and Computer Technology Cor- 
poration), kojem se pridruzio veblu broj proizvo- 
daca poluprovodnika i rabunara, izuzev IB.M-a. 

Americka vtada je 1933. godine odobnla budzet 
od IDO hlliona dolara za vojni D A R PA {Defen- 
se Applied Research Project Agency) projekat stra- 
teSkih istrazivanja. Ovaj je projekat najavijen kao 
osnova istnzivanja np polju vdtacke inteligencije 
rabunara, koji bi trebaio da udu u upotrebu posle 
1990. godme, 

Zapadna Nemabka 1934. godine odohiava bu- 
diet od 3,6 milijardi maraka za istrazivanja u ob- 
lasti nove generacije rabunara. 900 miliona maraka 
iz ovog budzeta trebaio bi da se utiofi na'istraziva- 
nja u oblasti baza saznanja i novih racunarskih ar- 
hitektura. 

U Francusko;, u okviru N'acionalne laboratorije 
za istraiivanja u informatici I N R 1 A , osniva se 
odbor S I C 0 (Systeraes Informatiques de la Con- 


I ^^1 a prvo] Medunarodnoj konfereneiji o 

I vl rabunarima pete generacije ko|a je, ok- 
A « lobra 1931. godine. odrzana u Tokiju, 
Japan je najavio da-be uci u istrazivanja na novoj, 
peto], generaciji rabunara. Ovome su prethodila 
opsezna naubra proucavanja i predvidanja potreba 
'jndskog dru.^tva za rabunarima posle 1990, godine. 
Pri tome je. sa japarske strane, konstarovano da je 
njihova mdustrijadostiglatebnoloSki nivo sa kojim 
moze da odgovara izazovima americkog !BM-a. 

Japanski program razvoja rabunara pete geneta- 
eije danas je poznat i pod nazivom JAPANSKI 
APOLO PROJEKAT, 

Za ovaj program znalo se u SAD neSto raniie. 
Michael I.. Dertouz, voced sirubnjak za projekte 
veStacke inteligencije sa Tehnoloskog instituta u 
.Massachusetts-u, izrazio je sumnjn da je japanski 
projekat rabunara pete generacije ukraden, a zaiim 
..*^'0 izmenjen, ameribki projekat veStabke inteli- 
gencije. Japanci, medutim, tvrde da je njihov proje- 
kat §jri po deloknigu istrazivanja i vebi po skali in- 
tegradje od araeridtog projekta veStacke inleligen- 
eije. 

U svakom slucaju, Medunarodna konfereneija o 
rabunarima pete gederaeije, doprinela je brzoj ini- 
eijativi razvijenih zemai)a, van USA i Japana, da i 
same zapoenu istrazivanja na sopstvenim projekti- 
ma racunara pete generacije. 

Velika Brilamja je vec 1982. godine odobrila kre- 
dit od 500 miliona dolara za istrazivanja koja be se 
odr.ositi na novu generaciiu rabunara. Ovaj iznos je 
dodeljen samo za prvu, petogodi§nju fazu istraziva- 
nja. Britanski program obuhvata i istrazivaiqa u 
oblasti bazne MS! tehnQlogije. 


SVET KOMPJUTERA / )UL - AVGUST '86. 


FELJTON 


nia. Ovo znaci da cacuaarmora imali hvesnu .op- 
§tu kulturu' svojscvenu coveku, t}/- VESTACKU 
INTEUGENCI.IL'. -i. 

Isirazivanja u avoi'6blasti, ne samo da msu pre- 
kinuta, vec su i pre^rena na maSmsko razumeva- 
n)e .zivog', govornogjezika, sa osnovnim cfjjem da 
se.lako \'ra programiranje nekih siatema. 

Medutim, tii ovaj se probiem, u opSten siucajL, 
ne bioze reiiL sa sadaSnjim racunarima, jer oni za 
neiiuraeridke obrade imaiu na raspolaganju samo 
fimkcije ,1" i JLi'. Stoga. i pored veiike brzine ob- 
rade numeriikih podataka, rusu pogodni za niz ne- 
numeridkib aplikacija potrebnih savrenienom sve- 
tu. 

Bududi da se projekti racnnara pete generacije 
nalaze u fazi laboratorijskih istrazivanja, o ovim se 
sistemima ne moze govoriti kao o nedem konac- 
r.om za 5ta treba samo imat: novae i kupili ga. Ov- 
de za sada posto'c samo tendeneije i koncepcije, i 
po neki prototip koji je jos daleko od onoga 5tci bi 
trebalo tla bode - reprezentativni siscem. Ipak. ono 
5lo je u ovom trenucku reainost, to je VLSI tehnolo- 
5 ia No, 0 Eorae demo detalmije govoriti nesto kas- 
nije. 

Issazivanja koja se odnose na razvoj racunar- 
sxog sistema pete generaeije, odvLjaju se « tri os- 
novr.a smera: 

' Fundamentaina istnzivanja 

2. Move achilekture raiurara 

3. Sodiaina uslovljenost racunara pete generaeije 

I'lindamentaina istraiivanja have se izna- 

laienjem mr^iicnosti koje tiovi racunari treba da 
posedaju sa tacke g.edi^a veStadke inteiigeneije i 
softverskog inzenjeringa 

Za optimalno iskoriSeavanie veoma bnih VLSI 
integrisamh koia. neophodno [e posedovati odgo- 
varajneu arhitektaru racunara. Kako predstoji bit- 
no srainjivanje cene hardvera, zahvaljujuci koris- 
cenju VLSI lehnologije, potrebno je pronaci 
arhitekturu koja ce omogudti apLkaicju veiikog 
broja indentiEnib VLSI cipova. jedar. od'raogucih 
pristupa ovakvom problemu je istrazivanje u obias- 
ti disiiihuirare obrade podataka i paralelnog pro- 
cesirar.ja. 

Paraleiro procesiranje istovremeno se vrsi na ve- 
likom bro|u procesora Sa ovakvom obradom pod- 
aiaka, neizbeztio se nadovezuje pogodnost vrknja 
obrade nenumerickih podataka i poslova, kao §to 
su; 1} asocijaciiB, 2| izvodenje zaklju^aJa, 3] obuca- 
var.je, i sve iraplementirano u hardveru 

Socijalna istraiivaiija bave se iznalaienjem apll- 
kacionih oblasti racur.ara nove generaeije Pristup 
ovo] probiematid sastoji se u pr^vidanju i sazima- 
nju druJtvtnih zahteva, u buducnosti, posle 199C. 
gt^ine, radi prevazilazenja tzv. „uskih grla‘ u do- 
stizaniL „idea]nag‘ postindustrijskog drustva. 

Problem, kako koristiti racunare da bi se podigla 
produktivnost u niskoprodukbvnini granama in- 
dustrije, vef su delimiJno, relili racunari betvrte 
generaeije: roboti, i Siroka kpeza automatizacije 
proizvodmh process U primamim granama indus- 
trije, medutim, kao §io su poljoprivreda i stoiai- 
stvo, racunari se relativno minimaloa koriste. 

Kako su svetski energetski izvon ograniceni, 
pred istrnzivace je postavijen problem apiikacije 
raiunara pete generaeije na pruzanju pomod u na- 
lazer.ju novih izvora energiie. Ekonomisanje posto- 
jedm resursima bice vadno aplikaciono podrueje 
racunara u XXI. 

Od EMAC-a do superkompjutera 

Od vremena kada je napravljen prvi elekfronski 
racunar ENIAC (Electronic Numerical Integrator 
and Calctilator) 1946. do danas, rabunari su preva- 
lili evolueiju od termojonskih elektronskih cevi, 
iianzistora i integnsanih kola, do LSI tehnologije. 


uz manje variiacije sortvera Racunar ENIAC, iz- 
graden na Pennsylvania univerzitetu (SADI, toiis- 
tio je 18000 elektronskih cevi. Stuzio je isWjucivo 
za bal'.sticke proraiune Prsa generadja racunara 
• trajala je do iS58, godine. Drugii generaeiju ciniti 
su tranzistorski raiunari, od 19S8, do 1964, godine. 

Sa racunaroD IBM 360 zapobeia je treba genera- 
eija racunara, Tada je Sroko prihvacena arhitektu- 
ra rabunara koja sc i danas smatra tipicnom za ra- 
bunare, Ova je arhitektura posta.a poznata pod na- 
zivom; Von - Neuraannova arhitektura. 

Cetvrtu generaeiju rabunara bine racunari bij; je 
hardver proizveden koriSbenjem LSI (Large Scale 
Integration) tehnologiju, Korisbenjem ove tehnolo- 
gije izgraden je ogroman broj savremenih rabunara 
i mikrorabunara. 

Racunari pete generache, bija se pojava najavlju- 
je posle 1990. koristice VLSI (Very Large Scale In- 
tegration} tehnologiju, Sa ovom tehnologi|oin cen- 
tralna procesorsla jedinica najvebih rabunara Irebe 
generadje mmgla bi se smestiti u samo jednom bi- 
pu. Tako be se mobi realizovati raiunari dje se mo- 
guenosti. u ovom. Irenutku, ne mogu do kraja sag- 
iedati. 

Najveci broi, do sada proizvedenih, racunara 
iraao je von - Neumanovu arhitekturu. Ova kon- 
ccpcija uvedena je ne§to kasniie nakon sto je proiz- 
veden ENIAC, all 5iri znabaj postigla je tek u trecoj 
genericiji racunara. 

Osnpvna karakteristi-ka von - Neumanove arhi- 
tekture je smeslanje i programa : podataka na isto 
mesto - u memonju racunara, Koncepeija sdeven- 
cijalne kontrole je preduslov za upravijanje izvr^a- 
vanjen irstrukeija kod racunara sa von - Neuma- 
novom arhitekturom. 

Nakon sto su program i podaci smeiteni u me- 
moriju racunara, instrukcije se pozivaju iz neraori- 
je jedna za drugom, u centralmi procesorsku jedini- 
cu. Ovde se dekodiraju. Na osnovu rezultata deko- 
diranja uzima se podatak iz mEmcrije : sa njira vrSi 
izrabunavanie. Ovakav se postiipak ponavlia do 
kraja programa. Prema tome, tacunar radi sekven- 
cijalno, prema specifikaeiji koja se nalazi u memo- 
riMnom pregramu. 

Sekvencijalna metoda kontrole rada nije i jedLna 
metoca. 

AnalMni rabunari, u aplikaeijama za izrabuna- 
vanjB direrencijalnih jcdnacina, koriste specijalna 
utedenja sabiraba i irtegratora. Ova se metoda zo- 
ve - SIMUI.TANA KONTRO.LA Glavmi taziog §to 
se sekvencijalna kontrola, ipak, odrzaia do danas 
jeste binjenica da sam covek radi i razmiLja sek- 
vencijalno., korak - pc - korak 

Od trenutka kada su se racunari fcjavili od njih 
se neprekidno zahtevaju novt mogucnosii. Zahte- 
vaju se sve brzi racunari, i sa vecim meraorijaraa. 
Ovakvi zahtevi, po pravilu, najpre dolaze iz nauc- 



nih laboratorija. Tako na primer, iako je brzina iz- 
vriavanja insttukeija aritmeticke jedinice mnogos- 
truko veca od brzine drugih izracunavanja, ona je 
ipak mala za reSavanie difetencijalnih jednacina, 

Za aumericku obradu problema sa veiikim matri- 
cama, potrebne su vebe raemotije. 

Poseban problem nametnut je prihvatanjera von 
- Neumanove arhitekture, oSnosno sekvencijal- 
nora kontrolora izvrsavanja programa. 

Za resavanje problema koji u sebi sadrze visok 
stepen paralelizma, potrebno je mnogo wernena. 

Pored veb razmatrane nemoguenosti kvalitetnog 
prevodenja sa jednog govornog jezika na drug], po- 
stoji jesbiav niz nenumerickih problema koje sav 4. 
remeni rabunari te5ko mogu reSavati bez ekstrem- 
no wlikih memorija; citanje rukopisa, indendlika- 
eija otisaka prstiju, obrada slika i dr, 

Kao krajnji rezuitat narasiih potreba za sve 
brzim rabunarima i vecim memorijatna, za naubne 
apiikacije konstruisau je; SL’PEJyCOMPJlTTER. 

Univerzalni racunari nalaze se u birokoj lepezi 
aplikacija u nauci i poslovnim obradama podataka. 
Medutim, osnovna razlika medu njima lezi u cinje- 
nici Sto se u naubrJm aplikaeijama od rabunara la- 
ateva izvrSavanje veoma komplikovanih izrabuna- 
vanja, na ogromnom broju podataka, ui posebno 
nagiaSene zahteve za velikom pouzdanoscu, 

Za sada ne postoji precizna definieija SUPER- 
KOMPfUTER,^, Ipak mozemo ga zamisliti kao ul- 
tiabrzu masinu za naubne proracune. Superkom- 
pjuteri be hiti raaSine devtdesetih godina ovog ve- 
ka Egzistiracc paraielno sa racunarima pete gene- 
raeije. koji be se bavitt obradom saznanja. Rizvoj 
superkompjuteta za sada ograniben je samo na Sie- 
dinjene Ameribke Drzave i Japan, 6 radovima na 
tom polju j Sovietskom Savezu nema preciznib 
podataka. 

Prvi racunar za ultrabrza izracunavanja, koji je u 
potpunosti opravdao tadasnja ocekivanja naubnika 
(1965), bio je CDC 6600 (Ocntrol Data Corporation, 
SAD), Ovaj superkompjuter bio je pet puirtaS^ei^ 
najbiiih univerzalnih rabunara svoga doba. Za 
njim je sledio CDC 7500, Ovaj superkompjuter. 
pak, bio je pet puta brzi od svog prethodnika, Ko- 
risbo je ^ok petiodu od samo 27,5 pikosekundi 
(27,SxiO''‘sekuDdi), Ovoje verovatna granica brzi- 
ne tranzistorske tehnologije. All, za naubna is-, 
trazivanja, i ova brzina je uskoro postala nedovc^j- 

Zbog reSavanja parcijalnih difcrendjalnih jedta- 
bina. u SAD se pristupilo projektu SOLOMON. 
Prema njemu, veliki broi procesora aranzira se u 
dvodimenzionu matricu. Metodom SIMD (Single 
Instruction stream Multiple Data) povezano je 
1000 procesora. Jedna se instrukeija izviSava istov- 
remeno na ogromnom broju podataka. Na primer, 

2000 numerickih podataka 5^je se u parovlma na 
1000 procesora, koji na svakom pant podataka iz- 
vriavaju isto izrabunavanje. Kod reSavania diferen- 
cijalmh jedtabina, oblast definisanosti se deli 
mreJom na infinitezimalne veiifiine. Svaka se infi- 
nitezimala doznabava drugom procesoru na ohrv 
du, Buduci da su procesori aranzirani u dvodiraen- 
zionalnoj oblasti. ovakav tip racunara naziva se 
ARRAY PROCESSOR superkorapjuter. 

Brzina sa kojom racunari rade oajceSce se iz- 
raiava brojem izvrSenih maSinskih instrukeija u 
jednoj sekundi. Medutim, naubne kaikuiaeije u tzv 
kliznom zarezu (Floating point) zahtevaju ncSto 
drugaeiju deftnidju. Zato se u le svrhe koristi jedi- 
nka MFLOPS [Million Floating Point per Second) 
ili mep - flops, railion operaeija u kliznom laiezu 
u jednoj selmndi, Izvedena jedinica od ove je 
CFLOPS (giga-flops) - lOOO MELOPS 
Za ujiravljanje tadom superkompjutera razWje- 
na je jos jedna metoda: PAIPLAIN (PIPELINE). 

NASTAVTCE SE 


24 


SVET KOMPJUTERA / JUL - A VGUST '86. 




moze samo da napredu|e uvek £e po- 
‘ kraljica. Zbog toga prc^am treba 

^■jjj^H n^raviti take da situaeije u ko’ima os- 

sarao pesaci budu antonataki od- 
bacivane. Treba ispitati moguenost ka- 
da so pesaci izclovani, odt-ostniceni Ui 
•-‘^ utrostruceni. Ove mogudnosti se u 

' ,.^ jamoubilacfcora sabu creliraju kao i u 
■i ' ■% pravomSahu. 

' ' ^ osQoe 

s vilo malo Figura, kraljica postaje poseb- 
’’0 opasoa za onu stranu koja je pose- 
Br vrednost kraljice mora bit!' 

B^llflnnHP^BBBlI^^ povecana na 7 [isto kao i kula) u tre- 
nutkukadanatabliostanemaojeodlS 
figura 

Nacin na koji program .razmiSIja' 
raoLB ostati isti kao i kod pravog Saha 
r^VBoAj,. ako se vrednesti date za figure daju u 

negativnora obliku (znaci kuia bi iraala 
c* vrednost -7, kralj -1 itd.}. RazraiSianje 

“ dubinu koje ukljucuje iterativno pro- 
diibljavanje broja razmatranih poteza 
sasv’im je prihvatijivo. Takode je po- 
k ‘' trebno u program ugraditi moguenost 

da dok program otkriva da ima samo 
jedan legalan potez kao moguenost, da 
gaiodigrabezdaljeg raimjsljanja u du- 
-" hinu. To omogucava racunaru da u 
u 

iackom Sahu potez 

.d^ic skoro Sto pcogramu 

' : lavija vise vremena za razmisljanje u 
kompleksnijlm srtuaeijama, 

Biio koja situaeija itoja rezultira iz- 
d kd t menora figura mora biti Lspitana do 

I I I Y 1 » najveie moguce dubine. Najteze je u 

I * . I _ ^ I ^ samoubilaiki sah ugraditi detektor pre- 

1 1 1 I '1 1 * 1/1 Ovaj detektor siuzi da bi program 

lllfnl 111 mogao da prepozna situaeije koje seza- 

|llllllj|ll vrSavaju nepovoljno po njega (kao na 

Ikf ■■VP VbbA primer, da liprotivnikmoze daseosio- 

|b bodi neke figure a da on sam ne uzme 

ni jednu). Glavna teSkoca sa saraoubi- 
labkitr. Sahom je la Sto kada je ukijucen 
detektor pretnje, prilikom otvaranja is- 
pituje se toliko mne^o raogufnosti da 
program jedva ima cTemena da razmik 
Ija do tri poteza u dubinu, uz pretpos- 
tavku da ima na raspolaganju 20 se- 
kundi po potezu. Programu za pravi 
3 // r-aW rtnrrthri i r. potrebno je ispitivanje od najviSe 6 

aa-taa oprooa i u puje^j pobednif- 

^dreden broj ajih, a ki potez, dok programu za samoubilaC- 

ta siabo ieraiu pravi *'• ispitivanje i po is poteza u 

-/» i nikarfa vi£f> j® “ °''°1 

e I niKaaa ye vise ne njg nnogo vece zbog iznudenih jedE- 

ygramerske tehnike nja, Da ii to znaci da je program koji 

ie naravio program postize ispitivanje 8 do lO poteza udu- 

xi^i x^u binu za manie od dva minuta nepobe- 

ckl sah sasvim SU <iivi Odgovor je ne, jer su mnoge serije 

te koriste za obican iznudenih jedenja tako duge da pro- 
gram jednoslavno ne moze da im vidi 
kraj. Moguce je i da program ude a se- 
riju jedenja posle ^naoko' neopasnog 
0 kojima treba voditi rafuna. PeSaci su poteza, a da serija jedenja ne prestane 
prilifno vazni jer sva prednost koju do kraja igre. Zalo, moida, program za 
steknete moze biti izgubljena ako je va- saraoubilafki sah i predstavlja ^-eci iza- 
Sa zadnja figura pesak koji moze biti zov nego program za obican lab, 
blokiran, ili sto je joS gore pe!ak koji Phredio Nenad Balint 


^^^araoubilacki sab je priliJao po- 
I ^znata vanjanta pravogSaha, ali ; 

je zato vilo malo eksploatisana 
od strane sahovskih programera, FoJto 
izgleda da postoji nekoliko razlibitih 

' pravila za igranje samoubilackog Saha, ^ . . 

! potrebno je usvojiti neki standard. Sa- ,/■ 

I moubiiacki Sah se igra po standardnim j 

' pravilima kao i obican Sah uz sledece W^_ -jr V ' 

izuzetke; W r ^(E 

1. Qlj igre nije pojesli sve protivnika- 

ve figure, ved, naprotlv, izgubid sve ,^'^9 

2. Kralj nije ni po cemu Favorizovan Spi (||b^^^||^ 

i mozete ga izgubiti u bilo kora trenut- I/,' J 

ku. Ne postoji .Sah" j;. ^ 

3. Figura koja je ponudena mora se '-'4 j :■ - > 

pojesti. Ako postoji moguf cost da igrac : ' at 

poiede vise figura, na njeinu je da odlu- 

Cl koju ce pojesti, A i 

4. Ako igrac na potezu ne moze da nL ' { ' .v Wm 

odigraviSe aijedan legalan potez, a ima ]s|[k - ' 

bar jednu figuru preostalu, igra je ne- / Bk/K : • ' 

odlufena Iremi], JpL 

5. Ne postoje dupli potezi kao loka- \ 

da uzimanje .en passant'. 

6. Priiikcnn promociije pesaka uvek . 

se dobija kraljica. 

Ova pravila fine samoubilacki lab " 
mnogo iaklim za prc^iamiranje nego *'"'■ ■ 
pravi sah, ipravaje igra zaonogkozeL 
da papise svoj prvi labov^ki program. 

'T’.'a stvar kcqa se mora uzeti u obzir 
I jeste vTednost figura. Normalne vred- A 

I nosti i vrednosti za saraoubiiafki sab || 

I prikazane su u sledeccj label!: & A 4AA 0^ d 

Figura Sah Samoubilacki Sah ^ J 1 1 1 1 1 1 

S II MlllUl 

I«rac 3 5 . . 

Konj 3 4- V 

PeSak 1 3 * 

Iskustvopokazujedakulailovacpo- 

staju opasni u sredini igre kad postaju ^ j 

ak^-ni i kada pruzaju protivniku mo- i^f 

guenost da poreda svoje figure u red ul 

dok ih neka od ovih figura jede jednu ^ ' 

DO jedau- rr " ■ v - , 

Kraljica sa svojim Sirokira rasponom V^Cina Igraca saha Se j 
poteza, predstavlja manju opasnost jer Samoubilackom sahu. 
^se mozete lakSe osioboditi u sredini narocito Se Otti koji do 

.-lye [all malo teze pti kraiu lere , dok x^l. • j - 

jekialj, sa svojim ogranicenim dome- OVOm Igrom oduSC 

tom igraceva najbolja f^ura jer je se la- napUStaju. Medutim pi 
ko moze ptarasiti u zatilju igre. kojg su potrebne da bi 

Svako ko le Ikada prograrairao Sah _ l-i 

zna da je pokrelljivost sledeca po "Oy/ CC Igratl Samoubll, 
vainosti osobina neke figure (osim nje- drugacije od onih kojC 
ne vrednosti). Kod samoubilackc^ Saha §ah 
je teSko 'zakljufiti kt>bko je po^etlji- 
vost bima. U jednu ruku veca pokretlji- 

vostje vazna jei omogucava programu tavno Ignorisana, jer naiverovatnije 
dasebrzoosiobodisvojihnajjaiihfigu- predstavlja prednost na pocetku kada 
ra, dok u drugu ruku brzo gubljenje fi- bua mnogo figura, a nedostalak na kra- 
gura moze IHti mac sa dve ostrice. Po- !U kada ostane svega nekoliko figura. 
kreiijivost stc^a ne raoie biti jednos- Preostalo jejoS svega nekoliko stvari 


SVET KOMPJUTERA / JUL - A VGUST '86. 



Ovde ce biti reci o 
interfejsima 
potrebnim za 
povezivanje racuaara 
1 stampaca EPSON sa 
posebnim osvrtom na 
prakticno izvodenje 
tih povezivanja. 
Naraviw, izneta 
razmatranja se mogu 
generaino 
primenjivati 

PiSe Srboliuh Kuzmanovic 


upminom kucnog ractinara, 
I pored ^redstva u ucenje i 
m.'obavu. obezbeduie i sred- 
stvo koje moie vrio korisno da posliii 
u svakodnevnom iivcrtu. Medutim, ka- 
ko je za bilo kakav rad neophodar tele- 


vizor ill video monitor lako se i za iole 
ozbilfniji posao sa rabunarom mora ra- 
cunati sa nabavkom kasetofona i ure- 
daia za pisanfe, Stampaca. I veb kod 
stampaba raogu da nastanu problemi 
koji se ponekad wlo tcsko reSavaju. 0 
cerau se radi?Jedno5tavno: KAKO i ^1- 
ME spoiiti raSunar i itampab. Take do- 
lazuDQ do pojma za koji su mnogi bull 
ali ga nisu dovoijno razjasnili: INTER- 

Najprostija defiaieija bila bi da )e in- 
terfejs dec elektronik preko kojeg se 
spaiajii dve rabunarsfce komponente. . 
Deo koji, kada je potrebno, razdvaja te 
dve komponenre da bi ih odmah fiosie 
toga spojio. Interfejs sluzi i za pretvara- 
nje elektribnih signiia )ednog uredaja u 
oblik koji be inoci da .razume' ueki 
dnip uredaj, razlifit po hardversko] or- 
ganizaciji. 

Ovde ce biti red 0 INTERFEJSIMA 
POTREBNIM ZA POVEZIVANJE R.A- 
CUNARA 1 STAMPaCa EPSON sa po- 
sebrum osvrtora na PRAKTlCNO IZ- 
VODENJE TIH PO\TZrVANJA. Narav- 


no, izneu razmatranja se mogu gene- 
ralno primenjivati. 

Pod standaidom za interfejs podra- 
zumevaju se elektricne karakteristike 
signaia kao i oblik konektora i raspo- 
red signaia u njemu. Preina nacinu ko- 
municiranja prko interfejsa. oni se de- 
le na parafelne i seeijske; Od paralelnih 
natpoznatiji su CEKTOONICS i IEEE- 
-488 a najpopulardji sertjski je iz. RS- 
-Z32C interfejs. 

Centronics interfejs 

Najprostiji i zato najpopulamiji paia- 
lelni interfejs la starapabe je CENTRO- 
NICS. U ova se moiemo uveriti jKe^e- 
dotn ugrademh interfejsa kod raiunara 
koji sc najce^ce korisie. S druge strane, 
STAMPACI EPSON (RX i FX serija) U 
STANDARDNOJ VERZIJI IMAJU PRl- 
KLjUCAK ZA CENTRONICS INTER- 
FEJS 5to znaci da nije [Wtrebno da se 
posebno kupuje. Osnovne osobine 
ovog standard su: 


1. Paraleini interfejs sa jednosmernim 

E osom podatalu po osmobitnom 
(magistrali). 

2. Ulazni podad i kontrolni signal! od- 
jDvaraju TTL nivoima (tranzistor-tran- 
zistor logika). Koristi se pozotivita logi- 
ka: visok nivo predstavija logibku .r a 
Dizak ,9" (TTL .1* je 5V + -5*4). 

3. Sinhroiiizacija se vrsi kratkim s^na- 
lom iz rabunara a prenos podataka ux 
pomoc kontroinih signaia iz stampaCit. 
Ovakav praokoi je tzv. JianctokiEg' 
(rukovanje) - naizmenicno se racunar i 
Jtampab .infarmilu" o stanju u kome 
se onaj c^gi nalazi i u stdadu s tim 
cAtavljaju odredeneaktivnosti. 

4. Interfejs karakteriSe i 36-to polni ko- 
neictoi sa paralelno rasporedenim pi- 
novima u dva reda. 

Imena i opis signaia na panovima ko- 
nektora (uz bioj signalnog pitta je dat i 
broj .povratnog' pina biji se provodnik 
u kabiu uplice sa provodnikom za sig- 
nal i vezuje na m^u biiiie se smanjuje 
ium na korisnom signaiu): 


svni KOMPJUTERA / JUL - A VGUST '86. 


broj pi- 
na 

povratni 

pin 

ime signaia 

smer 

opis 

1 

19 

STROBE 

IN 

Kratak impuls niskog nivoa iz 
racunara za vreme koje se 
unose podaci sa basa u 
ftampac. 


20 

DATAl 

IN 

Prvi bit 8-bitnog podatka. 


21 

DATA 2 

IN 

Drug! - H - 

4 

22 

DATAl 

TN 

Treci - II - 

3 

23 

DATA 4 

IN 

Getvrti - II - 

S 

24 

DATA'S 

IN 

Peti - 11 - 

7 

26 

DATA 6 

IN 

Sesti - [I - 

8 

26 

DATA 7 

IN 

Sedmi - n - 

9 

27 

DATA 8 

IN 

Osmi - II - 

10 

28 

.ACKNLG 

OUT 

Nizak nivo na ovom iziazu je 
obavestenje racunaru da su 
podaci primljeni i da je 
jtampaf spreman za prijem 
novih. 

11 

29 

BUSY 

OUT 

Visok nivo oznaiava da je 
Stampac zauzet Salje se 
racunaru, 

12 

30 

PE 

OUT 

Visok nivp kada nema papira. 





Preko 3.3 kohra na SV. 

14 


AUTO FEED 

IN 

Nizak nivo na ovom ulazu 
pomera papir za jedan red. 



NC 


Ne koristi se. 

16 


OV 


Nivo logifke mase. 



CHASSIS GND 


Uraafenje sasije Stampada. 

Ne korisb se. 

19 do 

30 

GND 


Povrat- 

ni 

pinovi, 



MT 

IN 

U normalnom radu mora biti 
visok nivo. Kada je nizak tada 
se resetuje stampac. 




OUR 

Nizak nivo na ovom iziazu je 
kada je kraj papira, OFF LINE 
stanje ili gre§ka u prenosu. 





Kao pinovi 19 do 30. 

34 


NC 


Ne koristi se, 





Preko 3.3 kohra na 5V. 



SLOT IN 

IN 

Podaci se mogu unositi u 
ftampac samo kada je nizak 
nivo na ovom ulazu. 


Na prv'i pogled ovoliki broj signaia 
moie da zblici aJi, kao 5to demo \ideti, 
za UROsenje podataka u ^ampac i nji- 
hovo tompanje doroljna je praoti je- 
dan ulaanl (STROBEI i jedar izlazni 
(BUSY iJi ACKNLG) signal. Ostali bi 
trebaln da budj na nivoima koji se za- 
htevaju prema opisiina sv-akog. 

Za roVEZIVANJE Stanipaea EPSON 
i bllo kog racunaia preko ovog interfej- 
sa DOVOLJNOJe s^jiti pinove 1 do 11 
kao i bilo koji izmedu 19 i 30 (logicka 
masal sa konektora Jtampada sa ^go- 
varajucim pinorima na CENTRONICS 
konektonj racunara. Sw osiali izlazni 
'KuntToln: signali samo omoguctiju veci 
komfor u radu pa stoga nisu neophod- 
ni. Ulazne kontrolne signale 14, 31 i 36 
ne moramo povezivati jar su oni u 
stampadu vec definisani nivoima po- 
tiebnim za ispravan rad, Takode, .po- 
vratne" pinove nn moramo vezivad. 
Kao sto SE vidi, veza raiunara i Stampa- 
da preko CENTRONICS inrerfeisa je 
stvarno vrlo jednostavna. 

Prenos podataka je asinhroni po pa- 
ralelnom asmobitnom basu i kontroli- 
san ie sa 3 signaia: BUSY, ACKNLG i 
STROBE. Asinhroni prenos se karakte- 
rise time Sto vemenski razraak predaje 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


iprijema) dva uzastopna karaktera 
(misli se na ASCII karakcere) nije odre- 
den, vec zavisi od razmene poruka ure- 
daja koji komuniciraju. Hi, prosto rece- 
no, ne zra se unapr^ kada ce poveza- 
ni uredaji (racunar i Stampael bfti 
spiemni da urade ono sto se od njih 
ocekuje. Svoju spren’gost oni ..saopsta- 
vaju” gore pomenuSm signalima po 
sledederr. vremenskoir. dijagramu: 



Raiunar ispituje signal SUSY i kada 
je on nizak (tj. .nije zauzeto') sal;e kia- 
tak iinpuls niskog nivoa na ulaz STRO- 
BE koji kaze stampafu da unese podat- 
ke sa basa. Signal ACKNLG je trajanje 
oka 0.012 msec i moze da posluii kao 
inlormacija da se pripcemi neni kafak- 
ter. Inace, ne mora se uzimati u raz- 
matranje posto je dareljan -signal BU- 
SY. Trebaio bi napomenuti da se pod 
podacima podrazumevaju 8 bitova jed- 
nog kaiaktera [siovo, dfra ili znak|. 


S. Specijalni dvadesetdecvorapolni ko- 
nektor sa dva pristupa (napr^ i poza- 
di) take da je mogute povezivanje viie 
konektora n obLko .jedan na drngi’. 
Pi.novi su podeljeni u dva simetrifina 
paralelna niza. 

Na samoj elektrioioj plofi inierfejsa 
DIP prekidaSma postavija: adresa 
StampaCa, protokol prenosa podataka, 
nacin korisienja bafera interfejsa, do- 
zvola auto-testa i dorvola korisdenjj 
samog interfejsa (kada je interfejs fizic- 
ki prisatan a u prenosu se koristi CEN- 
TRONICS protokol). Korraalno, ne 
moraju svi interfejsi da imaju bai ovak- 
vu organizaeiju vec ]C dovoljno da od- 
govore osnovnoj nameni - sprezi dva 
uredaja. N'aporaenimo da se pod adre- 
som stampaca podrazuraeva brej po- 
modu koga ce racunai ptepoznavati 
prikl]uieni stampaf (za razliku od, re- 
cimo, isiovremeno prikljucenog disk- 
-drajva na isti interfeiS ratunara). POd 
protokolom prenosa podataka u stam- 
pa£ podrazumeva se usagiaavanje lo- 
gifki^ nivoa signaia NEED (o kome ce 
kasnije biti recil prema lahtevima kon- 
kremog racunara. Nacin koriscenja ba- 
feta je j stvari definisanje broja preos- 
taiih slobodnin lokacija u baferu paste 
koga stampac _iavlja" racunani da nije 
spreman za prijem novih karaktera tj. 
da ga ovaj .saceka' da zavrSi svoj po- 
530. Ovaj bro] se u prakzi bira tato) da 
se postigne optiraalna braina §tampa- 
nja koja. normalno, zavisi od softvera 
koji Dvo podrzava, Da podsetimo da 
stampac ispisuje karaktere oeklartsa- 
nom brzinom a efekiivna brzina 5tam- 
panja zaisi od nacina kcmuniciranja ra- 
cunara i Stampaca, • 

Imcna i opis signaia na pinovima ko- 
nektora: 


broj pi- 

ime signaia 

smer 

opis 

1 

DIO I 

IN 

Prvi bit osmobitnog paralelnog basa. 

2 

DIO 2 

IN 

Drug! -- II - 

3 

DIO 3 

IN 

Treci - II -- 

4 

DIO 4 

IK 

Cetvrti -- II -- 

5 

EOI 


Signal identifikaeije (ne koristi se). 

6 • 

DAV 

IN 

Podaci su spremni (iz racunara). 

7 

NRFD 

OUT 

Spreranost za prijem podataka (visok nivo 
kaze da je interfejs spreman). . 

8 

NDAC 

OUR 

Visok nivo oznacava da je zavrseno 
prihvatanje podataka. 

9 

IFC 

IN 

.GJeenje’ interfejsa (CLEAR) 

10 

SRQ 


obradanje racunani za pomoc (ne korisp se), 

11 

ATN 

IN 

Izbor nacina rada: unoSenje podataka (visok 
nivo) ili komandri nadin (nizak nivo). 

12 

SHIELD 


Umasenje sasije Stampada. 

13 

Dias 

IN 

Peti bit osmobitnog paralelnog basa 

14 

DIO 6 

IN 

§^i -- II -- 

15 

DIO 7 

in 

Sedmi — 11 -- 

16 

DIOB 

IN 

Osmi -- II -- 

17 

REN 

IN 

.Moguennst datjinske kontrole. 

18 

GND 


Masa (povezana sa bgidkom aiasom). 

19 , 

GND 


20 

GND 



21 

GND 



22 

GND 



23 

GND 



24 

LOGIC 

GND 


lu)gicka masa. ' 

Masa 


27 


Sto se tine IZRADE CENTRONICS 
interfejsa sa strane rabunara mora se 
odmah reci da reJenje zavisi od kon- 
kretnog hardvera. U principu, ako naro 
je bas podataka priscupacan, dodava- 
njem izlaznog porta koji ce se ..oevara- 
ti' pod kontrolora racunara i uz po- 
trebno genertsanje STROBE impulsa, 
moguce je ostvariti vezu racunara i 
stampaca. Medutim, trebaln bi dobro 
prouciti hardver konkretnog racunara 
pre nego Sto se ptistupi projektovanju 
interfejsa, jer iako je „sarno' potrebno 
generisati STROBE irapuls to je pone- 
kad nemoguce ako ne postoji neki har- 
dverski znak (elektribni signal) koji 
kaze da je potrebno preneti neki karak- 
ter u stampac. 

Na kraju, napomenimo da je CEN- 
TRONICS interfejs i namenjen prven- 
stveno za komuniciranje racunara i 
Stampaca iii ertaca (plotera). Zato mu 
je i bas usmeren od racunara ka perife- 
riji. 

IEEE-488 mterfejs 

Irae interfejsa je u stvari skracenica 
od Institute of Eiectrica! and Electro- 
nics Engineers (IEEE) gde su definisa- 
nc njegove opSte karakteristike: 

1. To je paraieini interfejs sa dvosraer- 
nim basom za prenos podataka. 

2. Koristi se tz. negatlvna logika; signal] 
logicke viednosti ,r su do 0.8 V a lo- 
gicke vrednosti ,0" iznad 2.0 V. Signal! 
su za TTL logiku. 

3. Broj uredaja istovremeno prikljuce- 
nih je max. Is. 

4. Duzina kabla izmedu uredaja je max. 
S m a ukupna duzina svih prikljubenih 
na jedan interfejs max. 20 m. 



SERVIS 


Prenos podataka i ojiliovo uno^nje 
u Stampac koctrolise se sa 3 signala. 
DAV, NRFD i NDAC Vreraenski dijag- 
ram koji ovo iluatruje ima sledeci ob- 



U trenutku tl NRFD ima visok Eivo 
sto 07,nacava spremnost stampaca iz 
prihvatanje podataka. U t2 racunar 
nne^a podatke na bas i indicira njiho- 
vu pripreraljenost niskim nivoom sig- 
nala DAV ii trenutku t3. U nekom tre- 
nulku izmedu t3 i t4 Stampac postavlja 
signal NRFD u stanje niskog nivoa (po- 
stojanj'e niskog nivoa signala NRFD 
Jcaze" raCunaru da interfejs ]o5 nije 
spreman da primi siedeti karakter). 
Racunar vraca svo] signal DAD u viso 
ko stanje u trenutku tS posto je detek- 
tovao da je NDAC ved postao visok tj. 
da je inte^ejs zavrsio prihvatanje poda- 
taka. Interfejs prvo postavlja NDAC u 
nisko stan^ pa zatim NRFD u visoko 
stanje (spremnost za prihvatanje od 
trenutka tl) 

RS-232C interfejs 

Jo5 1963. god je Electronic Industry 
AMOdation (EIA) ustanovila standard 
koji ce se koristiti kao interfejs izmedu 
digitainih terminala i kniniinikarione 
opreme koristedi serijsku binarnu raz- 
menu potuka. Sam naziv, standard je 
dobio 1969. god. i on obuhvata meha- 
nlckfi i clektricne karakteristike inter- 
fejsa. Napomenudemo da su standardu 
RS-232C vrlo slicni ali ne i identicni 
sandardi CCnTV.24 i CCITTV.28. Uz 
neznatne modifikacije [koje necemo 
ovde navoditi) mi^uce ih je tretirati 
kao isli standard. 


Osnovne karakteristike sii; 

1. Logicka .1" je predstavljcna nivoom 
signala u opsegu - 5 V do - 15 V a lo- 
gicka .0’ ima vrednost od 5 V do 15 V. 
Ptelazno stanje je izmedu — 3 V i 3 V 
od 3 do 5 V (i negativno i pozitivno} se 
nalazi margina Sitma. 

2. Ukupna kapacitivnost po signalu ne 
sme da prede 2.500 pF a ulazna otpor- 
nost je izmedu 3 i 7 Kohm. Izlazna ot- 
pornost ne sme da bude manja od 300 
ohm kada je iskijuceno napajanje draj- 
verskog kola. 

3. interfejs koristi 25-to polni konektor 
ciji su pinovi rasporedeni u 2 reda po 
.cik-cak" liniji. 

4. Spojni kabi moze bid dukine do 
15,24 m (50 stopaj. Ovo pretpostavlja 
da ulazna kapacitivnost u najgorem 
slucaju nece preci 2.500 pF. 

Poslednji podatak daje ougovor na pi- 
tanje zaJto bismo koristili serijski pre- 
nos kada je paralelni, normaino, brzi. 
Serijski interfejs se koristi tamo gde su 
dve raiunarske komponente dosu uda- 
Ijene a brzina nije innogo bilna (poSto 
je slampanje u principu sporoj, S dmge 
sttane, jedino se serijsktra prenosora uz 
koriscenje MODEM-a moze koraunid- 
rati na vecoj udaljenosti [na primer iz- 
medu dva mesta udaljena i stotinama 
kilometara). Koriscenje serijskog inter- 
fejsa za povezivanje racunara i stampa- 
ia basje zbog ove univerzalnosti tj. je- 
dan isti interfejs mozerno koristiti za 
raziicite namene. Na kraju. i spojni 
kabi je jednostavniji. 

EPSON proizvodi dve vTSte serijskog 
interfejsa: NEW SERIAL INTERFACE i 
lOTELUGENT SERIAL INTERFACE. 
Drugi je znatnoboiji poltoietoustvari 
mikroracuanr sa baferora od 2 kB za 
prihvatanje podataka Sme se, kao sto 
smo vec videli, povecava efektivna 
brzina stampanja. Medulim, za nak 


potrebe sasvim jc prihvatljiv i pni, po- 
sebno stoga sto je mnogo jeftiniji. On le 
realizovan sarao koJima za konverziju 
nivoa signala: iinijski dcajver sa MC 
1488L ill 7S18S i iinijski prijcmnik sa 
MC 1489L tj. 7S189. Ovde ipak treba bi- 
ts OBAZRIV jer se moze desiti da ima- 
mo radmar sa serijskim interfejsom. 
takode i Stampac a da ipak ne mozerno 
da ostvarimo korektnu vezu. 0 cerau 
se radi. U pitanju je vec pomenuti 
.Handshaking" tj. .dogovaranje" i to po 
protokoiu -XON/XOFF. Ovaj protckol 
podraz.umeva komuniciranje izmedu 
Stampaca i racunara preko KONTROL- 
NIH KARAKTERA po liniji za serijski 
prenos a NE PREKO IDGICKIH NI- 
VOA odgovarajuah signala. StampaSi 
•iz RX serije za razl^Soj od FX nemaju 


Pinovi koji nisu pomenuti ne koriste 
se. Pregled signala je dat za INTELLI- 
GENT SERIAL INTERFACE a isti je i u 
NEW SER, INTER, (Kod ovog drugog 
je u prirucniku pogreSno odstampano 
da je pin 20 IN - ulaini, a u stvari je 
kao i u pn'om OUT - iziazni.) 

Povezivanje racunara i Stampaie za- 
ista je jednoslavno: serijslp izalaz racu- 
nara dovodi se na pin 3 interfejsa Stam- 
paca uz spajanjfc cnasa. Joi je potrebno 
na interfejsu stampaca spojiti pinove 6, 
8 i 20 (iz opisa signala se vidi zbog ie- 
ga). Sto se tice interfejsa na strani raJu- 
nara cehaio bi povezati pinovejarema 
spedfikaciji proi'zvodaca. Obicno je do- 
voljno da se pin 4 (signal .zahtev za 
prt^aju' l spoji sa pinovima 6,8,20 sa 
inteifEjSa §tampaia. Ovo povezivanje 
iskJjubivo zavisi od hardvera koji 
podrzava stampanje tj. od naSina pre- 
bacivanja podataka iz racunara u 4tajn- 
pac. U principu, veza je uspostavljena 
Sim su povezani pinovi 3 i 7. Ostalo ce 
doci u toku praldfnog rada. Kad smo 
ve£ kod povezivanja: za pomenuti pri- 
mer PDF 11/23 u kombinaciji Itampac 
plus Jnteligentni' interfejs veza se os- 
rvaruje samo preko pinova 1, 2, 3 i 7. 
Ostali se NE SMEJU povezati (normal- 


ova; prolokol a nema ga oi NEW SERI- , 
,AL INTERFACE. Prema tome, jedino | 
izvodljive komhinadie bi bile: RX 
stampac -l- INTELLIGENT SERIAL 
INTERFACE ill FX stampac -f NEW 
SERIAL INTERFACE i. normaino, mte- 
ligentni interfejs i FX Itampac. Ovo se 
moze ilustrovati primerom iz prakse. ■ 
Uz racunar PDP 11/23 koji je oprem- 
Ijen TRS Stampacem sa serijskim inler- 
feisom bi kombinacija RX stampac ■+ 
NEW SERIAL INTERFACE praktifno 
bila neupotrebljiva. 0 ovome bi trebalo 
povesti racuna pri forrairanju racunar- 
ske konfiguracije sa rabunarom koji za~ 
hteva pomenuti protokol. Vcalimo se 
sada samom interfejsu. 

Raspored signala na kotektoru i nji- 
hov opis: 


no ovo je samo za drajver koji 
podrzava TRS stampac). Kombinacija 
FX stampab plus N^' SERIAL dozvo- 
Ijava povezivanje svih 25 pinova. 

Napomenirao da je potrebno usa^a- 
siti oblik karakiera koji se prenosi. Ka- 
rakter moze tab duHne 7 i!i 8 bitova, 
jedan start i jedan stop bit kao i pariti 
bit, Takode, podrazumeva se da su i 
brzine identinne. Sve ove parametre 
definilemo mikipprekidacima na inter- 
fejsnoj piod stampaba. Kod inteiigen- 
tnog interfejsa, slibno kao s kod J£EE- 
488" prekidadma dehniserao nacin ko 
riscenja bafera. J(» jednom naporaeni- 
mo da se oblik karaktera - broj bitova i 
parib bit MORAJU USAGLASITI i ayi- 
racunara i kod ftarapaca jer se moze 
desiti da stampac ostane .nem' Os’oje 
i najcesfii problem pri povezivanju pre- 
ko serijskog interfejsa. 

Za projeklDvanje serijskog ’interfejsa 
RS-232C potrebno je imab integralna 
kola za konveniju nivoa signala. Dru- 
go, u racunaru se mota obezbedib pa- 
ralelno-serijska konverzija basa. I ovde 
vazi ista konstatacija: prakticno izvode- 
nje je podredeno konkremom racuna- 
ru a od njegovc^ hardvera' zavisice 
krajnji ishod. U svakom slucaju, more 
se pokuSab. 



broj pi- 
na 

tme signala 

smer 

opis 

1 

P. GND 


lit 

2 

TXD 

OUT 

Serijski iziaz. 

3 

•TXD 

IN 

Serijski ulaz. 

6 

DSR . 

IN 

Ovaj signal mora bid pozitivan (.0") da bi 
Stampac primao podatke. 

7 

S. GND 


Logicka masa. 

8 

DCD 

IN 

Kao i signal DSR. 

11 

RTS 

OUT 

Pozitivan nivo kada je Itampaf spreman za 
prijem a negativan kada to nije. 

20 

DTR 

OUT 

Kao i signal RTS. 

17 

TTY-TXD 

OUT 

20 mA stnijna petija - iziaz. 

24 

TTY- 

-TXD-R 


Povratni signal petije za iziaz. 

25 

TTY-RXD 

IN 

20 mA strujna petija - ulaz, 

23 

TTY- 

-RXD-R 


Povratni signal petije za ulaz. 


SVET KOMPJUTERA / JUL -AVGUST 86. 


j 





C 0 NT A L obezbeduje kvalitetnu i kompletnu programsku podriku za svoj racunar ELING XT 


Mocnik na radnom stolu 


Vcc dute vreTiena je u spicu irleresovaDja i sve 
vise je mkn racunar pod nazivoni KLING 
rC’XT, sa paketom najaktuelnijih programa, 
kopjja IBM PC-'XT. koji se moze kupiti za 
(linarska sredstva, i to u TURBO verziji. Uz 
radunar sc bespiatno i porucuiu diskete sa 
operalivnim sistemom I'MS DOS verzija 3.1) i pet 
programs. .XBASIC (bejzik interprejter). XWORD 
(tekst procesor) XBASE (baze podataka), XCALC 
I'ufiakr.sna irraiunavanja + Spreadsheet) i 
XCOM [koiniiiiikacija sa dnigim raiunarskim 
sistemima, ujtiiuduiud veiike IBM sisleme) 
Interesovanje je za ovaj rafunar jako veliko i 
zahhe prakticno ne postoje! 


na PMneru, pa na racunarima S 1OT0 ili B 25 i io§ 
ranpgo drugili ko)i rade sa od|ovara;udm opetativ- 
nim sistemom 

Nabavka EFIKAS-a ne podrazumeva i kupovinu 
ELING PC/XT, raada je poidjr.a obostrana kombi- 
nacija. 


program bilo kao deo integrisaonog paketa EFI- 
KAi. 

TROLIST - iTROdimenzionalne Uniiske 
STnikture) je no\-i program namen)en grade^nnari- 
ma 1 proieklannma. 

TROLIST je nastao l samostalnoj software-skoj 
radionici SOVA SOFT, a distribuciju ovog ptogra- 
ma namenjenog IBM konipatibilnim racunarima 
preuzeo ]e CONTAL - Beograd. 

Program TROLIST je napravijen da bi zadovolja- 
vao polreba ia^enjera koji se have projektovanjem. 
TROLIST sc nalazi na intenzivnom lestiranju na 
Arhitektonskom fakulteni, Institiila za arhilekturu 
i Lirbanizam SR Srbije i dnigim visokoSkolsk^ra us- 
tanovama. Prvi rezultati sn vrio pcvoljni i tiskoro 
ce dobiti svc .atesle' i preporuku i modi cc maso%'- 
no da se koristi, 

TROLIST omogudujc sfaticko analiziianje Irodi- 
raenzionalnih lintjskih stniktura slo njegcnu pri- 
mcnJiiTOst ne ogranicava sarao na gradevinarc vec 
i masLi,ske inzenjerc 

Postojc pel osnovmh (standardnib) konslrukaja 
koie sc mogu testirati cvim programom: ravne i 
prostorne reserke, rarar i prostomi oh'iri i rostilji. 

Svaka konstruteija ima svoj faktor sigurnosti, To 
je odnos izmedii inaksimalne sile ko)U ona moze 
da podoesc Isila koja izadva riiSenjc) i sile za kojt 
••se bnstrukcija projekluje (normalno opterecenjej. 
Kroz inretaklivan rad program TROLIST omogu- 
cujE lako iilvrdivanje faklora sigurnosti konstrukci- 
je. statickc ravnoleic (ill neravnolezej. 

Vremc ponude projekta, vreroe i ccna izgradnjo 
sve sii vazmji faktori koji nticu na kupca da se Op 
redeli za konkretan profckai. Upolrebom progra- 
ma TROLIST razvoj projekta daleko krade traje, a 
cena se snizava. . 

Primena TROLIST-a u nasem gradeviitarsm; 
svakako ce doprincti racionalizaciji gradnje u lu- 
goslaviji. Sa te tacke gledista nabavka ovog progra- 
ma i uvodenje u projcktne biroc bite mvesticija ko- 
ja dc se vrlo brzo isplalii visestruko. 

Svc info.rmacije raogu se dobiti u sedistu CON- 
TAIA, Beograd, ulica 10 aiijaticara 13 ili na tele- i 


Program za obracun licnih 
dohodaka LIDO 

Jedan od prt^rama ii tl'ilCAS-u jc LIDO. Prime- 
ajuiuci LIDO sislem. jedan coves za jedan dan 
moze izracunal: lidne dohotke za 400 radmka koji 
imaju 800 kredita. 

UlazDi podaci za LIDO jesu racsecni izvedtaji o 
radu i naknadama (karnel lita). Ostaii podaci (ma- 
tidna lista), unose se samo jednom, pri prvom puS- 
tanjn sislema u rad, i kasnije sp samo aiuriraiu. U 
posebnim dalotekaraa cuvaju se informaeije o kre- 
ditorima, ziro-racunima i slaliiim obusavama. 
Pregled i popravljanje ovib podaraka vrA; se putem 
mcniia. 

Program omogucava i probna obracunavanje liC- 
nih dohodaka, sto pojednosiavijuje utvrdivan'e ina 
se bodava na nivou radne organizaetje i OOLR a. 
Izdavanie odreflenib rckapitidacija, spedRkaeija ; 
nalaga za prenos sredstava moze se vrSiti pre i po- 
sle stampama izlazaih lista licnih dohodaka 

Ncmoguce ;e napraviti jedan cvrst model otea- 
cuna koji bi vaiio/za svaku radnu organizadju. 
Razlike ii pravitnicima u radu ; nagraffivanju po- 
vlace i razlike ii metodi obracuna licnib dohodaka. 
Program LIDO poseduje iz-vesne mognenosli re 
konfiguraciie, dovoljne da poknje 99 wlstn razlika 
u pravilnidma. 

Kompletan obracun lichih dohodaka za 400 rad- 
nika koji imaju 800 kredita sod oko 120 kreditora i 
koji slaiiuju u 10 opslina trajc oko 4 saia Naravno, 
podrazumeva seda su prethodnouneti maticni po- 
daci radnika, poaaci o krediliraa i ziro-racunima, 
tako da se samo unosi mesecra evidennja o radii i 
nadoknaclaraa. 

CONT.AL isponicuje I.IDO bilo kao ncza'.isan 


ELING PC/XT na najeeseem 
poslu u administraeiji 

CONTALOV program E F I K A S 

I borbi za smanjenie administraeije korrtpjuteri 
Sir jedint' i r.ezaobilazno resenje. Brzi razvo; perso- 
nalnih rafunara doveo je do toga da oni skoto pot- 
puno mogu zaraeniti skupe knjigovodsiveiie raasi- 
ne Programi za obradu moraju imati raetodolofiju 
unosa podataka i davanja iziaznih lista sto slicniju 
wf poslojecc^ raetodotogiji. 

CONTAL iiz raiunar ELING PCAT daje i pro- 
pamski paket EFIiCAS, naraenjen vodemu kniigo- 
vodstvasa irapresivnim karakterislikamaovog ma- 
iu^po'siavnog sisteraa. 

Progratnski paket EFTKAS lei: da postane stan- 
dard ili pak da postavi visoke zahteve pred progra- 
me za vodenje kajigoi-odstva. Osnovna karakterts- 
tika ovog paketa jesle visoka integracija podataka 
izmedu razlicitih potprograma, zaduzenih za 
kniizenje obracuna. 

ETIKAS tezi da izvorni podatak irnosimo jed- 
nom i preuzima brigu da se taj podatak dostavi 
svim podpreeraraima koji treba da ga ohiade i ra- 
vedu i omogiicuje lak i ePikasan pristup irazcDim 
podacima. 


Nesto vise o „EFIKASU" 

RFIKAS predstavlja sinonim za ncSto 5to sc 
moze brzo, jednostavno i lako sa sigurnim itziilta- 
tiraa priraeniti na svakom, uslovno reieno, raalom 
racunaru; 

EFIKAS je integrisani paket programa sa ciljem 
da maksimalno zasriti Jeorisnika u svakom pogle- 

EFIK.AS fc koncipiran da stvara uslove u kojima 
nenia potrebe za odriavanje programa, jer korisnik 
uz paket dobija tacno ono 5ta ieli ili zahteva; 

EFIICAS omogubuje oiaksitnaha brzinu pristupa 
podacima Kao i njihovo azuiiraaje; 

EFIKAS je sastavljeivtid 5est nezavisnih celina 
kojemogu da rade samostalno I uokvim sisteraa, ii 
zavisnosti od zelje kupaca. 

Njegov integralni paket obuhata skoro koraplel- 
nu oblast fiosnsilsko-materijalnog knjigavodstva. 
A glavna prednost je ii mocularnoj poslavd neza- 
visnih struktura koje u svakom ttenulku mogu da 
rade samotaino ili u kompletu 

EFIKAS moze radiii na; svim IBM PCOT, zatim 


Mercator — Mednarodna trgovina 


lanama fn rotrania !/goviV 


SVET KOMPJUTERA ! JUL - A VGUST '86. 


29 




SERVIS 


iHIHIHIItlllllHIIIHIIIIIIUmilUtllllllll 


LO 





ciji pred\iiienoj za, rezultat naci same mile. Ve{ 
nam je ^nulo' da rezultat biti zbir po moduiu 
156 lostatak deljenja zbiia sa 256). Qvo moze da se 
islroristi ali stvar nije od nekog vedeg znacaja. Zna- 
bajno je ono Sto je napied pomenuto da greika 
inoie relativno lako da nastupi. Znajuci ovo kon- 
struktori milioprocesora su oprernili svoje pukne 
sa dva flega koji pomazu prcgrameru da ustanovi 
da li je greska nastupiia. To su vec poznah C (car- 
ry) i V (overflow) flegovi. Mi iemo za naSe potrebe 
uv«ti ]oJ jedan fleg koga demo obelezavati sa C. 
Ovaj fleg ce nam signalizirati da li je doslo do pre- ^ 
nosa ii pretposlednieg u poslednji bit [giedano sa 
desna u levo) rezubta. Dalde, C’je keri Reg la 
pretpcslednju poziriju u bajtu. Jo5 same jedna na- 
pomena. U prvom delu ovog napisa prelli smo, ka- 
da je to bilo potiebno, na kodimije Srojeva sa ceti- 
ri bita. I2 istih razloga to 6emo uraditi i sada, kako 
bi raogli da kontrolisemo rezultate pomocu tabele 
date u prvom delu iianka. A sada, kreuimo roiora. 

Diiektni kod 

Ch-de nema nekih problema. Sabiranje se vrfi 
sasvim noimako, a kod oduzimanja se oduziiiiaju 
apsolutne vrednosti, a naknadno se zakljucuje 0 
znaku. Na primer 6-2 = 4, 2-6 = -(6-2) = -4. Sve 
je jasno. ali od toga nema mnogo koiisti u pnaksi. 
ulimo da nam kompjuterl automatski obiaduju 
podatkei to kto brze. Pomocu direktnog koda tosi- 
gumo ne posdzemo. 


Dopunski kod 


Sabiranje se obavlja bit po bit ukljucujuci i znak I 
bit. Po^ebjmo sliku 1 na kojoj je nekoliko prime- j 


17 OtU fsS I 

zi 1101 

4 0100 > ^ I 


Posto smo u proSIom broju 
potanko opisali kako se 
predstavljaju celi brojevi u 
racunaru, opiSimo sada 
kako se sa tako 
predstavljenim brojevima 
moze racunati Na tom oas 
puta vrebaju neke zamke. 
Radi se o tome da nam se 
moze desiti da saberemo Hi 
da oduzmemo dva broja a 
da nam rezuJtat bude 
potpuno pogre^n. 


Pi3e Dragosiav D. Jovanovii 


I B# I ozemo razlikovati dva siuc^a a to 
I W I su lad sa celim brojevima sa I bez 
^ T Aipredznaka. U opstem slucaju, ako 
dode do giekke, na osnovu dobijenog rezultata ne 
mozemo da zakljubirao kako bi trebaio da izgleda 
tacan rezultat. Jedan se slucaj, ipak, razlikujet^ os- 
talih, Pretpostavimo da radimo sa celim brojevima 
bez predznaka 1 da smo, sluiajno ili namerno, sab- 
rali dva broja ciji le zbir veci od 255, Rezultat ce, 
naravno, hiti pogresan, ali da 11 6e biti bez ikakvog 
smisla? Saberimo 128 1 128. Rezultat je 256 a to se 
binarno pise 100000050. Jasno je da ce vodeca jedi- 
nica biti „adsecena' i da cemo u meraoriiskoj loka- 


I) 4 0100 c':0 11-6 1010 

_fi OllQ c =0 toil 

10 ioioi=-e)»=i -1! 0101U' 


ra sabtfanja. Uz siiku sarao nekoliko napOTWia. 
Vidimo na primer b i d da je C’fleg setovan. Poza- 
bavite se malo binamim sabtranjem i uverite se da 
je zaista dodo do prenosa (znate ono; ,1 pamtim^ 
sa trece na betvrtu pozieiju u rezultatu. U istim pri- 
merima je setovan i C fleg ali do prekoracenja m|e 
dodo (V = 8). Zavirite u toliko pominjanu .labelu 
U priMlog broja" i uverite se da su rezultati kwek- 
tni. U primerima pod e i f su setovani ili C iH C! a 
rezultati su netaSni jer je doSlo do prekotadenja 
(V= 1). Na izgled situaeija van pameti. aJi nijebu5.j_ 
tako. Vrednost V flega se odreduje na esnovu ope- 
raeije eksiduzivnog ili izmedu vrednosti C i C9e- 
gova. To znaci da ce signal daje nastupilo prekora- 
cenje bid dat id kad .pokvarimo" znak bit (C = 1), 
ili ^d izademo iz opsega sa rezulta’om (C = l). U 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 




$lu&a^vima pod eiije prekoraienje ciastupiio jer su* 
rezultati sabiranja bill ili previ§e veliki (-i-19) ili 
previk mali (-11] bioj tz dati opseg. Zakljuc^je 
da rezoKat korektan samo ako flego^i C i C itnaiu 
istu vrediKSt, a neta^an ako sii razliiiti. 

Siika 2 daje nekolUffi prinieia oduzimanja u do- 
ptmskora kodu B i B predstavljaju flegove koii oz- 
nacavajii da li je doSia do pozajraice [borrowi prili- 
kom oduamaoja. Analogni su C i C’9ega\ima kod 
sabiranja. B fleg indiciia da li je doSlo do ,pr«iri- 
ranja" {narasno fiktivnog) broja od koga se oduzi- 
ma da tn mogla da se izvrSi opeiacija. B pol^je 
da li, )e pozajinijeno sa pmlednje poacije priukoni 
oihiairaanja na pretposlednioi. Recimo samo dve 
stvari. I ovde se vrednost V Flega izracunas-a pomo- 
£u ekskluzivno ili operacije nad B i B flegoviraa. 
Ceo postupak oduairaanja se mote svesti aa sabira- 
nje broja sa suprotnim predznakom. 


toniat- 


oduzimanjii vr^ost B flega ako se :adi o oduzi- 


nuuiju Priraeri su dati na slici 3. Trebalo bi jos sa- 
mo doaati da Ci Ckao i Bi B'lmaju istu funkciju 
kao i u dopunskom kodu a i vrednost za V se iden- 
tiino izracunava. 


Kod sa nivoom 

Na radunske operacije ti kodu sa nivoom tieba 
obratiti paznju jer se on kao §to demo videli malo 
kasnije, koristi za predstavljanje eksporenta racio- 
nalnog bi^a. Podsetite se malo Sta to bek nivo i 


•1010 


krenirao na objasnjavanje slike 4. y„|v- i 

(x+ylnivoznabavaju vrednostikodirane u kodusa 
nivoom, a x i y njihove .prave" vrednosli (tj. one 
vredosti koje se sablraju sa nivoom), Vidi se sa slike 
4a da cemo po sabiranju dobiti rezuliat u kodu sa 
mvoom .dignut'zajoS jedan nivo. Da bismodobili 
tajan rezultat tnoramoda .skinemo" taj nivoviSka. 
Od raedurezuitala demo oduzeti nivo 2" ^ tj. u na- 
km slucaju 8 [binarno 1000). Primer sa slike 4b po- 
kazuje kako se to radi sa konkretnim vtednosiiraa. 
Ovde bi bio kr^ priji o celira brojevima da ne po- 
aoji i... 



Ovora prilikom cemo se zadriati na instrukcija- 
ma koie procesoru Z80 oroogucavaju izvrlavanje 


operadia BCD arimietike. Sa slike Sa vidimo da 
smo sabirajtici dve korektne BCD cifre dobiti rezul- 
tat koji nije L BCD formatu. Da bismo ovo popravi- 
li dovoljno je da upotrebimo instrukciju DM, Ova 
instrukcija broj u akuinulatoru pnl^odava BCD 
formatu oslanjajuci se, kada je potrebno na H (half 
carry) fleg koji indidra da je doslo do prenosa iz- 
raedu ietvrtog i petog Wta u akumulatoru. OjMti 
oblik operadja sa BCD brojevima je dat na slici 5b. 
U LD instrukcijama su korikeni helsadecimalni 
brojevi ]er je tu osnova sisteraa 16, tako da pri pu- 
njenju automatski dobijamo prevodenje u BCD for- 
malu. 

Ovo je kraj duge price o celim brojevima. Kreni- 
mo na ono sto nam je preoscalo, a to su: 

Racionalni brojevi 

Postoje dva csnovna nadina predsiavijanja rado- 
nainiti brojeva. To su racionalni brojevi sa nepok- 
retnom ta£kom (fixed point numbers) i radonaloi 
brojevi sa pokremom taSkom (floating point num- 
bers}. 

■ Brojevi sa fikstiom taCkora ne predstavijaju ni§ta 
spektakulamo a i vrlo retko su u upolrebni, tako 
da cemo o njima reci samo ono osnovno. Sa slike 6 
vidimo svistiou ovoga metoda, 


Siika 6 od n bitova koji predstavijaju broj izdvoji 
se k njih sa desne strane za dedmale, prvi se rezer- 
vik za znak, a ostalih n-1 kodiraju celobrojni deo. 
Na ovaj nadn uvek imamo isti broj decimala bilo 
da su nam potrebni ib ne. Objafeijavanje racunskih 
operadja sa ovim brojevima bi nam samo oduzelo 
prostor, a ne bi nam donelo novih saznanja. tako 
da odmah prelazimo na brojeve sa pokretnom tac- 


ekspaneit mantisa 



Sbka 7opsti izgied ovih brt^evaje kao naslid 7. 
Mdimo da je k bitova odvojeno za mantisu, za ek- 


sponent, a jedan kodira znak, Ako uvedemo ozaa- 
la M za mantisu i E za eksponent onda broj ko^- 
ran sa datih n^l-l-e-l-k bita ima vrednost ±M 
X 2®. Mantisa se redovno kodira u direhno a ek- 
sponent u kodu sa nivoom. Sem toga mantisa se 
nonnalizuje. Ovo znaci da se uvek trudimo da bu- 
de veca ili jednaka 0,5 a manja od 1. Prva cifra 
mantise je zbog toga uvek jedan pa se stoga ova 
izostavlja a na njeno mesto se stavlja bit koji kodira 
znak. Na ovaj nacin je povecan broj tacnih cifara, 
Na slici 8 je primer sabiranja brojeva x i y predstav- 
Ijenih u formatu pokretne tacke. Imamo 6 bitova 
za eksponent, 9 za mantisu dok prvi bit s leve stra- 
ne predstavlja znak bit. Postupak je jednostavan. 
Prvo uodimo kcqi broj ima ved eksponent, a to je u 
naJem slucaju x koji ima eksponent 4(E] =4], Isti 
eksponent ce imati t rezultat. Broj y prvdiitno ima 
eksponent jednak jednici (£2 = !), lake da njega 
moramo da dovedemo na eksjxment broja x. Da 
bismo ocuvali vrednost br^u y njegovu mantisu 
moramo da podelimo sa 2^’“*', Ovo deljenje se 
vid tako da se manbsa broja y pomeri udesno za 
onoliko mesta koliko izaosi razlika eksponenata (u 
na&ra slucaju za tri mesta udesno). Pri tom u bito- 
ve oslobodene pomeranjera upisijerao znak bit. tj. 

1 ako je broj neptivan, 0 ako je broj pozibvan. Sa- 
da moze da saberemo mantise i doWderao mantisu 
rezultaia, Sabiranje se viii Wt po bit uWjucujuci i 
znak bit. Prilikom izvodenja raStnskih operadja 
moie, naravno, dodi do setovanja C i V Begova ta- 
ko da o tome moramo da vodimo taduna. 

0 mnozenju i deljenju racionainih brojeva sa po- 
kretnom taikom cemo reel samo ono osnovno. Po- 
smalrajmo brojeve x-Mj X 2^ i y^Mj X 2’’-" 
Kod ttmozenja de mantisa rezultata bib jednaka 
proizvodu mantisa operanada a eksponent zbiru 
njibovib eksponenata. Za x i y imamo; xy=. 
(MiXM 2)X2^'*^. Slicno, kada delirao dva broja, 
podelimo im mantise a eksponent rezultata izracu- 
namo Iqo razliku eksponenata deljenika i delioca. 
U opstim brojevima to iz^eda ovako: x/y = 
(Mi/MzjXZ*"-' 0 mnozenju i deljenju mantisa 
necemo govoriti ovom prilikom. Recimo samo da 
se za obavijanje ovih operadja realizuju posebni 
potprogrami tamo gde je to potrebno, 



SKka B 5i8iRa.^JE Sa: ONAuNI'-i B=OjeVA 
:a PCr.S£Tf.OJ1 TiCKQtl 

Iz pnmera sa slike B videli smo da nema smisla 
predstavijati racionalne brojeve na duzini jednog 
bajta Koliko de, pak. bajtova zauzeti broj zavisi od 
konstruktora operativnog sistema datog radiinara. 
jedno desto resenje je da se racionalni b^evi pred- 
stavijaju sa pet bajtova od dega jedan bajt zauzima 
eksponent, a ostalo mantisa, Opseg apsoiutnih 
vrednostl ovako predstavljenin brojeva je od 10“^* 
do 10*“. 

Ovde stavljamo tadku na pricu 0 predstavljanju 
brojeva u racunani. Bili smo hrabri, pobacab smo 
kutijice i poigrali se racuna. Ipak, nemojte odmah 
zaboraviti sve ovo. Pozabaviie se malo matemati- 
kom i videdete da se kompjuteriraa mozemo igrab 
i na jedan sasvim drugadiji nabn. 


SVET KOMPJUTER,V / JUL - A VGUST ‘S6. 






HAKERSKI BUKVAR 


Cifre, a da bi sazrao adresu koiisti onih S bajtova, 
Jednosta^nom promenom .^CII kodova sa nekcli- 
ko POKE naredbi stvoricerr.o da korisnik procita 
polpuDO pogresne vrednosti od onih koie ce s« ii- 
\’rati. Zato ako zelite da vidite irave adrese po- 
irebno je da anaiizirate bajtove kbji ih tsdrediiiu za 
sta je polrebno malo znanja. Zato nam, bar Sto se 
tiie SPIEEDLOCK-a, verujle na ret da je vazan sa- 
me POKE koji menja sistemsku prorr.enljivu ERR- 
-SP. 

Nakon §ta je promenio nienu vredr.ost program 
stvara gretku koja navodi kompjuter da pocre da 
izvrsava masinski deo programa kop se, kao Sto 
smo vec rekli, nalaz: u varijablama, Adresa se nala- 
zi tako §to sadrzaj ssstemske promenljive ERR-SP 
prtdstavlja adresu sa koje se uziraaju dva bajta ko- 
ja oznacavaju odakle de se program starto\’ari 
Ch'iitL sfflo reSili pr\i problem u SPEEDLOCK-u ; 
sada St rad nastavtja u masincu 

Ako pokusamo da iziistamo maJinski kod sa te 
adrese (naravno u MONS-ul primelicemo niz na 
izgled potpuno besraislenih instnikd)a. Aii, svaka 
od njih ima tactio odredenu ulogu koju bi trebalo 
da zna saraoU-orac SPEEDLOCK-a. Ne treba se ni 
upustati u dublju analszu ovog dela. On sluzi same 
da stvors odredene vrednosti tegistara koji se kas- 
nija koriste za formiranje rutine za ucit^va.^ 
taj nacin autor otezava razbijanje zasiite ler je po 
trebno mnogo truda da bi se saznale potiebre ad- 
rese, ali se one mogu saznati na vrlo lie nacin, koji 
cemo uskoro i opisati. 


Neprekidna borba izmedu 
proizvodada softvera i pirata 
dovodi do stalnog 
asavr^vanja metoda za 
zastitu programa. Nbvu 
generaeiju zastita dznacila je 
pojava speedlocka. Ono sto 


je proslavilo ovu zaStitu 
jeste sam nacin ucitavanja 
koji umnogome otezava 
njeno razbijanje. 

pokusati ; da ga ucitamo poraocu naredbe MERGE 
dime se program ne startuje, ali je u SPEEDLOCK 
ubadena i^ita od toga. Naime, raedu varijablama 
Igde je smeter, masinac SPEEDLOCK-a) postoji 
konlrolni znak koji oznacava njibov kraj i koji ra- 
cunar koristi pri spajanju programs u naredbi 
MERGE. Autori SPEEDLOCK-a su aj kontroini 
kod izbacili tako da se kompjuter zaglavi posle udi- 
tavanja naredbom MERGE. Moiete i Vi postici tak- 
\Ti zaStitu, all postoji daleko prostiji nacin. Dovoi)- 
no je da u dva bajta koja aznadavaii/ duiinu prve 
bejziklinije programa ladrese 23757 i 237581 ubaci- 
te nerealnu, tj. suvi§e veliku duiinu i zatim Ukav 
program srpmite. On ce nortr.aino raditi kada ga 
udirate sa LO.AD, ali fie ga MERGE potpuno zbuni- 

No, da se vratimo na SPEEDLOCK, UcitavSi pro- 
gram bez autostarta mozemo da ga listamo, all vi- 
decerao samo gomiiu neraziimljivih POKE-ova. 
Vedna od njih sluzi samo da nas zbuni, a vazan je 
samo onaj koji menja sadrzaj sisteniske promenlji- 
ve ERR-SP. Ne gledajte na koje adrese se ubacuju 
vrednosti u tim POKE iiaredbamalTu je primenjen 
trik 0 kome je vefi pisao EliSa Kabilio u jednom od 
ranijih nastavaka. Da ukratko ponovirao o cemu se 
radL: u Spectruraovom bejziku svaki broj je pred- 
stavljen pomofiu .ASCU cifara koje se ispisuju, ali 1 
pomocu 5 baitova /ukljufiujuci i kontroini bajt 14) 
koji im prelaode Ratunar u listingu ispisuje .ASCII 


Mo to radi Amstrad 

Nararmo. cela os’a procedura odnosila se na 
Spectrutr.ov SPEEDLOCK. Verzija za Amst'ad '* 
dosta razlifcuje u os-om delu. Pre svega, ceo kod se 
ucilava iz dva dela i startuje iz maSinca, a ne it BA- 
SlC-a fcao sto je to bio slucaj kod Spea'ruma. Tako- 
de. adresa sa koje se program startuje dobija se na 
sasvim dnjgaciji nacin. Ibilifino je lesko doci do Is 
adrese, ali je ona uvek ista. To je ona adresa na ko- 
ju se ucitava zaglavlje nekog progrsma.(&B8(J7). 

MocnoonizjeiXOR 

Rutina za ucitavanje, koju formira kratki pro- 
gram SPEEDLOCK-a vefi se nalazi u njemu, ail 
izmenjenora obliku. Kada se poslave potrebne 
vrednosti registara dolazi do ksorovanja (menjanje 
rutine pnmenom logicke naredbe XOR) time dobi- 
jatno promenjenu verziju programa, ali, na zalosf, 
ng i krajnju. 

Glavna osobna naredbe XOR u madincu je da 
ako se izvrsi draput dobija se pofietna vrednost. Na 
primer 


Fisu Goran .\limpic J Predrag Be6iric 


akn izgieda SPEEDLOCK? Najpre se 


H ucitava taatak program koji formira 
^L::..'isinski kod. On zatim ucitava pro- 
gram vecom bninom uz dcugafiiju modulaaju to- 
r.a, fiirae se onemogucuje njegovo kopiranje. Cak je 
promenjen i uvodni signal lako da se za trenulak 
prekida u pravilnim razmacima, pa ga je r.emogufie 
ucitati bilo kojom drugom rutinom (Jupajufi lea- 
der'). Cela Ujna SPEEDLOCK-a je u tom kratkom 
prograrau Zbog toga cemo objasniti na koji nacin 
on mrmixa rutinu za ufiitavanje. Da bistc Sto bolje 
sbvaiili stniktuni SPEEDLOCK-a, opisacemo i na 
koji naan se moze razbiti i oraogufiiti norraalno 
presnlmavanje programa. 


Taj kratki deo. naravno, ima autostart kc^i se 
prevazilazi na standardan nacin: uatamo ga u 
MULTICOPY i skinemo ga pomofiu opetje ABORT 
dok se ualazimo u modu VIEW, Mozemo, jasno. 


To omogucava da potpuno izmenjen program, 
ksorujuciga sa istom vrednoffiu kojom je bio izme- 
njen dobijemo ispravan kod. 


SVET KOMPJUTERA / }UL - AVGUST ‘86. 


Listajuii SPEEDLOCK pronaci cemo rutinu koja 
vrJi ovu iaaenu. Najpre se a registarske parove lY 
i DE sraesli adresa na koju ce se program prebaciti, 
u BC duzina koda koji se ksoruje i u HL adresa 
odakle ce se uiimati Izvorni kod. Naravno, le se 
vrednosti nadu u tlm registrima tek posle gomile 
na izgled nerazumijivih naredbi uz obilato koriJde- 
njeilegalnihkodQ\'a..^i, tada rastupa slededa run- 
na za ksorovanje koja izvrsi desifrovanje i prebaci- 
\-anje programa, a zatim ga i stanu)e: 


Kada snimak kasnlje uiitamo, mozerao procitali 
sa PEEK vrednosti registara i napraviti rutinu koja 
vrSi ksorovanje, all koju mozemo da kontrliSemo. 
Ta nttina Izgieda ovako; 


48 XOR 2M = 254 
H7 XOR 216 = 173 

Tako izmenjen program starcujte sa GOTO 0 (po- 
5to ste na adresu 300CK] ucitali program za snima- 
nje sadrkaja registara) i dobicete ono Sto ste traiili, 
Sa dobijenim \TednDStima ponovo izvriite rutinu 
za ksorovanje i ako;e'sve bilo u redu dobicete iist 
maSinac u kome se nalazi ,obi&ia" nitina za ubrza- 
no ucitavanfe. 

Time je leS deo posla zavrfen. Na adresi s koje 
se rutina startuje, nalaze se podad o progiamu; 


NaisavSi na naredbu RET PO racunar sa steka 
uzitna adresu i startuje Ksorovan program, Ceo da- 
l]i rad se obavlja na lim novim adresama. 

Vrednosti registara 

' Da bismo mogli da saznamo koji deo malinca se 
i ksoruje i na kc^u adresu. potrebno ]e da na neki na- 
I Jm izvuiemo vrednosti registara iiji je sadrzaj au- 
tor sakrio ito je viSe nogao medusobnim obrta- 
njetn registara i slicnim zbunjujucim operacijama. 
Zato je najbolje prodtati te vrednosti kada se vec 
nalaze u regtstrima, znaci lada zapo&ie rutina za 
ksorovanje. Posiavicerao JP na meslo naredbe 
XOR (HL), jer baS u tom trenutku svi regislri iinaju 
pocetnu vrednost. Santa mogudiost da ovo uiini- 
mo predstavija glatmu „rupu" u SPEEDLOCK -u ko- 
ja omogucava da ga razbijemo. Autor je mogao, da 
je ovo predvideo, izmeniti program tako da pre 
, , i-i- '.T'vanja kontrolile da li je zbir ba^tova dobar ili 
na neki drugi nacin proveriti da li su izvikne neke 
izraene. Ovako nam ostavlja mogutnosl da pocpu- 
no preskoomo mukotrpno aoaliziranje programa. 

Vidimo da se u akunulator smeJla sadrzaj R re- 
gistra koji se nenja posie svake instrukcije. Znad. 
vrednosr koiom se kod ksoruje nije ista. pa je po- 
trebno znati sta se nalazi u R registru u tom trenut- 
ku. U registarskira parovima r.aiaze se ostali po- 
trebni podaci (HI. = adresa sa koje se uzimajubro- 
jevij DE=adresa gee se sme^aju promenjene 
vrednosti, BC = broi bajtova koji se licsoniju). JP 
koji ubacujemo Ireba da ukazuje na neku adresu 
gde se nalazi program koji uziraa sTednosti regista- 
ra. Najbolje je da ib sniini na traku jer se nakon 
sta.”:ovan]a SPEEDLOCK-a ne mozemo uspeSno 
vTatiti u liejzik. Program koji to radi izgieda ovako. 


Polio smo smestib ova; program na neku adresu 
(ii]i sadrzaj nece biti upropaScen SPEEDLOCK- 
•om, na primer 50.000) uCitacerao SPEEDLOCK i 
pomocu POKE promeniti XOR (HL) u odgovaraju- 
ci JP. a zatim startovati SPEEDLOCK sa GOTO C. 
Cim stariujete tr^u pritisnite enter i sadrzaji regis- 
:ara ce biti snimijeni. 


Koc Amstrada tieba primeniti slican postupak s 
rim Ito se rutina za ksorovanje nalazi u zaglavlju 
na ved navedenoj adresi . 

Kao provera da je program dobro ksorovan rao- 
gu posluziti re£i .BUG OFF" koje se mogu proiitati 
pnraenom naredbe .L" u MOftS-u koja prikazuje 
ASGI kodove sadrzaja memonje. 


Poslednja prepreka 


U dobijenom izmenjenom programu (Aiino se 
nalazi jos jedna rutina (a ponekad i vise) koja po- 
novo ksoruje program, dime se napokon dobija go- 
tova rutina zaucitavanje. Problem kod drugog pro- 
laza je sadrzaj registara koji dobijamo na te^ nacin 
nego malopre, jet je potrebno ubaciti JUMP u kso- 
rovanom obliku. 

Sta to praktidno znadi? Da bismo saznali vred- 
nosti registara pri tom drugom ksorovanju mora- 
rao kao u prethodnom ubaciti skok umesto nared- 
be XOR (HL), Ali, to ne mozemo jednostavno iz- 
vrliii jer se ta rutina najpie deSifruje i smesti na 
drugu adresu a zarim izvrii, sto znadi da nam nije 
direlano pristupadna kao prva, Cilj nam je, dakle, 
da posle ksorovanja na mestu XOR (HL) dobijemo 
JP koji de skoditi u ranije naveden: program. To 
znadi da najpre treba u neksorovanom masincu da 
pronaderao gde se nalazi naredba XOR (HL), a za- 
tim i da saznamo kom vredne^u se ona kroruje. 
Zatim treba na to mesto poukovati naredbu JP (sa 
jc^ dva bajta koji odreduju adresu), ali ksorovanu 
istom tom vrednoscu, kako bi se posle ponovmog 
ksorovanja koje vrsi prva rutina doWo JP u isprav- 
nom obliku. Ako niste okoreli razbijac zaltita vero- 
vatno Vam nije sve najbistrije, pa evo primera koji 
de Vam sve objasniti; 

Uzmimo da posle prvog ksorovanja izlistate de- 
sifrovan deo {on se, zbog naredbe LDI u ruimi za 
ksorovanje nalazi i na viloj adresi ali nas to za sada 
ne interesuie), gde se ranije nalazio neksorovan 
masinac. Nadite naredbu XOR (HL) koju treba iz- 
meniri Zapamtite adresu na kojoj se nalazi, Onda 
ponovo ucitajte pocetnu verziju SPEEDLOCK-a sa 
neksorovanim masincem i pogledajte ita se nalazi 
na toj adresi. Na primer, 106. To je ista ona nared- 
ba XOR (HL), ali pre ksorovanja, Vredaost kojom 
sc taj hro] ksoruje je 1(16 XOR 174= 196 (174]e kod 
naredbe XOR (HL)). Sada treba ksorovati i naied- 
bu JP (kod 195) sa istom torn vredne^u i smestiti 
na tu adresu: 195 XOR 196 = 7. Kada se kasnije 
broj 7 bude ksorovao sa vrednoscu 196 dobice se JP 
umesto XOR (HL)I Sad jos samo treba ubaciti dva 
bajta koja odreduju adresu. Niih treba ksorovati re- 
dom sa 206 i 216, jer se sadriaj R registra povecava 
za 10 za svaki sledeci bajt, Pri tom treba imati u vi- 
du da ako vrednost prede 256 onda ne pocinje od 0 
vec od 128, jer R registar ima samo 7 bitova a sed- 
mi je uvek 1. Znaci, ako smo rutinu za uzunanje re- 
gislaia smestili na adresu 30000 (kada se razlozi na 
dva bajta; 48417) na dve adrese koje slede onoj na 


Da bismo dobili verziju snimljenu normainom 
brzinora, umesto JP naredbe stavicemo rutinu za 
saimanje. Time je SPEEDLOCK konacno tazbijen. 

Laksi nacin 

PoSto se autor dobro pbtrudio da oteza razbija- 
nje SPEEDLOCK-a, prethodna procedura nije ni- 
maio laka. Zbog toga se cesio za razbijanje kcristi 
izmenjen ROM kojim preskacemo sve muke oko 
ksorovanja i razbijanje postaje deqa igra. Novi 
ROM ’jefca da sadrzi sve sto i originalni, samo sa 
izmenom na adresi &66 gde treba postaviti skok na 
neku adresu. Najbolje je da ta adresa bude takode 
u ROM-u, na neiskorilcenim lokacijama [Cije su 
vrednosti u originalnom ROM-u 255 i nalaze sene- 
posredno pre definieija karaktera). Tu treba posta- 
viti rutinu za snimanje sadri^a memorije ili srada- 
nje u bejzik. Jednostavan pritisak na taster RES- 
TART (koji je povezan s N.Mi nozicom na mikrop- 
rocesoru) naterace racunar da automatski skoci na 
adresu &66 gde na scenu stupa VaJ program. 

Da bismo tim pomagalom razbili SPEEDLOCK. 
dovoljno je da pustimo da se normalno uiita, a za- 
tim pritisnuti ^START i snimiti program na tra- 
ku. Zbog ovoga proizvodaCi softvera cesto pribega- 
vaju proveri RClM-a, pri Jemu se raJunai laglavi 
ako je ROM menjan, ali se taj problem lelava oiji- ’ 
nim preklopnikom koji po potrebi ukliudujejcdan 
od dva paraielno vezana ROM-a, od kojih je jedan 
pravi a drugi iiraenjeni. Pravi ROM ce biti uklju- 
cen SVC dok se program koji razbijamo ne udita, a 
zatim demo ukljufiti nas ROM i pritisnuti RE- 
START. 

Ako je na opisani nadin tako lake razbiti SPEED- 
LOCK [pa i sve druge zaStite) zasto se onda uopSte 
mufiiti ruenim rasriuranjemlOdgovorjc, naravno - 
cena, a i trud koji treba uloziti da se ubaci no\i 
ROM (kupovanje EPROM-a, pravljenje program.a, 
trazenje EPRO.M programatora i dobrog servisera 
koji ce sve to ubaciti u Spectrum,,,.). Zbog toga je 
novi ROM ne tako desto koriscen dodatak. 

SPEEDLOCK u svakom sludaju predstavija moc- 
nu zaltilu. ali se pnmenom navedenih metoda 
more lako radtiti pa se smaira prevazidenim i sve 
se manje koristi. .Ali, zaro se javijaju nove zastite 
koje u sustini veoma Jide na SPEEDLOCK, ali je 
potrebno iz podetka traziti nacin za njihovo rastu- 
ranje. .Medutim, svako ko zna da razbije SPEED- 
LOCK nece imati puno ptobleraa ni sa jednom dru- 
gom zastitom, 

Kada razbijeie neki program i snimite ga nor- 
mainom bninoin ostaie jc^ jedan cisto kozmetidki 
problem; kako ga snimiti da izgieda lepo pri udita- 
vanju. 0 tome demo pisati u slededem nastavku. 


SVET KaviPJUTERA / /Ul - AVGUST '86. 


W 



GALAKSIJA SERVIS 







Operativni sistem racunara 
Galaksija Jedan je od retkib 
koji dozvoljava iako 
dodavanje novih naredbi vec 
postojecem setu. Posto ce 
verovatno veci deo vlasnika 
Galaksije iskorisdti bar 
memorijsko proSirenje iz 
kompletnog projekta 
dogradnje Gaiaksije na 
Galaksiju plus, sada postaje 
vrJo aktueino dodavanje 
novih naredbi iznad adrese 
&4000 


R PiSe fvenad Splint 

azlog za specijalan tretnun na^bi koje 
zelimo da sTnestjmo>znad adrese &4I}00 
t' sledeeL Galaksi)ma turina za prepoz- 
navaDjC narattii koiisti 6 i 7 bit viseg bajta at^se 
potetka naredbe kao indikatore. A adrese kqiraa 
It u viSem baitu selova 6 i 7 bit su sve koje su vece 
od &3FFF (tj. 0011 1111.1111 lin binamoj. Da 
bismo znali kako da previadamo ovu teSkoni mo- 
ramo irvrsno znati kako radi sama nitina koja pre- 
poznajc naredbe 

',Ulazni parametri ove rutine su siedebi: u regis- 
tarskom paru HL niora se nalaziti poCetna adiesa 
tabele naredbi umanjena zal, a u registarskom pa- 
ru DE adresa do koje je Galaksija sligla sa radom. 



bela Z40 ili adresa & lOS). Da se podsetimo kako 
ovaj program izgleda: 


104 

N0V40 

INC 

OE 

105 

Z40 

LD 

A.(DE) 

106 


CP 

&20 

108 


JR 

Z,N0V40 

10A 


RET 



Ovaj potprogram ce adresu u registarskom paru 
DE (tj. ^resu do koje je Galaksija sti^a sa radora) 
povrtavati s\'e dole znak koji se nalazi na toj adtesi 
nebuderazliSt od&20 {to je ASCII kod za blankol. 
Sada se u registarskom para DE nalaii adresa po- 
cetka naredbe a u akucnulatoru A ASCII kod prvog 
znaka te naredbe koju zelimo dap^poznamo. Ova 
adresa se prvo stavlja na stek a ladm se kao i adre- 
sa u registarskom para HL povccava za 1 (iinije 
80,90 i 100), Sada adresa u registarskom paru HL 
pokazuje na prvi znak n tabeli naredbi a adresa u 
registarskom paru DE na drugi znak raJe naredbe. 
Slededom naredbora se poreoe prvi znak na?e na- 
redbe (da se podsetimo on je vec u akumulatoru A) 
i znak na pocetku tabele naredbi. PoSto se sada 
program grana proucicemo nekoliko siucajeva. 

1. Naia oaredba ce bill prepoinata kao prva u 
tabeL naredbi. U ovom slucaju rad se nastavlja od 
labeie Z35]. Instrukcijama u Imiiama od 160 do 
200 se znak po znak porede nasa naredba (u regis- 
tarskom paru DE uvek se nalazi adresa sledeceg 
znaka) i tekst prve naredbe u tabeli naredbi (u re- 
gistarakom paru HL je uvek adresa znaka koji se 
poredij. Naliniiu2]0 stize se kada tadva znaka po- 
stanu razJiJita, Podsetimo se da prvi bajt koji se na- 
lazi iza tek^a neke naredbe u tabeli naredbi pred- 
stavlja visi bajl adrese potetka te naredbe (ij. mcata 
u meraoriji gde se naiazi program koji izvrsava tu 
naredbu) i ima setovan sedmi bit. instrukeijom u 
liniji 210 to se i proverava, Ukoliko taj bit nije nula 
znati da je naSa naredba prepoznata i program na- 
stavlja sa radom pn'O od tabele Z35B [gde se adre- 
sa u registarskom paru DE uman)u(e za 1 take da 
pokazuic na prsi ba|t iza poslednjeg znaka nase na- 
rEdbe),’a zatim od labeie Z37(l (na nju cemo se kas- 
nije vratiti). Ako je kojim slucajem sedmi bit nula 
program prvo skate na labelu Z25E gde proverava 
da li je mozda taj znak, koji se razlikuje od teksta u 
tabeli naredbi. tacka, pa ako jeste (sto znaci da srao 
naredbu skratiii) nastavlja se radom od labeie 
236B, Na ovom mestu u programu „Prepoznaj" se 
preskafu svi znakovi teksta naredbe u tabeli nared- 


bi dok se ne stigne do bajta kojem |e setovan sedmi 
hit (tj, do siSeg bafta adrese pocetka naredbe) na- 
kon cega se opet stize na labelu Z370. 

2. NaSa naredba te bid prepouiata kao dniga u 
tabeli naredbi. U tom slucaju rad se nastavlja od 
labeie Z362 gde se prvo (slicno kako kod labeie 

• Z36B) preskatu znakovi teksta naredbe u tabel. na- 
redbi do viSeg bajta adrese pocetka naredbe .kcqu 

« iGsmo prepoznali, a zatim se adresa u registarskom 
paru HL postavlja na bajtJccifpi^hodi prvom zna- 
hi teksta slerlete'naiedte i obnavija a^i^^ivet- 
ka nak naredbe koju’-kelimo da prepbznamo Iski- 
danjem sa s'teta u registaiski par DE). hJiko^loga 
se ceo postjpak ponavija iz potetka. 

3. Naia naredba nete biti prepoznata. je 
na§a naredba redom uporedivana sa svim nazivi- 
ma naredbi u tabeli naredbi, kiglo se do njenog 
kraja. Posle adrese poietka poslednie naredbe u ta- 
beli je adresa gde treba skotiti ako nijedna naredba 
nije prepoznata, Njoj je takode setovan sedmi bit. 
Dakie, sa radom smo,.stiglLponovo do limje 12D. 
Naravno, pni znak nak naredbe niigj?ti's|«5im 
bajtom te adrese, te se rad nastavija o51(5®i30 
gde se proverava da li je aajvazniji bit seloi^KPa- 
$to jeste (tj. u pitanju je kraj tabele], skacesem la- 
belu Z35B gde se adresa u registarskom paru DE 
umanjuje za 1, a zatim se skaSe na labelu Z370. 

Labela Z370 

Prvo se vffi bajl adrese smesia u akunjulator .A, a 
zatim niS bajt adrese u registar L, U liniji 390 rese- 
tuje se sedmi bit u akumulatoru .A i rezultal smeSta 
u regisur H. Zatim se i sesti bit testira, odmah rese- 
tuje i ovako dobijtna adresa smeSta na stek. U slu- 
Jaju da je ksti bit bio setovan poziva se potpre^- 
ram (na adresi &A6A) koji izracunava celobrojni iz- 
raz u zagradi,-^ zatim se skace na link za naredbe 
(tj. adresu &2BA9). 

Linkovi 

U tom trenutku na steku se nalazi iii adresa po- 
Cetka programakoji izvrSava naredbu koju ano up- 
ravo prepoznali ill &75B ako srao pokukali da pre- 
poznamo neku naredbu pa nismo u torae uspeli ili 
4777 ako smo pokuSali da prepoznamo neku fun- 
keiju pa nismo ni u tome uspeli, Ako se u Galaksiii 
nalazi sarao ROM ,A" onda se na iinfcu nalazi na- 
redba REG koja lie nateiati Galaksiju da nastavi sa 
radom od adrese koja je btia na steku. Medutim 
ako se u Galaksiji nalaze i ROM ,jA' i ROM „B', na 
linku za naredbe nalazi se maSinsb inslrukcija ]P 
& IDO F, te tt Galaksija nastaviti sa radom od te ad- 


SVET KOMPJIITERA / JUL - AVCJJSF: m 




DODATAK 



MAPE 


JET SET WILLY IV 

KeC |e 0 ie^Ttom nastavku »g< o lu- 
dom tLdaru Viliju. Kio i profli put ref 
jt 0 piratsknj veraiji pm^rina koja ne 
ma ama bas nikakve veze sa autorima 
originalne igre, all se aato (bar prcma 
infannadiama koje su nam dall lokaini 
pirati) jako dobro prodajfi. ,yi krenimo 
•redom.Jadoi vni ;e i ovog puta upao u 
ludu kuiu. Srefutn sada ga W uc ga- 
ojaiu svakakva fudoviSta, ah abog toga 
igra ntre niita lakja. Bioj soba )C opet 
reduciran. Sada iznosi svcga 36 (sledeci 
put fe biO, ako se iiaslavi ovitn tren- 
dora svega 3 ptostorije). Da vidimo gdc 
M kri]u zarakt Prvu [wdstavlja lavi- 
ciat koji K nalaai svega febii prostorhe 
daljc od pofctnog skrina. Uz mapu fete 
ga lakQ precl. sledeca zanka fc u pro- 
storiji sa razivom .Get the point”. Ako 
izadete kroz otvor oa koji pokazu)e ve 
lika sircla nafi fete se u prostorip 
.Wrong way slu^d' (.Pogttian put, 
glupane") iz koje padaie u .Botomless 
pit of nothingnes” (Jeskraino okno 
nIStiviJa'I. Izlaz je u stvari na sassin 
drugoj siranJ. U sicdedoj prostoriji ob- 
nthe pailnju da postDji i prastorlja Iz-. 
nad n)e. Sledcte pnworije \am nece 
predstavi)ati ptoWeme uz .pokice” koje 
vam daiemo: 

POKE 333«,0 za bcsrartnost 
POKE 37874,0 prilikom niaska u neku 
[ffostoriju iizimaie odiednora svc pred- 
mete ko]i se u ojo) naiaze 

1 jol jedan poiik od ilvotoe vazoosti. 
Pre startosanja ipe ireba da uneseie 
slcdeci pouk, da biste uopfte inc^ii da 
unesete Sifni: 

POKE 34483,195 

Nenjd BalinI 

PING PONG 

Svaki^ meseca poznata etigleska br- 
ma IMAGINE obiavljuje po nekohko 
vrhunskih progiama. Ova; put ;edan 
od tib programa bio je i PING PONG. 

Program PING PONG predstavlja si- 
midacliii istoimene I'gre, jeridnuta 
sa KONAMl-ievih video igara. Po uB- 
lavan)u igre pojavljujc se opsetan 
men! u kome moiete da odabereie na 
koji fete nafin igrati. Mogufc jc igrali 
pomocu tastanire, Kempston, Proiek i 
Inlerfan II pallca. Takode, postqi I 
mogufnost da sami odrediiekmim fete 
tasierima igrati. lAstoji i iDoguznost di 
se igra protiv kompjaten, a raogu da 
igraju i dva igrefa. Ako igrate prodv 
komp^tkttS' itoate mogufnost da nda- 
betetentvonakome fete igrati (1 - 5), 

Kada sie sve uvo odredili, mozcte 
pofeti sa igrom. Na cknnu ce vam se 


pa;aviil sto pnkazan u perspekbvi ilif 
no kao i tercn n MATCH POINT u. Ve- 
rovaino tele se iitenaditi Ito nigde nc- 
ma tii vaseg, a nt protivmfkog igrata, 
Tof sc vide samo reketi. Programen fir 
me IMAGINE su smairaL da je na ovaj 
nafin ostvaren bolji pregled igre. 

Komande koje se koriste u ovom 
progratnu nisu standaidoc (gore, do)e, 
Icvo, desno). Vi nemate nik^v uDcai 
na pokretanje rcketa. On se sam krecs 
ka iopti, a zadatak je da se u pra- 
vom trenulku odlufite kojitn fete udar- 
ccm vratiti ii^icu. Ako oikada rust: 
videh ovu ;gru, verovamo fete pomisli- 
ti da ;e to lake, aJi varatt s;. Ukupno, 
postol Se$l razlifitib udanca, a na sva- 
ki od njih uofe i vrcinc kada stf iidarili 
lopticu, lako da nije nimalo jedaoetav 
no na viSrai nivoima pobediti komnu- 



'«'|d 


Sto se fife Igre u uva i^aCa. t j posto 
je i neke zamerke ovem programa ig 
raju se tri seta, all igrati nikada ne me- 
niaju svi^a mesta, tako da )e ona; koii 
igia dole u prednosli. jer su kod njega 
loptica i reket veci i.ool|i je osefaj za 


odlifna simulacija PINC 
iako JE perfekinu uraden, on u sebi 
sadiii ndoliko bagova. Prvi jc da ako 
pritisnete neki taster dok svira melodi- 
[a posle meta, program 6e se zamrznu- 
ti. Takode ponekad dok igraie na 
prvora nivou piotiv kom^uiera delava 
se da njegov reket pofne nenonaalno 
brzo da se pokrece levo-desnn. Ako 
vam sc ovo dogodi ledini lek je da uga 
site kompjuter i igru ponovo ubtate 


a, all to nema neki veu uticaj na ig- 


Ovaj program poseduje jol jedan 
.pozrtivan” bag, .Ako pri prvoj servi od- 
mah smelujeit. kompjuier te vam ilaii 
vcIlki skor i prtbaciti vas u sledtfi ni- 
VO. all nemojK uvek da koristite ovaj 
trik. Mnogo je lepie kada ga pobedite u 
pollenoj igri. nego kada ga pobedite 
varajufi. 

Mogu vam jedino preponifiti da ig- 
rate ova) program, jer to jejedina amu- 
lacija PING PONCA na konip)utetu, a 
samim lim i najbolia. 

Predrjg Beiiric 



MAPE 

BAT-MAN 

Koga vise volis, Superoicns ill Bri- 
mena? Veiovjijio mozcS podelili Ijude 
na osnovu ii|ih8wig idwra (ednog od 
ova dia junab. Superaicr, neuniStivi 
tieroj uvek na strani svetla. Belcicn. 
stvOTosvfiel®)! se uvekkr^e n senci 
Na baju lsta;eva Ipak samo imrtnik i 
ne lako idealno moralan. Prc cs gurnu- 
I ’ propalicu sa krova nego 6to ie ga od 
vest! u zacvor LiCro, uvek sam viSe vo- 
Iso Bettnena, 

LI 5VHU kom/jpjlefskih igara ncmas 
mnngn j/.ixira, liada kada \e Beyond cd 
krio da loegm' Supermen ne len brao 
m kao avion, ni kao plica, ved viSc na- 
likna kokoSku.Nasvu srccu Bnlinen je 
'rnpostWni hero), Zalu naviid svo| kos- 
limi iigriaL-Tskoiipravn n Bei-petimi. 

Kadi sc Belnien bude kietao pnme 
iid^ da i>gleda prilicno buemasto. V; 
rovatno diog prew'Se po^ovnib nidko 
va sa inspcktorooi Goraonom. all je a- 
10 izvaincdno ainmiraii, Hri padu me 
gin ojrtac se vion, a ako ,ga ostavij da 
daze £eka orekrsti nike i poinje nc- 
rvozw da tapka nogoiii, PtimeiiccS a- 
gwmo da le ova igra |oS gidan od lllii- 
mitovih klonova, ali venij mi na svoj 
naciii i/vanredno s oiipnalna 


Zai^et igre tide sc decaka Kobina ko 
p je kjdnapvia dok )* popravijao Bel- 
automobil. ?rvi zadaiak nakg jiinaka 
je zaio' da nade razdvDjene delove iu- 
dcjiiirg vozila iH^i Sb mbacaoi Sirom 
Bcl-penne. Razumljivo, u poieiku igre 
moral se brinuti o skupljanju svih lih 
svakodnevnih luksuza koji tine Bctmc- 
nov Jivni podiiisijivim. Tu spada Bet- 
-torba bei koje se predmeii ne moju 
prenositi, vet samo gutari. Sedeii ko- 
nstsn predmet te par Bet-uzama. Sve 
dok :h ne iiabavis ncccS bill sposoban 
za skakanfc. Zapiaii jednu vaznu 
stvar; Bfyncn ne moie da leti. Zato da 
bi izbegao mnogciiropie zamke u Icoji- 
tna pada§ na ottwneSiljke i slidno bice 
11 DOiieban Bei-inister i naravno anli- 
gravilJciunipo)as Truster li omoguca 
va da upravljaS dok padnS, a anil emvi- 
taciool po|as usporara tvoj pad, 

Nova uzbiidcaja mogu se naci u po 
trail ii energetsidni jdinicaina. Njih 
ima puno u Del pedini i Betmen ib mo- 
ra pokupiti kako bi scbi idK/iKdiu dug 
i idrav iivoL Pnsioji ibruki izbor koji 
s’arira od dodairib iivaia, pa do ener 
gije koja ds)c ekstra brainu. Neke od 
osnli leriinica stile nal^ fMika stvara- 
ju£i ga privtemeno ncraajivim, dok sir 
dfiige koriSDS u one kriilcne situacne 
kada mu orangucavaiu da se krett 
dvnsintkom bt7iDom. tnergetske pdi- 
nicc su, kao i predmeii, logifki raspure- 




4cni po B«I pstini. Ali budi opre/.an. 
Srt finite izjledaju isto, kao mali 
Bctmeni. Ako si baksuz rooieS da nals- 
tij iia jKiiltaliaatoi' Itoji raomentalno 
prekida sve povb'tict ko]« si dobio od 
prediodiie cneijetskc icdinice. 

Ifni podinjes sa devet zivota. Jcdin- 
9«iti ot^ektisu i B« kamcnovi. Njihu- 
vo skiipljanjc ncma aiJakvof efekta 
sve dok nc itf-abis sve zivoic. Tada ka- 
di pMiovo pocnel ifm dobice^ CFpci|L 
da naslavii u isiog mcsta i sa istim sla- 
tuioin |dc si i oaiap pcslednji kamen. 

Stvarro ne znam kiko je Bet-pecina 
postala naicdnutn lako azurbaiia, ali 
ona sada vm od zvukava tudovisU. To 
)t gomila dudnovatih Jtvorova, all jed- 
no je sigurao, oni su smttonosni. Sudar 
sa rjima preivara Bctmena u obbk 
priSine. Neki od njih sa rclalivno glupi 
I fcrtda se po uslaljenoj slai.i ali Jrugi 
su liikavi 1 bra pa potiapj da te prate 

Ooo Sio jc izuieltid pobvaino kod 
profrainera js lo §io su obezbedili dva 
bps osetl)ivosti komandi. Na lakSem 
greSke u pravxii mogu bin poravoaie i 
Beimeo te sc rekiito ptc^rati kroz 
\Ta(a. Na lezem irebate ti mibmetar- 
ska precisnosi da hi Bclmcaa piovto 
kroz sobii Takode omogiicen je i Izbor 
laiine zvuka ltD]i vanra od razdraganog 
I gliinog. pa do tibe veizije kod ko)e se 
nc ^le iiiba i ko^a je izuzeoio pogodna 
za nocnu igni vec sada vidim da cc 


ovo bid igra koja de se ignd do kasno 
0 not. Izuzetno je privla^a sa prekras- 
notn atittosierom i \eoitia pametnim I 
interesamriitn zagonetkama, Svaki re- 
scni problem vo^i do novog original- 
nog izazova. Ncki ptoUemi izgiedaju 
neiesivi, ali rekqa su uvek lugitna i 
naizgied tu, nadobvat ruke. Ova igra ce 
te kodtati mnoge Reprospavi.Pi notl 
dok sc budei suntao pred televizoroin 
jatajuci niiSde praiiju pod joystickom. 
Ali vsnij tni osetanje zadovoijstva kada 
piivda bode zadovoljena bice mnogo, 
innogo veta od bola u tvojim zakrvav- 
Ijenim ipespanim ocima. 

h kraj, da bi r^ posau bio barem 
nialo lakS dajem ti poukovc za uvii ig- 

POKE 36600,0 7,A BESMRTNOST 
POKE 26052.0 
POKE 26053,0 
POKE 26054,0 ZA BRZINi: 

Predrag Beiirii 
Aleksandar Marsenic 


Dan: 12. 06. 1966 u 16.03 dilcq)io 
sam delove aulomobiU I krenuo u spa- 
savanje Kobtoa. Oa bih vam to doita- 
zao reel tu vam samo da je sve delove 
aulomobila poirebno donetl kod ram 

£ zati[Duci u autumubili sesli zavo- 
Tek tada sle zavrSli igw 




SVET . JMPJUTEhA / JUL - AVGUST '86. 







SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST ‘86. 


E^GFU MASTER 




ulogii nujslora Runs w inti jc zadatak 
da spase Bvoju volieou a kandii zlog 
iaro()S) 3 ka. nje vas g^i v-odi pteko 
pci spratova tarobnjako?og opasiiog 
zimka. Svaki sprat jc na ekcanii pred- 
stavijen dugaCkira hodnikora. U h^ni- 
ku sc sloUadno mozele pomecati levo i 
desno. Na vasem pulp, ncki zaisla all 
fanadci, pokuiafe da vas sprci^ cte do- 
dete do stepcnica kojc te lulaze na kn 
ju hodnika na sn-akom spralu. Kao maj- 


pisvoj pomavaoca bMilaikiti veJtiM. 
Ukoliko saviadate svt prepreke na 
spratu, postavlja se hot problem. Kako 
savladiti prer^ Surare na stepenica- 
ma? Oni dajp sve od sebe kako bi vas 
spreiili da se popneie uz siepenicc i la- 
ke dodete na sledefl sprat, ti. niv ■*“ 

I posemiu I 


ista firraa VORTEX, all igra ni;e pisao 
Bd propamer. Medulim lo i)i)e imela 
lo da igra bude i bdia od svog prethod- 




dat konaeci pri tom smtloncsnc l— . 
ce nikama i nogama. labor udaraca jc 
zaista impresivau Rukama i nogama 
moicte uilarati vtsoko i nisko. Takode 


Svaki invar Ima svofu poseljnii borbe- 
nu taktiku. Na prvom spratu on vejto 
baraia lakama i nemflosrdno vas udara 
ukoliko se nadete na odredenom raslo- 
pnju od njega. Da biste ga savladali 
pridiie mu hllni I prciuciie ga pesnica- 
ma. Cuvar na drugom spratu je laist 
aao On «s gada Surikeniraa, koje mr 
Izbejavafi dok mu zadajcte udsr 


Ijcn u dva dela. Li gomjein se odviia 
radoja. a u donjem vai kompjuier oba- 
veStava o zoni u kojof se nalazilc, o 
energiji, o hroju preostalib i hkoriSfe- 
nib energetskib jedinlca, o vreraenu 


oa, \a gornjem delu ckiana 
la su vasa i proUvnikova en 


energlja. 


: vile smaniuje. 
pa&ijom izgnbiic srni enerpju, i^bl- 
cctc jedan ud Iri iivota. Sto pie zavriitc 
igni (iobicetc nd bro) poena. Zato ne- 
mojte^ubitl vreme. 

totuje tri osnovna lipa arubnjako- 
vih dugii. Vtscil erveni glupan, koji je 
ncotporaa na udame, ne predstavlja ni- 
pravi problem. Niski zeieni CO 
k ve; ;tr«dstavj;a opasnost, a 
» nalehte na Kneza kc^i vas ga- 
da strelicama, onda ste snatno u nevo- 
Iji Ukoliko stetui[sdBUHsa vile straiu 
muzeic praviti nae lepe, bnc korabl- 
nao)e udaraca. Uz ovu odlijnu akeiju 
ide i ntmiica, privlafna mclodija koja 
se portekad.prekitia jedlno da W nstupl- 
la mesio zviiku udarca. 

lako postop samo pet ntvoa nemolie 
sc zaiosiii da iete igru lako preii. 


(skoro dve vale veliiine) .. 

vari na tetvrttai I petom spratu ostas 
Ijam vama tla sami otfcri|ete. Na viSm 
spraloUma naici cere I na vaze koje pa 
daju, zmajeve koji bIjuju vatni, leptim 
kali vam oduzimaju cnergiiu, zabm ek 
splodirajuce lopte i mnoge druge tie 
zgode kop ietc morati veoma paJl]ivo 
da izbegavate. Same po sebi ove pre 
preltc ne predstavijaju pravi problem 
all akovas napadnu odiedDora sa raz 
“ — onda ste stvarno u nevol|i. 


ko|e vam je preostalo do zavrietka vase 


rilackih vuu„. 

Ima u svojoj zbirci. All imafte m 
umu. Kada nabavite ovu igru veoma 
teJko ieiB raoci da oftavtre palloi za ig- 
ru na miru. ukoliko vam se vei nijo ras- 


Aleksandar Marseaii 


ALIEN HIGHWAY 
(ENCOUNTER 2) 


Ubrzo posle pojave jedne od najbo- mane, Animwija je u VORTEX-ovom 
Ijiti igara pisanih za SPECTRUM poja- stiln, sa flnim pomcranjem koje je sada 
■do se I njen nasiavak. Igru je objavila dov^eno Aoro do vrbunca. Preklapa- 


nivo. Nakon 
saviadate. nalaziie se opet 
prva tri skrina, Iz- 


emena stlii A:ie do skniu sa tri 
Prodiie prvo kroz onaj koji |e 
la mapi obeleien slovom A. Na sva 


muke (i lukavosti) I le 
ke ce se zavrtiti, samo da bi igra po- 
I lipoietka. Pa, banzai'VI 

Nenad Halim 


MAPE 


LEE 


c,l|, 


Bruce lee je ne lako nova, all zaio 
iirade'r.a igiu koja ne za- 
lek take padra u zaborav. 
igre ft da pokiipite sve predme 
,111 vKorc sve) I oflnesete ih u hram, 
mnogitojnim preprekama. 
epokretnih smetnji, napadaju 
I dve poktetae napasti. Pn’a je 
vrhunsH obuien ninja raiiiik u punoj 






SVET KOMPJUTERA / JUL -AVGUST '86. 


IGRfBl^EOTW 



SVEr KOMPJUTERA / ]Vh - A VCUSI St. 


URIDIUID V.C.S. I1II-767-SE9 HIGH 




IRIS PC-16 le novt 
.ENERGOINVEST‘-ov mtkforscunar 
visokrh performvisi ko|i spada u gornfu 
klasu personalniFi racunara Reaiizovan 
sredstvima vrtiunske tehnologi|«. 
koncipirari je tako oa poclrz' siroku 
klasu korisniPkili pnmiena i na 
naiefika$ni|i naiiin vraf ulozena sradstva 
I eventuaine napore ulroSene za razvoj 
korisnj6kih apbkaciia Svofu snagu i 
Keksibilnost iskazuje i kroz punu 
koinpaiibilnost sa personatnim 
racunarima glavnih svetskih 
proizvodaPa (IBM. Honeywell. Univac 
Digital. NCR i drug. ) 

SvO|im pertormansama. fr»ogij6nostima 
povezivania i softverom IRIS PC-16 
omogudava da ga koriste. 


• Mao potpuno autonomni 
raPunarsKi sistem za podrsku 
mar.|MT< org^izacionim 
ledmicama. turoKna 
projeklnim organizacifafna i 
»eno 

• kao raonu slanicu iM mlegralni 
terminal pnKljucen za va£ vahki 
kuPni radunar (SM Honeywell 
Univac Digital. NCR i Orugil. 

• kao komponentu KMalne mreze 
racunara koia podriava vas 
informaooni sistem 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST ‘86. 


41 



PROCESOR Tastatura i monitor Softver 


IRIS PC-16 )e realaoiian okc 
standardnog T6-fc(tnog m'kropfooasoi'a 
8088 korisctnteir- sistemsKttgKloKa 

03 e MHz Svofom Crzidcm naomaJuje 
d' jge pet&onaire racunare aiadenc 
oko mikrccrocfesnra SOBS i' do orekc 
6CP; Prodesorska DtoiiB na sep sas^j' - 
giavnu RAM r’a’nof ;u kapaciieia ’ U6 
SasiBvn 3iu prdcesorske place so 
paralemr onk'iocak za vezivadte 
Siampaja, ava sianaa'ana asirintona 
senjska pr4il)o£ka,kao.< jesar 
pnkkudaK SASI sisndarda 2a 
viSesiruko iiBfzah)9 animpiitkiP 
operacija opciqnatno se ijgra3-j;e ' 
a'l'fmeJ.cki kiwocesor 6087 Kpi' 
jbrzasa operacsje i oo 30 

Periferne memorija 

IRiS PC-IS.oiTitjgjcBVa sonirar^' 

znaSai'ur' podaiaka na 

ptritefnoj menip"!' Kao standard kodsi-, 
se fiksn, twncnsswfi dsk kaoaditota 
20 Mb, ay okwro s:slems moJs 
jjradi!' lOS )eor>». tSKva (eSr.les Kao 
oiazni ! amivSKi uredai Sioie avire (titj 
O rskejnc ledmiCB kaoa«t«3,oa.po 30 


Osnovn* (eam.ca 23 koniLnikaojO 

konsntka se IRiS PC-16 £>na RGfl fcotpr 
grabikt niofiilc’ rejoiuajg sto > aoc ' 
pi<seia' I lastatora argonoTiirnog ■ 
fliZBjna kOia )» softi/arsk' p^ograrnoiina 
ioomocu PfH&ienog programa) da 
prepcznate ssandaram ASCII sh-jf' 
Kararie-a'.i' Yu SKup narakteia 
Stamped 

Kae st8"Cajani oiaz Korisi- se sen;*-.' 

- ilaTipac prune ISpQ aw to|' 
omogueava •‘akc sns-Tpanje leksKsve. , 
Ta«o rcrr.o-BJie.in tneia s'eanie ■ . 
reroiuciie.sa ukMueBi-,i^ iVfldvovetitkk'i 
' SkpDofr, Ksfak-.era PorMtoga itempac. 
se DfilrSkWn na *jgr>i» mcae prebaed i 
u kojespoiifleptn. nedw raSB kpji 
■ ^^es;'u■^^rr moWzom sa malim * 
ppCijerari^H) gisvH gojovc siimjniSe; ■ 
udijiVDSt laik-ca karaKieriSfiiran za ' 
maW’cnp StajAMde Danfe pored 
graiike • stariflaromiq siampar^a 
;ss3l3»a sttmoao ispcrofisn oz IR'S 
PC-'S koftstip tzs poSloaru 
Kckespondenfii. opaonainow (R'S PO-i^ 
KOT'Sl -Kas.ultdri LjreiJat iT)iB» .rnsjaeJ 
a kao <^azn. =- kcntncaini oi:;«f za ' ’’ 
rsfbitremer- crrania-sa dc'Seet.^j*. 'U 


Osnoimo crude- ratuna'a IRIS PC-16 e 
sisismski I aplikaceu sofiwer 
Kor'ScBbieTi operacionog Sisiema MS 
-DOS. PC-16 je posbgao punu 
• sottversvu «ompalit3(lr-5s1 53 
bnSiooznatijtm svIelsKur. pe-sonainim 
rseuriM.fiia radmaSutua ih Vapac-lel 
.’T’ernor'je I przircm rasa IRIS PC-16 
fnaBaeven rtizorn viaarcnib sieasta.ra 
razvpi^Oi'vera t;87iC' BasiJ Pascal 
Fortran. Ccticl, C Prolog. L-sp < drug;; 
raz.vo) novib aoknac’ia (sistem' za 
uprpvija.nie sazama podaiaka dgase 'll 
Knowlet^man r drugi) «ap ' ci’ieftm 

.piZotn aBJjkacicno priientisanib pakeu . 

lonscesg'rieAsia, proceson 
tfpkurneriafa. grati&c scHver scnver za 
0*0 • -CAM CAE lortig'i. U siucaju 
■pdsrebe iia 'asijolaganju su ' arun- 
operacfOm sistemi CP’M RSW-as 
Coocurren: Pf-DCS Umx ; iRIS-ov 
, -viast;!! c&^iwn- srsiem za rad u 
■ reainow. vrernect, MITE-SS 


42 


SVET KOMPJUTERA / JUI. - ,4 i'GUST 


£tirf 




Povezivanje u mreze 

Za korisnitie velikih rafiunara [IBM 
Honeywell Univac. Digilal. NCR i drugi) 
IR13 PC-’6 le ooseDno interesantan On 
se donalkom nodema m 
speoiiaiizovanog nardvera 1 softve'a 
lednossavno povezuje kao integram; 

rasierecuiuCi 1 oslooadaiuci njinov 
prosior le omcgucava.razmenu 
pudaiaka ili ciielin oatoteka. ak 1 
pnhvala da j sebi obavi one poslove 
ko|i t:-«cunart ne rade Kormirame 
tekst»va crrante crieza 1 diiagrama . 
sicnc iRlS PC - 16 le soreman za 
^ezivanje astrhrontm ili sinhronim 
I'miama na veiike ratunare all isto tako 
I j lokalne mreze npa Ethsrnai 1 I8U 
LAN 


Uogucnosti primiene 

Konsteci visoke oerlofmanse 

mooularnost 1 lleks<bilno5t «ako 

riaruvera tako ' UKopnog softvera IRIS 

PC -16 ;e ijspiesno primieTen u 

• automaiizaci|i slandardnih posiovnin 
fonHCiia IfinansiisKe 
kniigovodstvane. osnovna 
sredsiua ) 

• automatczaciii jreosk-h tpnkciia 
iprocesirar^ teksiova - 
koresoodencija ponude ugovon - 
ackumeoata lormi'-aio 1 storiraniL 
standaramn dokumerata - por.ude 
ijgowofi - adresara. poasjetnika 
feletonekin imenika 1 bi ! 

• nautno-'ehnifikim proraconima ci|i 
rezuitali se oojakltuiu u razlicilim 
grahakim oblicima kao-i sistemima 
racjnski pomognotog proiekiovanja 
proizvoante iCAD CAM)' 

• rasis'scenju vehkin sistema 
inleiigeFTtnim radntm siaivcama 

I IBM UNIVAC Hoi^eyweri Diodal 1 
drug.). 

• organizovaniu odrzavanfu ' 
prelrajikraniu nairaztiiHijih baza 
podataka 

• realizaciji speci|aiizovani)i isturamr' 
iniegralnib terminala ipo^te banke 


• prtpremp posiovnki prezentacija. sve 
do nivca direkine produkaije )!alor 
'olija I <010' difapoziiiva za 
proisklore 

• ratunski pomognuto oro;ektovan|e i 
produkcija cdeja u arfiilekturi. 
gradevmi. mai.nsr/u 1 elektrolennci. 

• raiunski pomognoto crtanie 
elektnbnlh Serna 1 autorruitsko 
pro|ektovan)B slarroanin kola 


43 


SVTT KOMPJUTERA / JL 7. - .-1 VGUST '86. 


ENERCOINVKT 



RO institut za racunarske 
I informacione sisteme 


SVET KOMPJUTERA / JUL ■ AVGUST M 




I) Honeywell 


PC - SUPERTEAM 
Modeli;EP,XP,AP 



L'7 i2vcsne oscilactje u poslcdniih pel godina bciczi se siaini 
u$pon II potra2n)i ^rsonalnih radiinara. Occiijiije sc da jc 
daiias II sveiii inslalisano okn 1(1 miikina ovakvih ratunara i to 
5 milinna ii SAO i Kaiiadi i S miliona ii nslalim zctnljama. Od 
uvog tiro|n uko poiuvina sii tHM kontpaiabilni. Intercsanino je 
I to da jc 90 odslo ovih raCunara primcnjeno ii 
{Mjiilovno/kaiicciarijskoj, svega 10 odslii ii 
industrtjsko-lcImiCkuj oblasti. 

I' ptisluvno/kancclarijskoj obalsli ovakvi raiunari se tipicno 
iipoircblpvaiu u jcdnokorisnickoin ambijcntu sa aplikadiania 
a finansijku aaalizu spreadsheel, knji^vodstvo. obradti 
reksta i manipiilacijii dalotekama. laiko primcnjivi software 
kao ifo sii Visi-Cak, Lotus 123. Symphon};, Word Star, D Base 
ic ikinio to da sii I’C radinari hrau naSli svok meslo i 
ckonumski opn>\-daii u njih ulo2ena srcdsiva. 

I' tchnickoj obtasii $\-c je vcca traznja I’C konipaiabilnih 
proi/voda /.bog njihovc niskc ccnc, visukih performansi, 
otvorcnc arltitckture. velikog btuj.i obticcnih i iskiisnih 
-ir- ika prugramcra. Mo^a na)vatniji razJog tome treba 


ira/iii 11 imprcsivnom broju i sirokom spcktru gotovih i lake 
dostupnih programa kojl sii preplavili trziSte. 

U januaru mesecu nve godine, renorairani proizvodac 
kontrolne i raiunarske opremc, F.l - Honeywell je lansirao 
nov'u scriju svojih PC a. Zvanifna premijera na 
iiigoslovenskoni trzislu )e dc^la vcoma brzo. pocelkom fula 
meseca. Na taj naiin je El - Honeywell zaokruzio svoj 
proizvodiii program u informacioiiim sistcminia. od najmanph 
do najvecih racunara. Podatak da sc iivi rc-i pojavl|ujii prvi 
pul ovc godine iikazuje na to da sii modemo projektovani i 
zasnovani na iskusivu kako proizvodaCa take i korisnika tc 
klasc racunara. Za naSc usiove takode je znacajna i cinjenica 
da El - Honeywell ima iskustvo od 2S godina u oUasti 
informacionih sisicma i da ima razvijenii mrezu tchnickc 
podrSke, Skolskog sistema i servisa ti Jugoslaviji. 

Tri iinxlela, EP (osnovni procesor), XP (proSireni procesorj i 
AP (iinapredem procesor) El - Honeywell PC-Supcrtcam serije 
SII razvijena za tri osnovne namcnc. EP je razvijen kao 
ekonomkna inicligcnina radna sianica. XP kao prvi sislem za . 


45 


SVET KOMPJUTERA / JUL -AVGUST U 




I. 


^ofesionalnu obradu podaiaks, a AP kao sistem z.i 

opsluilvanie u lokainoin mre/nam ambijenlu i kao radtu 
stamca ii grafiLkom ambiientii. 

EP <eriia sc izradu)e u tri osnovne konfigirracije sa ukiipno 
fest modela. svi sa 256 KB R.AM i inogiitnoicii na 640 KB. 

CPI' le Intel o\ ]6 biiiii procesnr 80S8 2 sa prekidatem knji 
omogudava izbor hr/ine rada od 4.77 ill S .\liiz, Svi imxJdi 
lakctdc iiiiapi po ieliri stota li proSirenie, dve [Kizicijc za 
eksternc magnetne }edinice. mesto za 8087-2 matematidki 
koprocesor, jedan paralclni kanal za primer, kao i kanal za 
jednobojiii monitor \Kuke rezoiuciic i Hercules grafickom 
EmiilacijDin. Osncivne konfiguraci)e su. ledna 360 KH diskcla. 
dve diskcte od 360 KB, jedna disketn do 360 KB i (cdan fiksni 
disk ad 10 MU. 

XP serija (e predvideiia za rad ii ablasiitr.a gde sr zahteva 
lelika br/ina rada i ccsla iipotrcba fiksnog dtsla XP se lakotlc 
izradiije u In osno\-ne konfiguraaje. Svakr od baznih modela 
sadrz.) 256 KB KAM l]Cdan model 5121 sa prosiri uieiii do 640 
KB. CPU )c Intel ov 16 bitni procesor 8088-2 sa prekitlacefn 
koj) omoguCava izisor br/iiic rada od 4,77 ili 8 MHz, Svi 
roodeli lakodr imajii po osam slotova za prositenje, prostorza 
ceiiri eksferne magnetne jedimte, mesio za 8087-2 
maicinaticki koprocesor. jedaii paraleim kanal i isxbii scniski 
kanal za primer, dugmc za tegulaciiii latine zvnka. koiiiruler 
za tri dtskete.'sinmKr irake, Vi.SI tehnisiogijii Osnovne 
konfignmciie sii. dve diskcie ud po 360 KB, jedna disketa oil 
360 KB i iedan fiksiii disk ik) 20 .MB i ledna strimcr itaka oil 
10 MB. •• ■ 

AP |c penionalni racunar iThvmske ichnologiji- mciilularne 
kiHisiruktije i sirokim izborom dodaiiu' opremc Osnovne 
karaktensiike AP serijc sio laid 80286 procesor 8 MHz, 256 
KB ili 512 KB R.AM ii zjvisnosti oil modela, sa moguctio^fiti 
prosirenja do 4 MB. KS232C serijski kanal, Centronics adapter 
za paralclni kanal, osam slotota za pro^rcnie .M’si' 
is)>oni(.i)|e II pet tonfiguraeija 

• I 2 MB diskeladSe KB R.A.M 

• 1,2 ,\1B di>kela/20 MB fiksni disk '512 KB R-\M 

• 360 KB di.rketa,'20 MB fiksni fidk''512 KB K \.M 

• 1,2 .MB di,sket3<'20 MB fiksni disk-'60 .MB i^rimer iraka-SP 
KU RA.M 

• 360 KB di5lceta-20 MB fiksni thsk/60 .MB .stnmer traka/512 
. KB KAM 

Proizvodaf dcklarifc 35 odsto veett brzinu rad.i ssojih 1*0 a u 
ocliiosu na lUM-os'e racunare istog tipa 
Ki Honeywell raknde nydi citai sisckiar ridgov.irajucih 
Stampaca, ledmzboinih raonitora i momiar.t u bop 




I z miKide l.l HonevwdI ispoiiiciije znndmi koiidimi I 
siitivera i liieraturc bez posebne iiaplaie. ' 

SOm'BK 

MS IXIS 2.11 za fP I XP niodclc. a MS-DOS 3.1 /a AP 
model 
GW BASIC 
HELP 
KA.M DISK 

- VodiS za FI - HONt-YWLM. PC 
Vodif za MS-DOS 
niiagnosiika fesi modiila 

N;i raspolaganjii je veci broj emulatora i prnlokol.i koji 
obezbcdiiiii prikliucivanie PC serije lu ostalt- tl 
Honeywell ove raCunate i racunare oslahh proizvodaca, kao j 
njitinv rad ii lokalnim mrez.aina 

Svf poineniite karakierisiike ovib I-C i|a nkazuju na lirokii 
lepczii nphove primenc. od po|edinafnih korisnik.i, preko 
korisnika koji ce ih korismi za rad ii lokalnoj mrtzi (manic 
radne orgamzaritc, institiiti i si.) do njihovog konscenja kao 
imeligentnih radmh stamen sa mogutiioJeii gr.ifike na vdikim 
ra£uii.irskim sistemima ' 

ZnaCaino le i to tia se pomemili PC raiiinari mogn nabaiitt 
preko El Honeywdi-a za dinarska sredstva pn, kako jc 
naiavtjfiiri, ccnania ztia£a|no nizim od slifue opreme na naiem 

Mr Slobodan Radic 


Pregled karakteristika 


256 - 640 KB 


SYTT KOMPJUTERA / /UL - AVGUST '8 




SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


•• 





48 


SVET KOMPJUTERA / JVI. - .WGUSrr '86. 



KORISCENJE P0D.WAK.1 0 PRISUINOSI! 
MDMK.A 


IMcJ.stakn II /imiiini 

'ITIltl-J.llj 

N.l llislil:,!!! , Ill/el 
ii.id/ijriit’ ijiiujarj 
ilu'Tc Ichntyidi;,,!:, k 
KOE'A 2‘;nil. VOl'A 35{ 
linfrfci 


KSX-,' 

(IM'E 


^■)l . 


ir: jf iMki l i>r.(^r,i: 

I'M. POEMl i'/,. iliima.r r, 
to 111 IM'l.TV •It'U I)t : !'-\ E 
>0f‘i [)i C k''iiinat'fiili\i i.u'iitii 
I Mill- [icni ujjiT.uiiiiiiiri -in;cii 
r.i/vu[u fi- {laki-i 

\ i MR:K()\ \\ tJCXi 111! 


SVTT KOMPJUTERA / JUL - A VCUST '86. 




FiiiiitcTjj •ipliUutiviioi: pi‘DE!riiiii>liOk; pjkctj, i. 


ZASTO ALTOMAISKA REGISIMCIJA? 


i 'li'.l 43-}l prciiusi' II baiiki. 


KORISMCl SISTEMA ZA REGISmClJU 
PRISL'INOSII 


EACIJU •• 

iinivenja e. kardeija 
• •iNSTITUT JOZEF STEFAN" Ljubljana, 
i'v . ^ ^ Jiigoslavtja 

I I ^ Odsck /,a racuiialnisl'.o in iiifoniialiko 

^tib.xi-, .KONi'< 1 61111 I,iiibliaii:i, Jainuva 39/p.p (l-’.O.B.) 

IVk'foii; 061/21-1 399 
lelOM 31-2% Yl' JOSTIX 


50 


S\TT KOMPJUTERA / JUL - AVGUST U 



Personal Computer 


Iz oa^ zastupDi^og programa nudimovam Sharp personalne i dzepne racunare, te tehnicke kalkulatore 

Personalni kompjuter za visenamensku primenu ■ visestrani MZ-821 trazi slicae sebi 



SXTT KOMPJUTER.^ / jlL - A VGl’ST SB. 


SI 




Sharp MZ-821 je viSenamcnski personaini kompjuter za 
litnii i poslovnu upotrcbu. all i za ucenje i igre. 

Sa ugradenim data rekorderom MZ-821 omogutava 
vam §irok labor softvera i kaseta. od poslovne primene 
do video igara. Kompjuter je idealan i za korisnike koji 
se inleresuju za informatiku. koji zcle da iide i da prave 
svoje programe. Pored dva dzojstika (opcija), poseduje i 
izvanrednu grafiku kao i programabilni tonsfci generator 
sa 6 oktava. 

Predvidene su i periferije: disketne jedinice MZ-lFll i 
MZ-1F19. 14 incni TGBI monitor u boji MZ-1D19 (14 
inCni PGB monitor ii boji MZ-1D05 i Mieni 12 inCni 
monitor MZ-1D04). cetvorobojni printer-pioter 
MH-1P16. 


INI/I Mercator 
Mednarodna trgovina 

ruio 

Contal » . 

zunanja in notranja trgovina 
Liubliana. Titora 66 
Talelon (0611 328441 
Telegram: Contal — Lfubijana 
Telex: 31 175 

Pnilnt predal: 35, 61109 Llubliarc 
BanOnI leiun: 5C)00-«»-fWS3 


SHARP DZEPWRACl™ 


lOD a QD d» (B (B aa GB ^ jdsitt aiaaMi^ 

- 


n. i4e} i aaeM 

lor • :ieradtA.1r Pv t Pa- 

sk: naatoe ftp^cffc • 

n -.1 ■ ■'3 I... ..'.7 LI llimi-rt 



SHAiPTEHMCWi OBICXI 




ri- |5fci 

aNmttMA/2 » 
•ItAp^-nlh '13 

fi.P-’-p ri-' -YT.-m. I 
' fci. I ill It 


iotpi. ',"^1. 





tnavtittf? lu 

-..s', If 

■I'l!. 1-M iff * 

i t.-'.ili 
- ’.A 

- •- tif'Ki. I." ' fti^ififSvfrsrr, 

ftOIASil 

'■■SB- 

SSSff.^^S '-Me 





■ZJ MV,flllr-,.tr€> m 

LC-ij 

^ rjmtjinlii f 5^ 

B Aniieti I i'SkiK ^ 

^ Oftti-St JkCkrtte ' ■? ' 


52 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


NA§ TEST 


N C RMUNIS 



PC 6 Je novi clan MCH-oiv 
porodJcc raiunara. Od 
nedavno, njegovo sklapanje i 
prodaju (za dinare!) vrsi 
sarajevski UNIS, te je tako 
ovaj racimar postao 
zanimljiv i za jugoslorenske 
kupce 


3 








SVET KOMPJUTERA / JL'l. - A \'G[/ST SS. 



SVET KOMPJUTERA / ]VL - AVGUST '86. 



m po OOt'K'iiM. LfSR R (umaai fo Vta- 

AKC9AR0)!;jaqeaoitt{kifa 

iMifsooa^ 

Ovoa AiBkajoB ^ratwiac uiasDo B»cue 
ntb uatfu^ kgM* 1 dnim OOt.'R a po dis’ 

E ot-i poiniiKH tUM. Abo smo i^ow vdi- 

!izcn 5 .-ond( S.Ali>0 RN(t bid nita. 

AK(^no}ie:^8kfiibf^ 

Owm bnbCfMi pnMmaK idriipnu nnje 
jtavK kHbp podstotncH t pocninc^itraoi ^ 
MCWA Ml yiemtmt. oiemo SMi»4. tZ- 
- IXJGOVMF) K)TRa 2 n 15 TKAN£ MUtA 
Bin lUtNUCAK UNOSIMA KO)I »: nCHtQli 
ovoKhTiM FL^flaojE 9 

.yUIQA D(y 11: Jn| pdapiaA 
ttrriapepOIA'iBB' 

Onsr tiiqixiiom nwann lU Hto Miti izttini 
kob a»s SEn«i tetibe je nito OOt'K iauBpi>> 
toi^9i sfx^ a ;btiiH kiypa u total odpn 
njiMi fatata. im.nta itMittitki b 

AitCQAIllQ^U:.Aariiliad 

Ixboruai (AC tiuMijE WBRfto M(ti OCHA* M 
bop idbta:i1i d o b ^m at i}r^ 

-sod MiDta ovog dntatn le BtaCebie wib trt 


Ut JMcHW kttbUaK 


IbonOM Mc^anotau Ifol OOU* 1 a 
bait ixbBiQ:^ <Mii)i»M!uiTipif mdM. ft- 
nod <!b«g MrbM* tuaHMict mb u; 


»CB4IKSl«.ft«|WBceMtB 

UBMjkftJMttKfbH* 

KM] liiiMBo mTiA»bd(mad]Mota>.n <ta 
birrtlD spot B I0M $tKK OOtK-a i A\AIJT 
CKOC KAKTa pmna lA«io da ({dbhi 
-Mku crcaiiMa je nd paicto (»ta( I atak » 
MdoOtli u edgmar^uti nttn. Srrha oit !•- 
tatiK IHb >e.o nalak neomu m>it imaii 
mia D pnaet n-jit wcdttiike bifia. 

Oa hiBtaifi K uwdiKiiaiQ iitaiu jEdnr po 
dovat jitatKlpoMKanltau npcB) postarwi 
goiAL KMa V taavda knjif* pitdatiinwi inc 
stMbt utttaiiMKpdi^gEidie. te biktK 
bt anmKdb’i.intftti - — 


sr^m t\ now Ksumi' codw^ m 
vm wiii^ mss»A cuvNp) xmzt 
rz ntelH^ cocBX. 1C }E zaK TOBA 

OMVbI^K IZV0BB4A OV'E StMCOK 
dtAa&niMt^ ifc u igpmi KOM 

($£ra: nwa; i^amp-ac ka 

mamtwtem^wfBntaavi- 
mvit tDun ovAKVF AiHnC'N{epHn> 
N&^s oomi KMia^ zastsi} 

QJQHQJ,. 



56 


SVET KOMPJUTERA / JUl. - AVGUST '86. 





KOOO REB 


rii'iBirTi 


MAPE 

COMMODORE 

'IMDIUM' 


RASPUCIN 

Gnsorii Rasputin ie to mistJSnalB 
Dost koja je itnali gotovo hipnotijk 
vlast nad 6cocn i Caricom a doba m 

le sa trovanim tirane i vina, dvapui je 
puoano na njega, a najad je ubijen I 
da 8u |a tuoiti u ledenu leku. 


nu stranu izuMtno je dobro urideno. i I 
aavisnosti od brzinc vaSeg broda Taora 
i brzina skrolovanja. 

Igra se sastoji od IS razlicitih nivua. 
Na prilozciK^ mapi itioSeM ih jve sag 
Icdati Dalidaeinaekranus-asejiele- 
vizora videti sve ove nivoeza^isi od va- 
3ib refieksa i koocdinaci^e pokieta rudi- 
ce dzt^hka U pc^iniir, trenucima 
morale veomabrao re3|o*at) kako bis 
■ te izbegii Boil neprijaieljslcih hrodova. 
Posebno ce vam zivot zagorcavati tele 
dirigovani proiektili kojl vas prate u 
stopu.Na svti stetu oni se sami brzo 
uniJte. 

Na svakom nivou posto|i pista na ko- 
ju Ireba da skliie kako biste pioill u 
sledeci nivo. Nakon izvesnog raiiiena 
igre na ekranu £e vam se popviti poru- 
ka da skpie, Tck lada rnozeie spindti 
svoj brod. Raniji pokuiap su bezuspes- 
ni. Nivoi SL redom sve te2i 1 leli. lako 
vam savesutemo da 
prouciie mapu 
ooda krenelesa 
gubideie nnoK 
zidove. ImenaD 
citih metala a u igri ona Lemaiu nikak- 
vog znaeaja i zato ib ovde ne iiavudi- 
mo. PreiposJavljaie da sc poskdnji 
brod (IS) aive kao i sama ^ra URJDl- 


golden TALISMAN 


Enppinc... 




lobnjaka. Ranij! zdllnik gtada, 
talisman, razbijen je i razbacan po c^- 
roranom laviriDtu kojiJiatanjuiu razno- 
razaa tudoviSa. Lavinnt se sastoji od 
Seidesei fctlri sobc koje su razmeStene 
na pet oivoa, Svald nivo puseihi|e deo pudnuv lik i njibovo gaieflje, tune ap- 
tali^matia, aisvaka soba ima osam ekra- sorbujetc ajihovu snagu. 
na, Ito date ukupan broj od pet slotina Botba sa stralaiiiiia i oataiim dud- 
dvanaestekrana. mlu spodobama ki^e naseljavapi ova; 

L iavirintu (etc, pored oetalaka va dudm svet aije aimalu laka, cak bi se 
Sih neuipeliilh pretbodnika, nad i do- mogki red i prcviJc tctka. So je i jedt- 
' koristiib sivaron. Larape za prolaa na zanierka ov«n prograrau. Budite 

. po- uponti' 

)ve ioran Bjelanotic 






KORONISm 

Vec dinimaputiyelesvemirum d po- 
tnzi 23 davRo oesaiiiii civilizacijama i 
njihovim tfhmJkim dwtigmifttui Jedi- 
ao diuStvo vjm )e PBiek DroKtmJiia 
luator naii(Rlb sistom. U fednoni ire 
FVtek, ktnf pnti rad svih bred- 
ski urcdaji, ooaivt pUnetu sredn^e 
^’el)blni kD{3 jvanibno ne ponoji ri na' 
jednof Fvemii^ kani Stce poiinje 
ubrzano da vam tupi. Da li fe lo Kon> 
nij Rift - HR }vih Tdinostovendzcra 
{silnip()aba tcfanoloildh olupina], 

Po predanju, pre aedam notina bilia- 
da lodlaa, ovini fe pionranstvom via- 
da1a iDtiUgsntna rasa zvaoa ^taiosede- 
oci, kojima je pUneia Koronis Rift 
^iibila kao poli^n u iapibvanje najja-' 
iih orufja. ^anen je napsdana kada )( 
radijaeija do5ti;li tdiki nivo da vlie ni- 
je fado nikakvog ^ivoia na itjoj. ali su 
pnlikom odlasla ostavili svo)e urEdaje 
nanjo). 

NavigacionI kompiutirvam lavlje da 
)e leienjko voiilo vci u otbiti oko pla- 
nelE, a vi s: spremaie na isiEpaitainju. 
U vozilu se nalazi i robot koji de um«- 


m- 






ak Iz vozila pn radi)acip od de- 
s(l hUjada jedinica, bio fatalao. Dok ro* 
13 hi- bot nestaie u unulrainjosii marine, ne- 
h bid sirpIjivQ ga iideku^e da se vratl sa nje- 
aim ^rceni' - moduloni koji bi mMao 
da SE preproda i za sto Blokreifita. 
Dok saidtate modal u vozilo, preko li- 
ca vam pidazi osmeh, jer u tom treaut 
ku maliaa ukljabuje svoj slsiem za sa- 
moundlienie, lako da iza vas ne ostaje 
nikakav (tag za buduce Tehnoskaven- 
dUre 

Dok hitate ka drugoj olupini, zahva- 
ijujuci stecnoj zvezdi na donom ulovu, 
kompiuter prijavlioic priblizavanic cu- 
vanfo^leteceg tanjira ^ 

vare kao ran genRski lnzmierisanih 
ratnika, koje sd koastniisali StarDsede- 
oci radi buvanja svojih skladiSti sa ma- 
sinana t uredajima. Malo se zna o igi- 
ma, a biiduci da su isproitamirani da 
se samounISte prilikom eventualnog 
zarotdjavanja, svaki raniji pokuiaj koo- 
lakla sa njima )e propao. Jodino se po- 
lodaoQ zna da joS uvek u potpunusli 
izvrSavaju svo] osnovni zadatak. 

Dva bica iz valeg laseta bide dovolj 
na da leted tanpr eksplodira. Uinemi 
ravani aalnim oailaskom lelilioa, a u 
itto vreme lerini ptdilrpom da pokup- 
le sve module iz olupiaa pre nego se 
vratite ni biod, reiavate da unUtiie 
kompletnu bazu duvarskih letecih ta- 
njjra,.kDfB je va5 navi|acioril kompjuter 


otkiio na dvadesclom nftu (ij nivou ig- 
rc{. Na laj nadin bisie na mini i u pot- 
ptiiHisti izvrSiL svo| zadatak. 

Za to vreme. vas vtmi pratilac Pa- 
lek viii a&alizu pioDadenih moduU 
Skoro svi moduli su dobri za daiju pro- 
dajii osim jednog, kop. kad se ugraA u 
vale voalo, povetava n]tgovu lasersku 
mod. 

Sia redio ign’’ Grafika je vdicanstvc- 
na sa veoma ventom 3D simiilaajoin. 
kako smn ved navikli od firmc Lucaa- 
ftlm Games. Izvrsnt razonoda u ove 
marne, letnje dane. N4i7io;ie propusttti 
daje nabavite' 

Zoran Hiehdwovit 


BIGGIES 

Legendirni britaoski vazduSm as iz 
prvog svetskog raia, james Biggleswo- 
rth - skraceno Biggies, poslc uspdnog 
nastupaudevedesetsedam sovela i fll- 
ma .Kg^es - neobjavljena prida", ^ 
reo se u kompiuters)^ igri posted, 
stvom finae Mirrorsoft. 

Mirorsoftova igra bazinoa |e na Si- 
mu i sastofiae iz detiri dela 

PR^ DE(^ Bigisov zadatak )c da za- 
jedno sa mitraljescem Diimom, voieCi 
5V(^ dvokrilac, «kn)e i fotografiSe mes 
to [moizvodn)e supertajnog nemadkog 
oniija U toioi leta, nal junak jetzloiin 
jako; protivavion^ palfii, a tu je i 


SS 


Sl'ET KOMPJUTERA / }UL - AVGUST '86. 



junak I ii|e|ov kompanjon prolaze kro' 
mnoltvil tnnels i piiina, oz put izbegs- 
vatuii lavine lamcnjs, ponore, smrlo- 
rosni gaj i nanmo - Nemce. 

TRECi DEO Igre )e neoiekim. Ti- 
HMD su pomisllli ila iete nijzad dod 
dc Mjnog oniija kad, uUzitc Rigba 



usred danaSnjeg I^ndona, gde itna $w- 
tanak na konie ie dobiti fot^aflje 
skroviSta tajnog otu!)a. Ovog puta pro- 
lonitslp msu Nemd, vei tor^nska po- 
lid^a sa helitepiehma i spetijalne anb- 
ierorish{ks mipe kojt su raizmelrene 
po krovoTima Loadona, preko koph 

S I Diim morajti da predu kako bi 
na mesto sastanka. 

U CtTV'RTOM DELL' 


ikre, Bigb 
nalazima ga 


joS jednom u 1S17. godini, ovog raj'ta 
opremljenog najiDoderaljim policij- 
sliini IWlkoptsrom. Ekran vam prika- 
zLie unutraJnjost helikoptera sa iwm 
komandama. Tu je i mapa sa delayima 
krajolika, podacinia u iiepri)atslisklin 
tniparaa i koordinatama mesta sa taj- 
niffl oniJjtm ko(e tisba uniSliti. To nijc 


nimaio lako posbd, jer vam je potreb- 
no dosta znanja Iz laktike I strategije. 

Ukobko ste Mi Ijubite!; igaia bpa 
.Blue Mas", ovo le prava stvar za vas. 
Ukrcajte municiiu, navucile zajtitnu 
kapu i oaoiart, stamijie maiinii i kie- 
nitc u potragu za tajnim oruzjem 
MoWacetesc vrasiti ovcndamslavom. 

Zoran Ujrlidinovit 

imRNATIONAl 

KARAIE 

L hipetprodukap progrania koji 
predstavl.'aju karate borhu, evo jo5 jed- 
nog koji moie dobiti vijoku oefinu. 
Ukoliku bismo ga upotediviii sa rani- 
)im programima istog stila rajprtbiiin;- 













5VET KOMPJUTERA / jUL - AVGUST '86. 




*<3Be 




BOMB ACK 


Gt>rQ|e dvc trctias polja sa instru 
mentima trenutno su praine. One se 
popunjavaju kada po6nete da n^v- 
vljatc odrcdcne dodalke za svoj brod, 

L' doniem le^Tnii i donjem desnora 
u|lu nalaK x (en'ri polja u kojima se 
po)aTljujii odredena siova koja vas oba- 
\-eSlava;ii o Irenulnoni scanju faioda H - 
pokaziijc cnergijn broda, T - tempera- 
tuni bfoda, R - stanje radioaktivnosti 
broda i S - stanje zaBtitnih omotaia. 

Do ovih, tetin, polja nalaze sc dva 
krnzna pokazivaca pravca. Da bine 
srigli do idrgdene tacke u Sdarnom 
sistemu. roiiraiie btod dok strelica na 
lei'om pokazivatu piavca ne bude dc 
reouta nagort, a zalim pokrenite brod 




kruinog ekrana oalazl se polje 
koje predstavlja brodski koropjuter.' 
Sve porake u toko igrt fe se pojavliira 
u iivora po^u, Iznad koinpjiilerskog 


ni brojac koji pc 


TOP IISTA SPECTRUM 


1. DATMiN (OOiAN-) 

2. HE.AVYONTHE MACICK (GARGOYIi: GA 
NIESI 

3. KIREL (ADDICm’E) 

4. AUEN HIGHWAY (VOHTEXl 

5. BOMB JACK (LUTE) 

(. GREEN BERET (IMAGINE) 

7. THE WAY OF THE TIGER (GREMLINS 
GR.\PHICSJ 

8. PENTAGRAM (Ul.TIMATH) 

9. STAR STRIKE 2 (REAL TIMEJ 

10. QUAZATRON (HAWSON CONSUi.TANTS) 
SVET KOMPIUTER.A 


TOPUSTAAMSTRAD 


r BATM.AN (OCEAN) 

2. MOVIE (IMAGINE) 

3. SPINDIZZY ELECTRIC DREAMS) 

4. WINTER GAMES lEPYX) 

5. HIGHWAY ENCOUNTER (VORTEX) 

6. TOMAHAWK (DIGITAI. INPEGRATIONI 

7. PING PONG (IMAGINE) 

a. THE WAY OF THE TIGER (GREMUNS 
GR.APHICS) 

9. MATCH DAY (OCEAN) 

10. COMMANDO IKIITE] ; 


SVET KOMPJUTERA / JUi A VGUST M 


EMPIRE 

Bilo bi Dajlakle da program Empire 
opiScmo kao Elite za pocetnike PoSo 
K ?elike sLinosti izmedu ova dva pro- 
grama. Za VThu&ske Igrabe Elite je ovaj 
program mozda snvlk jcdnoslavan, all 



POKiCE 




THREE WEEKS IN 
PARADISE ‘ 

1 t’APf:R8;BORDER».lNK«:CLS 

2 TOR M-16348 TO 1H30iRLy} 
A-POKE N.A:MiXT \ R,ANI)OMIZE 
LSR 16394 

3 DATA 
43 0,67,221,33,8.91,17,70,163,62,255,55, 
205,16,5 243,1,153,162,33,151,91,175,23- 
7,95,174,119,11, 35,120,177,32,246,33,14- 

6.195.54.201.49.0. 0.195.265.187 
lioEijic Qri|inilin program sa slikom, 
metu)te racunar, (iikucajic program i 
ssda viSt nc gubite zH'Ote (vaii za SA- 
TANSOKf verziju) 

SIKFEED 

1 PAPER 0:BORDER 0.IMK 0 Cli 

2 FOR N-16384 TO 16407 RE,AD 
A POKE N,A;NEXT N:RANDOiMlZE 
USR 16384 

3 DATA 

49.0. 0.221.33.0.91.17.90.164.62.0.55.205- 
,86,5,33,60,94,54,201,195,248,92 
IlQiajic origmalni program sa stikom. 
TTsetupt: racuuar, otkiicajlc program i 
sads ricmatt: problsnu sa cnerg;j(ini 
(ODa sc sman)u|e do kraja, ali vi laila 
netHe .poginuti’). Ovo vaii za FUTU 
RE soft vemju. 


POHCEZAGAUKSIJU 

Galakticki rat: edilufte BASIC j prc na 
redbe USR iibatile BYTE &3073,D:BT-- 
TB ft2£FB.O I imscctc bcskonacno 

16amak: za bc$kODa6no zivola ubariie 
BYTE iSASEOispred prve BASIC liniK. 
Jumping Jack; X ii BASIC stavite, pit 
USR naredbc, WORD &30fl5,O BYTE 
&3007,0 i '.iSe neeete gubili 2ivo«. 
Zmija: siaviie BYTE &2D92 na poietak 
prve linije BASIC-a 
Super cniiicr: 

BYTE Si3122,0 Ibesmrtcosl) 

BY'i'ii Si3n5,4C9 (neranpvostl 
FOR 1-&32SA TO &325ESBYTE 
I,&CD:NEXT I |6e§ca pojava komaB- 
dnog brodal 

Inspeklsr Spiridoa: preklnile progracu 
H RESET, ubacilc WORD 
&39EB,0.BYT£ &39ED,0 _(o .varanju" u 
oVo] igti procitajtc u proklom bro|u) 

(V. M,| 

BESMRTNOSI za igre (za 
SPECTRUM) 

FLINTSTONES (Kitmenko; 

POKE 43612,0 la besmrlqiist 
L'iilalle bejzik dco sa MERGE",! is- 
pred naredbe RANDOMIZE USR, ot- 
kucajte gore navfdeni POKE. 

TURBO ESPRIT 
POKE 29893,0 za btsmrtnost 
Ucitaite bflzrksa MKRGE",i ispred na 
redbe RANDOMIZE USR, otkucajte 
megov POKE, 

WlUYS NEW HAT (JSW 4) 

POKE 34483,195 za sifiti 
POKE 35899,0 za besmrtnost 
POKE 37874,0 da kad Wteie ii neku so- 
bu, odniah uamele svt predraeie, 

JET SET W1U.Y 3 

POKE 37874,0 da kad udetc ii aobu, po- 
kupitesve predraete 
Pnmetiii ste da iietc POKOVT iz JET 
SET WIIJ.Y-a, 1, vaie i za JET SFT 3 lit 
JET SET 4. To jc zatu sty je maSnac u 
Iim igrama ostao isti. Izmcngcna |c sa- 
me graBka i sobe 

inate, za JET SET 3 nt treba besrart 
nost, )er je ved imate. 

BOULDER DASH II 

1 POKE 23624,0:POKE 23693,0:Cl.hAK 
65300 

2 IOAD'“COnE;RA\nO,V11ZE USR 
65396 

listing 2: 

1 CLEAR 65360 
2FORN-65322 TO 65490 

3 READ A;POKE N,A.NEXT N 

4 D,ATA 8,221,117,0,24,0,221,43 

5 DATA 276,6,178,46,1,206,78 

6 D,AT,A 255,208,62.203,184,203,21,6 

7 D.ATA 176,210,56,255,124,173,163,122 

8 DATA 179,32,221,201,205,82,253,208 

9 DATA 62,22,61,32,253,167,4,200 

10 DATA 82,127,219,254,31,0,169,230 

11 DATA 32,40,243,121,60.238,32,230 

12 DATA 39,79J30,7,246,8J11,254 

13 DATA 55,201,221,33,0,64,17,0 

14 DATA 24,62,132,55,20,6,21,62 

15 DATA 15,243,211,254.205,98,5.22! 

16 DATA 33,255,90,17,6,3,205.42 

17 DATA 255,221,33,6,] 60 17,216,4 


18 DATA 205,169,5,221,33,191,187,17 

19 DATA 192,93,205,42,255,33,0.94 

20 DATA 1,192,93,197,229,126,237,103 

21 DATA 35,11,120,177,32247,225,193 

22 DATA 22,79,122,174,119,35,11,120 

23 DATA 177,32,247,33,248,122,54.0 

24 DATA 35,54,0.35.54.0,195,166,126 
30 SAVE .boulder II' CODE 65322,170 

PoSio sc ip BOULDER DaS II, iitita- 
va pomocu kumbinovanog uciUvanji 
(MlX-sistem). i poSo je ceo maSnac 
Jifriran, ubadranfe POKA se vrti iz 
maSinca. Tieba odrucaii prvi i 
snimili ga ^ SAVTSOUIDER 2-UNE 
1. Zatirn rr^ paJljivo otkucih dni|i 
iisnug, )Dr avaka graka u r.jcmu maze 
izazvaii reseios'anje radimara. Zatim ta| 
drug! listing staitu]Ee i kad raiunar javi 
soniku za sBimaiije, .snimiie laj Wok 
udmab iu bejzik (lela. Sada originalm 
program ucitavalc od alike 

Sain PuSica 

POKOW za igre za 
SPECTRUM 

ROBIN HOOD 

POKE 52136 .ki 52137,0; POKE 
48257.201 da kad pogineW. dubrjale 
iivote 

1 IOAD"CODE 163M.REM slika 

2 FOR N-21000 TO 21I33.RE,AD 
A.PiWE NA-VrXT N:R,ANDOMlZE 
USR 21000 

3 DATA 

221,33,0,91,17,240,164.62,255,55.49.6.0.- 
205,66, 5, 229,33,]58,203,54iD5J4, 6.33,- 
129,185,54,201.225,195,112,191 

Ako posedupic verzpu razbijeoog pro- 



zaitiden od MliKGE", a verziia progra- 
ma p od FUTUREORION, uiitajte be) 
rik a lOAD" i kad hejzik startuje, 
.BREIKUJTE' ga, i uradite gore nave- 
dciio. 

SAI COMBAT 

POKE 32018 do 32620,0 ;POKE 
65223,371 POKE 65224,4, za besrartnost 

1 PAPER 2;BORDER 2aNK 2:aEAR 
24610 

2 LOAD "CODEiPOKE 
63364,201.RANDOMIZE USR 55340 

3 POKE 32018,0.POKE 32019,0;POKE 
32020,0 

4 POKE 65223,37;POKH 65224,4:K,AN- 
TOMIZE USR 23150 

Ako posedujete verzitu razbipnog pro 
grama, kod koje se slika sa maSincom 
za uiitavaiije prpgrama ucilava sa iz- 
glavljein, a zaJoji bluk ucitava bez za- 
^avl|a, olkucaile gamji listing. Sada 


SVET KOMPJUTERA / /W. AVGUST '^6. 


CHICKIN CIUSE 
POKE 24334 do 24336,1 
I« DATA 

221, 33, 8,64,17,8,27, 62, 2S5,5S,2B5, 86, 5,2 
21,33,163,97,17,32,78,62,255,55,285,86,- 
5.221,33,200,175,17,S6,8«,62,255,55,19S- 


.86.5 


DATA 

49,255,80,221,33,8,91,17.168,6,62,255,6 

5,205.86,5,33,14,95,175,119,35,119,35,1- 

19,49,191,93,195,192,93 

29 PAPER 0 BORDER SiINK 0.CLE.AR 
>4999 

25 ton -S* 23296 TO 23334:REAn 
A:roKE NAiNHXT N:RAND0M1ZE. 
I'SR 23296 

30 fOR 20672 TO 2«792:FFAD 
A, POKE NAJ4EXT N:RANDOMIZE 
I'SR 20672 

Ja Iji gore navedsni listing radio, mo 
rate posedovsti ver/iju programa kod 
kojihse i slika, i tn prcostala delapro- 
grana jiitavaju bu zaglavIpL 


CVBERL'S 

POKE 62671,0 .POKE 62675 do 62676,0 
-.Dost oba igraia 




PAPER 0:BORDER 0;1\K eia.EAR 
i4191:LO.AD"CODE RANDOMIZE 
USR 24576; POKE 23570,16:10 
AD-CODE:LOAD"'CODE POKE 
23578 60.R.ANDOMIZn L'SR 16354 
dsiing2 

I DATA 

■19.0,264,24333,128,94,17,128.92.1,125, 

.37237,176,33,0,250,175,1.8,158,237,10- 

3.43.32,251,16,248,33,207,244,175,119,4- 

5211 119,35,119,195,128,92 

r FOR N- 16384 TO 16426;READ 

A.POKtN,.ANEXTN 

3 SAVE ,c\t«run- CODE 16384,45 


BESMRTNOSI ZA 
■AMSTRAD 


Vetina igara loatocito starijel pre 
glavnog deb i> ma&ncu imaju kratki 
program ii bqziku koji ucitava i $tartu 
je program. Naiprc je poireboo uditati 
ra| pTogram i prekiniiti ga sa ESC a za- 
tim iilisrati. Ako se program izbriSe ka- 
da ga'prekinemo to znaCi daje zadacen 
i treba ga uciiati u PROTON ili neW 
drugi program presnimavan|c, a za- 
tim snimiti bez zastite LBtajuci pro- 
gram pronadite instnilariju LOAD 
jme* ili RUN .imc". Ako jc u pitinjo 
LOAD [laredba ^Kosadite iza nje na- 
redbu CALL kojom se startuje maSnac. 
Osialo f )oJ samo da nepostedno pre 
CALL ubatilc odgovaraiuci POKE i 
sunujete program, l^da se ucita pre- 
QSlali deo programa bicete bcsmrtni. 

Nemo|tc se nnapred rados'ati da je 
sve ovako bko! Mrogo fcii proWem 
nastaje kada se proeratn uditava sa 
RUN .imc’. Onda cete dfabe traziii 
CALL, jer se program aolomalski star- 
tnje cim se udita i to sa adrese koja je 
/.apisana u zaglardlu. Potto je potrebno 
ubanti POKI; poslc uditavanja a pre 
statlovanp, morale naredbu RUN iz- 
raenili u LO.AD, a tza staviti odgovara- 
jiidi POKE i CALL Problem je koju ad 
resu stavin i« CAI-L odnosno kako je 
Izvuci iz zagbrlja [koje prethodi 5\'a- 
kem bloku na traci). U poraoc opet 
stizc rcki program za ptesnlmavanje; 
poinite da u njega uiitavatc glavni deo 
programa i nedu imenom i ostalim po- 
dacima pcja^'lde se i brojka na koju do 
sada verovaino tiiste obrafali pair^o, a 
oznajava se sa .Entry adress’ i sliCna 
To je adtesa ki^u treba zapiati iza 
CAU. i aartovati program. 


atirucamh lisftnga i rade. Ako posedu- 
icte ceku drugu veraiju rasturenog pro 
■.'■•.n o, 'Kitrrbno je na neW cadin uba- 
cjte POKOVE na odgovarajike adnsc, 
I lek onda starotvaP program. Napo- 
mena' POKOVT su dati za ispravne ma 
linskc kodove, ij. ako je maiinac ^fri- 
ran, treba ga desfriitti i na take is- 
pravrw dobi|en tdd, ubacite POKE- 


Manic miner 
Chuebe egg 
Mutant monty 
Sir Lancelot 
Roland in tune 
PTjamaraiiia 
Moon buggy 
Roland alw’l 


le ga sa S.AVE .CTBERUN’ UNE 1 Za- 
tim kucate listing 2 i snimaie ga iza 
sntml;en6g listmga 1. Sada originalnu 
;erzi;u pmgrama u;ilav..ie od slike 
lova dva listmga zamcniipu bejzik deo) 


Supa pipeline 2 
Knight 


POKE 8>5PA9,0 
POKE49B5B,Q 
POKE &9641,C 
POKE 3.8203,128 
POKE 8.1905,167 
POKE S3EFD,0 
POKE 5.8771,0 
Besmrtnost: POKE 
47353,0 

Da se ana) nc krcce: 
POKE 8^FA0,0 
POKE &7A5D,n 
(n = bro} zivoli) 
Hcsmrlnosl. POKE 
&86A6,0 
POKE 443D,n 
Besmrtnost. POKE 
&66C,0 

' predraeta koje 


treba ut 


Sasa Puiica 


Lbacivanle besmrtnosti u igre je do- 
v.a leiak posao, )er se nadin na ko)i se 
POKE ubicujErazlilnije od igre do igre. 

Za Spectrum i Commodore bezbroj 
puta je opisano kako to uiadili, a jadr.i 
amstradovc) lutaju u mraku. Zaio 
palljisu prnditape ova) tekst i nauditete 
da nbacilc POCT za besnmnnst u sko 


adrese od &6B11 do 
i6Bt3 staviti 0 
Neranjivost: POKE 
!i307B.(l; POKE 
&]S0S,0; POKE 
&UD0,O 

Nc upadat u vodu: 
POKE &FDD,24 
Netanjivost: na 
adresu M7F2 pa 

4F1.SAF,&C3,S4C,&- 


10 


o; POKE 
SjBFF.n 
POKE &6AW,n 
Besmrtnost POKE 
&606F,D: POKE 
&6A90,0 

POKE &A3(10,2«1 
(neranjivostl 
POKE 8i49C8.n 
POKE &D3a,n 
Besmrtnost; POKE 
&DD60.0 
POKE &294B,0 
Kad umret, u sledeti 
nos-o: POKE &2953,0 
POKE 57605,n 
Besmrtnost; POKE 
&6B78.0 
Neranjivost; na 


SVENAJEDNOM 
MESTU:236 POUKOVA 
ZAC-64, 84 IGRE 


frantic fredie 3118234 3119.234 
gabk^ns 7063.234 7D64.234 7065.234 

7066.234 

galaxy 3369.234 3370.234 3378.234 

3379.234 

genesis 39979.004 19980.004 
gridtunner 35669.173 
gyroscope 38267.234 38268 234 
^8369.234 

hades II 6871.234 6872.234 
hard hat mask 16877.234 15878.234 

16879.234 

hexpen 21875.173 21872 173 


howeibouver 35680 096 

jet set willy 11 20930.056 20981.234 

20982.234 

joungk hunt 2242.234 2243 234 


Calactic plague Prekinef program sa 
ESC, pa hnipj 750 
pretvonS u REM. 

Splat Lmiju 9030 pretvariS 

uWHn.EliPOKE 
49C6F,3 

Goraa AJJmpii 


airwolf 13473,255 
alligata blagger 3361.234 3562.234 
ancipital 22743.057 22744.057 
arcadia 10930.234 10915.234 
blue moon 12836.234 12837.234 
blue thunder 9638 234 9639.234 

boulder dash 1 16494.234 16495.234 

15815.006 15832.001 15836,001 

15855.020 15859,001 

boulder dash 2 95112.234 2S113.234 

17505.006 17524.001 17528.001 
17550 020 17554.001 

boulder dash 3 16494 234 16495.234 
15815.D06 15832.001 15836.001 

15655.020 15859.001 
bounty bob 28463.173 
bucktogers 8881 234 S882.234 
burnm rubber 18432,173 

cavern of khaflt 37803 234 37804,234 

37805.234 37806 234 
china miner 34623.044 
choplifler 8011.173 
cliff hanger 5528,000 
commando 2409.234 2 410,234 

2411.234 

Congo bongo 3443234 3444.234 
crazy cavstnen 4433,234 4434.234 
crazy kong 30624^34 30625.234 

30626.234 
(JOS^re 27625.173 
falcon 16764.234 16765.234 

final conquest 23407.234 23408.234 

23409.234 S415-234 23416,234 

23417.234 23423.234 23424.234 

23425.234 

Ere ant 16696R34 16697.234 16698.234 

rip 8i flop 16505.000 

fon apokabpsa 14697,000 36366.000 


jump: 

9452.2 


bekm 


.234 


n 7424,234 7425.234 
koko 16227.234 35886.234 
lady tut 6159.234 6160.234 
laser strike 16475.234 16476,234 

16477.234 

magot mama 4713.234 
manic miner 16571.234 16572.234 
16573 234 

matrix 38455,234 38456.234 
miner 186! 6417.206 6416.001 
miner 2049'er 2652.024 2653234 
2654.144 2655.098 
monster attack 19228.234 19229,234 

19230.234 25116.234 25117,234 

25118.234 

montezuma revenge 5513.169 5514 000 
8142.169 8143,000 8144.234 
money mok 39273.234 39274.234 
moon buggy 24251.173 
mutant camels 11639.255 
neptune's fl. 7904.234 79q5.234 

7906.234 7909.234 7910.234 7911.234 
7922 234 7923.234 7924.234 7927.234 
7928 234 7929 234 7940.234 7941.234 

7942.234 7945234 7946.234 7947.234 
oerm 14864.000 

pakacuda 7D14.234 7015.234 
phoenix 22741,234 22742.234 

22743.234 

popo joe 2779,036 
poovan 20634.173 
pitdatorc 5513.169 5514.900 
profdtiot 19049.234 19050234 
quango 51335.234 51336.234 51337.234 
50989234 50990.234 50991.234 
r-nest 4446 173 

robin rescue 6144.234 6145.234 

6146.234 

rocket reger 18I90.I69 13191.255 

18192.234 18193 234 16194,234 

18195.234 

sabre vulf 33328.234 33329.234 

33330.234 

sammy lightfoot 3678.234 3679.234 
3680.024 3681.144' 

scuba dive 3384.234 3665.234 3586.234 
seafox 7337.173 
shamus 18486.169 23556.169 
shanrns case 2 13475.234 15476 234 
skrambk 8609.234 8610.234 8611.234 
snoki 28116.234 28117,234 28118,234 
space inv 2454.234 2455.234 2456.234 
atarfighier 2837.234 2638 J34 
stix 2835.234 2836.234 2837,234 
suicide strike 23646.234 23647.234 

snrvior 19374i34 19375.234 19376.234 
tropica! fever 28628.234 28629.234 

28630.234 

who dares wins fl 15597.173 6991.000 
willow pattern 31774.234 31775.234 

3291.234 3292 234 

wortex raider 4436.234 4437.234 

zeppelin 18546.234 18547.234 

18548.234 


Sigumo ste pdnKtili da dj odiede- 
ne adiese treba da iinestite date veed- 
nosti. Da 11 cete u hi svrhu koristitina- 
redtm POKE iz Basica ili neki drugi 


Zoraa MoSoriaski 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86 



stek koDaino je stavljena adresa &202.V Kakoji 


rese (sadrzaj stcka ce ostati neiimenjen). Na tom 
mestu u ROM-u .B” se nalazi program koji prove- 
rava Sea se u tom trenutku tiataai na steku. Ukoliko 
se na steku ne nalaze adrese &75H. hlV iii &48E 
(proverava se da li je moida prepoznata naredba 
PRINT ibog naiedbe Kl nailazi se opet na BCT. A 
ako je btla neka od cih atbtsa ponovo se pozb'a 
program .Prepoznaj" pri ietnu se pretraiuje tabeia 
nared^i ; funkcija u ROM-u ,B' 

Na kraju programa .Prepoznaj' Opel se skace na 
link, ko)i fie na kiaiu opet dowsti do naredbe RET. 
Kao $to vidimo kada se u Calaksiji naiaze samo 
dva ROM-a, preko iinka za naredbe prelazi se je- 
danput I'ako fe prepoznata naredba iz ROM-a ,A’) 
-S."dTa [Uita (ako je prepoznata naredba iz ROM-a 
.6*}. Medulttn kada se u Galaksiji nalaze tri ROM- 
-a, prelazi se po jedanput preko ROM-ova .B” i ,0* 
ako je naredba iz ROM-a .A*, po tri puta ako je na- 
redba iz ROM-a 3‘ i d\’a pula preko ROM-a „B' a 
tri puta preko ROM-a .C‘ akoje naredba iz ROM-a 
,C" Kada bismo zeleli da Galaksiji dodamo i cet- 
vrti ROM hro] skokova preko programa kao sto je 
onaj na adrcsi AIM F (tj. teq skokova preko Iinka 
za naredbe) bi se povecao na cak ceiin prelaza, Sto 
bi vec prilifno usporilo izsTiavanje programa {jer, 
na primer, treba prelistati cetiri tabele naredbi da 
bi se prepoznala neka naredba iz ROM-a .B*). No, 
vratimo se mi naSem problemu; kako iiopkte doda- 
ti naredbu iznad admse ^00 


RfiSenje tvoraca Calaksije plus zasniva se na ave 
Cinjenice. Prvo; ni jedaa Galaksipna naredba se ne 
nalazi na adresama od &2000 do &2S0(l [da se pod- 
setimo tu se nalaze LATCH i taslatura) ; drugorGa- 
laksiia nekoliko pula prelazi preko linkova. Zato su 
oni svoju labelu forraiiali tako da im se poied svih 
naredbi nalaze izraedi adrese &2000 i &2800 (iz 
primcra se vidi da kada se baftu &AO koji sledi iza 
teksta naredbe DR<AW, resetufu Sesti i sedmi bit, da 
se dobija bajt &20 Sto bi inafiilo da naredba DRAW 
pofinje od adrese &202A). No, pa kako se onda 
stize na adrese od SEOOO do &n)0Q, gde se mafie 
nalazi ROM ,C“ Da bismo to shvaliFi morarao i 
ovu rutiDu detaiino da proucimo (ko i posle ovoga 
ne bude znaa maSns< za procesor Z8D, neka...) 


svodi na bro) od 0 do 8 (narkbom AND 7). zathfl^ 
mnozi sa 4 (dva puta RU^A) i na kraju mu se ,.d(kS 
daje' &E0 (naredbom OR SEO) Eime se.kon3m(f5 
dobija prava adresa pocelka naredbe. Znafil u za 
nsnosti od vcednosti bajta koji sledi tekst nared*- 
u tabeli naredbi, zavis: u kom hloku merr^jorn 
mo 2 e da se nalaa pocetak programa koji izvBSavsza 
tu naredbu. U konkretnom slucaju bi grinlfjK ^y 
rese tih blokova, bile sledece: . • Si 

SAU &ED00-&E1(K) &.A4 &ElKI-&E20j. 

&A1 &E40D-&FiCI0 &.AS &E509-&E5ffiT;-'-.--f 

&A2 &E300-&E90C 81 .A 6 &E900-&EW-‘' - 

&A2 SEOff-MDOO &.*l7 SEDOO-MFOO . . 




Posle prgtifiavaa^ rutine So 

nam pada na pa met je da ako i^rio da prepeznk- 
mo naredbu izdad adrese AAOWureba da jzmeni- 
mo astern prepoznavanja naredbu, Ceo astern bl 
tads izjleilao ovako; pp^ij^a bi labela naredbi u 
kojq bl reflotn i5ab prvo re,ksf naredbe. zatim kon- • 
trolni bajl koji bi oznafiavao kraj teksta i na kraju 
adresa od k^ bi trebalida ppene dyse izvrJava- 
naredoa. Rutinu la prepcenavahje bi izmenili tako 
da od labele Z370btde pgvotestiranjedestqg istau 
kontrolnom bajtu, a zadm bi adg m o^etka na- 
redbe uzeli pofiev od sledeceg bajSuP!^ ti^a ru- 
tinu .Ptepoznaj" tiebalo bfinenjuP^o joSnape- 


Verovatncrnikom od vas sve ovc do sada necc, 
biti jasno pcsle prvog fiilanja filanla (mnogima ni 
posle drugog, a nl pcsle trewg), aii uz olovku, har 
tiju, Gaii^ju i maJo inulce sigumn fiete sve nedeu- 
mice razjasnitl. Medutim kakO eve ovo konkretiw 
primeniti idodati odtu naitdbu ko^-a recimo poii- 
nje od adrese &6238. Njita bfcse od toga, jednos- 
tavBO ptOitgir* (^>»^«{laskace sa linkaza nS- 
re^ tr^,.da ^sflps'Sco; 

-CT *1SP)W. 

. . • t - »ijsH£ir • 

10 • KA75ISW1. 

RST *,TC fft.'-U-.- 


.Dakie.Galalaija’epokusala naredbu DRAW (na 
primer) da prepozna kao naredba ^,,ROM-a .A’- 
PoSto jo| to, naravno, nije uspelo pa iek je stgViJa ., 
adresu &7SB i skofiila na link. Sa^inkA^.k)^ VP-'. 
naS progiam u ROM-u .C" u liniittS^ NaSsitiao^ , 
tu prvo tu adresu sa steka stavila u ’pir’^ 

HI, uporediia ju je sa adresom &7^(&iije'od4t!t»' 
8). Potedenje « uspelo i program Ctestaviosa ra- 
■ dotn od jabele iiAR2. Na tom nnwje od-Galaksi- 
fezatrafeBS'digeeleca la beliuftar edbi u RQM:u 
.C- Na pocetkii smo relul DS^V^Jftfilu'nfrSSlia'* ' 
DRAW, Iro znaii da ie ona i ptepoznata i to kao 
prva naredba u tabeli. Pode nekoliko operaeija sa 
Jestira iiedmira bitom adrese pocerka ove naredbe 


l^iko mesta (dodavanjem nekolllra naf^i . jjC 
HLl Ovo resenje bi u s^om sluo^ kmkeiocusa- 
lo iako bi za svaku naredbu zaudn^o po jedan 
bajt viSe nego staro reSenjfyfcrovatnobU^ilB- 
-0 ursdeno da Nenad 

stnisli neSto mnogo bdje i to staviiru ,C". 


Naravno. ovo je samo primer. U konkretnom 
siucaju moracete staviii tafino odredene vrednosti. 
Ukoliko imate mnogo naredbi, nemojts se mufiili 
sa ckvaranjem blokova za smestai pocetab progra- 
ma koji ib izvriavaju. vec i njih sraestite na isti na- 
tin, pri Eemu cete, naravno, izmedu adrese 8:6200 i 
adrese 863D0 morati da stavite JUMP labelu, jei 
program! za sve nartdbe sigumo ne mogu da slanu 
u 256 bajta. Sada vatojoj samopreostaje da smisli- 
te pametne naiedbe koje vredj dodad Galabiji- 
nom setu instnikcija, i da Ih dodate svojoj prolire 
do] Galaksiji. Nadamo se da vas nece mufiiti isti 
probiemi kao pisca ovih redova. koji je, u t<Au pi- 
sanja dodatnog softvera za Galaksiju plus, proveo 
celo jedno vefie u akademskoj raspravi sa prijaielji- 
ma da ll da n nekoliko preostalih bajtova u ROM-u 
.C’ (tj- nekoliko neiskoriseenih bajtova) smesls Pas 
cal ill FORTRAN kompailer (?r>). 


Alt ait smo u stvari traiili aekog ko ima „veStacku iateligeacija" 


SVET KOUWlXTrERA / JVL - AVGUST ‘86 


AMSTRAD SERVIS 



redu). Pfi radu postoji vi§e prozora, a u 
iednom se pokazuju podap a svim uJi- 
tanim programima sto nam omoguia- 
va da imamo komplelan pregled onoga 
$to je u menioriji. 

Na kiaju, doili smo do onih najbo- 
Ijih. Cini se da bi jeditio njih trebalo ko- 
ristiti jer osiin sraga sto imaju riavedeci 
prograrai, poseduju joS pimo moguc- 
oDSti i iine presniraavanje pravim 
uzivajijeir. 

Autor Comapct copyja napw” ,ie 
odlicni Softcopy. Nai\-eca vrednost mu 
je kompatibilRosi sa nodellma 564 i 
6128. koji su kodprethodnih programa 
bill uglavnom zaboravljeni, Ima speci- 
jaian prozor u korae se vidi aekoliko 
posledojili naredbi, i prczor za prikaz 
pcdatalk. Zamerka bi hiia da se infor- 
Riacije 0 pragramima koji se ucitavaju 
i fomat niihovog ispisivauja r.i to niso 
pomerile od nacina na koii je to radio 
Speedmaster, Slcbodna menwrija nije 
velika, oko 41) kilobajta, ali zato postoji 
.mazbyt" opcija koja presnimava sve 
do 56 Kb. Uz program ide i mala ratina 
koja na jednoj stranici ukratko opifc 
sve instfukcije, Sve u swinu, ovo je 
vrlo dobar progiam koji innogi Am- 
stradovci redovno koriste. 

Pcslednji program koji cemo opisati 
najzad donost potpotio novi pnstup in- 
formacijania. koji zaista omo^cava 
makstmaino iskoriStavanje kompjule- 
ra. To je MuJticopy. Svaki -pektrumo- 
vac koji OVD ?ila sigurno ce pomisliti 
da je rec o grefki. jer navedeni program 
korisli sval^tievno na svon crnom 
tjubimcu, Ipak, rec je samo > i5rj:..Tv- 
nom progiamu koji nikako nije kopija 
origmala. Od spektrumove veraie pre- 
iizet )c same nacin prikaziv'anja mfor- 
maoija i - niJta vt5e. U Amstardovom 
Mullicopyju Podaci o svakotn progra- 
mu ispisuju se u dva leda, a :i podaci se 
skroluju navile kako tailaze r.ov;, Na 
taj nacin uvek mozemo videti 5fa smo 
s\'e ufiitali i snimili. Osnovna sinbrdna 
memorija je preko 44 Kb, a u Ma:ibyt 
modu cak 61 Ki Takode, Multicopy je- 
din; omogucava potpunu izmenu bilo 
kog podatka (ime, startna adresa, s\'nc 
bail ked headerlessa i mnogo drugih 
stvari) i time postaje mocno crude za 
bilo kakav rad sa programima, zna& ne 
samosredstvo za pieanimavaoje, 

SM ovi prograrai (naroSto domad) 
omogucavaju presnimavanje nezasdee- 
nih ili slabo zaStidemL pro^ana. Me- 
dutira, peed zadtitama tipa Cpcedlock 
ili siicno oni su nemofiu, Tada na'l'ctr 
dolaze hakeri koji zasuku tukave i us- 
peju da program prebace u formu koja . 
se mofe presnimavati. 

Od Speedmastera pa do Softcopyja ; 
xMulticopyja prograrai za presniraava- 
nje su se mnogo izmenili, pa mozemo 
odekivad lep napiedak u buduenosti. 
Nadamo se da de domati programer i 
dalje praviti ovako dobre i upotrebljive 
programe, i da ce to nuzno zlo, presni- 
mavanje biti sve lakSe i brze. 

Goran Alimpii 


blokovi snimaju odjednom ili selektiv- riji. To se vidi tek pri sniraanju, Ova] 
no, po zelji. probiem. kao i mali broj opcija ne obe- 

PoSto je Speedmaster mi^ao da za- cava narocitu popularnost ovog pro- 
dovolji samo najprimitivnije potrebe, grama, aii je on jedno vreme ipak Wo 
ubrzo se iz Nemadke pojavio mnogo najbolje resenje. 
bolji .Proton". On je doziveo veliku po- Sa ponosom mozemo istaci da su 
pularnist zbog komfornog rada, ali je, najbolji programi za presnimavanje za 
jasno, za sadaSnje uslovc bio vrlo slab Amstrad [a i za neke druge racunare) 
Osnovna prednost Protona u odnosu deio doraadih programera, Tek oni za- 
na Speedmaster je posedovanje menija ista dine presnimavanje komfomim i 

iz kojeg sami birarao opeije, pa lakim. Vidi se da na polju softvera 

mozemo daleko lakSe da mampulise- mozemo pcstati vrlo cenjeni, samo ako 

mo podacima. Tu je i opcija za gledanje se malo nie potrudimo. 
sadriaja irate i.cat"! i birarje bmine [tn Compact copy jeprsi od njih. Pomo- 

mogucnosti) Prikaz podaiaka nije guenostima i iz^edu dosta podseca na 

mnogo napreda\,ao u odnosu na Spe- Piaton, ai: ocigledno i nije pravijen sa 

edmaster, cak je i nepregledniii jer se namarom da se stalno koristi, Osnovna 

3vi brojevi prikazujii u heksadeciraai- namena le .korapaktno' snimanje, od- 

nomobliku, ane u dekadnom. To znat- nostio spajanje blokova. To znaci da 

no otezava rad, ali « fovek na sve na- program koji se ud®va iz mnogo bio- 

vikne i na kraju to izgieda -kao najnor- kova moze bid snimijen sa sarao dva 

malnija stvar na svetu. od kojih je prvi normalne duzine. a 

Tada pocinju da se javijaju programi drugi sadra ceo preostali program. To 

koji nisu snimljem po blokovima od po nam omopcava da bez ikairvih dodat- 

2 Kb, vec kao beaderlessi proizvoljne nib rutina ucitavamo programe brzi- 

duzine. Specijalno zbog toga naprav- nom headerlessa bez gubljenja vrerae- 

Ijen je Proton 2 koji poseduje samo naj- na kao kod blokova. RaCunar bez pro.- 

nosnovnije; udtavanje i snimanje po bleina prihvata ovakav snimak, trebalo 

jednog headerlessa i - niSta viSe. se samo setiti, Ceo Compact cqiy je ve- 

Proion 2 je ziveo sarao do pojave rovatno i napravijen sarao zbog te ca- 

programa Tape Copy V2.CI koji za^i- ke. 

nje novii generaeiju programa za iiopi- Medu tri najbolja naiazi se Gandali 
ranje. On presnimava i blokove i hea- copy V2.3 koji ima sve §to i prethodni 

deriesse, ali je sam rad s programom propami jako ne raJunamo Compact 

vrio nespeemo reSen. Pri udtavanju ne copyl ali na lep naSn napravljeno, ta- 

dobijate nikakve podatke osim broja ko daje prijatan zarad.Jedanjeodret- 

udtanih programa u preostaioj memo- kih koji koristi mod 2 (80 karaktera u 


^^koftver je najvazniji Einilac sva- 
1 Wkog kommutera. Bez dobrih 
igara i usluknih programa ra- 
cunar postaje bezvredna maEina. Zaro 
je zajednicka odtika svih popularnih 
kompjutera ogroraan broj najrazlifiti- 
jih programa Samo za Spectrum, na 
orimet. postaje na hiljade igara, us- 
inih ili sistonskih programa, a ima i 
^nih specijalr.e namene (za gradevina- 
baStovane i si.). Clavni Spectrumov 
^iroakurent je Commodore 64, za koji je 
•na j'aspolaganju veiiki broj vrhunskih 
iSiuEnih programa. 

Gde se u toj trci naiazi .Amstrad 
CPC-464? lako kaska za cus-enim pre- 
thodnidma, buduenost je pred njim. 
Prograrai se pojavljuju kao pecurke po- 
sle kiSe (^i nisu svi dobri’) i Amstrado- 
ve odliine mogudnosti postaju sve isko- 
liSdenije. 

Kod nas je u vezi sa softverom uvek 
najveci problem bio sama nabavka. Sa- 
mo poneki program procuri iz Engies- 
ke pa je svaki novitet dragocen. Slededi 
problem je kako da svi iraaju taj pro- 
gram je.' ga ne raogu svi doneti. To se 
najde^e reSava programima za kopira-- 
nje koji r^a iak i brz nadin omogneavaju 
sredivanje biblioteke programa na sve- 

f i nekoiiko kaseu. Tbko svaki vlasnik 
ompjutera moze imati lepu zalihu soi- 
tvera i joametno upotrebiti svoj. ko zna 
kako stedeni, kompjuter. Jedino )05 cs- 
taje f-itanje kopiranja i odgovoracsti, 
jw u .nekira-zemljana presnimavanje 
znadi kdenje zakona. Knd nas takva 
zabrana nije doneta, ali ce jednog dana 
i nail pirati ostatr bez posla. Nadamo 
se da de tada jxistojati i nekakva ponu- 
da softvera u nalim prodavraicama. 

Kao Ito se sve razvija i raodemizuje, 
tako su 1 programi za presnimavanje 
postajali sve raocniji i savrleniii Sam 
podeiak oznadiio je nekoiiko programa 
koji sad mogu da sluie samo kao arhiv- 
ski primeri koje niko ne koristi, 

Evo kratkib prikaza vtiine progra- 
ma za pranimavar.je koji su nam do- 
stupm. Naravnt), pocecerao od najlosi- 
jih: 

Speedmaster je pisan u bejziku i iraa 
malo memorije slobodne za presr.irr;a- 
vanje. Btoj opcija je vrlo ogranicen i, 
Ito je najgore, sam program svaki put 
pita za sve detalje i iini rad nesnosnim. 
Kada ga udltate u sredim se naiazi pro- 
zorza prikaz podataka, a u donjem de- 
lu koraandna linija. Od vas se tiaki da 
pustite traKu a program posle svakog 
ufiitanog hloka pritezuje kompletne 
podatke, Kada pritisnete ESC sledi ne- 
koiiko pitanja (o bnini ltd ] i zalim se 


.Vc mogu se osloboditi ntiska da sam ovaj novi Sinclairov 
racuaar negde vec video. 


64 


SVET KOMPJUTERA / JUL - WGVST 'S6. 



COMMODORE SERVIS 


PHOTO tABORATORIJA - Ukoliko 
zelite da svoj list obogatite ilustrova- 
nim slikama, fotosima, a oa izboru 
iinate preko 1000 raznovrsrtih slika, to 
mozete uraditi pomocu ove opdie, All 
ako vam i taj broj tiije dovoljan, na ras- 
polaganju vam je kompletan pribor za 
RETUSlR-ANJE ttz obawznu LUPU da 
btste takvu slifcu dovdi do savrknstva. 
Cak ako vas i to ne zadovoljava. ako 
vam se \i5e wida same neki deo slike, 
moifeie ga izdvojiti a po zelp i rotirati. 
Normalno, pc^o vam ovaj program 
omogucava da budete pra\i novinar, 
reporter, sve Sto sfe uradili treba i da sfi 
fotografiSe a za to vam stoji na raspola- 
ganiu FOTO-APAR.AT sa blicem, a to 
vam omogucava da se vak slika, fotos 
presnimi na disketu i sacuva do kbua^ 
nog oblikovanja llsta, 

LAY OLT * Kao i u svakoj aovinskoj 
kuci i ovde imate davnog korekto- 
ra.urednika koji ce koriacno sloziti i 
uredili straaice, da bi svi prethodno 
uradeni pasusi, stupci, foto^afije bill 
ukomponovani onako kako odgovara 
renomeu vaSeg lista, -Stranice mozete 
uredivati bilo sa ill bez zagiavlja a 
mozete se sliiziti i ranije pripreraljeaim 
clanciraa, stupcima. Ovde, maSta dola- 
zi do najveceg izralaja. 

WIRE SERVICE - Kakva bi to biia no- 
vinska kufa ako tie bi imala Vbzu sa 
svetom, dezurae telefotie i spoljne sa- 
radaike. Sve to vam omogucara ova 
opdja, tj. direkiFia veza preko MODE- 
MA (predvideno viSe tipova). Ako ga 
posedujete to daje jo5 jednu diak raSem 
radu jer vam omogucava neposrednu 
saradnju sa svim istoraiStjenicima, za- 
jednitko uredivanje lista neotisno od- 
mesa i zemlje gde iivite. 

THE PRINTING PRESS - Kada ste sve 
z'avtslli, uredili i ukomponovali preos- 
taje vam jo5 satno jedno - da sve to od- 
Stampate. Imaiua u vidu da vlasnici 
COMMODORA S4 ill PC-12S poseduju 
vik tipova StAMPACa tvorci ovog 
prograraa su om^ucili da on bude pri- 
lagoden za preko 35 osnovnih tipova 
stampata od COMMODORE MPS 801, 
803; 12 tipm-a EPSONA, SEIKOSHA 
OKIDATA, GEMINI S610 do PANASO- 
NIK.A i RTTEMANA, 

Nadarao se da smo ram ovim kracira 
opisom ; uputstvotn omogucili da sc 
opredellte za jo§ jedan program koji 
obavezno treba posedovati. 

Zbog previsoke cene ovog programa u 
inastranstvu (nekoliko miliona starih 
dinaia), vetovatno cete ga oabavit: u 
zemiji kod nekog prodavea, Posto ovaj 
oclican program ktuzi tnedu prodavci- 
ma u osakacenim verzijania na jednoj 
ill tri diskete (u prtgiaalu je 5 disketa) a 
originalno uputstvo retko ko ima, po- 
trudili smo se da pronademo prodavea 
koji ima kompletnu vecziju i originalno 
uputstvo. Take da ovaj program 
mozete u kompleia dobiti kod YU CS. 
Cvijiceva 125. (Oil) 767-269. 


PiSe Zoran MoSorinski 


SVET niJTll-ITHRTi 


r togram koji vam predslavlja- 
mo jedan je od naipopu.arri- 
iih i najkralitetnijih te vrste u 
svetu, namenjen za COMMODORE 51 
i PC-128- 

JediioslavtiD receno to je program koji 

e raiava rati korapletne norinarske 
c, sa svim njenim. opeijama. Svojim 
vrh;;nsklm h^aiiietom a jednostavnoS- 
cu za upotrebu, omc^uiava lak rad ka 
kc profesionalnim novinanma tako i 
svim amatenma, zaljubljenicima u fas- 
cinanUii svel zurnalizma, Saovim pro- 
grarnam. mozete kreirati i kampati 
sopslvene novine, izvestaje, reklamne 
letke, brosurc. slikovnice i si,, kako za 
sopslvenu upotrebu tako i za ustanove, 
preduzeca, Ikole, razredc. klubovc, ti 

Kada radite sa NEWSROOM-om u pot 
punosti VIS pteokupira proas pretva 
■rr'.'.-.awr iiusi;, reci, recerica ii sasta- 
ve, pasuse, stupce, kteicanje folografija. 
slaganje tekstova u gotove siratie i nji- 
tiovo Sampanje. Upotreba NEWSRO- 
OMA je ogranicena jedino vaJom mas- 
L('\';loScu. 

TMK NEWSROOM je iskljuSivo disketni 
program i zauzima ukupno 5 straaa 
disketa Na prvoj strani smestoi je e^- 
novni program a na csialih 6etiri sinci- 
tciia je bogata zbirkasa preko lODO raz- 
novrsnib slika koje mozete lake koristi 
ti u toKu svog rada. 

Kada startujele o&novui program pred 
rama de sc zkazati jedna komplelna 
novinaiska loica sa opeijama 


tfj tijf tifst 
irU'iC i?dL»>^K<OvDffl 


bilo kom smeru. Ako u toku svog rada 
napravite bilo kakvu gieSku jednoslav- 
no je priiskom r.a DROPS izbrisete ali 
ako mate zadovxtljni sa celim radom- 
-aglavljcm brisanje vrsite pcitiskom na 
KANTU. Kada zavrsite sa radon na 
svom zaglaviju sve to jednostavno pre- 
snimite na slobodnu disketu, dovodc- 
njem kuTSora na sliku DISKETE, a a- 
kode ako ste ranije nesto snimili to la- 
ke mozete pomocu ove opeije uiitali i 
po potrebi korigovati. 

COPY DESK - Ramodu ove opeije 
mozete sastavljati pojedinadne pasuse. 
stupce. Po kelp oratvih stubaca imate 
na jednoj strani 8-10. U ovom delu na- 
lazi se ugradoii saviseni lekst procesor 
imji vam omogucava da vaSoj maSti da- 
te oduSka i da sasavite leljen; tekst, 
clanak ill si. Takode i u orora deiu na 
raspeiaganiu van stoje pomo6ie opci- 
je, OLOVK.A, GUMICA, KANTA, DIS- 
KETA. 


njera Kureora na n|u mozete iz svoje 
dadtneeke isa 4 strane disketa) uatati 
bilo koju fotografiju i smestiti ;e na bilo 
koji deo ovog zagiavlja. Ispoo nje nala- 
zi se naertana OLOVKA koja omoguia- 
va da ttovodenjem kursora na nju >tu- 
pite u GR.APHIC T0015 u kojem se 
nalazi izbor svih mogucih Tipova linija, 
_ krugova, kvadrata, zatim 10 vrsta olo- 
^vaka '(raziifita debljina); 10 raznovrs- 
^nib grafickih lara - za popunjavanje 
^vaSih erteia i prckiasan izbor tipova 
-■iova, bilo velikih ill railib, kao 5to su 
■'SERIF, SANS SERIF ili ENGLISH, Ova 
‘ opeija vam omogucava kompletnu iz- 
nadu zagiavlja. Ispod olovke ualazi se 
&rtez LITE pomocu koju mozete sraki 
Saetali svog zagiavlja znatno uvelicati i 
izvrSiri unutar njega bilo kakvu korek- 
eiju ili dopunu, pa makar to bila i jedna 
taJka. Da biste svoje erteze ili izabrane 
slike, fotose mogli rasporediti po svom 
izboru, koristite opeiju za ROTACIJU u 


- Banner; Copy desk; Lay 
out; Photo lab.; Press i 
Wire service 

Svaka od o\ib opeija podiazava rati-p« 
sebne redakcije a ulaz u svaku od 
postize se jednostavnim pomdranjej^ 
svettetsg reklamnog paii.(?a^,l^o tastd-'i 

BANNER - je prvi 
te, koji vam omogucava 
glavlje svog lista ili si. Kada 
njega pred vama se pojavljuje jedan ve- 
likt prazan list (na kome radite) a sa le- 
ve strane vaseg ekrana smeitem su svi 
neophodni pribori za rad U samom 
vrhu nalazi se malo SLIKA, dovode- 


, SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST M 



COMMODORE SERVIS 



PiSe Dragica Danon 

U lednom od prethodnid brojeva opisali smo slicnos- 
li paraielnog 1EEE-4SS i njegove serijske verzije ugra- 
dene kod C-64. Ovim tekstotn pokuiacemo da objasni- 
iQO ita se de»va u racunaru kada se aktivira seri^ 
interfejs. odiiosito kada se pozovu delovi programa 
operati\'nog sistema koji aktiviraju ovaj mcertejs. Ope- 
rativni sistem poseduje nekoliko potprograma preko 
kojih kotnuQidra sa p^ierijom putem serijskog inter- 
fejsa. U cablid I dati su naavi ovih potprograma, adie- 
se pteko kojib se pozivaju i njihove stvame adrese u 
KERNAL ROM-u. 


! POTTROG- 
1 RAM 

■ ADRESA 
POZIVA 

STVARNA 

ADRESA 

TALK 

SFFB4 

$ED09 

USTEN 

SFFBl 

$ED0C 

1 UNTLK 

SFFAB 

$£DEF 

UN1,SN 

$FFAE 

$EDFE 

SECOND 

$FF93 

SEDB9 

TKSA 

$FF96 

$EDC7 

CIOUT 

$FFA8 

SEDDD 

ACPTR 

SFF.AS • 

TABUCAI 

$EE13 


•Svi ovi potprogrami zauamaju adresni prostor od 
SED09 do $EEBA u KERNAL ROM-u, U prilogu je dat 
listing disasembliranog programa ovog dela ROM-a. 

C-&4 tomunidra sa svojom p^- 
ferijom preko kola 6526. CIA4t2 i to preko njegovog 
pona A. Os'aj port nalazi se tia adresi ?DDM, Na slid 2 
ptikazan je registar A kao i raspored i naziv pojedi- 
nih bilova. 


Ako poglcdamo listing disasembliranog programa 
mozeino primetiti da se neld potprogrami vrlo £esto 
pozivaju. To su pQtpre^mi koji se n^aze na kraju lis- 
tinga, od adrese $EE85 do $EEBA. 

Prvi potprogram je na adresi SEE85. Njegov zadatak 
je da bit 4 (CLKouf) porta A postavi na logicfcu vred- 
nost 19 Potprogram na adresi $EE8E postavlja isti bit 
na logical vrednost 1. Slicni su i potpre^mi na adre- 
sama SEE97 i SEEA0. Ovi potprogrami postavljaju lo- 
giCku vrednost bita 5 (DATAout) na 6, odnosno 1. 

Potprogram oa adresi SEEA9 ima zadatak da postavi 
bitove status r^istra mikroprocesora u za'visncsti od 
vrednosti Htova 7 i 6 (DATAin i CLKm}..Potprogram 
prvo feka da se sraire limje serijskog interfejsa (debo- 
uncej, odnosno da su dva uzgstopcta fitanja porta A is- 
sla: ' • 

WAIT LDA SDDM ' 

CMP SDDM 
BNE WAIT 


Kada je ispunjen uslov da su dva uzastopoa 6itanja 
porta A ista izvisava se instrukcija ARL. i to na akumu- 
iatoru, koji sadrzi ofitane vrednosti stanja iinija. In- 
strukcija ASL prebacuje bit 7 (DATAin) u C(ar:y) bit 
status registra i kopira bit 7 {posle Jiftovanja na raestu 
bita 7 ]e CLKin) u K(egate) Wt status registra. Testira- 
njem C i N bita uioze se odrediti stanje Iinija EtATAin i 
CLKin. 

Zadnji program u ovom nizu je na adresi ^EB3 i on 
predstavlja jednu petiju koja se izvriava za oko 730 
mikrosekundi. Prema tome ova] potprogram obavija 
kaSnjenje od 750 mikrosekundi, 

Odje objasnjenje litii^a nastavimo potprogramima 
c^rativnog sisteraa sa nazivima TALK i LISTEN, Pre 
poziva ovih potprograma, u akumulator mikroprcceso- 
ra treba po^viti adresu uredaja koji ce se pozivati. 
Ovoj vrednosti dodaje se $40 u slutaju poziva TALK 
potprograiiu, odnosno $20 u sluJaju pcrava LISTEN 
potprograma. Na ov^ naJin fbrmitaju se adrese $40 - 
$SE za TALK i $20 - $3E za LISTEN. Pogledajmo poCe- 
tak TALK potprograma: 

$ED«9 09 40 ORA4(S40 
$ED0B2C09 20 BIT $2009 

U slucaju TALK potprograma prva instrukcija je 
OIIA49 S40 (kod 09 40) a zatim sledi instrukcija BIT 
$2009 (kod 20 09 20). Instrukcija BIT vrii ope- 
raciju AND izmedu vrednosti akumulatora i memortj- 
ske iokacije na adresi koja sledi kod instrukcije BIT 
[2C], u na$em sluiaju S2009. Rezultat ove operacije je 
iskljuCivo postavljanje bitova N, Z i V status registra 
mtooprocesora Znaci, ova instrukcija ne menja vred- 
nost akumulatora i moze se smatrati praznom operaci- 
jom u siuJaju TALK potprograma, pcAo se posle nje ne 
.vrsi testiranje nijednog od navedenih bilova status re- 


gistra. Svrhu ove instrukcije shvaticemo ako pogleda- 
mo potprogram LISTEN. Njegova poJetna adresa je 
SED0C. odnosno na sredini instrukcije. Medutim, 
sada je kod prve instrukcije 09 20 §to je u stvari ORA- 
44 $20. Dalji lok pnjgrama je isti i za TALK i za LIS- 
TEN potprogram take da cemo ih zajedno opisafi. Po- 
sle izvrSene instrukcije ORA 41 540 ili ORA 41 $20 sledi 
poziv potprograma na adresi $F0A4. Ovaj potprogram 
ima zadatak da ispita da 11 je aktvan RS-232 kanai, i da 
ako jeste, sa£eka dok se ne zavn^ komunikaeija preko 
Qvog kanala. Posle toga dolazimo do adrese $£D11. Od 
adrese SEDll do $ED22 program ispituje da li postqi 
neki zacKtali podatak za slanje preko serijskog interfej- 
sa. ispitivanjem lokadje $94, i ako postoji poziva se 
potpropam na adresi $ED40. Ukoilko cema zaostalog 
podalla, adresa uredaja se uzima sa steka. gde je pri- 
vremeno bila zapamcena, i smeSta u baler za sianje na 
adresi $95. Zatim se sprecava interapt i poziva pot- 
program koji liniju DATA postavlja na lopdku vred- 


nost 1 (adresa $££97). Posle toga, ako je Enija CLK -=0 
ista po^vlja se na ], a Iinija ATN postavija se na logic- 
ku vrednost. 0. Dc^i smo do adrese $ED36. (Dvde se 
pozivaju potprepamj kqi liniju CLK postavljaju na 0, 
a liniju DATA na 1 (polpropaM $EE8E i $EE^). Ovo 
mozda iz^eda nepotrebno, all samo nalzgled Kasnije 
cemo uocib da se program od adrese $ED36 poziva 
kao potprogram i gde je neophodno postavnti ove limje 
u gore oznadena stanja. Sada se poziva potpuogiam 
$EEB3 dija je uloga da izvrii Cekanje od 75D raikrael^ ^ 
Za to vrerae urenaji na serijskom interfejsu trdoaTa 
postave DATA liniju u stanje 0. Ukoliko nema uredaja 
na interfejsu, iinija DATA ostaje u stanju T a program 
skace na adresu SEDAD gde se vr§i setovanje hita 7 sta- 
tus registra interfejsa (lokadja $90), iinija ATN se po- 
stavlja u stanje 1, a posle 60 raiJerewk., i iinije CLK i 
DATA postavljaju se u stanje 1, a zatim se izlazi iz pol- 
pcograma. 

Ukoliko postoji neki uredaj prikljufien na serijski in- 
terfejs, on de postaviti liniju DATA u stanje 0 oznaiava- 
]ua svoju prisutnost. Program postavlja Eniju CIJC u 
stanje 1 (podprogram $EE85) oznadavajudi da je spre- 
man da pc^lje jedan bajt podatka. Testiraniem bita 7, 
sa Icdcacije $A3 program utvTduje da li je u pitanju za- 
dnji bajt koji treba poslati. Ako je ovaj bit j^nak 1, u 
pitanju je zijnji bajt i program ceka dok periferai ure- 
daj ne postavi DATA liniju u'stanje 1, zatim 0 pa opet u 
stanje 1,'kao potvTdu da je shvado da sledi zadnji bajt 
podatka i da ie spreman da ga prihvati Ukoliko nije za- 
dnji p^atak, program deb dok perifemi uredaj ne po- 
stavi liniju DATA u stanje 1, kao potvrdu svoje ^rem- 
nosti za prijem (RFD- ready for data). Opisani deo pro- 
grama nalazi se od adrese $ED40 do SEDSE. Kao 5to je 
napred ved pomenuto adresa SED40 je znacajna zato 
§to tu podinje deo programa kojim se vrsi slanje poda- 
laka preko serijskr^ interfejsa. Krenimo dalje kroz 
ROM. Na adresi $ED5F poziva se potpregtara koji lini- 
ju CLK postavija u stanje 0 [$EE8E), PostavljanjfTffBjS^'-^ 
CLK u stanje 0 inicira periferiji na serijskom interfej^ 
da pocinje slanje podataka. Posle povrada iz potjKog- 
■rama, na adresu MS upisuje se $W za osam bita bajta 
koji de se poslati. Zatim se ispitje da E je iinija DATA u 
stanju 1. Ako nije, 8to znadi da ju je spustio u ovo star^ 
neki perifemi uredaj, iiJazi se iz pot^wama. stimito 
se bitovi 0 i 1 satus registra interfejsa ($90), postavljaju 
u stanje I. Iinija ATN postavlja se u stanje 1. i posle W 
mikrosek. i Enije CLK i DATA. Izlazak iz potpn^rajna 
je isti kao i u slucaju kada nijedan uredej ne odgoven 
na postavljanje Lnije ATN u stanje 0, a nalazi se na ad- 
tesi $ED.AD kada se u status registar interfejsa upisuje 
$80 ili na adresi SEDB0 kada se u status regisrar inter- 
(ejsa upisuje $03. Prvi deo izlaska iz programa, kada se 
desi neko neregulamostaojeikadajepotrebno upisati 
neku poruku u status registar interna, zavrSava se na 
adresi $EDB8 a nastavlja se na adresi $EE03 1 traje do ( 

$EE10 gde se nalazi instrukcija JMP 41 $EE97. ftopam I 

na ovoj adresi postavija liniju DATA u stanje 1 i zavrda- ' 

va se sa RTS, dime se zavrSava ceo potprogram za sla- 
nje jednog bajta, 

likoliko je na interfejsu sve regulaino, jHcnos podai ■ ""1 
ka moze da podne I program postavlja liniju DATA u | 
stanje koje o^vara stanju bita koji se prenosi iadiese 
$ED71 do SEDS0). Na adresi $ED80 pc^avlja se Iinija 
CLK u stanje 1 i sa cetiri NOP operacije odreduje se : 

duzina trajanja DAV signata (CLK => 1). Co> postup^ i 

se ponavlja osam puta |za osam bita). Posle tena ceka 
se odgovor perilernog uredaja da je prlrmo poslati bajt < 
1009 mikosek., aktivlranjem tajmera ugradenog u CIA- 
44 1 i to na vrednost 4x256 mikrosek. UkoEko istejme 
vreme a perifemi uredaj ne potvrdi prijem bajta, u sta- 
tus regisar interfejsa upisuje se $03 i izlazi iz potprogra 
ma na gore opisani nadin. Ukoliko stigne potvrda pre 
isteka vremena tajmera, iziai se iz potprograma bez 
ikakvog upislvanja u status registar interfejsa. Napred 


DB6 DBS DB4 DBS DB2 DBl DBB 

DATAin 

CLKin DATAout CLKout ATNout USER PORT VAI5 VA14 

ulaz ulaz iziaz izlaz . iziaz X iziaz i^az 

SIJKA 2 


66 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


J 


ED09 

09 

40 


ORA 

»S40 

EDSF 

An 

00 

DC 

LOA 

$DC0D 

EE20 

AD 

00 

DC 

LOA 

$DC0O 

EO08 

2C 

09 

20 

BIT 

$2009 

EDA2 

29 

02 


AND 

#$02 

EE3a 

AD 

00 

DC 

' LDA 

$DC0D 

ED0E' 20 

A4 

C0 

JSR 

$F0A4 

EDA4 

00 

0A 


BNE 

$ED30 

EE33 

29 

02 


AND 

#$02 

EDU 

48 



PHA 


EDAB 

■ 20 

A9 

EE 

JSR 

$EEA9 

EE35 

00 

07 


BNE 

$EE3E 

ED12 

24 

94 


BIT 

$94 ■ 

EDA9 

60 

F4 


scs 

$ED9F 

EE37 

20 

A9 

EE 

JSR 

$EEA9 

ED14 

18 

0A 


EPL 

$£020 

EDAE 

58 



cl: 


EE3A 

30 

F4 


BMI 

$EE30 

EDIS 

38 



SEC 


EDAC 

60 



RTS 


EE3C 

16 

18 


BPL 

$EE56 

EDJ7 

66 

A3 


ROR 

$A3 

EDAD 

Ag 

30 


LOA 

#$S0 

EE3E 

AS 

A5 


LDA 

.$A5 

EDI 9 

20 

40 

EO 

J5R 

$ED40 

EDAF 

2G 

A9 

03 

SIT 

$03A3 

£E4e 

F0 

05 


BEQ- 

■$£E47 

EOlC 

46 

94 


LSR 

$94 

■EDB2 

20 

1C 

FE 

JSR 

$F£1C 

EE42 

A9 

02 


LDA 

#$02 

EDiE 

46 

A3 


L5R 

SA3 

Eoes 

58 



CL I 


EE44 

4C 

S2 

ED 

JMP 

$EDB2 

EO20 

68 



PLA 


Eoee 

18 



CLC 


EE47 

23 

A6 

EE 

JSR 

$EEA8 

ED21 

35 

95 


STA 

395 

EDB7 

90 

4A 


BCC 

$EE03 

EE4A 

20 

85 

EE 

JSR 

$E£85 

EDZ3 

78 



SEI 


E0B9 

85 

95 


STA 

$95 

EE4D 

A9 

40 


LDA 

»$40 

E024 

20 

97 

EE 

JSR 

$EE97 

Eoee 

20 

39 

ED 

JSR 

$ED3G 

EE4F 

20 

1C 

FE 

JSR 

$FE1C 

ED27 

C9 

3F 


CMP 

•#S3F 

£066 

AO 

00 

DD 

LDA 

$0000 

EE52 

EE 

AS 


INC 

$A5 

ED2 3 

00 

03 


BME 

SE02E 

EDCl 

29 

F7 


AND 

#$F7 

EE54 

00 

CA 


BNE 

$EE20 

ED2E 

20 

85 

EE 

JSR 

SEE85 

EDC3 

80 

00 

DD 

STA 

$DC00 

EE5B 

AS 

08 


LDA 

#$09 

E02E 

AD 

00 

DD 

LOA 

$0000 

EDC6 

60 



RTS 


EE56 

85 

AS 


STA 

$A5 

£031 

03 

08 


ORA 

4S0S 

EDC7 

85 

95 


STA 

$95 

EESA 

AD 

00 

00 

LDA 

$DD00 

E033 

8D 

00 

DD 

STA 

$0000 

EDcg 

20 

36 

ED 

JSR 

$E036 

EE50 

CD 

06' 

DD 

CMP 

$DD00 

£03e 

7B 



SEI 


EDCC 

7B 



SEI 


EE60 

C0 

FB 


BNE 

$EE5A 

ED37 

20 

BE 

EE 

JSR 

$EE3E 

EOCD 

20 

Aei 

EE 

JSR 

$EEA0 

EEB2 

BA 



ASL 


ED3fl 

23 

97 

EE 

JSR 

$EES7 

EDD0 

20 

BE 

ED 

JSR 

SEOBE 

EEE3 

10 

F5 


BPL 

$E£5A 

ED3D 

20 

63 

EE 

JSR 

$££63 

ECD3 

20 

35 

EE 

■ JSR 

$EE85 

■EEB5 

66 

A4 


ROR 

$A4 

ED40 

73 



SEI 


£DD6 

20 

A9 

EE 

JSR 

$EEA9 

EES7 

AD 

00 

00 

LDA 

$0000 

ED4t 

20 

37 

EE 

JSR 

$EE97 

EDD9 

30 

FB 


BMI 

$EDD6 

EESA 

CD 

30 

00 

CMP 

$0000 

E04* 

20 

A9 

EE 

JSR 

$E£Ag 

EDDB 

58 



CLI 


EESD 

00 

F8 


BNE 

$EE57 

ED47 

80 

64 


BCS 

$ECAD 

EDDC 

60 



RTS 


EE6F 

0A 



ASL 


ED49 

20 

85 

EE 

JSR 

$EE85 

EODD 

24 

94 


BIT 

$94 

EE70 

30 

F5 


BMI 

$EE67 

ED4C 

24 

A3 


BIT 

$A3 

EDDF 

30 

05 


BMI 

SEDES 

EE72 

C6 

A5 


DEC 

SAS 

EDiE 

10 

0A 


BPL 

$£DSA 

EDEJ 

38 



SEC 


EE74 

03 

E4 


BNE 

SEEaA 

ED50 

20 

A9 

EE - 

JSR 

$EEA9 

EDE2 

96 

94 


ROR 

$94 

EE^E 

20 

A0 

EE 

JSR 

$EeA0 

EDS3 

30 

FB 


BCC 

$ED50 

EDE4 

D0 

05 


BNE 

$EDEB 

££79 

24 

90 


BIT 

$90 

ED55 

20 

A9 

EE 

JSR 

$EEA3 

EDES 

48 



PHA 


EE7B 

50 

03 


BBC 

$EE80 

tTiiacJ 

B0 

FB 


BCS 

SED55 

EDE7 

20 

40 

ED 

JSR 

$ED4a 

EE7C 

23 

06 

EE 

JSR 

$EE0B 

EDSA 

20 

A9 

E£ 

JSR 

$EEA9 

EDEA 

68 



PLA 


EE80 

A5 

A4 


LDA 

$A4 

ED5Q 

90 

FB 


BCC 

$ED5A 

EDEB 

85 

95 


STA 

$95 

EE92 

58 



CLI 


E05F 

20 

8E 

EE 

JSR 

SEE9E 

EDEO 

18 



CLC 


EE33 

16 



CLC 


EDBZ 

A9 

0B 


LDA 

»S08 

EOEE 

60 



RTS 


EE84 

60 



RTS 


EDB4 

as 

AS 


STA 

SAB 

EOEF 

78 



SEI 


EE85 

AO 

00 

DD 

LDA 

$0000 

EDSe 

AD 

00 

DO 

LOA 

SOD00 

EOF0 

20 

8£ 

EE 

JSR 

$E£SE 

EE88 

29 

EF 


AND 

#8EF 

EDSS 

CD 

08 

DO 

CMP 

$0000 . 

EDF3 

AD 

03 

OD 

uDA 

$0000 

EE9A 

80 

00 

DD 

STA 

$DD00 

Esec 

00 

FB 


BNE 

SEDBB 

EDFB 

09 

0B 


ORA 

#$BB 

EESD 

60‘ 



RTS 


EOBE 

CA 



A5L 


EDFS 

60 

00 

DO 

STA 

$0000 

EESE 

AO 

00 

DD 

LDA 

$CD00 

EDBF 

90 

3F 


BCC 

$EOB0 

EDFB 

A9 

5F 


LDA 

#$5F 

EE91 

09 

10 


ORA 

#$10 

E07i 

66 

95 


ROR 

$95 

EOFD 

2C 

A9 

3F 

BIT 

$3EA9 

EE95 

80 

60 

DD 

STA 

$DD00 

E073 

B0 

05 


BCS 

$EQ7A 

EE00 

20 

11 

ED 

JSR 

$EDn 

EE96 

B0 



RTS 


ED75 

20 

A0 

EE 

JSR 

$EEA0 

EE03 

20 

3E 

ED 

JSR 

aEOBE 

EE97 

AD 

00 

DD 

LDA 

$DD00 

E078 

00 

03 


BWE 

$ED7D ' 

EE06 

SA 



TXA 


EE9A 

29 

DF 


AND 

#$DF 

ED7A '20 

97 

EE 

JSR 

$EE97 

EE07 

A2 

0A 


LDX 

#$0A 

EE3C 

30 

00 

DO 

STA 

$0000 

ED7D 

20 

85 

EE 

JSR 

SEE85 

EE09 

CA 



DEX 


EESF 

50 



RTS 


ED8C 

EA 



NOP 


EE0A 

00 

FD 


BNE 

$£1E09 

EEA0 

AD 

00 

DD 

LDA 

$DD00 

EDSl 

EA 



NOP 


.EE8C 

AA 



TAX 


EEA3 

09 

20 


ORA 

#$20 

e082 

EA 



NOP 


EE0D 

20 

85 

EE 

JSR 

SEEBS 

EEA5 

SO 

06 

OD 

STA 

$DD00 

ED83 

En 



NOP 


EE10 

4C 

■97 

EE 

JHP 

$£E57 

EEAB 

96 



RTS 


ED84 

AD 

00 

□D 

LDA 

5DD00 

EE13 

79 



SEI 


EEA3 

AD 

00 

00 

LDA 

$0030 

E087 

29 

OF 


AND 

#$DF 

EE14 

A9 

00 


LDA 

4$30 

EEAC 

CD 

00 

DO 

CMP 

$DD00 

ED89 

09 

10 


ORA 

*$18 

EE16 

85 

A5 


STA 

$A5 • 

EEAF 

00 

F8 


BNE 

$EEA3 

ED8B 

8D 

00 

OD 

STA 

$DD00 

E£i8 

20 

85 

EE 

JSR 

$EE8S 

EEBl 

0A 



ASL 


E08E 

C6 

A5 


DEC 

SA5 

■£E1B 

20 

A9 

EE 

JSR 

$EEA9 

EEB2 

60 



RTS 


£090 

00 

04 


BNE 

$EDS6 

EEIE 

10 

FB 


BPL 

$EE!B 

EEB3 

SA 



TXA 


E092 

AS 

04 


LOA 

*S04 

EE20 

AS 

01 


LDA 

#$01 

EEB4 

A2 

B6 


LDX 

t$B8 

ED94 

8D 

07 

DC 

STA 

$DC07 

EE22 

8D 

07 

DC 

STA 

$DC37 

EEBS 

CA 



DEX 


ED 97 

AS 

19 


LDA 

#$19 

EE25 

AS 

19 


LDA 

#$19 

EEB7 

D0 

FD 


BWE 

$EEBS 

£099 

80 

3F 

DC 

STA 

$DC0F 

EE27 

9D 

0F 

DC 

STA 

$DC0F 

EEB9 

AA 



TAX 


E09C 

AD 

00 

DC 

LDA 

$DC0O 

EE2A 

20 

97 

EE 

JSR 

$EE97 

EE3A 

60 



RTS 



SVET KOMPJUTERA ! JUL - A VGUST '86. 


67 


opisani deo potprograma nalaai se na adresama $ED92 
do SEDAC. 

Za slanje sekundarnih adresa koiiste se dva potprog- 
rama: na adcesi SEDS9 u slucaju LISTEN i na adresi 
SEDC7 u slucaju TALK, Oba potprograma poztvaju 
potprogram $E[)36 koji je vec opisan. Oba potprogra- 
tna postavljaju liniju ATN u stanje logiflce 5 pre izlaska. 
Jedina razlika je Mo u sluiaju TALK sekundarne adre- 
se, program £eka da pertferui uredaj preuzrae kontrolu 
nad CLK i DATA linijom. 

Program za sian]e preko serijskog interfejsa ualazi se 
na adresama od SEDDD do $EDEE. Ovaj program po 
ziva opisani potprogram za slanje na adresi $ED4«, s 
dm §to prethodno ispituje da li postoji neki baferovan 
podatak za slanje. Ukoliko postoji prvo se ^Ije taj pod 
atak a zatim podatak koii smo zeleii da poSaljemo. 

PtHle ovog programa dolazirao do programa UNTLK 
i UNLSN. U ducaju UNTLK, program §alje S5I' preko 
serijskog interfejsa a u slucaju UNLSN Saije $3F, pozi- 
vom programa na adresi $£011 koji smo takode vec 
opisai;, a koji sadizi i potprogram na adresi $ED40. 
Oba programa zavriaavaju se od adrese $EE03 do 
$EE10. Ove adrese smo spominjali kao drugi deo pro- 
grama preko koga se iziazi u sluiaju upisa ponik u 
status registar. 

Ostala je jcs jedna rutina da se objasni.-To je pro- 
gram preko kojeg C-64 piima karaktera sa serijskog in- 
terfejsa. Ovaj program se nalazi na adresama $£EI2 do 
$EE84. Prva stvar koja se uradi po ulasku u program je 


zabrana interapta, zadm postasijanje vrednosti S00 u 
lokadju SA5 i postavljanje linije CLK u logicko stanje 1. 
Posle toga, programom na adresi $EEA9 i instrukcijom 
BPL celm da se linija CLK digne na logicko stanje 1 kao 
indikaciju da je TALKER (perifemi uiedaj] spreman da 
potne sa emitovatijem karaktera. Cira dobije potvrdu 
I’ovu indikaciju), raiunar postavija tajmer B, u kcriu CI- 
A*H na vrednost potrebnu da prckte 256 mikrosek, 
dok ne bude izaz\-an interapt. i startuje ovaj tajmer. Za- 
tira se perifemom uredaju naznaci spremnost za pri- 
jem podatka dizanjem linije DATA na rTednost logicke 
1 . Od adrese SEH3B do SEE3A stalno se ispituje da ii je 
istekki 256 mikrosek. tajmera ili je poceo prenos podat- 
ka. Ukoliko je podeo prenos ide se na adresu $E£56 
gde se u lokadju SA5 upisije $08, za osam bita podat- 
ka, a zadm se osam puta ceka promena CLK linije sa 0 
na 1 Kada se pn’a promena dogodi, dita se stanje linije 
DATA i smeJta u lokadju $A4. Vrednost u lokaciji SA4 
siituje se udesno za jedno mesto i deka se sledeca pro- 
mena CLK linije. Kada se zavrSi prijera svih osam bita, 
pontduje se prijem bajta spustanjem linije DATA na 
iogicku vrednost 0, ispituje se da li je bit 6 status regist 
tra ($90) postavijen na 1, kao indikacija da je u pitanju 
zadnji bajt niza podataka, i ako nije presakace se poziv 
potprograma na adresi SEE06. Akumulator se. zatim. 
puni vrednoSdu sa lokacije $A4 (primljeni podatak), 
dozvoljava se interapt i iziazi iz programa za prijem. 

Ukoliko je isteklo 256 mikrosek., a nijepoCeo prenos 
to je indikacija TALKERA (perifernog uredaja) da sledi 
zadnji bajt u preoosu. U tom sludaju program se na 


stavlja od adrese SEE3E, Ovde se, preko DATA linije. 
potvrdi TALKERU spremnost za prijem zadnjeg podat- 
ka, a bit 6 sUtus registra postavljlja se na 1, a zatim se 
ponoii postupak od adrese SEE2D, odnosno ponovo se 
postavija tajmer na 256 mikrosek. i ceka pocetak pre- 
nosa. Ukoliko podie prenos, prijem se obavlja na gore 
opisani nadn sa jedinom razlikom §to se na a^si 
$EE7D ide u potprogram $EE06 (bit 6 status registra 
postavijen na 1). gde se linije CLK i DATA postavljaju u 
iogicku vrednost 1, odnosno zavrSava se rad sa serij- 
skim interfejsom, a tek potom se prebacuje primljeni 
zadnji bajt u akumulator. 

Ukoliko nije pobeo prenos ni posle isteka drugih 256 
mikrosek. od potvrde spremnost! za prijem za^djQjej,, 
bajta podatka, ide se na adresu SEDB2, gde se bit J sta- 
tus registra postavija na 1 kao i s\t linije serijskog in- 
terfejsa. Posle toga se iziazi iz programa za prijem pod- 
ataka. 

Ovaj tekst je pokusaj da se serijski interfejs za C-54 
razmotri i sa strane racunara i pniii podsticaj Jitaocu 
da poku^ neSto da promeni u nacinu komuniciranja 
svog racunara sa perifemim uredajima. Zamenom 
KERNAL ROM-a u kome bi bio promenjen deo progra- 
ma preko koga se konIroliSe serijski interfejs, i uz malo 
dodatnog hardvera moze se foimirati paralelni IEEE 
488 interfejs sa kojim je moguce koristili neuporedivo 
veci broj perifernih uredaja, razliJitih proizvodaca, 
Bnina prenosa viSestruko bf se povecala, postigao bi se 
veci komfor u radu i proSirile mogu^nosti upotrebe ra- 
cunara. 


GOVORI SE 



TIM 200GZAFOIO SLOG 

Covori se da je ovib dara Beoeradska racunar 
ska industrija (BRIl, mace poznata po pcilanskim 
Saltetskim terminaiima, organizovala prezeiuadji. 
)g novog modela TIM 200G. Ovaj racunar raz\’i 


koristili fcompjuteri neraaike firme .Dr tlei;’. Po- 
stojaia je centralna jedinica za foro slog i odredem 
broj jisinteEgenmih’ terminala tj'. lerminala koji 
nisu bili diretonq povezani na centralnu jedinicu 
foto sl(^a vet su koraunikaciju ostvarivali pomocu 
disketa koje su ruino prenosene do cenlralne jedi 
nice. 

Nova tehnologija konsti racunarski sistem TIM 
200G koji istovreraeno moze da opsluzuie 4 koris 
nika. Osnovna prednost ovog sistema je la 5to je di- 
rekmo povezan sa centralnom jedimcom. Komuai- 
kacija t^ode moze da se ostvari i pulem modema. 


Qvo pruza velike mogucnosJi malim firmama i re- 
uuccijama uoaijenim od maticne kuce (kakva je i 
na^) da se jxivezu sa centralnom [edinicom foto 
sloga 1 time drasticno smanje troskovc stampanja. 
Pored toga. Stedi se vec prilikom nabavke samog 
sistema, jer osnovna konfiguracija od betiri tcrmi- 
nala firmc .Dr Hell" staje oka 100,000 DjM, dok ra- 
cunarski si^em TI.\1 200G sa betiri terminala staje 
svega 90,000 DM. 

Racunarski sistera TIM 200G iraa sledece tehnic- 
ke karaktetistike. 

□ 512 kB RAM-a 

□ ugtaden viniester disk od 20 MB 

□ ugradena disketna jedinica od 1 MB 

O ksnaeslobitni Intelov procesor 6086 na 8 
MHz 

Tastatura terminala je oblikovana uz uvazavanje 
sugestija koje su dali sami slovoslagad, take da je 
rad sa TlM-om 200G u najvecoj mogucoj meti pri- 
jatan. 


Zanimanje za ovaj specijalizovani racunarski sis- 
tem pokazali su, pored domadh izdavackib kuca 
(.Politika*, .Borba'", .BIGZ", i drugi), i predslavnici 
same firme .Dr Hell", koji su cak izrazili zelju da se 
ubuduce racunarski sistem TIM 2D0G prodaje uz 
njihovu centralnu jedinicu za foto slog, u zemlji i 
svetu (N. ffl' Tj i l iiil j • 

RADIO-KLUBAVALA 

Ovib dana se melu Hasnidma Galaksije poput 
pozara pronela vest da je radio-kiub Avala ponovo 
pocco da sc bavi opravkama racunara G^aksija. 

Da se podsetirno. od trenutka kada se racunar Ga- 
laksija uopste pojavio ova; radio-klub je pruiao po- 
raoc svima kojitna je ona bila potrebna. U ta sredna 
vremena bito je osposobljeno za noimalan rad pre- 
ko 700 racunara Galaksija (medu njima je i Ijubi- 
mac autofa o\ih redova), U meduvremenu su svi, 
koji su to zeleli, ovaj racunar sastavili, tako da je 
akeija postepeno zamria. Medutim, posfo se sada 
pojaviia nora generaeija .Galakticara' koji svoj ra- 
cunar zeie da prosire na Gaiaksiju plus, radio-klub 
Avala je obnovio snage i ponovo krenuo u nemilos- 
rdnu hitk’j proliv hladnih leraova, krafkik spojeva, 
prekinutih veza i ostalih ljutib protivnika. Mladi 
strucnjaci za sve viste kvarova. Zoran Puskai i Gu- 
erino Kodnik, predstavljaju tu novu generaeiju 
.ratnika". Svi koji imaju bilo kakvih problemva.*:,-. 
svajom Galaksitom (bilo obicnorn, bilo Gilaksijom 
plus) mogii (da se obrate Radio-klubu .Avala, £iiiia 
i Metodija 2a, Beograd, lelefon 011-402-687. Pri- 
jem racunara je utorkom od 17 do 20 dasova. dok 
oni koji su van Beograda svoj racunar mogu poslati 
i postom. PoSto kiub preko leta ne radi znaci da 
svoje Galaksije ponovo mozete slati tek od 1. sep- 
tembra 1986 godine. Cena? Prava sitnica! §alu na 
slranu, cena i jeste prava sitnica. Da biste opravili 
svoj racunar treba da platite same Clanarinu (sim- 
bolicna sumal, postarinu [na zalost sada malo raa- 
nje simbolienu) i naravno delove dija cena varira u 
zavisnosti od vTste kvara. 

Nenad Balint 


68 


SVET KOMPJUTERA / JVL - AVGUST '86. 



Umnformatika 

OOUR INFORMATIKA 

Clanica Beogradske racunarske industrije 
predstavlja TIMTEKS program... 


na racunaru TIM 400 Beogradske racunarske 
industrije 

Posebne naredbe za editovanje 


5€ novajlije brao upozr.aju sa radom na tekst proa- 
soni TIMTEK?! sofiver je dcvobna snaiar. da za- 
{io'.n |i ixiircbc ' mriogn iskn^niiih korisnika, 


- MogucnoS obrade lek-la ra bilo kojcm 
indo-esTopskora jezikj sa ixlgo\’ara]ucoin 
tastatiirom, prikazom na ckrann i stampom i liir.e 
ga cini prvira i jEdinirn stvarno [iigoslovensko ■ 
upotrebljirtm programon za obradu leksla 

- Siandardne naredbe za editovarie i 
formatiiovanje teksta 

- Projektovan specijalno za operatirnij sistem 
XENIX 3.0 

- Jednostavaii za koriJcenje za pocEtnike, snazan 
za sirucnjake 

- Pristnp XENIX-ovora tipu karaktera : 
upravljackim progracrdma stampaca 

- Ugradene komande za globalno fonriatirarpe 

- Prikazivanje fonnatizovanog :eksta na ekrann 

- Ekran za pomoc pri radn 


- .Nadi" komanda omogiicara izna'azenje 
trazenog sadrzaja u teksEu rad; eventualnog edito- 
vanja 

- Komanda brisanje koja siuzi za uklanjanie reci, 
recenica, redova. parigrata ili komplctnib datotc- 
ka 

- Komanda ubacn-anja icksca kojom se dodaje 
maksimalan moguei bro) reci u odredeni prostor 

- Komanda kojom se preko posrojeceg otkua novi 
tetet 

- Konstantr.o pokazivanje potozaja kunora (poka- 
zivata) u teksm 

- Komanda za kopiranje odrGdenog dela teksa 

• Komanda kojom se %T5i zaraena delova leksta 

- Komanda za podebavanje tabidaciji 


iHaliio progranisko sredstvo za 
razno\Tsnu obradu teksta 


Sofh'erski paket TIMTEKST je sloano, a ipafc p:;- 
stupaSno programsko sredstvo za obradu teksta 
kojc siuzi za obradu poslovne dokumentacije, kao 
Sto su iz\’e8taji, pisma, inemotanriiimi, tehnicica do 
loimcotacija i drugo. Pisan i C jeziku i specijalno 
priiagoden za opentivni ‘sistem XENIX, TiMTEK- 
ST softver moze da radi za same jeonog korisnika, 
kao i II vikkorisnickoi sredim. OprcrrJ|cn ?peci)al- 
nim „meni" ekranima na odgovaraiucim mater- 
njim jezicinia TIMTEKST paket podrzava sve stan 
dardne operaeije editovanja teksta, kao i funkeije 
smekanja t formatiznvanja teksta. 


su'naroclto pogodne za srednje i duze dok^ente 

bo 5to'je naglaseni tebt i fusnole, Komande sa 
tackom su potpuno kompalibilno sa XRNlX-ovirti 

eenja^koraandrsa tafkom prikazan je na ekranu 

Knde^sa'lackorzT globalno ftrmatiranie uk- 
Ijucuju sledece; 

- izgied stranice 

- poravnanje teksta 

- automatsko poravnanje teksta 

- za^avlja 

- fusnote 

- naglakvanje teksta 

- automatsko numerisanje stranica 

- XENIX komande za pripremu teksta za stampu 
{troff) 

- XENIX komande za !tanipan}e [nforffj 


TiMTEKET softver omoguava korisnicima da vi- 
zuelno fot.matizujj dokuraente i Itampaju ih u for- 
mi koja ]B pribzana na efcranu ili pak da ih forma- 
riznju uz pomoc softverskih srerislava za obradu 
teksta ugradenih u operativni sistem XENIX. Ovak- 
vo prikazivanje na cktanu posebno je pogodno kod 
pripreme dokumentacije za §tarapu, 

Rezu[t3t komaadiia formalizov^nje leksta odmab 
se poiavijuje tia ekranu, Ove komande ukJjucuju i 
sledece operac;je; 

- poravnavanje teksta sa desne strane 

- naglaseni tekst 

- margine teksta 

- centriranje teksta 

- svrsta'vanje teksta u tinije 


Efikasan tekst piocesor, 
jadaostavan za koriscenje 


Korismei koji ncmaiu nekeg iskustva u raJu sa 
ovim programom nadi ce da je koacept TIMTEKST 
softvera lednostavan za koriscenje. Ka primer, ko- 
risnik pristupa datoleci sa'dokumeniom tako sto 
oKara ..police', a editovanic naredbi zamenjuje po- 
znati postupak .seci.'lepi". 

Sve naredbe date sumnemonici naodgovarajucera 
malemiem jeziku i nije ih potrebao memorisati 
Mnoge operaeije izvrSavaju se sarao pritiskom na 
tipku Meni ekrani sa saielim insirukeijama ; ekra- 
ni za pomoc pri radu uvek su raspolozivi, tako da 


Sa TIMTEKST programom za obradu leksta kons- 
nik moze da radi sa dve ili vik razliSte datoteke, 
bo i da pomera tekst u okvini ovih datoteb. 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 



Hism racvhar 

konPUTERDIl^^^, 


ugraden kasetofon 
sa .zelenim monitorom 
sa kolor monitorom 
iigradena disketna jedinica 
sa zelenim monitorom 
sa kolor monitorom 
8256 ugradcna jedinica 
256 KB, zeleni monitor. 
Stampac NLQ, programska 
oprema 

za obradu teksta sa 
dodatnom disketom s 
programom za ispis znakova 
C, z, S. c, d na Stampacu 
8512 Plus ugradena disketna 
jedinica 256 KB, zeieni 
monitor, stampaS NLQ, . 
programaka oprema za 
obradii teksta sa dodatnom 
disketom s programom za 
ispis znakova c, z. §. c, d na 


stampaCu. Dodano 2S6/K 
RAM i u^adena dodatna 
disketna jedinica 1 MB 
Stampac 

disketna jedinica sa 
interfejsom za CPC 464 
druga disketna jedinica 
disketna jedinica za 
proSirenje Joyce 
Joyce Pius 1 MB 
za stampac za CPC 464 
za stampaC za CPC 6128 
za FD-1 za CPC 6128 

232 za CPC 464 

232 za- CPC 6128 

232 za Joyce 

3", 2 kom. u paketu 

3",5 kom. u paketu 

3".l kom. DD(dupla gustoca) 


. Servis obezbeden. Mogudnost za obradu teksta na racunaru Joyce i Joyce Plus. 

Prodajna mesta: LJUBLJANA - Elektrotehna. DO SET, trgovina, 

Cankarjeva 3, tel. i061) 331-757 ^ 

Z.AGREB - knjiiara ..Prosveta", Trg bratstva .il ELEKTROTEHNA 

I jedinstva 5, tel. (041)422-532 DO JIOTEL, TOZD Blzas, IJubyana, Tit 


lilubUana, Titova SI 


viaoR 

personalni racimari 


MOSXL ]U2tV BPOU.AtoJA ttnUTHAmjA CSHA 
UIIOBUA MBXOIU/A 


3003 VPCS-FD roZxSeOKB $40 K3 1,295 USAS 


5020 7PC2-HD FD 1x360 KB 640 KB 2.396 USA $ 
HD 1x20 Mb 


4042 V286-40 FDlxliMB 512 KB 6.21CUaAS 

HD 1x40 MB 


2100 MONO MONTTOR 14.".T39. aelani 228 USA S 

2106 KOLOR MONITOR 13716, kolor 560 USA S 

2305 SPEEDPAC 80236 proocBor 995 USA $ 

ZA radunare a& 
mikToprocssorom 
8088 


FD = floppy disk HD = hard dtav 

Model! VPC2 BU IBM-XT, a modell V286 IBM-AT kompatl- 
bilnl. 

Svaki ratimar Ima ugradenu upravlja^ku plodlcu za mono- 
hromatakl Hi kolor monitor. 

Radunar ima interfejs, HS232C 1 CENTRONICS. 

Programska oprema; 

- MS-DOS 3.1 

- VBASICA 

- VICTOR-VU 


Za informacyB u vsz: s kupovinom ohratite se na; 
ELEKTROTEHNA. TOZD ELEX 

U IdnbljMLl, 

Titova SI, tei. f061) 322-358, Metka Kok^j 

It Zagra-bn, 

Moss Pijade 2. tel. (041) 272-114, Jadranka BanSlo 

IT Beogradn, 

Marsala Tlta 6,1. tel. (Oil) 6S(li-978., Alenkp. Skoda 


^ ELEKTROTEHNA 

^ JXTNEL, TOZD Elzas. Ljubljana, Titova 81 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 




ORAO U SKOLI 


rograma za jednii 
S, neki SQUASH. 
I ispunicete svoje 
'in. Sva slova pod 
ih priCskom aa 


PFl], a »□< oznacava raimak (Space). 


I Iclnal- posle prvog clanka o ra^unaru 
W Oraa javio narn se Marko Savovk \i 
viasotinca koji pise da ne razume pot- 
puno funkcije monitor programa u ROM-u. 

Pre svega Marko, da bi se konslio moiutor pod- 
razumeva se odredeno znanje iz masinskog progra- 
rairania. Mini assenihler u okvini monitora pozi\’a- 
mo taicD Sto ukucamo stovo A i adresti iokadje od 
ko)e zeiinto da podnemo unodenje naredbi maiin- 
skog feaka u standardnom ranemoniEkom obliku 
za 6502 proeesor Ukoliko assembler ne prepozna 
naredbu koju smo ukucaii obavescide nas zvucnim 
ngnaiom i odekivati da ponovo otkuoamo A i adre- 
su ili pozovemo neku dnigu funkdju monitora. 

Disassembler poztvamo slovont X i takode adre- 
scm pr^t Iokadje programa koji ce biti preveden u 
mnenionidki oblik. Ako odcucamo M i adresu pri- 
"kazace nam se sadrhj adrese j he^dekadnom 
obliku. Tada mozemo uneti novi sadrzaj na istu ill 
$a,T3Q pritiskom na CR videii sadriaj sledece. Uno- 
Seniem minusa vratamo se na'pretbodnu adresu. 
■lidjadecimalni sadriaj tnemorije (hex-dump) sa 
po ? bajtova u redu poziva se ukucak-anjem slova E 
1 dve adrese. Adrese od koje I adrese do koje se pri- 
nt omogucava i prebacivanje bloka 
zeiimo. Posie slova Q iinosimo tii 
na koju prebacujemo blok, adresa 
koji prebacujemo i krajnja adresa 
ledbom C sa dve adrese ispisuje se 
im ''checksunn') svih lokacya od prve 
se. Tako mozemo veriFJtovati snim- 
Ucitacemo ga na neko slobodno 
)riji i proktricerao ieksum programa 
g ucitanog bloka. Ako su Eeksumi isti 


13V .v>absiasc<asi- 


czo .AS •MioSfSTRSdij.a.zi n>-Mir4<srRSizj 

630 MOVED.JZO LETTESAIIO 

CIO MCVEZ26-32‘(IZ-<>i220-L£TTERB$a.O 

6« rosns lofli 

*60 OOTOiO 

«aO IFU2I TB& KimiN . 

105 01*21 PRINr:: CU*21-5:PKisri: 

SOe CUS 201 A PRINT n aH 20 I. I PRIST c 

807 OiS^O.i.-N WilSTu- CIB 20 L-7' PRINT c 

808 L"L‘I RrrLUN 

810 IFL.lOTH&RCTlfLN 

815 CUS 2i-2. PSISTi: 01*201-2 PRINr j 

*17 CUR 21 PRiNTc .011*201 4 PRINT <r 


ekraiu. Parametar N je pravac ispisivanja i krece 
se od 0 do 3. Pravd ispisivanja mogu biti: sim’a na 
desoo, zdesna ttalevo, odozgo nadole i odozdo na 
gore. Osim normainog karakter seta uvelidano 
mozemo i^isivati i karaktere koje smo sami defi- 
nisati ^0 moie vrio lepo posluiiri. Ako ranije niste 
koristili ovn naredbu brzo cete nalaziti sjene nove 
i nove primere. 


Monitor 
mcmorije j 


820. IF0>2i Tiieid KETliiN 
825 CUR ZV.IkPBiNT C CUR 2V.D-3 PRiSFc 
*26 aiR NO-6 PSIVT'n a'R ItJJ-lPRINrc 
827 1 1 0-6: PSINTT’ Cl* I UtC PRINT t 

*28 EM'D-I mURh 
•850 IFD-IOTHENliFrUSN 
855 CUR 25 0-2. PRINT □' CL* 1 1.0-2 PRINFC 
836 CUR II 0-6: PRINT'D D'D-i 

857 a'H2N.D:PRIST'c'.aiS 1!J5-4 :R:ISTc 

858 OS ii rHiPSlNT 'C RFTLRN 

,900 .iFX>0 0eX"3l rHBIC=-C-X*X-C SOUND 50.10: 
Goroszo 

901 ]FY.50Rr=28THENE-E T-Y-E. S0lNr>50,Ki- 


Da }i sie nekada inali pckrebu da umesto da po- 
zivate ma^iiiske potprograme iz Basica uramtc 
obmuto? NaEin da to uradite, koji cemo vam poka- 
zati, u suStini je siniuiacija naredbe RUN iz Basica 
r.a maJinskont jeziku. Zapravo prc^ramski cemo 
uraditi isto ono se otpriiike deSm kada u Basi- 
oi otkucamo RUN i pritisnemo enter. Evo progra- 
ma na fhaSinskom jeziku koji ostvanjje ovu pogod- 
nost: 

LDA #89 
STA 16 
LDA #/ 

STA 17 
STA C7 
IDA #15 

STA ce 

JSR C28B 
RTS 

Sunovanjem programa simulira se naredba 
RUN ij. izvrSava Basic program u memoriji od prve 
lioije. 

Tihomir Staiiitvic 


iliku, u monitoru 
ica) koja prevodi 
iz QTOg znaka u 
istiti u naredbi 


905 OOTO 165 

920 IF V=5 OR r-28 THEN E=-E Y-Y-E SIXWD 50 10 


1000 COSL* 1060 


govinta 
ii ovim 


1.5- PKIKr'i52 


:Cim5l.l PRiNr-X 


1.32-1 PRINTD' 
■-I TO 60- NEXT 


LETTER mozemo ispisivati proizvo- 
ijan tekst negde na ekranu [i to na pozictji grafiE- 
ko| kursora, poslavljano ga sa MOVi; X.Y) u vile 
ittlicitih velidna. Naredba je oblika; 

LEHER .tekst", V, N 

gdc je pod navodnicima ili u alfanumerickoj pro- 
menljivoj (reamer AS) naveden tekst koji cemo Is- 


1 dalje nam se oiaiete javljati sa svojim p^- 
njim a, pretUozima, programeiskim tditovima. 
Filite nam o svojim aktimoslima u Skolama i 
kod kuce. Nasa adresa je ista: 

SVET KOMPJUTERA 
za ORAO U SKOLAMA 
Makedoska 31 
‘ UOOO BEOGRAD 


Parametar V oznacava velicmu ispisanih slova i 
krece se u ops^ od 1 do 32. To je zapravo broj ka- 
raktera po visini i sirini koje ce uvefiEano slovo za- 
uzimati. ZnaEi sa parametrora 1 (jedan) slova Ee bi- 
ti normalise veiicine (jedan karakter], a sa para- 
metrom 32 jedno slovo je trveliEano preko celog 


RtriRN 


S\TT KOMPJUTERA / ]UL - AVGUST '86. 



KOMPJUTERI U SKOLI 


U ovom broju donosimo Sesti, poslednji nastavak serije 
kmu realizujemo u saradaji sa redakcijom radio emisije 
„ CIP I SEDAM JARICA Teskt je nacinjen od materijala 
emrtovanih u emisijama tokom juaa 1986. godine. 
Popularnu radio-emisiju mozete i dalje sluSati subotom od 
14 do 15 sati na prvom programu RADIO BEOGRADA 



elementima numeriiog niza auzme sva raspo- 
loziva memorija, Galaksija upozorava sa SORRY. 
Ako je potrebno ca se ponilti definidja o zauzecu 
niemorije dovoljiio je napisati; 

ARR5(-1). 

Rod Spectniraa i Comrnodorea postupak ie male 
kamplikovaniji, aii zato postoje i vece mogacnosti. 
Pre svega, postoii niogucnosi da se koristi viSe niz- 
ova, koji se mogu nazivati razTiim imenima. Ako se 
ime za\Tsava sa oznakom S. radi se o azbufnom 
nizu, a ako je nema - niz se sastoji od broje«a. Bai 
zbog toga §to se mogu koristiti caztia imena niiova, 
mora se definisali koliko koji niz ima clanova, bez 
obzira da li se radi o brojnom, ili azbiitnan.ittzu 
To se kod Commodorea i Speefruma posdie nared- 
bom DIM. Ovom naredbom dlmenziooiSu se nizo- 
vipre nego Jto se koriste. Ditnenzionisanjemseza- 
uzima potreban meniorijski prostor racunara, ae- 
opbodan za sir.e§tanje elemenata nizova. Na , pri- 
mer, ako hofemo da koristimo ch’a brojna niza; niz 
A koji treba da ima 20 elemenata, i niz B kojJ treba 
daima ]D0 elemenata, onda tnoramodanapisemo: 

DIMA(201: 

PoSto svaJd element brojnog niza zauziraa pet 
bajtova Commodoreove i Spectrumove memorije, 
ovim dimeazionisanjem smanjuiemo raspolodivu 
memoriju za oko 600 bajtova. Comraodore, zbog 
ustede memorije, moze da koristi i nizove celih 
brojeva, Oni se oznadav-aju znakom S. na taaiu 
iraena: na primErN”/i(5)|e pell clan niza ceiih bro- 
jeva. U ovom sl'jfajti za smestanje jednog ctementa 
niza potrebna su samo dva bajta. 

Spectrum i Commodore im^u jos jednu pogod- 
nost: mogu da koriste i matrice, tj. nizove sa viSe 
dimenzija. Tako, na primer, dvodimenziotia matri- 
ca je vrsla tabcla sa redovima i kolonama. Sve !to 
je receno o luzovima, vaii i za matrira. Na primer, 
peti element u desetom redu dvodimenzione broj- 
ne matrice M obelezava se sa: M jlO,S). 



Pise A'eman/a Colic 


■ esto se javlja jwtreba da se raJuaarom 
j obradi veliki broj podataka koji predstav- 
l]ajti razlicite vredinosti isce veiiciae. Naj- . 
zgodnije je da se ovakvim podacima da zajednifko • 
ime, a ae da se svaki ptKebno imenuje. Ovakav 
skup podataka, kojima se daje zaiedniJko ime n 
bejzjkii, naziva se NiZ PODATAK.A, 


Nizovi podataka 


Nizovi mof'j se sasiojati od brojeva ili azbuenib 
podataka Tain razlikujerao BROJKE i AZBUtlNE 
NIZOVE, liaenujino niz podataka siovom A. Redm 
bjo] cl ana niza pise seposie imena, u z^di.Tako 
je prv'i Jlan niza Ajl), drugi A(2), itd. 

Raitiilar Galaksija omogubuje da se Iwisci jedan 
brojni niz cije irae mora cla bude: 

A(Ni, 

’Clanoyi ovog tiiza su: 

A(l}, A{2), .Ai3). . ., 


Moie se koristiti i jedan azbueni niz i on se mora 
zvati: 

XSINl 

Niegovi clanovi su. 

XSdl, X$(2). X$(3| 

U oba slncaia N predstavlia neld ccli brpj, koji 
ornadava o kojem clanu niza je red Broj Sianova u 
nizu je ogranicen samo raspolozivom raemorijom. 
Zatc treba znati da jedan brojni podatak u Galaksi- 
ji zauzima cetiri, a jedan clan azbuenog niza sesna- 
est bajtova memorije. Kaca Klimo da koristimo az- 
buene nizove na Galaksiji moramo se pridrzavati 
joS nekih pravnla. Neopbodno je da se rezeniSe deo 
menjorije gde ce se cianovi azbuinog niza pamliti. 
To se postiie naredbom: 

ARR$. 

Iza ARRS se, u zagradi, navodi koiiko fie azbuini 
niz iraati podataka Na primer, ako predvidarao da 
X$ ima 10 elemenata, onda moramo pre svega da 
napisemo: ARJ?$|10). Kod koriscenja numerifikog 
niza ovakva operaeija nije neophodna. Ako se po- 
kuia sa koriSCenjera vi5e elemenata azbuenog niza 
od onog Koj: je definisan naredbom ARR$, ili se 


Manipulisanje sa velikim brojem razlifiitih poda- 
taka uohicajen je nafiih korisfienja raiunara. Da bi 
se pooaci uveL u racunar 6esto je najzgodnije koris" 
Qti datoteke. Datoteke su skupovi podataka i koris- 
te se u slucajeWma kada se ne de!i (ili s obzirom na 
tip programa, ne moraju) da u toku rada ptograraa 
unose podaci. 

U memoriju Specituma i Commodorea lista pod- 
alaka se upisuje iza refii DATA (cita se: dejta. a zna- 
ci; podad). Citanje podataka iz datoteke ostvaruje 
se naredbom REAd [fiita se: rid, a zoaci: fMocitaj). 
U principu, nije bimo gde se u programu nalazLda- 
toteka na pofietku ili na kraju programa. Foloz^ 
datoteke moze da iitiCe na brzinu rada programa, 
all kada racunaru prvi put naieditno da profiita 
prv'i podatak, on fie pretraiiti memoriju, nafii prvu 
D.ATA i procitat! prvi podatak iza nje. I'z to cc i 
.zapamtiti" dokle je stigao i piipreraiti se da u sle- 
decem fiitanju uzme sledeci podatak. Ako p , 
vile nema javice se poruka OUT OF DATA. Kada je 
potrebno da se oocne sa fiitanjem podataka pono- 
vo od pofietka, koristi se naredba RESTORE (cita 
se: nstorj, koja usmerava ..pokazivafi' podataka na 
prvi podatak u prvoj datoteci u pre^ramu. Spec- 
tnim moze da usmeri fiitanje ne samo na pofietak 
liste podataka, vec i na neku odredenu daloteku. 
Tako sa RESTORE 200 obezbedujemo da sledefii 
podatak, koji ce se fiitati, bude prvi ]X)datak koji se 
nalazi u datoted, potev od linijskog breqa 2D0 u 
programu. Kao primer koriscenja nizova i rada sa 
datotekama na Comraodoreu, evo programa kcqt u 
azbueni niz X$ upisuje imena meseci u godini, a u 
brojni niz A breq dana u tnesecu; 


S\^T KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 



Kada izvrSite ovaj program napisite; PRINT 
X$(5), i racunar ce odgovoriti: ,\1AJ, jer je maj ais- 
.ta peti mesec u godini, AJco napikte PRINT A[2), 
rasmar ce odgovoriti; 28, jer drugi mesec ima 28 
dana. 

Priiagodenje programa za Spectrum sastoji se u 
izraeni linije broj 10. Korapletar. program za Spec- 
trum glasi: 


OATS 

OATS 

DATA 


■JAKUAB' .31 , 



•HDVENBAR*,3 


TEBR’JA.B" , 28 

,3 •AVGUST' ,3: 
JO.'3STOBAB-.31 
1. "CECEMBAfi- . 31 


1 = 1 TO 12: BEAD Xlin.SC): NEKT I 


horizontal! i 48 taiaka po vertikali. Dakle ukupno 
na raspolaganju iruamo 3072 taMa, sto se smalra 
grafikom niske rezoiucije. Za razliku od Gaiaksije, 
Spectrura ima grafiku srednje rezoiucije od ukup- 
no 45056 tacaka (256 x 1761, IgrafikaCommodo- 
rea spada u grafiim srednje rezoiucije, iako )e neSto 
holja od Spectnimove (320 x 200 tacaka). 

Paljenje neke tadke na Galaksiji postize se nared- 
bora; 

DOTX,Y 

Ovde su X 1 Y koordinate tacke. Koordioata X 
raoie biti izmedu 0 i 53, a Y izmedu D i 47. DOT 0,0 
ce upalici taiku u gomjem, levom delu ekrana, a 
DOT 63,47 oDu krajnje desoo, u dnu ekrana. Gase- 
nje tacke, koja je vec bila upaljena, postiie se na- 
redbom. 

UNDOT X,Y 

(iita se: andot). Postoji i treda raogucnost. Ako se 
oapiSe: 

.A=[)OTX,Y 

Galaksija nece upalrti tadku na koordinarama X, 
y, vef ce proveriti da ii je ta tadka vec upaljena. 
Ako jeste onda ce biti A=l, a ako nije, onda ;e 
A = 0. Evo zanimIjivDg programa za Galaksiju koji 
crta pet koncentridnih pravougaom^- 


Izmena t programskoj liniji br. 10 je neophodna 
zbog razlike u organizaciji azbucnih nizova kod 
Spectruma i Com.-nodorea. Spectrum zahtm-a da se 
navede ne same koliko ima elemenata vec i koliko 
elementi imaju znakova.Kada se radi o eleraentiraa 
razlidite dunne, kao 5to je slucaj sa imenima poje- 
dinib meseci, onda se mora nai-esn duzina naj- 
duzeg. 

I Galaksija veSto barata podacima. U odnosu na 
Specin.m samo se razlikuje ..pravopis" Dafoteka 
" 'TT.li.-:'.:. jva sa ♦Upovisilica'), umesto sa DATA. 
Povisilica je onaj znak koji se naiad iznad broja 3. 
Uziraanje podataka obavija se iimes» naredbora 
READ, naredbom TAKE (dita se- tejk, a znaJi: uz- 
mi). Usroeravanje na odiedenu datoteku obavlia 
se, umesto sa RESTORE 200, poitiocu TAKE 200. 
Predajnji program ladice 1 na Gakksiji uz male iz- 
mene: 


n • 

1C DIK S(12):DIM Xs()21 
23 ••JANUAB-.31 .■'FBBBUAB-.2B 

AO ••JUN" ,30, ’JUL', 31 , 'AVGUST' ( 31 
50 *'SE.»T2KEAB' .30, 'OyTSBAR-.a ■ 
so ••.VOVEKBAB' .30, -OECEMSAR' .31 
70 F-3B 1 = 1 TO UiTAKE X» ■ I ) . A< t ) ; KEXT I 


Hajde da ertamo 

pomodu radunara je veoma zanimljivo i 
raoie se apotrebiti u raznira piogramima. Po gis- 
fitkim karakteristikama radunan se ranogo razli- 
kuju. Razliloiju se po .finoci' grafike, naredbaroa 
kojima je ona podrzana ; mnogiin drugim detalji- 
ma. Pojto faejzik Commodorea nije snabdewn ni 
jednom grafickom koraandom ovDnrprilikom de- 
mo ostati dulni vlasnicima ovog popularnog raSu- « 
nara. Za njih bismo prepoc.icili knjigu; COMMO- 1 
DORE 64 - PROGRA.MIR.ANJE NA LAK NACIN,-'^ 
koju su izdaii beojradski izdavaci TEHNlCXA 
KNJIGA I ZAVOD ZA UDZBE.VIKE I NASTAVNA 
SREDSTV.A. 

Na televizijskom ekranu ili monitoru, Galaksija 
daje moguenost da se naerta siika sa 54 tacke po 



Spektrum ,pali' neku tacku naredbom; 

PLOTX, Y 

pri derau X moze biti izmedu 0 i 2S5. a Y izmedu 0 i 
175. Tadka sa koordinatama 0,0 je u don'em, levom 
uglu ejpna. .GaJenje" vec upaljene tadke je raogu-. 
ce naredbom: 

PLOT INA'ERSE 1: X, Y 

Pored paljenja pojedinih tadka. Spectrum „ume" 
da povuce oetu liniju. Tome sluii naredha DRAW 
(dita se: drou, a inadi: ertaj). DRAW' 10,20 de povu- 
ci liniju od poslednie upaljene tacke na ekranu, do 
ladke koja se od nje razlilmje za 10 po horizorttal- 
noj i 20 po vertikalno] osl, Brojevi uz DRAW' mogu 
biti i tegativni, all ne smeju navesti racunar da po- 
kuda da upali tadku van graaica ekrana. Sa DRAW 
mogu da se ertaju i fcrive linije. Tada se zadaje i tre- 
6i pararaetar koji odreduje stepen zakrivijenbsti L- 
nije. Eksperimentijite raalo, ubno dete shvadti ka- 
ko sve to radi. Sfiectrum ima naredbu i za ertanje 
kruga: CIRCLE (dita se; srkl, a znadi krug), CIRCLE 
100,80,50 ce naertati krug sa centrom u koordirara- 
ina 100.80 i sa poluprednikora 50 tacaka. 

Program siidan onom za, 'Galaksiju, za Spectrum 
ce glasiti: 


Kopanje po memonji racunata 

Verovalno da nema viasnika radunara koji nije 
duo za naredbe PEEK i POKE. One, u svesti mno- 
gih, predstavljaju neku daroliju, ili raagiju, kojom i 
nemoguce postaje raoguce. Medu hubiteijima radu- 
narsldh igara tazgovor pocinje sa: „Znas Ii neld no- 
\i POKE za besmrtnost?" 0 cemu se zapravo radi? 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 


PEEK (dita se. pik, a znadi; uzmi, pokupi) je.bej- 
ak funkdja koja ima zadatak da „prDdita’ sadrzaj 
neke adrese u meraoriji. Ova se funkeija najdesde 
koristi u kombinaeiji sa naredbora PRINT. Tako bi 
za Spectrum; 

PRINT PEEK 23607 

na TV ekranu odStampalo bro] 60. To znadi da je u 
23607-oj adresi memorije smedten broj 50. Isto radi 
PEEK i kod Commodorea, all se adresa morastavi- 
ti izmedu zagrada. Na primer, kod Commodorea: 
PRLNT PEEK i6S530) 
stampa na TV ekranu broj 57. ^ 

PEEK se ne mora uvek koristiti sa PRINT nared- 
bom. PoSto IB reiultat ove funkeije neki broj, moze 
se koristiti i u matematickira iziazima, na primer- 
X»PEEK(A) + 2S6*PEEK (A+1) 
ili slicno, 

■Naredba POKE (dha se: pouk, a znadi; guim, sta- 
vi), radi upravo supremo od PEEK: na navedenu 
adresu slavija odredeni sadrzaj. Na primer: 

POKE 23658,8 

znadi da zsl^ da se na adresu 23658 savi broj 8, 
Ova bl kod Spectruma doveb do toga da se iz 
rezima maLh slova, programski prede u rezirr. veli- 
kih slova. Commodore koristi POKE na isti nacin 
kao i, Spectrum. Evo pre^ama za vtasD'ke Com- 
modorea. On daje svih 16 boja, kojffn Commodore 
raspolaze, r.a rubu TV ekrana; 



Dok funkdju PEEK modete da konstite kako h:.'' 
date, naredbu POKE morate koristiti krajnje oprez- 
no. Postoje adrese tiji se sadrzaji nc smeju menjati. 
Zato, ako posle .poukovanja", rafiunat .podivlja', 
ostaje da ga iskljuate. To je najdesde jedini nacin 
da ga smirite. 

1 vlasnici Gaiaksije imaju na raspolaganju nared- 
be kojm mogu da citaju §ta piSe u pojedinim me- 
morijskira delijama radunara, ili da u njih upisuju 
druge sadrzaje. Funkciju PEEK, kod Gaiaksije za- • 
menjuie funkeija BYTE (dita se; bajt). Na primer: 
PRINT BYTE (11176) 

ce na vecini Galaksija odStampali broj 12, Ovaj 
broj je u vezi sa centriranjem slike, koju Galaksija 
daje na TV ekranu. Ako je slib pomerena suviJe 
levo onda ireba sadrzaj memorijsiffi cetije na adresi 
11176 povedati.'To modemoda uradirao naredbom 
koja je eicvis^ieirtna naredbi POKE, kod Spectru- 
ma i Commodorea. Kod Galabije se ponovo kcris- 
ti red BITE, all se adresa ne stavija ii zagradu. Dak- 
le; 

BITE 11175,13 

de promeniti sadrzaj memorijske adrese 11176 i li- 
me pomeriti celu sliku [na televizorul na desnu 
srranu. 

Gaiaksija pozaaje i red WORD (dita se: vnj, a 
znadi: red), Koristi se na isti nadin bo BYTE, alLse 
odrosi na dve uzastopne memorijske lobcije. Na 
primer, umesto: 

PRINT BYTE (11318) -l-256*BYrE(11319) 

sto na Tl' ekranu daje broj 11322, moze se napisati 

krace: 

PRINT WORDfll318) 
i dobijamo isti rezultat. 

Qvini smo zavrSili ovu seriju nafe SKOLE BEJZI- 
KA. Red je da vam i SVET KOMPJUTERA da ras- 
pust. Druiili smo se kst meseci, a ipak se nismo 
upoznali sa sv-im naredbama koje poznaje vaS racu- 
nar, Ipak, mislimo da su oni koji su padljivo pratili 
tekaove i slusali radio-emisiju ,ClP I SEDAM JA- 
RICA" u aanju da se sami uhvate ukoSac sa preos- 
taiim naredbaraa i hinkcijaraa bejzib. 


73 



ORIC KUTAK 



|KLUB0B1CN0VA64 

I U klab 511 poiiko poiela da stiiu prva pitanja. 

! Sa5o FleiSer, Rll^lgajeva 31 Kranj sc interesute 
I za katal^ progrania za One i njihovu cem 
j ! < t-TOslonJ broju objavili smo koji prograini su u 
; .pfirai, sada objavljujemo koji progratni ce izad 
■ao orv'a serija To su. Autor, Baza, Kalk, Forth, 
CAD, Orif moB. Hidioenergetske osnove SFRJ, 
i ^.’cnska sloviica : Igie. Svi program! se mogu 
' nanifjti Wid firrae ZOTKS. Lepi par 6, SIOOO Ljub- 
I liana, uz napomenu da klite da kupite progratne 
J z’. One 64. Cetia programa je izmedu 1500 i 1900 
[ dinara po kaseli. 

Ziatto jovcAkovid, Mariborska 94. Sremska Mit- 
I rovica zaLitensovao se za kompjLiter One 64, i to 
I loliko da ieti noj Spectrum 48 (duv i oiuvan), sa 
I preko 200 igaca i ugradenim resest casteroni da za- 
j raaui za pvaj kompjute:. 

Na ialost, ce postc^i moguenost da se Spectnira 
! direktno sameai za Oric 54 (osim ako to neki fita- 
I lac koji tm.-! Oric, a zdeo bi da ima SpeOnitti ne 
icli da uradi) zbog velike lazlike u ceni. fedini na- 
iin ie da prodaS svnj Sinclair, dodaS potrebnj koli- 
j tinu novra i kupiS Orica, 

Gobaj Radii, Dubrovaoka 51, Priitina poseduje 
kompjuier One-l preko dve godine i mrogo se ob- 
radovao kad je video da smo u svom i vaieni iistu 
liveii Oric kutak. Postavio je neko'iko pitanja; 

1. Kako mogu da proSrim raemoriju Orica-1 do 
48k i koi’ko m me to koitalo? 

2. Gde mogu da kupiin stampac za ovai racunar i 
koliko koSta, Da H je potreban neki poseban inter- 
fejs? , 

3. Gde mogu da kupini losete za Oric-1? 

1. Da bi od'Onca ? napravio Oric 64 potrebno je 
pored presirenja memorije, zameiiti i ROM. I jed- 
no i dngo se mpM iiraditi kod Avtotehoe iz Ljub- 
ijane, ali re sada jer Aviotehni joS nisu sligli svi po- 
trebni deiovi za ovu operaeiju. Kada to bude biio 
moguce, Jasapis Svet kompjutera ce obavezno oba- 
vestiti svoje citaoce, 

2. Stampac cijaje slika ot^avljena uMaiskom broju 
Svetakompjuterajeustvariprinter-ploter u 4 boje. 
Medutim, potto «e iipisivanje teksta vrii u svega 40 
kolona i lo iscrtavanjem slova, Aviotehna ga nece 
proizvoditi. StampaS P 80 cije smo podatke obiavili 
u proSom bcoju cnoie da je nabavi kod Avtotehre, 


TRIKOn 

Bogo Vatovec nam je poslao nekoiiko zanimlji- 
vih poukova za Oric 64. 

1. Ako otkucate PRINT CHR$(30) postavicele kur- 
sor na gornji deo ekrana, pri cemu sadizaj ekrana 
nede bit! obrisan, 

2. Na Oritu postoji automalski brojac koji i vi 
mozete iskonstiti. Vi§i bajt tog brojata je na adresi 
#276, a nizi na #277. Na raspolaganju su vam s!e- 
dece naredbe: 

PRINT DEEK < #276) Slampa irenutnii vrednos! 
brojada 

DOKE #276,0 Poslavljavtednostbrojaca nanu- 
iu 

Oraj brojac radi nezavisno od bejzik pro^ama. 
Ako koristite WAIT naredbu, brojaJ ie biti pore- 
mecen Sledeci kratki program ilustruje koritienje 
brojada: 


to DOKE *276,00 
20 REPEAT 

30 PRIffT OEEK (*276) 
40 A$=KEy$ 

50 UNTIL A$=‘S* 


PUTOV.ANJE 

lako.je vtcina komercijalnih programa vrio 
slozena, ipak se zasniva na vrlo jednostavnim prin- 
dplma. 

Size eve igre je sledeci; na zvezdanoj pozadini 
prelecu brodovi neprijateljskih dosljaka. Vi treba 
da poravnate svoj brod sa neprijateljskim (koristeci 
rastere A i Z| i da ga unistito (koristeci razraakni- 


cu} Pred vama se nalazi 38 neprijatelja. Na kra)L 
igre vidite rezultat i imate mogudnost da ponovo 
ignte. Ovo je jednostavna igra. Ijko se ukucava u 
racunar, a predstavlia primer kako je lakb napravi- 
ti zab.tvnn ieni. 


10 PaeC 46416 . IB 
20 POKE 46417.12 
30 POKE 46410.30 
40 POKE 46419 , 4 S 
50 POKE 46420,45 
60 POKE 46421,30 
POKE 46422,10 
POKE 46423.00 
90 CL 5 

100 PLOT S.IO.'PRITISNI OEKITASTER’ 

no IFKEn=" THE* 140 

120 WAIT 100 

130 CLS PAPER OUHK 3 

ISO PLOT ia,g,-.--:PlOT 9 ,I 3 .'.' TTT) 

190 PLOT 17 .l 4 /,- pLl)T 27 , 5 ,V hLUD 

200 FOR Z :1 FO IS 


Svet kompjutcl 


13 .» 5 . 0 . 10 . 1 . 4 . 0 . 20 , 15,17 

4,,.. ,..5,7,„ te , on, '320-551 

470 ZAP 

490 FOR X: 3 S TO C STEP - 1 
500 PLOT IJ).’-' 

SIOREITK ^ 

520 FOR V= 3 a TD C STEP -I 
530 PLOT V, 0 .' ■ 

540 RITT V 

SSO IF D :6 THEN K=a:KsH« I EXPLODE 
560 RETURN 
570 CIS 

560 PRINT -REZULTAT JE ‘iH 
590 PRINT 'DA LI lELlS PONOVO DA IERAS (B/H}?' 

600 INPUT lit 

OEt'D' then RESTORE EOTO 10 


ilO'ENO 


SKOLSKISOrnTR 


Saznajemo da je civih dana u toku snimaiije tkol- 
skih programa za Oric 64. Izdavac je Skuc FO- 
RUM. Biblioteka programa za sada sadrzi sledede 
•nasiove; 

1. Periodni sistem elemenata (hemija) 

2. Catch the verb (ucenje engleskog jezika) 

3. Evolueija (biolpgija) 

4. tivotinjski sistem (biologija) 


KNJIGE 'i-- 

Kod firme ZOTKS, Lepi pot 6. 610CK} Ijubljana 
mogu se naruditi sledede kniige o Oricu 64, na en- 
^eskom jeziku: 

1. Atmos Machine code [maiinsko programiranje 
za ver napredne programere) 

2. Atmos Book of Games fknjiga o pisanju igaia lu 
Oricu) 

3. Atmos-Programer {oezaobilazna ktijiga za sve 
koji zeie da nauce rite o svora radunani). 

4. Atmos Educational Games (ko bi rekao da i igre 
mogu da se koriste za obrazovanje; kako?, mozete 
procitati u ovoj knjizi. 

Cena svake od ovih knjiga je 3300 dinara. 


TOZ Nova, telefon 135-098 (Sava Cental), Beograd. 
Cena statnpaca je oko 25 miiiona starih dinara (bez 
poreza na promet), Nikakav specitalan inte.riejs za 
povezivanje nije potreban, osim kabla za spajanje. 
Standardna cena tog kabia je oko 2.3 miiiona sta^ 
dinan. 

3. Pogiedaj odgovor na pitanje koje je postavio Sata 
Flciser. 


74 


SVET KOMPJUTERA / WL - AVGUST 'S6. 



(NE)OCEKIVANI REZULTATF ANKETE 


je listinzi i prikazi igara. Ne volite traS 
nibrike ali nije nam jasno zaSco. Mi ih 
prosto obozavamo. Ne voLle ni kajige, 
ni projekte a Stoje veomaiDteresantno 
(i tuino), eksJduzivni izveStaji vas os- 
tavljaju raraoduSoim. A mi se prosto 
ubisnio ne bisrao li imali §to vi5e pra- 
vih tekstova iz inostranswa i izveStaja 
sa sajmova. Ukratko, vi trazite da je Ja- 
sopis zanimijiv i da je dostupan, Mora- 
cemc da m^lo porazgovararao sa 
sluzbom prodaje. Korice su van- naj- 
manje vazne, Sto nas posebno raduje. U 
ovom trenutku svedano obedavamo da 
cemo se ubudude drzati valih saveta i 
list pravili prema pomecutitn ieljania. 

Ono pitanje o tome koliko iasopisa, 
mesecno kupujete bilo je mucid smiS- 
Ijeno da s^ledamo kakva vam je ku- 
povna mod jer je veoma bitno za nas 
koliko mozete Izdanja mesefno da pro- 
gutate. 0 rezultatima necemo uopSte 
govoriti ]er spadaju u domen poslovne 
tajne. 

Starost (mladost) naiib dilalaca je 
odigledna. Dominiraju tinejdierl aL ni 
omladina do 35 godina ne zaostaje pu- 
no. Hal Itnamo dak i desetak penzione- 
ra pa moiemo stati rame uz ranie .Za- 
bavniku' jer nas citaju ljudi od 7 do 77 
godina (Lirall) . 

Najbolje se ditarao u Srhip i Hrvai- 
sko], dotBti u Bosni i Hercegovini. SIo- 
vend nas izgleda maio gotive ali trudi- 
demo se da se popravimo. Najviie aas 
ditaju udenici §to je i normalno, jer ,S. 
K." je dobra novina i iz njega se moze 
mnogo sla naufiti. Slededi so studenti 
koji malo vise znaju pa slabije i kupuju. 
U ditalacfcu publiku .S. K.' raslo se i 12 
odsto inzenjera! Dosta vas nije htelo 
da navede zaniraanje pa srao morab da 
uvedemo rubriku .niSta" za tabe. Njih 
je oko 3 odsto. 

Na kiaju dolazimo da vrio Skakljive 
teme. Cita nas veoma malo devojaka 
odnosno osoba zenskog pola. Manje od 
5 odsto. Sta da uradimo pa da privuce- 
tno Ito vedi bmj poraenutih osoba ne 
samo n redakdju vec u §iroku porodicu 
citalaca ,S. K.'. Salu na stranu, pro- 
blem je u tome §to se uopSte malo lena 
bavi lacunarima kod nas. Da 11 to znad 
da 1 po emancipadji Jena zaostajemo 
za Zapadom ill neSto drugo. U tu svrhu 
SVC vi5e razmlSljamo da uvedemo u naS 
dasqiis duplerice poznatih ljudi. Za- 
mislite, sa dve srednje kolome strane 
srnesi se Jack Tramiel go (nag) k'o ZX 
81, Sto faitobilafeJta! S^tb kaiete na to, 
devojke? 


Pi3e Sntan RadivojSa 


re svega treba da 
hvalimo na ir 


Dmestq 


ne, radunai se zbog toga tako 1 zove. 
Ovo sve se odnosilo samo na kudu dok 
je kbriSdenje na posiu vrio prctilematli- 
no. Jedan je dak napisao da se na posiu 
igra avantura i sirauladjal To je sigur- 
no nekl dobar posao. Hodu i ja takol 

Sada smo dosli na ono pravo - dita- 
nost dasopisa. ,Svet kompjutera" je naj- 
ditaniji casopis u zemiji, prate ga Jla- 
dunari" 1 JWoj mikro” dok su ostab sla- 
bije zastupljeni. .Trend" je dasopis koji 
sc najvik dita povTemeno a 30 odsto 
vas je izjavilo da uop^e ne dita ,Yu vi- 
deo", Sto je- i razumljivo jer to i nije 
kompjuterski dasopis. Ljuti nas a ujed- 
no i raduje podatak da kompjuterske 
dasopise ditaju i oni koji ib ne kupuju. 
Njih jc ocpribke isto kao i pravih citaia- 
ca. Nevaijalci jedni! 

Slika na kojoj se nalazi 30 grafikon 
prikazuje plasman dasopisa. Interesan- 
tno je da ,Moj mikro" i ,Svet K." imaju 
isti broj prvih mesta aU „S. K.' ima 
dujrfo viSe drugih i nesto manje trecih, 
pa dalja objaSnjenja oisu ni pottebna. 
Zna se ko je naibotji! .Radunari'' imaju 
najvise trecih mesta i prosto je nevero- 
vatno kako nisu bolje piasirani, all §ta 
je tu je. Pravi redosled moze se nasluti- 
ti iz broja pelih mesta; JVl, M." - 1, .S. 
K." - 2, .R" - 6. Pri odiudb'anju koji je 
najbolji najviSe vas interesuju softver- 
ske informacije i saveti o programira- 
nju, latim slede hardverske infoiraaci- 


RMSVBFIP OFILHKsVofl OBTRU 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 




VELIKI LETNJI PSIHO-TEST 


a. Napiavicetc ga od sandaiovos 
dfveta 

b. Pustiti da_ teie demo i uiivati 

c. Pisacetc Zeljku Malnaru da vam pri 
slsdetoj ekspedidii doaese jedan 


Ovaj test namenjen je svima koji ovog 
leta idu na odmor, tj. onima koji svoje vijuge 
otpustaju do kraJnjUi granica. Naravno, to ne 
znaci da ga ne mogu konzumlrati i zaposieni 
ali uz upozoreaje da pri koriScenju ovog testa 
moraju biti krajnje opusteni. To se odnosi i na 
licnosti koje su u njemu spomenute a 
predstavljaju zvezde jugoshvenskog 
kompjuterskog neba. Dakle pocnimo redom... 

1. Izneoada dobifete brata. Kako bisle 

d. MifKO-^Sko (Dorde) 


13. U basicu postoji naredba kcjom' 
se crta tadka aa ekraiiu. Ona se zov< 

a. PLOT 

b. KL0T 

c. NACRT 


9. Napraviii ste najbolji program 
svetu. Nazvacete ga 

a. 

b. Kommiifer 

c. Svei Kompiulera 


14. Na slid vidite jednu 
kompjutersku gialiku. Su mislite ca 
kojem kompjuteni je ucadena? 

a. Galaksija 

b. ZXSl 

c. aj hi em pi 51 eks li 

15. Kako se rove memonja koja sc 
samo dita? 

a. RAM 

b. ROM 

c. jMarsovac 

d. Ej, memorito! - . ^ 

16. Na jednom prijemu upoznali ste 
pirat^u majku Jeltou Rupoik. 
^dloziccle jq da budete 

a. Piralski otac 
b- Piratski deda 
c. Kauboi Ozim 

17. Sta mislite kaks-oje poreklo 
velikog A. K.? 

a. Gncar 

b. Skot 

c. Vraajanac 

18 Kad smo vec kod Vranjanaca, 
znate li da je na$ gl. i odg. urednik S. 
$. Vraqanac.' U vezi $ tiin, gde je 
Vranje? 

a. U Maloj Adii 

b. Bliiu Vranjske Banje 

c. Zapadno od Pekinga 

d. Na obalama ZaraDezip 


2. Glumica 

a. Fonda 

b. Honda 

c. Yamaha 


6. Devojka sa slike poklonik vam je 
Atarija 1040. Za nagradu, vi cete je 
poljubiti u 

a. Ruku 

b. Obraz 

c. Expansion port 


10. Koliko su {h’a i dva? 

a. SQRT 16 

b. Puno... 


11. Posle vise noci provedenib pored 
kompjutera pronasli ste „bag' u 
piogramu 

a. Bicelc srecni 

b. Biceie tuzni 

c. Vraticete „b^ nr mesto i nastaidti 
kao da sc idlta nije dogodiio 

12. Brat iz pitanja broj 1 je porastao i 
zahteva da mu kupite Spectrum. Vi 
cete 

a. Ispunib zetju 

b. Pogiaditi ga po ^avi i praviti se da 
ni^a niste cull 

c. Oterati ga u... u stck! 


4. Odjednom pred vas skoci dobra 
vib i kaze da ce vam ispuniti jednu 
zelju. Koliko kompjutera? 

a. jedan 

b. Vise od tri 

c. Nljedan jer \ila uopste Qi|e ni cuia 
za Amigu 

5. Da ste kojim siuiajem Viktor Igo, 
kako biste oazvali svoje delo? 

a. Spektrumovci 

b. Komodorovd 

c. Jadnici 

d. Citaoci 


7. Najveca korapjoterska firma na 
svetu nosi nadimak 

a. Mocno zuto 

b. Veiiko plavo 

c. Glomazno oker 


19. Na slici vidite ]edan deo Ijudskog 
(?!) tela. Njegov vlasmk |e 

a. Ddja Ristovski 

b. Baientino Nenadovic 

c. FAP 350L 


G. Nalazile se na pustom ostrvu i 
pored sebe imate Amigu, monitor u 
boji, disk jedinicu i disketu sa 
sajQovijom igrom, ali nemate 
dzojstik. $ta cete uiaditi? 


76 


SVET KOMPJUTERA / JUL - A VGb'ST M 




IZLOG 


20. Najbolji kompjuterski casopis 
zemlji je 

a. Svet kompjulera ■* 

h.'Svet kompiutera 
c. Bazar 


torn Posebno bih istakao likovDo-grafii- 

bvUU opremu knjige koja je u njenoj fuc- 

PPArPilUCVT 07711^ kciji. Naime, pored s\-akog programa 

rKUbKAlVliKl JililK dat je 1 prtka?, ektana, sto^a4va pra- 

cenje programa. Cena knjige je 1.500’ 

P dinara. 

Mr, Veselin Peltovic 

ojavila se jo§ |edna knjiga b. 
raciirarske biblioteke u iaria- 
nju NIRO ..Tehnicka kn)i|a'’, Tfllrcilrnn 
Beograd i Zavoda za udzbenike i na- 

sta^na sredstTa, pod naslovom ..LOGO ..Leksikon racunarsMh pojmova", 

- programskt jezik" (Racimarski izazov izdavaca VPA Zagreb, str. 267, ceoa 
za decu i rodilelje). Naslov originala je 5.300 dbara 
,Play [.OGO", a autor lejohn Cunliff. L tlomacoj izdavackoj prodiikctji iz 
oblasti raSuriarsrva cxlav-no se oseca 
a JOHHCUIBJFTE potreba la recradma i leksikaaima iz 

I _ pobelnici, ali i oni koj: su do- 

* odmakli u savladiranju _ Eajni 

- kompjiitera, mogli da nauce mno^ po- 

i PROGRAMSKI JEZIK imove, da saznaja znacenja brojnim 

< RACDUMSKt u«»3»zAOEc<j 1 KODHEut terminima kojc lako cesro srecu. Tii 

S ociglednu praztiinu popuaio je ,Leksi- 

I .li kon racunarskih poiraova". 

3 ^ ^ izdaiijti Vjesnikovc press agencrie 

S ^ (VP.A) iz Z^ebaovih danase pojadia 

I M'ga. pryenac kod nas, autora, 

-Magislar MaceSc je osetio pravi tre- 
nutak da poond; ova vfstii ^dva. Cini 
se da aijcdan bilan pojam nije izc^a- 

Ijadc. I to iz srih doniena racuaarslva; 

^ I . ^ osnovnih kao 5 Io su bii ill naredba, 

CO sloKnih kao slo su tr.edurnrezno 
povezivarr^ 

Svakako je za pobvalu cinjenica da Kn;iga8e,nio7eserakored,saslO]iiz 
su sc izdavaci odlucili da publikufu dvadela, aona|drugi sluii, ustvan, da. 
kn;igu oprogramskorr feziku Koji li nas 5e nadc rcSenjc, odnosno kijiic za origi- 
nije rasprostranien, za razliku od za- nalne engle^ racurarske tcmiine. 
padnoevTopskih zemaifa, a posebno Nainie.iiprvom.znamoopsirniiex.dc- 
Velike Biitanije. Naime, u ovinizenlja-, In snfor za svaki pojam na nasem jezi- 
ma logo je racunacski jezik koji se otra- >^3je |edno Ji dse objasnjenja ita en- 
vezno uti u OMiovaim i srednjlm Skola- gleskcm s'ta laj pojara znaci. Pojedini 
ma. sn Sak detaljno opisani kao u kaiwom 

Preiistavajuci knjigu lako se uocava pnnicniku. 
da je naraenjena pocetnicima, te pod- U drugom su. u stvari, engleski po- 
naslov .Racunarski izjzov za decii i ro- ;rnovi koje svakodnrnio sretemo u ' 
ditelie" najbolie govori o njenoj name- strucnim casopisima i Lteraturi, preve- 
ni. Medutim, i isfcusniji znald, koji vec deni na nas jezik. I kad Citalac zazeli da 
koriste diuge programske jezike, moci sazna zr.acenje nekc engieske red iz 
ce ^tIo brzo da savladaju osno^-e ovog kompjuterskog zaigona, on jednostav- 
programskog jczika. no procita njenu odrednicu na naSem 

Prema tome, ova fcnjiga je za vas jeziku i u prvQm delii poiraz'i pajasiije- 
’ nje. 

Aulor se potrudio da svaki termin 
sto jednostavnije rasiumafi. da i pocel- 
niku bude jasan, pa je zalo pribegavao i 
davanju shema, crteza u tablica. 

Jedina zatnerka ovo; izuzetnoj knjizi 
mogia bi da bude to sto je presktipa. 
Aii, izgleda da danas vise nema ^fdnih 
kn.iiga, a ovu ce oni koji je budu knpiii 
^dinama korisliti. Stoga je preporucu- 
jeaio naj§ir,em auditorijumn, ! omraa 
koji nameravaiu da otkrivaju tajne ra- 
ciinarstva i onima koji raisle da su 
mnogo toga 5az.nali. Urek se nade po- 
jam koji tteba rastnmaciti. 

Stanko Sto/ilfkovic 


21. Vrlo populami kompiuterski 
casopis u Sioveniji zove se 

a. Moj mikio 

b. Tvoj Mirko 

c. NaSTurk 


22. Kako biste preveli naziv naieg 
casopisa na eo^ski? 
a Computer world 

b, Lowcosts 

c. The Best 


23. U Beogradu postoji |o$ jedao 
kompjuletski casopis. Da li se mozda 
secale kako se on zove? 

a. Digitroni 

b. kSnici (Atximil 

c. Slberi 


24. Sta biste izabrali kao svoj epilaf? 

a. Game over 

b. Pres any key to begin 

c. End of DATA 


25. Kad biste se ponovo rodill, da li 
biste 

a. Ponovo kupili ovaj broj „Sveta 
kompijutera' 

b. Za isti ncvac kupili ndcii akcijii 
(Denver K.. Obrovac .) 

c. Odluku 0 tome prepustiJi babici 

VaS kompjuterski psihoiog i 
pacapsiholog 
Sedan RadivojSa 


Od 10 do 33 poena; 

E, prijateiji, svi koji imate ovoliko 
bodova ostavite nadu kada dolazite na 
Idoske. Tu necete naci ono 5to oiekuje- 
te, al: pravo da vam kazem Vi n stvari 
ni ne znate ^ hocete. Varna se ne svi- 
da ni ,Byte" a o ,Svetu kompjutera” da 
i ne govorirao. Pokusajle sa .Asom* ili 
.Blitzom", raozda ce biti bolje. 

Od 34 do 57 poena: 

Vi ste malo bolji od onih gore ali ne 
pur.o. Varna su korapjuteri kao prva 
ijubav koja je zatrudnela sa nekim dru- 
gim i ostavila vam kiseo osmeh da se s 
njim dalje pri^ijate kroz zivot. Racuna- 
re, u stvari. mnite ali je ta mrznja dn- 
boko sakriveaa u vasem RO.M-ii i izlazi 
na videlo tek kada treba da platite ia- 
sopis na kiosku. Ukratko, za vas |(x 
ima nade ali budite oprezni! Vrlo lako 
mozete da predete u prvu kategoriju. 
Od 58 do 63 i^oa: 

Cestitam! Vi ste zlatna sredina a lak- 
vi SL najgori. Citate sve sto vam dode 
pod ruku (ib nogu). Ipak, cenim to jer 
se vas novae takode sliva u kasu .S.K." 
i ja za te pare yvim veoma dobro od 
IS. do 17, u mcsecu. Kad bar ne biste 
kupovali ostale vec se zadovxiljavali sa 
pet-sest primeiaka „S.K." mesedno, bilo 
bi super. Zato posluSajte savet - bolje 
pet ,S.K.'-a nego jedan „Sabor”. 

Preko 64 poena: 

Varna ne Ireba ni5ta da se kaze - Vi 
mislite kao i mi. Da bismo vas nagradi- 
li predloSdu redakeiji da vam od sada 
sve primerke „S.K." salje bespiatno! 
Naravno, ako posle toga joS uvek bu- 
dem bio tamo... Dakle Vi ste najbolji, 
mi, smo najbolji, svi su najbolji, oni ta- 
mo su j(K bolji.. , Uh! Mislim da je bilo 
dovoljno. 


1. 0 radunarima znate malo ill ni^ta, 
ali ^lite da $e upoznate sa njima, 

2) Uzivale U racunaiskirn igrama. a 
zelite da stvorite i svoje potrebe da za 
to nfite teske radunarske jezike. 

3) Da zamomi bejzik „zabotavite" i na- 
ucite logo koji je mnogo lika jednos- 
Qvniji, posebno kada se radi o grafici, 
muzid i bojama. 

4) Ako zelite da nauSite kako da pro- 
gramirate ti logo-u. 

Program! su pisani za ATARI i COM- 
MODORE 54, a na kraju knjige data je 
uporedna tabela naredbi za SPEC- 
TRUM i BBC model B. 


P.S. Pilate za nagracie? 
Prva i jedina jeste: ..Svaki 
svoga uhvatite pirata". 


[ SVET KOMPJUTERA ! JUL - A VGUST '86. 


77 


LLIST SPECTRUM 



Q - levo gore 
W - gore 


zom od 1 sek. 

Iziazak sa ENTER 

C - Crtanje. Akthira meni za ertanje: T-L-K-P- 
-F-Z-O-S 

T - TaCka. Slobodno crtanje’ 

L - Unija. Crta liniju od PLOT kursora do 
tacke zadate x i y koordinatama 
K - Krug. Crta krug sa centrom u PLOT kur- 
soni i poluprefinikoiT] od centra do koordina- 
ta X i y 

P - Pravougaonik tija je dijagonala PL01 
kursor - koordinate x i y 
F - Farba. Poznata fill nitina 
B - Brisanje naertanih likova u komfainaeiji 
sa prethodnim komandania 
Z - Znad. ispisivanje teksta Paviatak sa ea- 
ter 

0 - Odiazak. Omogucava PLOT kairsoru po- 
meranje na drugt! pozidju 
S - Skok. Oni^ufiava da PLOT kursor skofi 
na novu pozidju 

E - Ekran. Brile ceo ekran, kao CIS 


C - desno dole 

Pritisak na S u opeiji za odiazak daje pogled na 
trenutnu pozieiju PLOT kursora. 

Sadrkai menija: 
l.GLAVMMENl 

! - Izlaz. Izaziva STOP STATEMENT 
L - Load. Aktivira LOAD SCREENS 
S - Save. Aktivira komandu SAVE ’■(ime)’ SCRE- 
EN$, 

R - ReSetka. Izaziva pojani mieie atributa zute 
podloge i emog mastila 
A - Promena BORDER-a i atributa 
M - Memorija. Izaziva potavu novog menija, 1 0 
A 

I - In, Smeto sliku sa ektana u nieraorijsku 
lokaeiju (i'5) 

0 - Out. Vraca sliku iz memoriiske lokacije 


Bo:de MiSijenovii nam je poslao vrlo 
I dobar program za crtanje koji mo^ai 
nije kao ..Art studio’ ^i zadovoljava 
skoro sve nase potrebe. 

Posle utitavaiija prograraa na ekranu se ispisuju 
dve stranice menija i uputstva. Sam program zasni- 
va se na sistem raenijima, Meni se poziva pritis- 
kom na pocetno siovo Opdje a povratak se ostvaru- 
je pritiskom na ENTER. U gomjo] komandnoj linlji 
ispisane su trenutne x i y koordinate PLOT kursora 
a u donjoj su tsplsana prva slova opeija aktivnog 
menija. Kursor se pomera sledecim tasterima: 


420 IF Irt<EVS=CHIf* n THEN PfluSE COC€ 
“2*! GO TO C 

^430 IF INKEy*="a* THEN QO TO UfL ''i4O0 

_440 IF INKEVi="i“ THEN 60 sue Vft. "120 
0“s SO TO 0 

450 IF IN(<HVi=-e'‘ THEN GO SUB UfiL 'ISS 
0"5 SO TO Q 
460 60 TO UfIL "428" 

510 SO ae ufiL “isse*! print ms'p-riti^ 
ni: Q U E P 0 2 X C" 

520 ;F IH<Ey*=CWJ 15 THEN PAUSE CtOE 
•’2“: 00 TO H 

530 IF IHKEV*="S" fiNC THEM PLOT 0 
UER jlx.!,! PAUSE oi PLOT OI.€R o!x.y 
540 IF !NKE‘V$="p'' THEN LET x=x-J: LET 
•isy-t-js eo TO 0 

^5^ IF Ii+EVM"w" THEN LET «=ij+j! 60 T 

5^ IF T1€N LET x=x+J: LET 

tf=s+J: 30 TO P 

570 IF IHK£V*="a" THE.N LET k=x-j: M T 

0 0 

580 IF lNKEV»*"d" THEN LET x=x-tj: SC " 

0 D ^ 

.590 IF Ih8(EV$=''z“ THEN LET x=x-j: LET 
a=a-J: SQ TO D 

m !■= then let »=a-j: SO T 

6ie IF IM<Ey*="c“ THEN LET x=x+ji LET 
60 TO P 

620 GO TO UAL “520" 

630 GO SUB URL ’HOC-"! IF p=o THEN SO 
TO UfL "660“ 

640 IF POINT (x.y>=j THEN 60 TO T 
650 PLOT x»a: PAUSE 2! PLOT OUER Jix.y 
: 60 TO T 

660 IF 3=J THE^ PLOT x.hi PLbT OUER 
05x,a! 60 TO T 

670 IF POINT Cx.y;=c THEN SO TO T 
680 PLOT OUER J!x;s: GO to T 
710 INPUT. “BORDER 0-7 "!l: IF "7“ 
T1€H 60 TO IWL "ria" 

720 BOI®ER I! INPUT '' =LASH 0/| "IF." 
BRIGHT 0/1 ";s 

730 IF FVj OR S.V Tt€N 60 TO UAL "720" 
740 FLASH Fit BRIWT St INPUT “ “RPEB 
0-7 ";L-" It* 0-7 ";H 
750 IF L>L«L “7" OR NHfAL "7“ THEN SO 
lU UHL VSB" ( 

760 PRPQt L: It* H 

770 LET at='JRL "128*F*44»S+8*L+«'‘ 

700 RIKE URL "23320'U5-:: RANDOMIZE JSR 
UfL "23310“! RETURN 

010 IF e=j THEN -LET ai=ta! LET e=o: GO 
SUB UAL "780": GO TO 0 
920 LE^ LET al=CO£)E "e": LET e=u 

! ai SUB UAL "760" 


930 POKE UAL "2:^11“. ot RAfSOHIZE USP U 
AL •23510":. P'CKE UP. ‘ZSSll-.CODE R 
AKOOM12E iJSR -fL ’ITSie"! 80 TO 0 
1010 PRINT I0!AT 3,0s"x»";x?’ "iPT 6.6 
X="!y:" “!BT 0,20i PAPER LI 1 

WC MS" PAPER "! INi.eRS£ |i“ INK "I'RE" 
URN 

1110 IF xCo THEN SO SUB UAL -1160"! LET 
x=x+li SETURH. 

1120 IF x>CDI>E " copy " THEN SO SUB UPL 
•1160": LET x=x-': RETURH 
1130 IF a<.o GC- SUB UAL ":i&8"! LET 

i»=y+l! RETURN 

1140 IF ii>COCE “CODE ' t'.£N 60 SUB JM. 
"1160"! LET a=w-li PETl.iPN 
1150 RETURN 

1160 BEEP 1.10: =AI.ISE 300: 

1210 WLT ■R^cKr-l.r’oJ slitfe rj-s? k.^ 

1220 IF L<j OR tilfe THEN SO TO URL "1210 

1240 LE’ ia=p<j): IE” 

1250 LET ik.U!.t. ww. , 

1260 BO SUB UAL "!509"i HaNOOHizE USR UR i 
L '•23296‘: PETl«N , 

1310 INPUT *R«lni broj slike (1-5) “ju ! 
1320 IF iXJ OR u)5 THEN 60 TO ua "1310 

1346 LET i;=CODE " COPV •: LET v=.Lu£€ 

1350 LET saptu): LET 2=*i(u) 

1360 SO SUB URL “1508": RRNOQMIZE USR UR 
L “232%*: RETURN 

1410 LET u=COOE " WPV LET vaCODE "V 

1420 FOR s=J TO S 

1436 LET 9=P(s): LET z=^(s> 

1440 GO SUB Utt. "1506": RAHDOnZE USR UR 
t “dtsass-t-PRUSE -eooE -2* - 
1450 IF IHKEUMCtR* 13 THEN 3) TO US. " 
200" 

1460 t€XT s 

1470 60 TO 1420 

1510 LET 8d=UBL "23296" 

1520 POKE (ad*5),ws 0^^ (ed+BlrOi f-T;-- L 
<afl+3),9: PtSfE <3d+9>.2: RETIAN ' 

1610 DIM p<5): DIM p(5) 

1620 LET pCDaCODE “0": LET 4(1)=C0DE "u 


10 POKE 23685.20: 
iiO SL« 2500 
26 DEF fN Pff.h-a 
90 LET 0=UAL “208 
ET T=yAL "500'’i LET 


100 L£t jaUiRL "1": LET &=UPi. e": LET a 
= 0 : LET p=o: LE’’ a=oi LET x=CODE L= 
T a=CODE "U" 

116 GO S'JB UAL 708": GO SL® ^L "1660" 
200 GO SB IM. 'leBS"! print Slftipk*.: 
I L 5 R M A E C B" 

210 IF INKEVSa'V" THEN 60 TO 'XL "300" 
220 IF iNkEVSa'’!:" PLOT OUE.R Ifx, 
■a: LET a=o: SO '0 H 

238 IF :nKEV»="]" then ELS 1 LOAD ""5C 
REEN$ : 60 TO a 

240 IF IHKEV$="i" them jjQf, ’ 

258 IF :NKEVt="a" ’’^EN GO SLS L¥1L "TBe 

^268 IF IN‘<EVF=“c" THEN LET a=^! BO TO 

270 IF IMKE^"»' THEN GO TO URiL "460" 
288 IF !’«Eyj="s' THEN INPUT "lfpisI ..a 
«■ ":a$: 5AUE atSCREEN* : SO TO C 
290 IF INK£V$="4" then CLS : SO' TO 3 
295 60 TO URL "260" 

305 SO sue UAL "1000“! =RIHT Itl ! “ tipw: 

^ L K F 2 F 0 S" 

•318 INKEV4:=Ci-R* 13 THEN GO TO & 

,320 TF lNKEV*="ot THEN LET p=j! GO TO 

^330 IF lN(^V*="t“ THa let p=o! 60 TO 
^340 IF IHK£V*="!" THEN 30 TO UAL "1806 
IF INKEV*="k* TICN TO URL ":90e 
368 IF lNKEV*="p' THEN Go TO URL "2800 
370 IF I(*IV*»"z''.,T>IEN 60 TO Uft. "2183 
3S0 IF IHKEV*="s" THEN 80 TO UAL "240® 


1636 LET p<2>=C0DE 


1640 LET p<3)=C0DE “ LPRIHT "t LET «i(3>* 
CODE "flTTft ■ 

1650 LET p(4>=Ct)DE "U": LET p(4)=€£»E “< 


1660 LET P(5)'C00E "J": LET 4<; 
STOP “ 

1670 RETURH 

1810 lim "do tacke x=";xli' 
1320 IF xl>VRi. "255" OR hIHUAL 
N 60 TO URL “1610" 


390 IF IN!<EV#="f" Tl 
it RANDOMIZE FN f(x,‘ 
395 SO TO UAL "310" 
418 GO sue URL "1001 


PRINT #l;"tip|nj! 


78 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST M 




LLIST AMSTRAD 


PRINTER DRIUER ZR LH 80 


pristjlica S» flcsrlm a 
moewnosoj p’sifi;* 

je n o’. rngjK ot 

Timje oa glastlKc l>r9Biei^ KoJI se jnija 
cOT'srilcInij Titlic^ '2 I'ilSTPyit-ovt 5erl;e ^tur^^a 
jtK! le^cgptnost oobijwija iWraJ'h sIm u nl3 


69961 

BOAO 

.8DA8 

8080 




e *fiSTflO-en 


eoco 

aocs 

eoDO 

8008 

60E0 

80EB 

BOFO 

eoFB 


I'c 5»0'i;e !lafrp3Pi|e 

be! protlema Togao 


untrtenjf orjgrama js jednojiavno Pnro unesite 
8*SiC ««D ; yim-te ge oM irtimbT BEFSL.BAS 
;».im vfWjit Ht* lOAOER pomocu pjega inesl:e 
«b erojfama kc]i ;«tre srirr.ltl ooa 
mefom DEFSBIN f'er.iwno 2Bu2e:e rnamori;e sa 
^.i-" rb»-ari.-:i je jaj MW MJta 

KF?L Bf?''' le’ |e 02 odgn’sra 
braw^'.cr tent crKBK-a VBWDRU a 




•ena J» jsJ jeUna wa'j 
IF PEE)i(Pit>195 THEN 


1 E9 22 3 
} A7 ED S 
? 4E 23 4 
3 80 69 1 


30 00 F7 11 C5 
21 68 58 
46 77 BO 28 10 
19 ES 4£ 23 99 
44 4D El 71 6A 
23 70 El 23 18 E4 21 CA DS 

BO CD 58 80 21 D6 80 CD 88 

38 SO 21 SB 81 CD SB 80 Cl 

31 FI BD 11 40 83 01 03 E& 

DO ED BO 01 EO 81 21 FI 48 

BD 36 C3 23 7] 23 70 C9 DS 

46 23 CS ES 7E CD 2B BD 60 

30 FA El Cl 23 10 F3 C9 DA 

3E 80 EB 
E5 81 FZ 81 78 
il 82 04 82 08 
2 82 IS 82 44 
22 82 27 82 78 
82 4A 82 FD 


9 32 80 3 
9 4C 80 E 

1 FE 81 C 

2 OF 82 1 
2 18 82 2 
1 3E 82 4 


8200 

B208 

8210 


822 
. 822 
s 823 


824 

825 

825 

826 


827 

827 

828 
828 
B29 
829 
32A 


SI 82 57 82 4£ 82 5F 82 44 
62 82 66 62 69 82 72 82 8A 
78 B2 7E 82 9F 82 A2 82 19 
AA 82 AF 82 EB 62 FI 82 09 
F6 82 38 80 3B 80 33 82 69 
2E 83 EE 81 OC 82 3E 83 2E 
00 00 OB LB 78 01 LB 3A AB 
00 00 00 LB 25 01 64 IS 8F 
26 00 3A 3A 00 OC 00 00 40 
00 00 00 DO OO 00 00 00 9F 
00 60 00 00 60 00 00 30 87 
00 00 18’ 00 00 30 00 00 D7 
60 00 OD 60 00 00 00 00 47 
00 00 00 IB 26 00 38 3B 36 
00 OC 00 00 00 00 00 00 82 
00 00 00 00 00 00 00 OC 7A 
00 00 OC OO 00 06 00 00 78 
03 00 00 06 00 00 OC 00 73 
00 OC 00 00 00 00 00 18 70 
2b 00 3C 3C 00 OC 00 00 F8 
00 00 00 DO OO 00 00 00 46 
00 60 00 00 60 00 00 30 2E 
00 00 16 00 OO 30 00 00 7E 
60 00 00 60 00 00 00 00 EE 
00 00 00 64 18 26 00 3D 28 
30 00 OC 00 00 00 00 00 67 
00 00 00 00 00 OC 00 00 22 
OC 00 00 06 00 OO 03 00 23 
00 06 00 00 OC 00 00 OC 24 
00 00 00 00 00 00 00 00 FE 
18 26 00 3E 3E 00 OC 00 BF 
00 00 00 OO 00 00 00 00 EE 
00 00 00 00 00 00 00 00 E6 
00 00 00 18 00 00 30 00 26 
00 60 00 00 60 00 00 00 96 
00 00 00 00 IB 26 00 3F 4E 
3F 00 OC 00 00 00 00 00 II 
00 00 00 00 00 00 DO 00 BE 
00 00 00 00 00 00 03 00 B9 
00 06 00 00 DC 00 00 OC CC 
00 00 00 00 00 00 00 00 A6 
FS C9 ES DS CD ED Bl Dl IE 
El Cl FI 37 C7 CD IE 02 96 
Ca CD 7A 82 3E OC 20 13 9C 
3E 07 CD 31 62 CD 41 82 DB 
CD SE 82 CD A9 82 CC 47 37 
82 3E 05 CD 31 82 CD 41 CB 

82 CD 65 02 CD FO B2 CD AF 
47 82 CD 4D 82 C9 FE OA 9B 
C8 2A 3E 83 77 23 22 3E OA 

83 FE OD 28 02 AF C9 A7 2C 
C9 FS 3E IB CD 54 82 3E 45 
41 CD 54 82 FI CD 54 82 BD 
C9'3E OA CD 54 82 C9 3E FB 
OD CD 54 82 C9 21 43 S3 95 
22 3E 83 C9 47 C5 CO 40 F2 
83 Cl 78 30 F7 C9 21 36 28 
83 CD 6C 82 C9 21 3A B3 02 
CD 6C 82 C9 46 23 C3 ES AC 
7E CD 54 82 El Cl 23 10 03 
F5 C9 CD 9E 82 21 43 03 97 
7E FE 5E C8FE 23 Ca FE 66 
58 C8-FE 78 C8 FE 5D C8 7C 
FE 7D C8 FE 40 C8 FE 7C BO 
ca 23 10 E4 B7 C9 2A 3E AC 
as 11 43 63 A7 ED 52 45 62 
C9 CD 9E 82 03 CS 21 43 BC 
03- 7E IE 20 FE SE 20 02 SA 
IE 5A FE 23 20 02 IE 3B 89 
FE 40 20 02 IE 3C FE 7C FI 
20 02 LE 3D FE SB 20 02 AD 


IE 5C 
FE SD 
20 02 
54 32 
CD 9E 
7£ 5F 
FE 23 
20 02 


IE 3 


FE 7B 2 
20 02 1 
IE 43 1 


20 02 IE 30 FD 
IE 3E FE 70 F9 
7B C5 E5 CD OE 
23 10 C2 C9 CB 
CB 21 43 83 2E 
20 02 IE 63 61 
IE 43 FE 40 5F 
FE 7C 20 02 CA 
20 02 IE 73 FO 
IE 53 FE 5D CB 
FE 7D 20 02 9C 
ES CO 54 62 70 
C3 C9 03 IB CB 
25 00 43 83 7 


3C 


LLIST COMMODORE 


Pomafu o*og oragrar’a mgjce | 
irajerja oreSaKa u B«lC srograiru 
CeTirroao'-eu 64 L DATA ilnijana se ml 
masirrsna ruiira mJu »l«-tarr5 barecwm 




Ntfuw lega tunKcjsca ii 
HELP »DJU lew Ctermoiore *4 u sluiajb ai 2AC 

■rie'-tirster je*i greiKu ri BveNJeeji. .tii 

orograna, SfltlSscm ej ri na eeranu ie 
[fogramsiB liruja s grfsagm TAo rwli u fcojtn 


■■STAPT - 8Y* S. 
, o! 1017 


SVET KOMPJUTEKA / /Uf. - AVGUSl 



C-64TBflCE 


C-64DUMP 


ProgrsTi orKazLje sadrJa, memorfjt i. 
tieksadecinalnwn 1 ^SC'i oClltcu na ek^arj. U DaT> 
'in';am3 se i^alazi k'atka naSirska rutina wjt 
s<t’v(rrror3reS)Oin 

SYS 49388, 'Mtetna actrasa), 'zavrSna aflfesa’ 
Pr'tisKoff ra f.ipkij a Conmodare simBoisff moZemo 
j 5»a«cm treniita BreMnurl izvrS3vari;e ove 
naSinsks -jt're 


• Psncfr' 0V39 pragrair-a maguCe Je uarzjt' 
jtrejtrjs iedaka u BASIS B^py^rnlma aa vaSem 

( Corrmsdore 64 konp^dterj. U DATA I’rijama s? 
naiaz' kratka maStriska rutina k,o|a ra ekrara 
prpkazuje Brt>] 9AS C Hrl)e koja s« Izvriava u ton 
treivjtkj (5rc] I'rlje sb ralazi ur-jtar jgtestm 
zagraila ztog tctje p-eolfarisst t). 

RLtlra 5« aktivlra naredtarr SYS 51213 a 
isklju&ije narBatarr STS512C2. 

. 0 Rtn C--64 DJMP **•*• 

5t> PRINT CHR*t:47l :P=44I6I 
ZZ FOR 1=0 TO IS 


40 READ DiPOKE P, Dl S=Si-D i P=P» 1 
15 NEXT 

50 READ Dp 2F S<*D THEN 65 
53 &=PeEK<63)*E56*PE£K<64) 

e.0 PRINT CHS*(147)’l.:BT''S:aOKE 63l,19sPl)K£ 6a£.13:=DKE IR&.EsSYS «2Ji; 
65 NEXT 

TO PRINT "START - SYS 49338, START, HND" 

100 DATA 147, 32, 32, 67, 45, 54. 52, 32, 66, S5, 77, 30, 58, 13, 13', 

101 DATA 32,253,174, 32,136.173, 32.247.183,165, 20, 133, ESI 65, 21,: 


;0 RE*' *»-•*-* TRACE RU“INA ***•*-» 

20 PRINT CHR*Ct47 ; :P=Si20a 
aE- tor 1=0 -ci a 
3C S=0 

TO 

4C READ D:Pa“;E P. D: S-S-K5 : P = P+I 
45 NEXT 

5C READ DilF S=E THEN 6S 
S; S=PE£K(*2)+S56*PEEK(64) 

bO PRINT CHS»(147J ''L:ST"5tOa-<E 631,19:=DKE 632.13:P3KE 198,2:! 

65 NEXT 

70 PRINT “ON - SYS 51213“ 

75 PRINT “OFF - 3fS 3120c" ' . 

•00 DATA 169,226, 160, 167, 141, 8. 3,140, 9, 3, 96,169, 24,160,1477 

lOi DATA 200. 141. S, 3,140, 9, 3, 96, 32,113, 0.166, 57,164.1134 

•rCOATA 58,236, 0,200.206, 5,204, 1,200,240. 20,142, 0,200,1714 

32, 205, 169, 169, 93. 1938 


103 DATA 140, 1.200,169, 91, 32,210,255, 




1 LUST GALAKSIJA 




2066 63 83 83 83 ) 
2CbE 83 83 83 83 i 
2076 63 83 83 AB ' 
2C7E BO BC BO BC I 
2086 BC BC S4> A£: I 
2C8E BC BC BC BC 1 
2C96 BC BC 26 AA ■ 
2C9E 63 83 83 83 f 



DUnMHNTSKI RUDNIK 

Dljamafitskl nJrlk spafla u rei*e Igre koje su 28 
6ar8ksi]u ureratfene sa [wzratog raCjrara BBC (u 
orlginaiu igra se zove Diamond mine) 

0 Cemo se zapravo radi? Malazite se ra jiazu t. 
rvdrik di;siTianata I vaS zadatak je Oa u laj rcdrlk 
spLstlle cev kojori Cate ookuoT! di]ananle <lma IT 
osam 1 lako Cete Iti prepcznatl jer svetlucaju). Al: 
twek postoji r«o "airj, postoje 1 oteZavajuCe 
okolraatl. Prya Je ta Sto cav kcju spjSiate u ruomk 
re sine r 1 ii Sla da odan sam u Oljamar.t, a dmga su 
sttui ocvratne ’J'S*''* 'Tiafla, iskreno reiano, 
v(5a Ufa na K inove rakog motora sa ur'jtraSrJim 
saga-avanjemt kcJ* garrIZu xroz n^drlk i xo]e rrogu 
■I svakam Iranuiitt da gricru cw i tako vas 
srarrogiiila u pooiJl>¥atu Da sivar nude ]oS gora, 


ukupna duHna cev! koja vam stoji na '■asosla^nji; 
ograritera Je ra bednifi 2500 rretara Pasta rexake 
say'adate prvi nwo "igre Jaxa vaa flrugi, 
kwriplikovarlji i teJI za igranje Na tracem i 
Cetvrtom pivoi. zgled ekrana i3ti }e kac • na orvom, 
odnosro drugan nwcj. all sa ' vi I Buoa kreCete 
dua 0 brZe rego ora Ofl petog nwoa buDe su jedrakc 
brzenan • vasa cev <aot*ls subite duo'osccifi;el. 

Pregran unasUe pomoCu naredbe HLOAD &2C35 
!3kci acsedujele "Ga aks ju ♦'! Hi parraCu programs 
r'Ex tOADER oDi8vl]erog u Svetu komplulera D’oj 
2/66 

PoSlD prograir unasat? otkjcajta NEW 2700 I 
xesUa prograrrsku 1‘mji. 

I A“USR (&319I) 

Saaa c'sgram moleif startovatf Sa rln 


1 3«i 3?> 38 S4i ' 
: 83 83 83 83 ! 
j 83 33 83 83 ! 
; 33 83 83 83 i 

: BC BC BC BC I 
5 e« AS BC BC i 
: B€ SU A8 BC. t 
: BC BC 84: A/t ' 
; 83 83 83 83 i 
■. 38 SA SF SF 5 
: SF 86 SA 8F i 
I 89 86 26 AA 1 
: B6 B0 B6 Be> E 
j B6 B0 E0 90 6 


BC BC BC BC 
BC BC BC BC 
BC BC BC BC 
95 20 BF BF 
83 83 83 33 
SF SF SF SF 
6F 8F 85 80 
95 20 B® B0 
80 80 B0 B0 
60 83' 80 B0 
80 B0 B0 80 
95 20 BF 60 


SVET KOMPJUTERA / JUL - AVGUST '86. 
















MALI OGLASl 


VAZN0,VAZN0,VAZN0! 

Promenili smo cene malirr oglasima, a]i smo i da- 
lj€ konkurentci. Od septembarskog broja za mali 
oglas od deset ceci (racunaiuc; i adresu) placafe sc 
SOD dinaia. Svaka siedeca rec - 70 dinara. 
Uokvi-eni maii oglasi p^aiace se 2.000 dinara po 
saatiinetru, s tim da najrnan)i oglas moze da bude 
vLsok dva santimetra, 

Citko Dtkucaii mall oglas, sa prebrojenim recima i 
placenom uplatnicom (ill fotokopijom) slati na ad- 
res'i. Oglasno odeljenje NO ..Polilika" [Za „Svel 
kompjutera'). Makedonska 29, 11000 Beograd. Ma- 
•.t oglasi se tiogu predavati i na Salicru Ogjasiiog 
odef)ED]a NO „Polirika' u Beogradn, Makedonska 
29. 

Uplate se primajp na iito-racum 60801-603-20790 
iZa „Sve: kampiuteca”). 

MALI OGLASI ZA SLEDECI MESEC PRimjU 
SE NAJKASNIJE DO 20. PRETHODNOG MESE- 


fl.200|, DISASEMBURANI ROM (1.4001, NA- 
PREDNI MASINAC (1.400). U kompletL (3.600) 
Uputstva za usiuine prograrae: DEVPAC, MEGA 
BASIC, BETA BASIC, ARTIST, MEIBOLIRNE 
DRAV, MONITOR DISASEMBLER, EDITOR 
ASEMBLER, FIFT, QUILI., TASWORDi LEON.AR- 
DO. Pojedinacno I'SOO). U kompletu (4.000). Upui- 
st\-o za ELITH [MO], isporuka la 34 casa ,KOM- 
PIUTER BIHUOTEK.A' FILIPA FILIPOVICA 41. 
32000 6 iCAK, telefon 032-31-20 

OZON SOETWARE CLITB je pono\’o sa varria. Sa- 
da s« vercA-atno Stigli: SPINDiZZY, RED HAWK, 
DYNAMITE D.AN 2, NIGHT RIDDER, HOKL'S 
POKE'S, 4- kaseta = 2000 dinara. Vec sada okrc- 
nite lelefoD 011/4396-914 i Irazite ZOHAN.A. 

MOON CLUB - pravo mesio za rabavkn atraktiv- 
nih programa. Imamo 5ve najno\iie hitove, Na? 
bespialan kataiog re vam pomoci u izboru Usluga 
brza i kvalitetna a cena vrlo povoljna fOVAN 
STRIKA, Ul. Grcica Mileoka 4/a, stan 135, tel. 
011/4445-093. 


SPECTRUM najr.oviji prngrami. Pakst; 200-500 
Clin. PUCOVSKA', pp 43, 21470 BACKI PETTRO- 
VAC. 

-NEMOGUCE? nije oidsuce!!! SPECTRUM SOFT 
Luidrevo prodate, razmenjufe, pokianja najnDvije 
igre. )o§ nevideno! Sialnim kupciroa veliki popua, 
be'platnc igre uputstva i pokov;. Pozivarao sve na 
sanidaiu! Kvafitet je ragarantovan! Informacijc i 
kataiog: Z3RAN TOMiC, F. Spanta 104/A, 2S2S1 
Lukidevo. 

BACK to the FUTURE Mt usi!! Komple; 19: Pana- 
-ina |DE, Tomahav^’k, Blade Runner, Forbier. Pla- 
net, Mega Zone, Spitfite 40, Worm in Paradise. 
Battle of planets.. S.S. Software (011) 162-267 


Ml son AAREISPECTRUMOVCI! 

Najnoviii hitovi u kompletmia od 14 programa 
7.a Sami 750 din. + kaseta. 

Rok isporuke 1 dan. 

, KOMPIjn 36: Cyberun (Ultimala), Tertoranli- 
oltS, Moon palroll... 

KOMPLET 35: The way of dger 1-5, Bomb 
Jack, Back to the future’ Green beret, Fireman, 
Samanla Fox, Taffy Tamer, Fa cup foothal. Ru- 
pert party, Runestone 

KO.MPLET 34; Amazon women [US gold), Ping 
I Pong, Friday 13th, Turbo esprit, Spitfire 40, Vi- 
, sitors. Commando (besmrtp.i). Spellbound, Ya- 
ba daba do. Yu skool daze, Frankenstain 200. 
Sword & Sorcery. 

Komplet 33; Tomahavk, Beachead 3. Type ro- 
I pe, West hank, Sky fox*Forb. planets. Code na- 
1 me mat 2, Batty Me Guillan, Movie, Jet se. wi- 
Mega fruit. Blade runer. 

KOMPLET 32 Pyjamarama 4, Street hawk, 
(Ocean), Gremlins... 

KOMPLET 31, Zoro (us gold!, Gunfight (Ulti- 
mate!, Wham-music box,... 

KOMPLET 30; Elite, Nomad (Oceani, Tran- 
sfonnen, (Ocean).... 

KOMPLET 29: Rambo, Super brat, (Match po- 
int 2). Fairlight.. . 

KOMPLET 28: Back to school. Saboteur, Hot 
Rasputin,.. 

KOMPLET 27; Beachead 2, Impossible missi- 
I f'n Bounty Bob (L'S goldl. 

MILOSEVIC, Pere Todorovifa 10.'38, 
I 1103D Beograd, tel. D1U552-895 


SPEKTRUMOVCIlIl 53 odabrana usluzna pro- 
grama na dve kasctc - kompleia, svaki po 1000 
Sinara!!' 

Usluzni komplet 1 - 37 programa; .ASSEM- 
BLER, BETA BASIC 1.8, TURBO 1, TAS- 
WORD, MELBURNK DRAW, S.ATAKCOPY 4. 
PASCAL HI’ 45, MONEY MA.N.AGER, .AD- 
ORES MANAGER... 

Usluzni komplet 2-25 programs: DEVPAC 3, 
ART STUDIO, 11.1.USTRATOR, MASTERCO- 
PY, BETA 8, ASIC 3.0. BUIXUTT MAN, EDIT 
ASSEMBLER WHITE LIGHTING 2.0... 
PREDRAG DENADiC, 

D- Karaklajica 33, 

14220 LAZAREVAC 
tel: DlU8n -2Q6 

OLDTDHER SOFTWARE NTJDI VEUKl IZBOR 
KVAUTETNO POJEDINACNO SNIMLJENIH 
PROGRAMA, BESPLATAN KAT.AIOC. KOMPLE 
TI NAJNOVIjlH- PROGRAMA. BESPLAT.AN KA 
TALOG, KOMPLETI NAINOVIJIH PKpGRAMA, 
MIROSLAV RADOSAVLjEVlC. BRACE NEDICA 
2, BEOGRAD, 435-137. 

SPECTRUMOVCI! VFI.IKA RASPRODAJ.A PRO 
GRAMA. KOMPLETI I POIKDINACNO. CI)EKK 
POVOIJNE, SM-M.ANJE IZ SPEKTRUM.A, KAT.A- 
lOG BESPLAT.AN. PRUTKI ZELJKO. BOSANSKA 
2, 54000 OSIJEK. 


Me SOFTWARE. SPECTRUMOVCI!!! Naino- I 
. viii hil program. Komplet 37: PENT.AGRAM. 
lULTIMATE), BEN-NY HILL, NAX IIEADRO- 
OM, COSNTA CAPERS. STARSTRIKK 2, SHI- 
ZOPHRENijA, FRLTTY. HUBERT, C.O.R.E., 
S.A! COMBAT, HEAA'Y ON THE MAGtCC, 
WHO DARES WINS 2, MOON PATROL Kom- 
plct 35: BAT MAN, .ALIEN HIGHWAY, CYBE- 
RUN SUPER BOWL, ROBOT MESIAH, 
THERBO, VFiaRON, AREN.A, CHICHEN 
CHASE, FACT AND IILE. SURF, SURF 
D1.AMP10K, INVASION. Cena knmpleta 800 
din— kaseta, Rok ispocuke t dan. ZORAN MI- 
LOSEVIC:, Pere Todorovica 10/38, 11030 BEO- 
GR.AD, tel. Dn'5S2-a95, 


BESMRTM POKE KATALOG - 280 pokova za 
140 igara za Spectrum, Otkrijte tajnu omiljenih iga- 
ra. Cena: BOO din Tel- 021/881-650 

N.AIJEFTIMJEII! Spectrum - komplet od 170 pro- 
grama • 1500 d. na valim ili 3000 d. na 4 mo^e ka- 
sete. Spisak (oko 700 programa) bcsplatan SASa- 
SAVTNOVSKI, Gajeva 4. 43400 VTROVTnCA. 

SPECTRUMOVCI! Nevideni komplet 28; Highway 
encounter 2, Batman, Sal combat, Frankenstein 
2000, Deserl rats, Endurance, Super bowl, Tehnici- 
an Ted 2, Chicken chase, F A, cup foolball. Arena, 


Spitfire 40, Turbo 1. Cena 700 din. NENAD PERlC, 
Biate Miladiflov 12, 37000 KRUSEVAC, telefon 
(037) 33-510. 

SPECTRUMOVai Velika rasprodaia programa, 
komplefi i poiedinacno. Ci>ene povoljne, snimanje 
iz specinima. k.ilalog bespiatan ZELJKO PRUT. 
KI. Bosanska 2, S4900 OSIJEK. 

PRODAJEM nainovije progratr.e za Spectrum 4H< 
[Batman, Cyberun, Way of tiger. Alien higway). Ni- 
ske cene, bespiatan kataiog. MILAN STOSOViC, 
M. Boiifa 1, 31210 POZEGA; 031/811-673 

PRODAJEM potpuno nov ZX Spectrum 48k, Tcl. 
041/512-928. ■ 

SPECTRUM Rainbow Software vam nudi: Needle, 
Satan copy 4, Satan ropy 3, Turbetape 2, Superco- 
py 1, SupercOOT 2, Matercopy -i- 40 drugih copy 
programa u jednom kompleiu za samo 1000 dm. 
Poseduiemo i sve najnovije programe koji se Ire- 
nutno nalaze u Jugoslaviji, Trazite bespiatan kata- 
log sa preko 20(K) programa 1000 din. KIRCO M1- 
HAILOVSKI, Moie Pijade 128, 91300 Kumanovo, 
tel. 0901/23-800. 

SPECTRUMOVCI!!: PAZNIA!!! 

Kompleii od 14 najboljih programa, jo? iivek 
po ceni od samo 700 dinara ipojedinacno 100 
dinara prograrol. 

Komplet 31: PENTAGR;\M, BENNY HILL 
WHO DARES WINS (sliino Rambu all uzbud- 
liivije), REVENGE OF C 5 (05 CLIVE 2|, STAR- 
SP1KE2, EXSODUS, ONE MAN .ANT) HIS 
DROID. TWISTER, SAM.ANTA FOX STRIP 
POKER, GRE.AT FIRE OF LONDON, HEAVY 
ON THE MAGICK... 

Komplet 30- BATM,AN, SAI COMBAT. HIG- 
WAY ECOUNTER 2, SUPER BOWl., R.A. CUP 
FOOTB.ALL TEHNICIAN TED 2 (COSTA CA- 
PERS!, DESERT R,ATS, CHICKEN CHASE. 
FRANKESTEIK 2000, ENDURANCE, SPITFI- 
RE 40, .ARENA, TURBO 1 
Komplet 29; GREEN BERET, BACK TO FITU - 
RE, THE WAY OF TIGER, BOMB JACK, VISI- 
•TORS, YU SKOOL DAZE, CYBERUN, PANA- 
MA JOE... 

Komplet 28: PING PONG. FRIDAY 13, Y.ABBA 
DABB.A DOO, .AJklAZON WO.MEN, RED LIG- 
HTS, TURBO ESPRIT, STARSHIP ENTERPRI- 
SE. ATHLETE, MUGSY'S REVENGE, SPEL- 
1.BOIIND, . 

Komplet 27: MOVIE. BARRY MC GLTLAN 
BOXING, BEACH HEAD 3, TOMAHAWK, 
WEST BANK, JET SET WILLY 4, SKY FOX. 
BLADF; RUNER... 

Komplet 26; WINTER ■ GAMES 1,2. TREE 
WFJ<S (PYJAMARvlMA 4), STREET HAWK, 
GLADIATOR, STRONG MAN, INTF.RN.ATIO- 
NAL RUGBY, GREMLINS, ARCS OF YESOD... 
Komplet 25; GUN-PIGHT, ZORRO, X CEL 
WHAM MUSIC BOX, TAU CETI. ST.ARQUA- 
KE,. 

Komplet 24; ELITE. NOMAD, MIKIE, TR.AN- 
SFORMERS, ENIGMA FORCE, METABO- 
UCS COSMICS, WARTOAD. SIR FRED. 
THINK, TOMBOIA... 

Komplet 23: RAMBO, FAIRLIGHT, VIE AR 
RUNG FU, SEX MISSION. ROBIN ON THE 
WOOD, GYROSCOPE, JET SET WILLY 3. BCS 
QUEST, STRIP POKER 2... 

Komplet 22: CO.MMAN'DO, WINTER SPORTS, 
SABOTEUR, BACK TO SKOOL, HACKER, SU- 
PER BRAT, I OF THE MASK, ROLLER COAS- 
TER, RASPUTIN, SAT/kNCOPY 4„. 

Do iziaska ovc^ broja vaSeg casopisa stigao je i 
tiajnoviji KOMPLET 32 za cije informaeije se 
obratile na adresu: 

PREDRAG DENADiC, 

' D Kar^lajica 33. 

14220 LAZAREVAC 
cel: 011/811-208 


£.1 KOMPJUTERA rjUL - A VGUST '86. 


83 






MALI OGLASI 


SPECTRUM. Najveci novi (PENTAGRAM, SAI 
COMBAT, BAT MAN) i star; (GULPM.AN, PSST). 
Hitovi u kompictima i paiHlinacno. COPY kom- 
plet. Spisak Isesplatan. DEJAN MIUCEVTC 27 
mlirt br. 26.'8 tel. 011/332-875. 777-309, 11000 BEO- 
GRAD. 


DYN.AMITE DAN 2, NIGHT RIDDER, HOKUS 
FOKUS, + kaseta = 2000 dinara. Vec sada okre- 
nite telefon 011/4896-9H i trazite ZORANA. 


SPEKTRUM-PROGR.AMI OD NAJStaRIJIH 
DO NAJNOVTJIH KAO I SVI POSLOVNO- 
-UPOTREBM PROGR.AM1. OPISAN (CATA- 
LOG ZA SADA JOS BESPLATAN. JOS VA2E 
ST.ARE POVOLJNE CENE NA UVEZEMM 
KASETA.V1A .SONY" - JDK*. PRI CE.MU JE 
VREME UPOTREBE MNOCOSTRUKO PO- 
UZDANO. RR SOFT, Volarski Pot 1C, 61101 
Ljubljattii. tel.061/225-SSS. 


MOON CLUB - pravo mesto za nabavku attaJcliv- 
tiih programa. taamo sve natnovije hitove. NaJ 
besplatan katalog fe vam potnoci u izboru. Usiuga 
brza i kvalitetna a cena vilo povoljna. JOVAN 
STRIKA, DL GrfiZa Mileaka 4/a, stan 135. tel. 
01174445-093. 


SPECTRUMOVCI u poslednjih nekollko meseci 
izallo je rnnogo ptogratiia. .Aka zelite tiaibotje javi- 
te se ZLATAN ALEKSid, SI. Penezica 2 1142D 
SMED. P.ALANKA. (026) 31-468. 

SPECTRUMOVCI!!! Jedtni koji uz nisku cenu pro- 
grama, (60 1 80 din,), snima direktBO iz Spektruraa. 
(U\'erite se!). Uz to novi i najnoviji prograuii, po- 
pusti i bcsplatan katalog. BRANIMIR MIHAILO- 
VIC, Kaltelatiska 43. 54000 OSIJEK. 

NAJNOnjE! GREEN -BERE-T, SAI COMBAT 
BOMB JACK.. Svega SO din. 088-38-420 DANT 
KOSOVId. 


OLOTIMEH SOFTWARE NUDl VELIKI IZBOR 
KVALITBTNO POJEDINACNO SNIMLIENIH 
PROGRAMA, BESPLATAN K-ATALOG, KOMPLE- 
TI NAJNOVIJIH PROGRAMA. BESPLATAN KA- 
TALOG, KOMPLETl NAJNOVIJIH PROGRAMA 
MIROSLAV R-ADOSAVLJEVlC, BRACE NEDICa 
2, BEOGRAD, 436-137. 

SPECTRUMOVCI! VELIKA R.ASPROD,AJA PRO- 
GRAMA, KOMPLETl I POJEDINACNO, CIJENE 


BOMB JACK... Svega 50 din. 088-38^20. DANT 
KOSOVId. 


SPECTRUMOVCI! N.AJNOVIJ] PROCRAMI PO 
NISKIM ajENAMA UZ VEUKE POPUSTE! ROK 
ISPORUKE - 24 SATA, AKO NARUClTE TELEFO- 
NOW - 12 SATI. .MARUCiTE BESPLATAN KATA- 
LOG! ROBERT VANTHLER, Oinladinska 39 
55000 Slav. Brod, tel. 055-236-107. 


SPECTRUM prograini u komplelima, 
din. Tel: 018/22-306 VOfA. 


SPECTRUMOVCI!!! SPECIJALNA PONU- 
DA!!! 22 nezaboravnc igre za same 700 dinara 
su; .MANIC .VENER, PEN'CTRATOR. JET SET 
WILLY, TIGHTER PILOT, W, CUP FOOT- 
BALL 

PREDRAG DENADlC, 

D. Karaklajica 33. 

14220 LAZ.AREVAC 
tel 011/811-208 


Me SOFTWARE! SPECTRUMOVCI! | 

Najnoviji hitcni u kompletima od 14 pro- 
grama za same 750 din. -i- kaseta. Kok is- 
poruke 1 dan. 

KOMPLBT 36: CuberuD (ultimale). Terror- 
raolions. Moor, patrol... 

KO.MPLET 35: The way of iger 1 - S, Bomb 
Jack, Back to the future. Green hern. Fire- 
man, Samanta Fox, Taffy Tamer, 'Fa cup 
footbal, Rupert party, Riinestone. 

KOMPLET 34; .Amazon women (us gold). 
Ping-pong, Friday 13*'’ Turbo esprite. Spit- 
fire 40, Visitors, Commando (besmrtni), 
Spellbound, Yaba daba do, Yu skool daze, 
Frankenstain 200,_ Sword & Sorcery. 
KOMPlJ-T 33: TOMAILAVK, Bakdihead, 

3. Type rope. West bank, Sky fox, Forb pla- 
nets, Lode name mat 2, Barry me Guilan, 
.Movie,Jelsetwilu€4.Megafimii, Blade ru- 
ncr. 

KOMPLET 32: Pyjamarama 4, 


ZENO SOFT! Iz vrhunskoj 
izaberite naj-prograrao. lud 


log kataloga 

12307 Taba- 


AKO ZEUTE NAJNOVTJE IGRE; SAI COMBAT 
SATM,4N. ENCOUNTER 2, RUNFSTONE I mnogc 
druge. Javite se na tcl. D11.'624-8ai ilt 188-878.- 


SPECTRUMOVai NAINOVIfl PROGRAMI PO 
NISKIM CIJEN.AMA LIZ VELlKH POPUSTE! ROK 
ISPORUKE - 24 SATA, AKO NARUClT?: TELEFO- 
NOM - 12 SATI. NARUClTE BESPLATAN KAT.A- 
lOC! ROBERT VANTHLER, Omiadinska 39 
55000 Slav. Brod. lei. (B5-236-107. 

SPECTRUM program! u kompletima, same 500 
din, Tel: 018/22-306 VOJA. 

ZENO SOET! Iz vThunskov, besplatnog kataloga 
ir.aberite nat programe ILIC MALISA, 12307 Taba- 


PRODAJEM NOV ZX SPRKTRUM 48k. Tcl. 
58U879. 

SPECTRUM - najnovlp program!. Paket: 200-500 
din. PUCOVSKY, pp 43. 21470 BAdW PETHO- 
VAC. 


GO TO NESHA SOFTWARE. Najnoviji spek- 
trum^bitovi. Pojedinacno 80 din, ili kompleti 
od 5 programa 200 din Pokloni, popusti, kvali- 
letni snimei, besplatan spisak. GRDOVid NE- 
NAD, II HUI, 59/35, 11070 Novi Beograd, cel. 
Dn.'121 598. 


.AKO ZEUTE NAJNOVIJE IGRE: SAI cd^lBAT, 
BATMAN, ENCOUNTER 2, RUNKSTONE i mnogc 
dnige. Javi|te se na tel. 01 1, '624-801 ill 188-878. 

PRODAJEM NOV ZX SPECTRUM 48k. Tel. 
581-379, 


(ocean). Gremlins.... 

KOMPLET 31; Zoro [us gold), Gungfrghi 
(ultimate). Wham-music box,... 

KOMPLET 3D: Flitc, Nomad (oceranj, 
Transformers (ocean),... 

KO.MPLET 29; Rambo, Super brat, (match 
point 2), Fairiight,... 

KOMPLET 28; Back to skool, Saboteur, 
Hot raspulin.... 

KOMPLET 27: Beaebcad 2, IinposSibDe 
mission. Bounty bob (us gold) 

MILOSEVIC ZORAN, Pere Todorovifa 
1008, 11030 Beograd, tel. 011/552-895, 


NEMOCUCE? nije mogueell! SPECTRUM SOFT 
Lukicevo prodaje, razmenjuje, poklanja najnovije 
igre. Jol nevideno! Sialnim kupcima veliki popust, 
hesplatne igre uputstva i pokovi. Pozivamo sve na 
saradnju! Kvalitet jc zagarancovan' Inforraacije i 
katalog: ZOR,AN TOMI^, F. Spanca 104/A, 23251 
Lukidevo. 


PAZNJA! Najnoviji Spektnim program! ii kom- 
pl.erima za 800 din -i- kaseta i ptt. Rok :sporuke 
1 Jan. Koraplet AS; Pentagram (Ultimate), 
Benny Hill, Fn;ity, Shizofremja. Sal Combat, 
Moon Patrol. Max headroom. Costa Capers, 
Starstike 2, Heavy on the magic, Hubert, 
C O.R.K., Who dares wins 2. Komplct A5; Cy- 
berun [Ultimale), Super Bowl, Bat man, Allen 
Highway, Surf, Siirl Champion, Chicken Cha- 
se, Invasion, l-'acl and fire, Thurbo, Robot Me 
siab, Vectron, Arena. JOVAN DAKTC, BuL Ke- 
volucijc 420, llOSO BEOGRAD, Te). 
011.'414 997. 


BACK to the FUTURE with us!!! Komplet 19: Pa- 
nama JDE, Tomahawk, Blade Runner, Forbien fla- 
net, -Mega Zone, Spitfire 40, Worm In Paradise, 
Battle of planets.. S.S. Software (011) 162-267, 
456-709 


SPECTRUM! Profesionalni prevodi za programc- 
re u maSinskom kodu: MASINAC ZA POCETNIKE 
(1.200), DISASEMBIJR.AN] ROM (1.400), NA- 
PREDNI MASINAC (1.400). U korapletu (3.600). 
Uputstva za usiuzne programe. DEVPAC, .MEGA 
BASIC. BETA BASIC, .ARTIST, MELBOURNE 
DRAV, MONITOR DISASEMBLER, EDITOR 
ASE.MBLER, PIET. QUILL, TASWORD i LEONAR- 
DO. Pojedinaino (500). U kompietu (4.000). Uput- 
stvo za E!.[TE (900). Isporuka za 34 casa. .KOM- 
PIUTER BIBLiOTEKA' HIJPA FILIPOVICA 41, 
32000 CaCAK. telefon 032-31-20. 


POVOLJNE, SNIMANJE IZ SPECTRUMA. KATA- 
LOG BESPLATAN. ZELJKOPRLTKI, BOSANSKA 
2. 54000 OSIJEK. 

BESMRTNI POKE KATALOG - 280 pokova za 
140 ipca za Spectrum. Otkrijte tainu omiltenih iga- 
ra. Cena; BOD din. Tel: 021, '881-630. 


SPECTRUM. Najwci novi (PKNT.AGRAM. SAI 
COMBAT. BAT MANI i stari (CLILPMaN, PSST) 
Hitovi u kompletima i pojetinacno. COPY kom- 
plet, Spisak besplatan. DEJAN MILlCEnC:, 27. 
mart br. 26/3222 . 011'332-a75, 777-309, HOOD 
BEOGR.AD. 


NAJJEFTINTJE!!! Spectrum - komplet ocf 170 
grama - 1500 d. na vasim ili 3000 d. na 4 moje ka- 
sett Spisak (oko 700 programa] besplatan SA5A- 
SAVINOVSKI. Gajeva 4, 43400 VKOVITICA, 

SPECTRUMOVCI! Nevideni komplet 28; Highway 
encounter 2, Batman, Sai combat. Frankenstein 
2000, Desert rats. Endurance, Super bowl, Tehnici- 
an Ted 2. Chicken chase, F.A. cup football. Arena. 
Spitfire 40, Turbdl. Cena 700din NENADPERiC. 
Brade Miladinov 12, 37000 KRUSEVAC, telefon 
(0371 33-510. 

SPECTRUMOVCI! Velika casprodaja programa, 
kompleti i pojedinadno. Cijene povoljnc, sr.imanje 
iz spefctruma, katalog besplatan, 2ELJKO KlUT- 
KI, Bosanska 2. 54000 OSIJEK. 


OZON SOFTWARE CLUB je ponovo sa vama. Sa- 
da su veiovatno stigli; SPINDIZZY, RED H-AWK, 


SPECTRUMOVCI II poslednjih iiekoliko meseci 
izalio le rnnogo programa. Ako zelite najbolje javi- 
te se. ZLATAN ALEKSlC, SI. Penezifa 2 13420 
SMED. PALANKA. (026) 31-468. 

SPECTRUMOVCI!!! Jedini koji iiz niskii cenu jirr. 
grama, (STi i 80 din ), snima diroktno Li Spektruma, 
[Uvcrite sel). Uz to novi i na;noviji prograini, po- 
pusti i besplatan katalog. BR.ANIMIR MIHAILO- 
nC. KaStelanska 43, 54000 OSIJEK. 

N.AJNOV1JE! GREEN BERET. SAI COMB.AT. 


PAZNJA! Svi iisluini programi za spectrum na 
jednom mestii. U kompietu 1 nalazi se 35 pro- 
grama (Tastword, Beta Basic I, 8, Hticg. Mikio 
Prolog...) U korapletu 2 nalazi se 25 novih us- 
luznih programa (Mini Office, Ilustrator, Whi- 
te Lighting, Speed Ofice,...) Cena 1 kompleta je 
800 din! + kaseta i pt: troSkovi, Rok isponikc 
1 dan JOVA.N DAKIC, BulevarRevoliicije 420, 
11050 BEOGRAD, 011/414-997. 


8 4 


SVET KOMPJUTERA ! JUL - A VGUST '86. 





PRODAIEM nairnvijt' programe 7.a Spectrum ^8k 
(Batmar., CyberuOn, Way of tiger, .AJien higwayj. 
Niske cene, besplatan katalog. MILAN STOSOViC, 
M. Hatica 1, 31210 POZEGA; 031.'811-673. 


SPECTRUM Rainbow Software van nuUi; Need 
le, Satan copy 4, Satan copy 3, Turbotape Z. Super- 
copy 1, Supefcopy 2, jMatercopy — 40 drugih copy 
programa ii jednorn kompletu' za samo 1000 din. 
Posedujetno i sve na;nQvi|e programe koji se tre- 
nutno nalaze u Jugoslaviji. Trazite besplatan kata- 
si ureko 2DOO progiaira, 1000 din. KIRCO MI- 
ILMLOVSKl. Mose Pijade 128, 91300 Kumanovo, 
I tel. 0901'23-800. 


Commodore 


C-64. 30 HIT PROGRAMA u kompletu iz samo 
2000 din Moze i pojedinadno. Veliki popusti Tcl. 
044/22-712, Sala. 

COMMODORE 16, 115. -)-4 programi, najjeftinije, 
•nperkvabtetno. DnSko Aleksie, Golubacka 7a. 
22320 Indija. tol 022-55277. 

COMMODORE 64 MAGIC SOFTW.ARE. Svelski 
bitovi K.ANE, SABOTklUR, GYROSCOPl; I, 2, lil I- 
TE 2. DKSERT FOX, KREMEKKO, MUNDIAL '86 
PING PONG, TOM AND lERRY, ONE DROID 
MAN. Kalaiog besplatan. ZVONKO; fC41) 32 354, 
IVAN 21 -842. Jos mnogo bitova vas oiekiije. 


JOKER SOFTWARE VAM PREDSTAVIJA IZBOR 
NAJNOVIjlH PROGRAMA ZA VAS COMMODO 
RE 64. N.ARUCiTE JOS DANAS BESPLATAN KA 
TALOC Tul C21/398-243. 


1 MBOBIIft 128 / KGHaPOR I2B ! 

iziiio je iz stanei I 
! 'PRIRUCNIK 2A KQnDDW 128’ I 
I I 

IHa jidnat iistu je detiljno! 
lobjiinjen red u sva tri Hdail 
18128, U4 i CR/n.Kvalitetnal 
Istiipa, pla&tilicirani povet.l 

1 cm 2.500 din 1 

iTikadJe se lazete pretplatiti I 


CP/M [500) Pro^ami is C»4/C128 na kaseti 20-35 
dinara i na diskeli. Konektori: za USER-port 
(2400), za dzojscik (1600) i kaselafon (1700) 3a pri- 
kljuSnim kabiom, produini kabl za diojstik . 
(2400)... Isporuka odmalt. Kalaiog besplatan. HAR- 
DVF.R,'SOETVER C64/128, pp83. 74400 DERVEN- 
T.A. telefon: 074/832-832 Hi 833-775. 

COMMODOREOVai LiSedile trerae i novae, Naru- 
cite programe po najnizipi cenama. Za 30 dinaia 

COMMODORE 64. Najpopulamije igre jula: 
Komplcl 15; 

- BUTE III, 

- LAZY JONES II, 

- LNTERNATlONAl KARATE, 

- LORDS OF RINGS ]l, 

- THE PORSHE, 

■ FOOTBAI MENAGER IL 

- BANANA DRAMA, 

- FANTOMS, 

Komplel 16: 

- INTERNATION.AL K.AR,ATE II, 

- MATCH DAY, 

- PING PONG II, 

- TITANIC, 

- LORDS OF RINGS III, 

- DON MARDN II. 

- SCARABEUS, 

• JAMES BOND n, 

Koraplct 17: 

- POPAY II. 

- S.ABOTEUR (sa SPKCTRUWA), 

- CAULDRON III 

- ODBOJICA, 

- MAX HEADROM, 

- DR WHO, 

- CRITICAL MASS, 

- lORDS OF RINGS. 

1 komplet -t- kaseta + postarina = 1200 di- 
nara. 2 koraplela 2000 dinars. 3 kompiera 3000 
dinars. Placenje pouzecein. DRAGAN JAGU- 
CA, Jurija Gagarina 158/19, 11070 Novi Beo- 
grad, elefon. 011/1S6-445 


ll.’PROeftAllER’S eUIDE’ (3.000)1 
!2.MltTERN 128* (5.000)1 

13. ’(3»/n PLUS upinsTvo’ ( 2 . 500 -! 

14. ’UPUTSTV0 ZA 1571’ (2.000)1 

ilOJPCl PRIRUCNIKA UZI^AJU PDPUSTI 
:NA BUBUCA IZDANJA OD 20r 

j 

I’MNPJUTER BIBLIOTEKA’ FILIPAI 
IFILIPQVKM 41. J200C CACAK! 
i telelon 032^3PT0 ! 

COMMODORE 64 - USLUZNI PROGK-AMI ZA 
GORAN DIMITHIJEVIC, Suscdgrid- 
''*r, 11090 BKOGR-AD. Tel. 011/535-707. 


COMMODORE pcl28. FLOPl DISK, DISKETE, 
PRINTER, MONITOR, POSEBNO LASCTOFON 
DZOJSDK. Tel: 011/331-753. 

COMMODORE 64/128 - prevodj: Priruirik C64 
(500). Priruenik C128 (1550), Disk sistemi i Scampa- 
& (800), Malinski jezik C64 (6001 Uoutstva za us- 
luzne programe. Simon's basic (600), Easv stript 
(300), Vizawrite (350), Pascal (300), 1 Iclp C64 (300) 
MAE 64 (400), -Praklikalk (650), .'Monitor (200) 
CP/M C64 (80), Wordstar CP/M C64 (800). Cobal 


SVET KOMPJUTERA / JUL - A VGUST M 


moicte dobiti najnovije bitove: CHOSTBUSTERS 
n, Cl-nMER.A, IMPOSIHILL MISION 11, SUMMER 
GAMES r. fT, KARATEIGV COMMANDO 1, II, 111, 
PITSTOP 11. GYROSCOPE, FARMSO.NG 0.. Bfi?;- 
plalan katalog, informaeije mnzetc dobiti na adre- 
su: MAI) HACKERS SOrTWARE. Prozorska 16 
91300 Kumanovo. Td. 09D1/22-S74. 

C-64. POVOl.JNO! POVOLJNO' 70 najnovjjih igara 
sa kasetama 2900 din, tu su (AMAZON WOMEN, 
Fn.EfCrR,A, AIR WOLF III, RAMBO ID, RASPIJ- 
DN...I Tcl. 044/22-712 GORAN. 

NAJJEFTINIJl KOMPLETI najnovijih programa 
za Ccmraadorc 54. Program; po 20 din, Tratite 
besplatan katalog, DRAGOIJUB KATlC, M. Tita 
51, 26347 GRADENAC. 

COMMODORE 64: Najnovi;e i najigranije igre u 
kompletu; Super uridium. Hot Rasputin, Outlaws 
(V), Empire (Elite 2) (!!), Boulderdash IV. Slap - 
shot hockey II, Spciunkcr, F'airlight, Metranaut, 
Circus Circus. Impossibilewission 2 (Viators), Star- 
qakc. Space tunnel. Station, Flak. Komplet + ka- 
seta -I- pti = 2000 din. Pejedinaeno; Scaraheus. 
Critical mass, Latyjones 2, Lord of the rings, i mno- 
gc drugs, SIAVtSa, Gostivarska 57, 11000 BED- 
GR.4D, td;0]l/494-S49. 

'A* SOFT COMMODORE - budite uspesniji na 
poslu i u kuei. Korisnitki programi sa prevedmim 
upurstvima z.a koriScenje programa (SH - HS); 1. 

' Multidala, 2. Superbase 64, 3. Stat 64, 4. Graf 64. f. 
Help 4 64, 6. Monitor 64, 7. Logo. S. .Music com- 
poser, 9. ,'Vlae 64, 10. Praeticac, 11. Vizawrite. 12. 
Easy script, 13. Mon 64, 14. Anti zp 15. Super 
54-mon., 16. Simon’s basic, Simon's basic I!, Pri- 
m)eri u SBl. Pr:ra,>eri u SB2, 17. Pascal 64, Pascal 
loader, 18. Snpergrafik 64, Sgr. low, Sg: nor, 19. 


SOLDEN TflLISHSB! I^IBHT SHADE) f-JIlOffi 
SPELUKKEF; SPACE TUHELj CASTLE DR. 
CftEEPTt BrROSXQPE 2; SLAPSHOT HOC. 2; 
HUNDIIAL ’86; PENETFATOR; STRDNB MAH 
CHUKIE EE6S 2; HILLDH PATERN 2; BOJL- 
IDERDASH 4; PDMER BDDT; tllZARDFY! 1 

1 KOHPLETtKAS£TA4PDSTflAIN=2300D. 


Profiass/tape, Profl/primjer, Profi/uptiie, 20. Sam- 
leciter. Say it. 1 program uputstvo + kaseta = 
2.000 din. Svaki sledcci + uputstvo = 1.500 din. 
Odabrani programi u paketima: 1. 30 pomodnih 
programa, 2. 30 druStvenih igara, 3. 30 akeionih, 4. 
.30 arkadnih, S. 30 sportskih, 6. 20 radio amateri, 7. 
30 muziikih. I pakei + kaseta = 2.000 din. Svaki 
.slijedcci paket = 1.500 din. ALAN SOFT (kod Lov- 
rid), 7. tiavnja 30. 58311 STROBEC. 

COMMODORE 64 - HIT PROGR.AMI! Svaki kom- 
piet sadrii 10 nainovijih i najkvalitetnijih programa 
po minimalnoj cenilll Komplet 3; TWO JIMA 
BOMB lACK, RASPUTIN, LITTLE COMR'THR 
PEOPJ.E, VISITORS (SPEC1J.AU4A MISIJAI, WOR- 
LD PLAY (BEACH-HEAD 3), FAIRLIGHT. ELEC- 
TRA GUDF. BEVERLY HUTS, FORMUITs ONE, 
Komplet 4: STARCi.AKE, SCARAHEUS MATCH 
DAY, POPEVE 2, PING PONG 2. BOUNCES SA- 
BOTEUR (NINJA 3), TUTANCAMON. THE FOR- 
CE, CRITICAL MASS Komplet 5: EMPIRE (GA- 
LAKTICKA IMPERIJAI!!), BIGGI.ES 1, BIGGI.ES 2 
•PH.ANTOMS, TIME CRYSTAL (CUDO OD GRAFT 
KK), SPINDJZZY, DR WHY, BAT THE BOUNTi 
INTERN.ATIONAL KARATE 1 [NAJBOLJI KARA- 
TE), INTERNATIONAL KARATE 2. Komplet + 
kaseta + postarina = 1300 din, 2 kompleta 2000 
din. Sva iri kompleta samo 3.000 dm. Placanje pou- 
zecem. LAZAR TOMIC, Sarajevska 70/37: 13000 
BEOGRAD, 011/681 838 

MASTERFORK za C-64, 128 je razdelnik koji 
omogucava presnimavanje svih i zaSiieenih 
programa 70jt brie! Woguce kopithnje cele ka- 
setc odjednom! 2600 dinara, sa uputstvom i ga- 
raneijom 1. g. SLOBODAN SCEKIC, BuI. 23. 
Oklobra 87, MOOO Novi Sad, (021) 59-573 

MAGIC RAYS C-6411! 9 PREVEDENIH IGRA S KA- 
SETOM S.AMO 100D DINARA! KO.MPLETF; HAC- 
KER. DARK TOW’ER SPITFIRE 40, SAUCER 
ATACK. SUPA-C-T, GUMSHOE, LONDON BUTZ 
FIONA RIDFi: OUT, MUSIC SYNTHESIZER EL- 
VIS DUSPARA, BOSANSKI BROD, VIDOSEVICA 
12, Tel. 074/863-132. 

COMMODOREOVen NajnDviji hilov’i: W Visiton, 
firelight, Uridium 2, Gyroscope 2, Yie ar Kung fu, 
Pole Position I, Rasputin, Rocky 3, Beverly Hills 
Cop, Saboteur, Nightshade, Min<{ Control 2, Desert 
Fox, Time Tunnel -4 kasele = 12000 din. Poseb- 
na pogodnost 500 programa, ukljuJujuii i navede- 
ne, uz besplame kasete = 7300 din. Miroslav La- 
ne. Slavka Rodica 14b, 72000 Zenica, Tel. (072) 
23-983. 

NAJNOVIJl HITOVI -KOD YU. C. S R4DE KNE- 
ZEVlC. Samarska 18, 11224 VRCIN, usI, tel. 
011/4881-882. 



MALI OGLASI 


YUGOSLAV CRACKING SERVICE je jedini pravi 
izvor $vih najnovijih i najboljih programa za C-64 i 
PC-128 u YU, Uz mc^uf Dost pretplate za sve najno- 
wje programe, nudimo vam i struinu literatuni, 
servis, hardwerske dodatke (5^c. speedos -t- , ep- 
romi. razdelnici i sl.|. Besplatan katalog - uz pre- 
thodni dogovor tekfonora. 

■ YU.C.S, CVIJICEVA ]2S'20, Beograd, teL 
011/767-269 

- YU.C,S. Na produ 38. 62391 PREVALJE te!. 
062/851-338 (posle 19hi 

- yU.C.S. SamafSka 18, 11224 VRCIN. 

COMMODOREOVCI!!! Boulderdash 4, Inposibile 
mission 3 Star quake (super] Unduim, Uridmm 2, 
Raspulin (nevideno!!) Eroticon night Shade 1.2 
(dobro 5te proiitali!!!} Amazon women '(borba 
amazonki!!) Sest programa -f kasela = 1.7D0din. 
Svih deset + kasetc - 1.999 din. GREMIN‘0- 
SOFTCll-423-744. 


MASTERFORKS PLUS za c-64, 128 je razdel- 
nik sa ugradenlm piezo zvucnikom koji omo 
gu4ava zvucnu kontrolu presmmavanja! 
Vrhunski dizajn, profesionalni kvalitel! 4800 
dinara sa uputstvom. SLOBODAN SCEKIC, 
BuJevar 23. Oktobra 87, 21000 Novi Sad, Tel; 
(021) 59-573 


PRODAJEM COMMODORE VC20 sa kasetofo 
noni, nalicom, kasetom sa igraina. DRAGAN' STO- 
JANO\lC, E- Kardelja 2, 1937D BOLJEVAC, tel; 
030/87-369 

COMMODORE 64, J28 - NaJ incerfejs omogudava 
da svaki obican kasetofon radi kao kotnodorov! 
I'redaj u minijaturnoj kutiji, sa kablom, prikijucci- 
ma 1 uputstvom 3800 dinara. Profesionalni k\-ali- 
tet! Garancija jedna godina. SLOBODAN SCEKIC, 
Bulevar 23. oktobra 87 21000 NOVI SAD, tel; 
021/59-537 

COMMODORE 64, 128 • Na5 masterfork amogu- 
cava pnkijuienje na dva kasetofona istovremeno! 
Presnimavaii]e svifi i pasticenih programa 70j4 
brze. Moguce kopiranje cele kasete odjednom. 
2500 dm. sa uputstvom. Garancija 1 godina. SLO- 
I BODAN SCEKIC, Bulevar 23. oktobra 87, 21000 
NOVI SAD. tel; 021/59-573. 

C 16/116, + 4. TURBO T.APE i najnovijih diicovi, 
MIKICA MILOVANOVlC, Ncmanjina 1/1. KRA- 
LJEVO, 036/22-597. . 

ZA .COMMODORE 64" najnoviji kasetni hitovi: 
Saboteur (or®.). Match day Briggles, Formula 1, 
The empire, Inter karate 1 i II, Mav Headrom, Bat- 
le Bound, War play. Phantoms. Popay 2, Calildron 
II, Spindizzv, (iritical mass, Ping-Pong 2, Mexico 
86' itd, IVAN TOSKOVIC, Cvijiceva 125, Beograd, 
011/767-259. 

AlOMMODORE 64. Ne propustite priliku da naba- 
vite paketsa 16 najnovijih ig^akoji sa kvalitetnom 
kasetom i oi^rnira uputstvima staje 1200 dinara; 
Tomahawk, Empire, Spindizzy, Desert Race, Dr. 

• Who, Critical Mass, Battle Bound Project, Lazy Jo- 
nes 11, Rally Drive:, N.O..Vl,A,D , Quake Minus 
One, On Track Racing, Banana Drama, Football 

• .Menager II, Confusion, Ma.x Headrom Paket broj 
2 (20 igara sa kasetom i uputstvima 1400 dinara); 
Summer Games Hi, Iwo Jima, Power Star, Jet Flig- 
ht, Outlaws, Las Vegas II, Simulated Computer, 
Scarabeus, Beach Head III, Souls of Dnrkon, Se- 
-Kea of Assiah, BBC Emulator, Don Martin 1-2. 
.Apple II Simulator, Spider and the Fly. .Moebius, 
Play Your Cards Right. FA Cup Football. Chipnib- 
ble i The Way of Tiger. Paket broj 3 (20 iisiuinih 
programs $a 'kasetom i uputstvima 1200 dinara); 
Fig Forth, Oxford Pascal, Mr. Pixel, Picasso, Grap- 
hic Basic, Monitor 64, Ex. Basic II... Od hardvera; 
ROM moduli (sa Turbom 3500 d., sa Hypra Load- 
.'Save i resetom 5500 d.}. razdeinik sa Upom 2000 
d, - sve sa uputstvima, joystick Quickshot II 7000 
d, Od literature: profesionalni prevod priruSnika 
za C-128 (200 strana) 2000 dinars, fakulretski udz- 


benici za rafunarstvo. CAJKOVSKI KARLO, Anke 
Matit 3. 11210 BEOGRAD, tel. (011) 711-358. 

COMMODORE 64; Profesionalni prevodi dokaza- 
hoB kvaliteta; PRIRUCNIK (1,000), PROGRA- 
MER'S REFERENCE GUIDE (l.SOO), .MEMORIJ- 
SKE LOKAClJE C64 - Nezaobilazna kniiga za pro- 
gramere (2,500). MASINSKO PROGR.AMIRANJE 
ZA POtZETNIKE NA C54 (1.300), GRAFIKA i 
ZVUK(800!, MATEMATIKA (800), DISK SISTEMI 
I STA.MP.A^I (900), DISK 1541 (800). Uputsiva za 
usiuine programe u tiovoj opremi; SIMON'S BA- 
SIC (700), PRAKTIKAI-K f800),l>;Sy SCKIIT (400), 
VIZAWRITE (600), PASCAI. (400). MAE (500). 
HELP 64 -t- [500). U korapletu (3.000). Sva izdanja 
(10,000). isporuka za 24 iasa, .KOMPJLTER BIB- 
UOTF.KA' Filipa Filipavica 41, 32000 Cadak, tei 
032-31-20 

PRODAJEM programe za C-16, 116, -i-4 po jefU- 
noj ceni. VLADIMIR VLAJlC, Milita Rakica 9,'73, 
11000 BEOGR.4D, Konjarnik, tel. 011/48-81-638 

POLU-PIRAI za C-64 poseduje sve §lo imaju i os- 
lali, all upola jeftinije. 011/417-371. 

COMMODORE 64; gyroscope II. Mikie, Saboteur,- 
Ping Pong, iliperspoiis II, Tex Wilier, Sirotigman, 
Amazon Women, ., Z...PROGRAMI -I- kaseta - 
999 din. (Ne verujele? Pioverite; KRSTE, GorgiPct- 
phristov, 13/3-4, 91000 SKOPJE. 091/264-095. 

COMMODORE 64; profesionalni prevodi dakaza- 
nog icvaliteta- PRlRliCNIK fl OOOt, PROCR.A- 
.MER's REFERENCE GUIDE (1.500), MEMORII- 
SKE LOKAClJE C 64 - Nezaobilazna knjiga za ma- 
sinske programe (2.500). MASIKSKO PROGRAMI- 
RANJE ZA POCETNIKE NA C64 - Novo prosireno 
izdanje (800), GR.AF1K.A 1 ZVUK (8001, M-ATEMA- 
TIKA (800), DISK SISTEMI I STAMPACI (900). 
DISK 1541 (SOO). Uoutstva za usluzne programe u 
novo] opremi SIMON'S BASIC (70Dl, PR.AKTIKAl, 
(800), EASY SCRIPT (400). VIZAWRITE (6O0i 
PASCAL (400), ,M.AE (500). HELP 64 + (500). U 
kompiclu (3.000). Sva izdar.ja (12.000). Isporuka za 
24 casa .KOMPJUTER BIBLIOTEKA' Hlipa Fill- 
povica 4!, 32000 C.ACAK, tel. 032/31-20. 

COMMODORE 64 Visitais, Starquake, Fairlight, 
Uridium 3. Spy doop bronx, Policeman, Zorro & 
Corida, kasela 4- ptt = 1200. Pojedinacno; Sum- 
mer games 3, Raspulin... DURICA VUJOVlO:, Usta- 
nidka 168, 11000 BEOGRAD, tel: 011,'4885-242 


AELIKA RASPRODAJA PREOSTALE 
PRVOKLASNE LITERATURE; 
COMMODORE 64; PROGRAMMER'S REFE- 
RENCE GUIDE - 1450 d, MASINSKIJEZIK ZA 
POCETNIKE - 1250 d, GR.AHKA 1 ZVUK NA 
C 54, BASIC PRIRUCNIK i SIMONS'S BASIC - 
sve po 95C d, i PASC.AL - 600 d. Na vilestruke 
narudzbe popust ID'./o' DUSKO BJELOTOM- 
JlC, CENT.AR 1, tel. 054/82-655 ill 041/683-141. 


PRODAJEM ZA C-64: RESET-modul, turbo ostaje 
nakon resetiranja vecine programa (1800 din); 
TURBO-raodu) -t- RESET, ttirbo u modulu (3500 
din); T-pnklju£ak za 2 kasetofona. presniraava za- 
stidene pro^ame (2500 din); NAVLAKA - zaStita 
od praSine: za kompjuter (600 din), za kasetofon 
(300 din); programi... Zdenko Simunii. Kolareva 
58, 41410 V, Gorica,tEl. 714-688. 

COMMODORE 64: 14 programa -I- kazeta — 
1150.- (1 komplet): 28 programa -r kazete - 
2200.-, 42 programa -f kazete + Summer games 
3 = 3400.- KOMPLET 5D [14 programa); Zorro 
D, Green berets. Fire lights 2, Hectra glide, Time 
tunnel, Enigma 2, Monty on the run, PR. Astrono- 
my, Comic bakery, KOMPLET 6E: Rocky 3, Tita- 
nic, Orpheus. Bomb jack, Hockey 2, TCI Ouike - 1, 
Aztec, Beverly Hills. Kyoter patrol. Gyroscope 2, 
Dun darach, Rasputin, Boulderdash 4, Don Martin. 
KOMPLET 6F: Formula one, V-Visitors, Pyiamara- 
ma 4, Tarzan boy, Saboteur, Spelunker, Forbiden 
forest 3, Gladiators, Playfull profesor, Starion. 


Ping-pong, Starquake, Night shade, Mundial 86. 
KOMPLET 7A: LASER BASIC (250 naiedbi) + 
uputstva + 30 usiuinih programa - 2500.- POJE- 
DINACNO: Eroticon 300.-, Soft Pier 300.-, Gosjxi- 
dar prstenova 350.-, Goonies 300 -, Winter games 
II 400.-, Sumrher games III 400.-, OsiguraSi 450,-, 
Little people 300.-, Kazete "Sony" 700,-, Besplatan 
katalog, KRNIC DAMIR, PP. 55. Matuhi 51211, tei. 
(OSI) 741-664. 

PROGRAMI ZA C-t-4, 16, 116. Svi snimljeni na 
■nirbo I bez zaStite, ZORAN KRNAJlC, M. Popovi- 
da 21/3, Novi Beograd, te): 011/140-019. 

C-64! PRODAJEM najnovije programe u TURBO 
verziji. Deset programa 1350.- (sa kasetom), Gyrob- 
cope 1, 2, A,C.E., Mundial. Madonna, Kawasaki Ni- 
ght Shade. Conan... Izaberite. Tel. 02725908. 

C 16/116, -F 4. TURBO TAPE i najnoviji hitovi, 
MIKICA MILOVANOVlC, Nemanjina 1/1, 36000 
Kraljevo, 036/22-S97. 

RAZMENJUJEM programe za Commodore 64. 
Zvati subatom i n^el]om, a radnim danom posle 
15h, Tel, 765-063. 


YU: C.S. - ;c jcdini piavi izvor za sve tiajnovije 
programe za C-64 i PC, 126. Pored programa i 
strucnu literatuni, sends i hardwareke dodatke 
- spec. SPEEDOS + eprorae... YU. C.S. - Na 
Produ 38, 62391 PREVALJE. lei. 062/831-338. - 
YL', C.S. • Cvijiceva 125, "20, BEOGRAD. 
011,'767-259 


COMMODORE 128 (CP/.M) fortran + cobol + \ 

basic = 4500 - din. Tel. (Oil) 506-329. i 

COMMODORE 128 (CP/Ml dBASE U -f WORD - 
STAR 3.0 - 6000.- din, Tel. (Oil) 606-329. 

COMMODORE 64 - Najnoviji prograrai direktno : 
iz Engleske, potpuno razbijeni. Besplatan katalog. , 
ILIJA STUDEN, Lamela 4/6. 77000 BIHAt iclefon 
(077) 223-162. 

PIRATSKA STANIC.A Mikro Mouse nfrfi'zarccfilP" ^ 
modore: Amazon Women, Bomb Jack, Boulder- ■ 
dash IV. Extra Glide. Fire Light, Gyroscope 2, Spas- 
hot Hockey IL Star Quake, Uridium 2, Visitors -i- ; 

kaseta — 1300 dinara. Spettrura. Back lo the ftitu- i 
re, Commando, .Never Ending Story, Rasputin itd. ' 
MICRO MOUSE, Htislo Smimeoski 41. 91IK)0 
Skopje. (091) 229-035. 

COMMODORE 64 - niske cene, naipovoljniji kom- 
pleti Veliki izbor novih programi DEJAN JACL- j 
MOViC, Starca Vujadina 11/8, 11080 ZEMUN, tel 
011/102-914, ■ I 

COM.MODORE 64 - Napravite sami svoj komplet. i 
Program 50 dinara, na svakih pet jedan besplalan. 
Inposibile 2, Bamb Jack, Uridium n. Nodes 2, 3, 
Hockey II, Ping Pong, Kawasaki. Rasputin, Kane, 
Monty on Run, tVham! D. Fox 2, Tumor, Fairlight, : 
Tom and Jeny. Staff 1-5, Time TuneL Adeesa: BO- 
JAN HRNJICA, III Buievat 124, Novi Becerad 
11070. Tel; 139-131, 

COMMODORE 64 - komplet Z 2; Titanic; Empire; 
Spindizzy: Max Headrom; Realm of icipr-ohjivu- 
Dr who i Scarabeusj Zoids; ZZZ .Adventure; Wora ; 
football Manager; Critical Mass; Shogun; Paris - 
Dakar; Simulated computer; Uridium 3; Don Mar- 
tin III. Pojedinadno; Fa - cup football; Intematio- 
nall karate; The way of tiger; Ping Pong 2; Popeve 
new look; Piz Grim; ... Besplatan katalog, SaSa 
MIRKOV lC, A, Stankoviia 2/23, 15000 SABAC, Te- 
lefon 051/24-685. 

COMMODOREI Hodete li najnovije programe za 
60 din. i manje? Kompleti za 1000 din. Trazite kata- 
log! LETKA. Ul. Mole Pijade USl, 97S00 PRILEP, 

SUPERHITOVI ZA C-64. Staff 7, Staff 8. Uridium 
3, Night Shade 11. Rasputin, Visitors. Hard Ball, 
Bomb Jack, Pole Position II, Chipoid 9, Forbiden 


SVET KOMPJUTERA / JVL -AVGUST '86 . 1 




forest 2, 3, TTL. Elition. Appie II, Simulator, Or- 
pheus, Comic Bakery, Mundial 86, Circus cirus, 
BMX Uaits. Canue Race, Gremlins n. World cap II, 
Codename mat 0. Turamor Dun Darach. T.I.P,0., 
Station, Madonna, laaberite 10 programa + kase- 
ta - 1700 dinara, BRANISL4V COBANOV, P 
i DrapSina 55/1 21480 SRBOBRAN. tel; 

021.'730-3M. GABOR JANKOVIC. Dr Dorda Basti- 
da 25, 2148B SRBOBRAN. 

C-64! RASPBODAJA. Komplct 50 programa - 1450 
dinara (kaseta). Najnoviii hitovi RANKOVIC JU- 
GOSLAV, 12307 Buro?ac. 

COMMODORE 64 PRODAJEM SA DISKOM, KA- 
SETOHONOM I PALICOM ZA IGRU. TEU (D22| 
-■'121-189. 

INTERFEJS za C-64, C-128 omogucava da svakl 
obican kasetofon radi fcao Komodorov! Uredaj u 
miniiaiurnoj kutiji. sa kablom, prikljuccima i upul- 
atvom 3800 dinara. Prolesionalni k\-alitet' Gatanei- 
la iedna godina! SLOBODAN SCEKIC, Bui 23. ok- 
tobra 87, 21000 NOVI SAD. 

UPUTSTN'O. na 50 strana 7,a GRAPHIC BASIC, 
najboli! BASIC zaComraodot 64.Ccnama samo 500 
dinara Program na vaSii kaietu snimam besplat- 
no!’! DANILO MERKOViC. A. Camojevica 73/28, 
24000 SUBOTICA, lelefon 024/33-434 


BESMRTNI POKE KATALOG - pokovi za \i5e od 
ISO igan za C-64. Otkrijte lajnu omiljenih igata. 
Cena 800 din, Tcl- 021/881-550. 

COMMODOREOVCl! NON-STOP NAIBOLJI 
PROGRAi.1l TOKOM I.ETA, SUPERKOMPI.ET 1: 
ACTION PROTECT, CIRCUS aRCUS, FOREST 
WOODS POLE POSITION 2, STRONG MAN, FA- 
IR! IGHT GET OP GARDEN, SPEl.L'NKPR, STA- 
IR WAYS MICRO 01-lMPlC SUPERKO.MPLET 2; 
SI PERSCOOP COMPH’ G.AME, UPUP, KAPETAN 
KIT EOIDS FORMULA, SELABASK. M.ATCH 
DAY WAR Pb\Y, TIME TRUCKER. KOMPLET 
SA KASETOM 1400 din. OBA 2500 THLEPONOM 
on 17 ZDENKO ANDRlSlC, DKUGl BUI^VAR 
MIVI BEOGRAD, TKL. 011431-64) 

COMMODORE 64 - HIT PROGR-AMl 86. god. 
KOMPLET 36 - Rats, Maecians Ball, F15 Strike 
Eagle, Dragon Skulle, Back To Potore, Arc of ]e- 
sod. Thing O.A. Spring. 

KOMPLET 37 - Mercenary', One Man Dtoid, Ping 
Pong. Outlaws Fight, Soccer IV, Colossus 4.O.. 
Shov/^umper. 

KOMPLET 38 - Lridium, Yie .Ar Kungfu, Robin on 
the Wood, Bowling, Fistful of Back, Wcrkersrally, 
rnwwWen Ocean. 

KOMPLET 39 - Space Pilot. Space Daubts, Elekira 
Clide, Giroscope. PenetraiDr. World Coop II, Night 
Shade. 

KOMPLET 40 - Wizardy, Gremlins, Rasputin, Mr. 
Doo, Magic, Inhertiance, Space Tunel, Spelunker 
KOMPLET 41 - Boulderdash IV. Fiflight Niva, Vi- 
sitors, Strongman. Siarioo. Forest the Woods, Slap- 
shot li 

KOMPLET 42 • Enigma Force, Forest the Caws, 
Caslle Dr. Creep, Empire of Kam, Friday the 13. 
Th, Psi Quake - 1. Qrkus-Cirkus. 

KOMPLET 43 - Master of Magic, Touch Football, 
toper Choper. Code Name Mat II. Action Protect, 
82', Super Bowling. 

"T^OMmrr 44 - Kane, D Falcon. Red Arrows, Enig- 
ma Force II Tumor, Tom and jerry, Saboter. 
KOMPI.ET 45 - Power Boad, 'Hunter Patrol, Run 
For Gold, Comic Bakery. Willy Tea, Shadowfire, 
Rocket Roger Joy. 

KOMPLET 46 - Amazon Women, Fighting Variior. 
Donald Duck II, Starquake, Metronaut, Thunder 
brds, Lridium II. 

Jedan komplet sa kaselom i pQliarinom 1500 din, 
dva 2S00, tri 3500, ietiri 4000, svaki sleded: kom- 
Diet 1000 dir. Svih jedanaest kompleta IDOOO din 
Isporuka 24 Casa. DR. SOIT - DRAGISA 
KRSTiC, S.J. VUKOT1CA32, 11090 BEOGRAD, lei. 
011 '533621. 

C-64. 30 HIT PROGRAMA u korapletu za samo 


2000 din. More i pojediriacp.o. Veliki popusti. Tel. 
044/22-712, Saka. 

COMMODORE 16, 116. -P 4 program!, najjeftinije, 
superkvalitetno, Dulko Aleksib, Gohibacka 7a, 
22320 Indija, tel, 022 55277. 

COMMODORE 64 MAGIC SOFTW.ARE. Svetski 
hitovi; KANE, SABOTEUR, GYROSCOPE 1, 2, ELI- 
TE 2 DESERT FOX, KREMENKO, MUNDIAL '86, 
PING PONG, TOM-.AND JERRY, ONE DROID 
MAN. Katalog besplatan ZVONKO; (041) 32-354, 
[\’.AN 21-842. Jok mnogo iiitova vas oiekuje. 

COMMODORE 64, sastavite svo) komplet i?. dru- 
gih oglasa, pa [aviie na tel. 417-371. MIR09L.AV. 


il CHIMERA, IMPOSIBILE MISION II, SUMMER 
GAMES I II. KARATEKA, COMMANDO I. IL ill, 
PITSTOP II, GYROSCOPE, FARMSONG II .. Bes- 
platan kalalog. informacijc mozete dobiti na adrc- 
su MAD ll.ACKERS SOFTWARE. Prozorska 16 
91300 Kumanovo- Tel 0901/22-574 

C-64. POVOI.JNO! POVOLJNO! 70 najnovijlh igara 
sa kasetama 2900 dm. tu su (.AMAZON WOMEN, 
ELEKTRA. AIR WOLF III, RAMBO IE. RASPU- 
TIN...) Tel. 04V22-712 GORAN, 

NAJJEFnNIJI KOMPLETI najnovijlh programa 
za Commodore 64. Programi pc 20 din Trazile 
besplatar. katalog. DRAGOLJUB KATiC, M. Tita 
81, 26347 GREBENAC. 


JOKER SOFTWARE V.AM PREDST.AVl.JA IZBOR 
N.AJNOVTJiH PROGRAMA ZA VAS COMMODO- 
RE 64. NARl'ClTE JOS DANAS BF.SPI.ATAN KA- 
r.ALOG. Tel. D21/398-245. 

CO.MMODORE 64 - USLU?NI PROGRAMI ZA 
DISK IGRE. GORAN DIMIIRIJEVIC, Susedgrad- 
ska 29 11090 BEOGR.AD, Tel. 01].'535-707. 


KDnQDOR 128/KCirailOR 64 
Izasli ]■ iz »ta«pe knjiga 
1. HENORUSKE LOKACIJE C64 

Itzaoliiluna knjiQi za prograaera u 
wjztliu i iMincu, hardveraie i avt oni 
tojl zil* da upozanju DLiSU svdd rKunara. 
la jedna mlu na skoro 250 stranici 
letaljra lu objisnjtne ave Mfanjskc 
lokaciji, kako u icfljaju. Natirajta Ud 
la radi aaio otto sfca vl zilite. 

(njioa ji kvalilitno staipana, tvrdoj 
iktiriccfiii plaiitificiranl povcz. 

Cena 2.SOO dinara 


IZDANJE J FHIFliEnil 


b.KlIftS ASENBLERSK06 PROGRARIRANJA ZA C-12B 
1 C-64 ' 

konicne prava knjiga za laslnske prograae- 
ke, Za ppcitnika 1 iskusne. Kraz lekcue 
Bu obradjena tva podrucja rada, po slsti- 
41) tiorija, pitanja i odgovori, i sv( to 
a 300 itranici. knjija je kvalitetno sta- 
ipana, tvrdo ukiriccni,pBm plastificiran 

Cina u prelplati 3.000 dinara 

,'KOnPJUTER BIBLIOTEKA" Fillpa Filipovica 
Ul, 32000 Cacak, tel. 032-31-20. 


COMMODORE PC128, FLOPI DISK, DISKETE, 
PRINTER. MONITOR, POSEBNO KASETOFON; 
DJOJETIK. Tel: 011'331-753. 

COMMODORE 64/128 - prevodi: Prirucuik C64 
(500) Priruinik C128 (ISSO), Disk sistemi i Stampa- 
ci (800). Makinski jezik C64 [600|. Uput^a za u$- 
luzne proerame; Simon's basic (600), Easy stript 
(300) Vizawrite (350), Pascal (300), Help C64 (300), 
MAE 64 (41K)|, Praktikalk (650), Monitor (200), 
CP'M C64 (80), ■Wordstar CP/M C64 (800), Cobol 
CP/M (500). Ptc«rami za C64/CI23 na kaseti 20-35 
dinara i na disked. Konektori: za USER-porl 
(2400), za dzojsdk (3600) i kasetofon (3700) sa pn- 
kljuSnitn kablom, ptoduim kabl za diojstik 
12400)..- Isponika odraah. Katalog besplatan HAR- 
DVER/SOFTVER C64/128, pp 83. 74400 DERVEN- 
TA, telefon: 074/832-832 ill 833-75. 

COMMODOREOVOl USediie vremc i novae. Na- 
tiicite programe po najoizim cenama. Za 30 dinara 
moteie dobiti najnoviie hitove; OlOSTBUSTERS 


COMMODORE 64: Najno^ie i najigranije igre u 
korapleni: Super uridium. Hoi Rasputin, Outlaws 
(!!). Empire (Elite 2) (!'), Boulderdash IV, Slap • 
shot hockey II. Spelunlccr, Fairiight, Metranau', 
Circus Circus. Impossibilewission 2 (Visitors), Star 
qake. Space tunnel, Starion, Flak. Komplet -h ka- 
sela + ptt * 2000 din. PojedinaJno; Scarabeiis, 
Critical mass^ I.arvjcnes 2, Lord of the rings, i rano- 
ge dnige. SLAT/iSA. Gostivarska 57, IIMO BEO- 
GRAD, lel. 011/494-849 

■A' SOFT COMMODORE - budite uspeSniji na 
poslu i u kuei. KorisniCki programi sa prc»edenlm 
uputSNima za kotikeenje programa (SH • HS): L 
Multidata, 2. Superbase 64, 3. Stai 64, 4. Graf 64, f. 
Help -f 64, 6. Monitor 64. 7. Logo. 8. Music com- 
poser, 9. Mae 64. 10. Practicac, 11. Vizawrite, 12. 
Easy script. 13. Mon 64. 14. Anti rp. -15. Super 
64-moi3., 16. Simon's basic, Simon’S'basic D, Pri 
mjeri u SUL Primjeri u SB2, 17. Pascal 64, PaKal 
loader, 18. Supergrafik 64, Sgr. low, Sgr nor, 19. 
Profiass/tape, Pcofi/pninier, Profi'upute, 20. Sani- 
reciter. Say it. 1 program + upurstvo + kaseta =» 
2.000 din Svaki sledeci - upulsUm =« 1.500 din, 
Odabrani programi u paketima; 1. 30 pomocaih 
programa. 2. 30 druiStvenih igara, 3. 30 akeionih, 4. 
30 arkadnih, 5. 30 sporcskih, 6. 20 radio amateri, 7. 
30muzickih, 1 pakel + kaseta 2,000 din. Si’aki 
slljedeci paket l.SOO din. .ALAN SOFT (kod Lov- 
ri^, 7. travnja 30. 58311 STROBEC. 

COMMODORE 64 - HIT PROGRAMI! Svaki kom- 
plel sadrf.i 10 najnovijih i na.'kvalitelnijih programa 
po minimalnoj ceni!!! Komplet 3: IWO JI.MA, 
BOMB JACK, RASPUTDJ, UTTIE COMPUTER 
PEOPLE, VISITORS (SPECIJALNA ,'AISIJA), WOR 
LD PLAY (BEACH-HEAD 3). FAIRI.iClIT. ELEC- 
TRA GLIDE BEVERLY HII.LS, FORMULA ONE. 
Komplet 4: STARCLAKE, SC.ARABEUS MATCH 
DAY POPEVE 2. PING PONG 2, BOUNCES, S.A- 
BOTF.UR (NINJA 3), TUT.ANCAMON. THE FOR- 
CE CRITICAL MASS Komplet 5: EMPIRE (aA 
LAKTICKA IMPERIJA!'!), HIGGLES LUfCGLES 2, 
PHANTO.MS, TIME CRYSTAL (CUDO OD GRAFI- 
KE) SPINDIZZY. DR WHY, BA T THE BOUND, 
INTER.N.ADONAL KARATE 1 (NAJBOLJI KARA- 
TE), INTERNATIONAL KARATE 2, Komplet -l- 
kaseta 4 postarina = 1300 chn, 2 kompieta 2000 
din. Svatri kompleta saraoT.OOO dm. Placaniepou- 
zedem. LAZAR TOMiC, Sara)ev5ka 70-37, 11000 
BEOGRAD, 011/681-838. 

MAGIC RAYS C-64!!! 9 PREVEDE "IGRASK.A- 
SLTO.M SAMO 1000 DINARA' KO-M.'LET F HAC- 
KER, Drt.G< TOWER, SPITFIRE JO, SAUCER 
ATACK, SUPA-C-t GUMSHOE, LONDC I BIJTZ, 
FIONA RIDES OUT, MUSIC SYNT '-IZER, F' 
VIS DUSPARA, BOS,ANSKI BRO’ OSEVI^^I 
12. Tel. 074.'863-132 

COMMODOREOVet!! N- viji hl'ov, Vlsi- 
turi, firelight, Uridium 2, Gvroscope 2, Vie - Kiing 
fu, Pole Position 2, Rasciitin, Rocky 3. BeveJy !!il 
Is Cop Saboteur, Nighrsnaoe, Mind Control 2, De- 
sert Fox, Time Tunnel 4 kasete - 12000 din. Po- 
sebna pogodnosl SOti programa, ukliuihijuci i nave 
dene, uz bezplatne kasete = 7300 din. MIROSLAV 
LAZiC, Slavka Roriica 14b, 72000 Zenica, Tel [072] 
23-983. 

NAJNOVIJI HITOVI KOD YU. C S, RADE KNE- 
ZEVIC, Samarska 18, 11224 VRCIN, usl. tel 
011.'4881-8B2- 


SVET KOMPJUTERA./ JUL - AVGUST 'S6. 


87 




AMSTRAD 6128 


sisTEMSKO upirrsrvo za rad na 
AMSmADU 6128 


I IBMOBARACENE 

Ameri^ki ra^unanki gigant IBM zeti 
da novim pojeftinjenjem svojih PC-a 
zapotne borbu protiv konkurendje 
proizvodaCa koinpatibilnih ra£unara. 
C«na PG’XT-a jednira tidarcem smanje- 
na le za 1000 dalara (oko 26?i). Ostalim 
IBM-CAim PC-iraa smanjena je cena od 
900 do lOO dolara. 

IBM je u Boca.Ratotiu (SADI pred- 
stavioja^TOSti novi model svog POAT- 
-a. Za istu (oko 700 dolara raanju) cenu 
dosadaSojeg PD’AT-a ciji procesor ima 
frekvenciju docka od 6 MHz, novi AT 
sa 8 MHz brii je od starog za jednu tre- 
dnu. (D. T.) 


.mpSRCE'NA 

MAClNTOSH-u 

Imate Macintosh, volite ,crtace“, a 
najveca vam je {elja da ih sami pravile, 
Novi proizvod, Mac.Movies, kalifomij- 
ske finue Beck-Tech, moze ram to i 
omoguditi. 


,S]i£ice' moiete kreirati pomocu ve4 
poznatih programa MacPaint i Mac- 
Draw jli ih digitalizovati pomocu video 
kamete. Naravno, mogu se sacuvai na 
disku dok ne dode njihov red u anima- 
cijskoj sekvenci, Brzina prikazivanja je 
od 1 do 30 slicica u sekundi, 

MacMovies zahteva 512K raeniorije i 
99 dcdaia (cena). Beck-Tech prodaje i 
male demonstiadone piograme kac 
§ta su; .Imajte srce' i .Motor u pokre- 
tu' Pr\i oli^aSnjava rd srca, drugi rad 
motora, Sve kroz animaciju i to u kolo- 
ru za 40 dolara a monohromno za 30. 

Malo kompleksniji proizvod je Ma- 
cAnimation Station - kompletna jedin- 
cia za animaciju koja sadrzi Macintosh 
sa 1MB memorije, prograrae MacMovi- 
es, MacPaint, i ClickArt i tablicu sa di- 
gitalnmn olovhicom [digital pen tab- 
let). Sve za samo 5000 dolara. (Z. J.) 


DISKETAIEKTOR 

Poznata francuska izdavacka kuda 
I.ARQUSSE napravila je prvi pravi 
elektronski red'.ik francuskog jczika. 
Recnik sadrzi 150000 red i sirimljen je 


na disketu koja hinkcionise sa racuna- 
com Macintosh, Kada napiSete bilo ka- 
kav telet pomocu prt^rama za tretman 
teksta, mozete da zatrazite mislienje 
recnika. Dobicete strucan odgovnr. 
Medutim. vi uvek mozete pmad nove 
red ili zadrzali pravopisnu gresku. 

TELEFON„ZAKRPA' 


.Mozda niste znali da u onome sto 
obicno nazivamo .materija' vecu za- 
preminu zauzima prazan prostor nego 
molekuli. Slidan je slucaj i sa ljudskim 
glasom: aajmanie dve tredne bilo kog 
govora fini tiSina. 

Modema lehnologija nastoji da sto 
vise iskonsti sve ora .prazniae". Uzrai- 
mo na primer telefon; smesno je zauzi- 
raati teiefonsku liniju za prenos, najve- 
cim delom, tidne. ZaSto da se ne isko- 
risti vreme izraedu reci za prenos poc- 
ataka do memoriie racunara Sagovor- 
nici nece ionafco nista piimetiti tj. cuti. 
Ovakva tehnika je veoma komplikova- 
na, aii covek pocinje da ovladava njo- 
me. Upravo lico funkcioniSu prvi tele- 
foni, Imji omogucuju ljudima i madna- 


raa da istovremeno .razgovaraju'; dra | 
po dva. svaka sa sagovornikam 


BERBAGROZDA 
POMOCU RACUNARA 

Tehaika .berbe" naizgled je veoma 
jedaostavna. Mesec dana posle cveta- 
nja vmove loze uzima se uzorak, koji se 
sastoji od in'csnog brcja cokota, i na 
Diemu sc odrcduju osr.cs3' poi1:r; 
broj grozdova u razvoju i broj gTaZiJH* 
po cokotu, srednja fczaia grozdova. 
srecrji broj zrna pc grozdu ltd. Dbacite 
sra ove podatke u memoriju racunara i 
mozete da saznate, dva meseca pre ber- 
be, zapreminu vina koja ce bill dobije- 
na. Taj podatak je veoma koristan za 
trgorae viaom. Zato francusid Nacio- 
nalni Institut za poljopnvredna is- 
trazivanja iz Colmar a radi vec dugo 
vremena na moddu kvantitativnog 
predHdanja berbe. Model nije tako jed- 
noslavan kao £lo izgieda i mod is da 
se nabavi lek kroz dve godlne. 


MALI OGLASI 


AhiSTRAD: Protesionalni prevodi; UPUTSTVO ZA 
CPC -464 (1.20C8, MASINSKO PKOGRAMIRANJE 
(1.300), l.OCOMOTIV B.ASIC {1.200(. Komplet 
(3 400). Kompletno prevedena upulstra za usiuzne 
programe; DEV'PAC, MASTER FILE, PASCAL 
TASM'ORD, QUILL Pojedinacno (6001 U kample- 
tu (2.700). .AMSTRAD FUTURE' Bate JankoviCa 
79- Tel. 032-30-34. 


FIRE SOFT - Vam nudi velUd izbor najboijih i naj- 
eftinijih igara. Takode nudi konsnitke programe za 
gradevinu i programe za reSavanje popisnih lista. 
Sve na kaseti ili diskcti i sa aputstvima. Stankc 
Brus, IS. OlKcrfjta 16 12000 Poiarevac. 


AMSTR.AD CPC-464. NAJVRCi IZBOR PROGRA- 
MA NA tr2i§tli. sve Sto vas interesuje 

POTRA2ITE KOD ARROW-SOFT-a GORAN 
STRELiC, FTRAHINJICA BANA 2/7. 18000 NiS, 
(0181 43-945. 


AMSTRAD; Profesionalni prevodi: UPUTSTVO ZA 
CPC-454 (1.200), MASINSKO PROGR-AMIRANJE 
(1.300), LOCOMOTIV BASIC (1.200). Kom^el 
. (3.400). Kompletno prevedena uputstva za tisluzne 
programe. DEVP.AC, MASTER FILE, PASCAL, 
T.ASWORD, QUILL Pojedinaino (600). U komple- 
cu (2.700). ..AMSTRAD FLTURE" Bate Jankonca 
79. Tel. 032-30-34. 


FIRE SOFT - Vam nudi velik: izbor najboijih i naj- 
eftmijih igara. Takode nudi koristiicke programe za 
gradevinu i programe za reSavanje popisnih lista 
Sve na kaseti ili disketi i sa uputstvima. STANKO 
BRUS, 15, Oktobra 16, 12000 Poiarevac. 


AMSTRAD CPC 464 - KLASlCNI 1 NAJNOVIJI 
PROGRA.MI PO VRLO NISKIM CENAMA - Ab- 
soft Jorgovanska 52, 250(i0 Sombor. 


KOMPJUTER .MTARI” 520st sa disk drajvom i GB 
monitorom. Novo Prcdajem Tel, 071/459-104. 

HARDWARE; Prodajem - rubne koreklore za 
spektrum, kompiec iipova za proSirenje Spefctruma 
(sa IBk na 48 ili 80k| te cipove; Z 80 A CPU, m A 
CPU, Z80A PIO, 8255, 4116, 4164, 41256, 4415, 
6116, 6264, 27128, 2764, 2732, 2716, .AY 38910, AY 
38912, 6502, 6522, 6821. MC 1488, .MC 1489, LM 
1889, ACD 0804, ZN 427. ZN 428. Teatot>l-28p le 
vecinu CMOS i TTL iipova. Service; farzc i kvilu t'--' 
no servisiram racunare Spectrum i Commodore 
{C-64, C-116, C-16, C+4) i Amstrad. N, CETKO- 
VlC. J. l^iskovara 1. 42000 Varaidin. ^«l 
042/38-56. 


QL; Profesionalni prevodi: QL-ARCHIVE (1.500) 
QLP.ASCAL (1.500), QL-TCKJLKIT (1200) QL- 
-FORTH (1 5001, QL-QUIl.L (1,200). U KOMPLE- 
TU (5.500), Slobodan Zari6, Bale Jankovica 79 
32000 telefon 032-30-34. 

PROD.AJEM .Galaksiju -f , proSirenja, dodatke. 
programator i dijelove. Telrfan. (041) 578-132. 

USTUPAM CELOGODiSKJU PRETPLATU NA 
C.ASOP1S BYTE APRIL 86 - MART 87. Zlatko Su- 
dar, Danila Narar.dzica 26, 16000 Leskorac. 


COMPUTER SCHOOL za pcamike na dve kisra. 
Sve 0 kompjuteru i programiranju u BASIC -u, dje- 
na 2300 din. Prodajem taampjuter ATARI 50.0 XLsa 
kasetofonom i prm’odom. Adis. Sirbegovk. .MaiAa 
la Tita 7, 74000 DOBOf. 

PROD.AJEM 8 komada itpova 4116 za 5000 dinata. 
Telefon: 045/83-185. 

AT.Afll - PROGRA.ME PROD.AJEM SVAKJ PRO- 
GRA.M 140 DINARA, JEDINSTVENA PRILQCA. 
IVO MLATIC. Sv. NED)EL)A, 58465 JEtSA. OT. 
HVAR. 


AMSTRAD CPC 464 - KLASICN! 1 NAJNOVIJI 
PROGR.AMI PO WIG) NISKIM CENA.M.A Ab 
»ft Jorgovanska 52. 25000 Sombor. 


Uskoro izlazi iz Stampe knjiga. 


Knjiga detaljDo objaSnjava rad sa ovfm 
kompjuterom fantaslicmh mogudnosli. 
Kvalitetna 8tampa 
PlastiEcirane korice 
Tvrti povez 

Pretpiama cena 3.000 dinara 
AMSTRAD FLTL'RE 
BATE JANKOVICA 79 
telefon 032/30-34 


AMSTRAD CPC-464. NAJVPGl IZBOR PROGRA- 
MA NA TR2|STL'. SVE Sto vas interesuje 
P 0TRA21TE KOD ARROW-SOFT-a. GORAN 
STREUC. STRAHINJIC.A BANA 2/7, 18000 NlS, 
(018) 43-945. 


I VEUKA RASERODAJA PREOSTALE 
PRVOKLASNE LITERATURE: AMSTRAD 
cpc 464: 

UPUTSTVO ZA RAD NA A.V1STR.ADL' - 1450 
d, L0C0M0TI\’E BASIC - 1350 d, .VIASINSKO 
PROGRAMIRANJE ZA POCETNIKE - 1250 d, 
UPUTSTl'A ZA DFMPAC i TASWORD po 1230 
d, GRAFIKA ! ZWK NA CPC 464 - 1250 d. Na 
viSestruke rrarudzbe popusf 10161 DUSko BJE- 
LOTOMlC. CENTAR 1, 545S0 VALPOVO, tel 
05A'e2-65S ih 041/683-141. 


GOVORI SE 


SVET KOMPJUTERA t JUL - AVGUST '86. 




ir PRIMENA 






' I rqjika 5\eminl!a agcnicip), profesop 

i^L Kainian Lsta. evropjasimirska iiODda 
Ano* posUb p fanushdne rczuliate lako su a 
noG uBH-du 13 I H. mana aekaliko sckandi pre 
ta^ (msi¥tanp radio signal) bili na momenie i?- 
• >.jh (edanaesi ekspenmenala dalo |c i/ 

\anrednepodaike Obradacetrapri|Ddiiiaina. jMi 
nunaino psioianje pre i7.l.v;ka 12 dometa biio jc S16 
kiionwfara 1 to 9 sckundi prc .fhb\'"-a imimoi 
lazciipl Hafeiexa Komi^ia inaivana po britanskoir. 
dionkoni astronomu Edmoodo l!ale|u| se pcqai 
Inqe periodicno nakili 76 eooina 11 suncevom siste- 
fflb Za rspuivame kometc poslan; su u Jeto i tcseo 
^5 sondt iz Evrope (Dotol, SSSR-a iVtga 1 1 2| ; 
fapina iPfinc* \ MS-TSl 


I poslednterr. minuiu .oko" exropske sonne 
.Doto' te zaiTsciio 1 uEradeno. HMC-CCD kamcra 
/Halin’ Multicolour Camera) napraiiiena ic na 
Maks-Hankovom instituni za astroncmiiii u Lin 
dau. pod ^-odsn'ora dr Horsta Ivca Kclera u sarad- 
np sa ostalim evropskini strucnpama. Oaj sisteir. 
ima pored clcmenata u snimanie, lakor.’anih CCD 
scnzora. 1 pokretaLke funKcije k<^ usmcravaju ka 
ncni ka kometi: za vreme snimaoia sonda p bill 


Okmieaa oblakom paa 


udaljcna oko 150 miiiona kdoineiara od Zetnlte 1 
krclaJa se br/nnom od oka 70 km’s. 

Eored sp«!Ci;ilno napta\i|enL>g CCD scnzora. 11 rav 
ni snimania kamere je ugraden linijski senior tip je 
zadatak da pokrecc karacru i usmeraia te prema 
koitici:. 


Riidaljm 20.000 km 


\3vodB0 daph ieagro ffe^B-2l 

Tri NSC-SOO mikroporocesora preuzcla sii pre 
dzne poskive. inlanstainojitraeuiiaea puziciiu ko- 
meic. Za s rcme pnilciauia slika kometc se pcmiera 
ledar.pui u cetin sekunde preko ravni snimania pn 
ticspoiiiciji od 30 us Linijski seoznr koji vidi slikn 
pro CCD-a, 11 pravom momentu date signal odgu 
varaiucem procesoni koji ga akiivira. Bn.i naiin is 
citacanta omugucen le z^valjuiuci 7-bitnom ADI’ 
lanalugno digitalm prctiaral:] kati je sposobaii da 
obradnje podatfce wakih 500 ns. Drugi pmvarac. 
13 bitoi ADL', digiuluuie podaike iz dkida oseiljj 
vih na sswlost u vremenskiin razmacinia od po 23 
ps. Ko feo^ekivao podaike u bo|i ra/oiarao se. fo- 
togtafiie sii oPradcne u crvcno), plavo) i beloi boii 
na tedntm iiMl.'23 u IDL tehnici. 

Prevela Dragana Tlmotic 


SVET KOMPIUTERA / JUt - AVGUST '86. 








NA MONITORU 



ri i tiijii yiciiifj i.L- nirj'. ;,i;, lakn 

UD protHfiiLS uDp5:e Bije bilft likrj pobaiiii No u 
ft u snari i bla glavna dri/ ovog prcgrania 


U proslom broju Sveta 
kompjutera stidijivo se 
pojavila, uz propratni tekst 
.,Volim FOTRAN, duso". 
slika iz jedne 
porno-kompjuterske igre 
koja je izazvala 
interesovanje nesrazmerno 
velicini vestL Razlog je 
verovatuo taj sto je porno 
softver fos uvek tabu teina 
kod nas, a zna se - sve sto 
je zabraajeno, priv/aci. 

P ni pro^m koji sc irioie okahiktEnati 

kao porno kompjutersia igri. pojitio s 
f(^ii3>TK 1979 u Sftdinfenini Dr/jvama 
mediilira pnva iatiiu rapoceia je tck 19S2. sodine. 
,Pr.-u enidcu* ra trzi^teje izbarila finna Aiiworks 
u San'Frareiska. Inknminjsam prognin rapnvil; 
so Rodier Hamis iRowr Haraishl i Dzon f\dams 
(Joahne Adams) a zvaoH ^tnp poker* Zapler igre 
Wo fe krajnje lediKtslavan Nakor sto disc, pro 
gram ucitali sadiskete ipnvljena le samo venija .’3 
.Appleos'C ra'unarei. na esranii bi se popviie na 
cnare dve lepWice u \t!q izaiomim pozama.Jcdna 
se ivala Melissa a draga Suiy. Vas pna zatsasak bio 
fc da fidaberete omi koja vam se vise dopada. Tada 
bi za ' as na^ao pravi pakao, ler je trebalo da u « 
tro) igri osvc)itt svu odecu kQ)u je iiabniDa lepoii- 
caimala naskii Igralnsevec preinapoinatiinpra 
viliira str^ pokera - za staki ossojeni knig iepoti 
ca hi samo ledan dec odece Ibliuu, maiicu.' 
siiknju, sal, prstenie. naiisnite. grudojak...). Pa ako 
je lako zaitosmoondareklidabiza vas nasiaopa 
kao? Zato Sto )€ program predstavliao yrhiinsku si- 


kao sto smo rckii pr-rro 'obicf sn iZHiiskii 
tri!rrikan:i, dos su ih u Fvropi prv;) pnh’.attl; 
trancii/i, ki>!i i mace pritiutio aekon'roiisanu tno 
ze ^ve sto k Anicricko 

Fr\i pnignm pnrno Laicgonje u iTanciiskoi n 
siao |c I9‘9 godirie i ziao <e .Vistfax' (.mtor je. ru 
iaiost. ostao anomraan). Za razkkn od .Americk^k 
'11.1 porno sofnera I'ranaiske lerziie «u odmali. 
oc an’os pr(’Erama. niocic tati svraine ii lakorva- 
ni rvrdi’ rK>rno snttser i5ta ;e iifcdno i razlos sto 
pnigram Visifas' iiece bni Of»san» Zalim. «• pR 
rnosob'er. pnpui pozara. sjrio po ceiom ■‘veld Od 
ncetrops^ib /cmaha n.ticiiblie korcne piistro ic i- 
dalecom Upano. uvoi ce/tMicno] zcmiii dalckog 
iSitia portui softver |e do'bio svo| ickain'. luai 
jdanjrt) tofimi iti sofrve: /a .ndraslel. 

lap.iiiskc vcr.’ijc prosrania si. po stcMrtiii dosia 
razlikupi od .Amcrkkih. 5 eiavnom sxe se svodi n.v 
siedea* ni!ad: lapanacserulazi usumniivofieMi; 
T<ikt|a ii ptkrazi la leptim Visotom. piavokasom. 
pl.avcokoni desoikfira (c*cito strstildnsni! Kada jt’ 
ki>r.iino jironadc, mora. koristeti svok oskudno 
znanje cnsleskoe tezika '’ohra/osna’ smana pro 
gramai, da je namarci u tedan od twteia gde se ro- 
be ’.znajntljuiu na Ml Osiatak bi tttloiD da preti 
sravlja pricu kora se mje tntioeo izincnila tec neko 
liko miliona todina \'{edurim( a japanskim prosra 
minn iiiictakti Naime a japanopiastoievrlosiroci 
i c'.idrti jwopisi kofi se ticu poriwerafiif Osi propis: 
dppusiaiu da se obian skoro sse uz usloi da se tia 
cknnu nikako ne vidi ni jedna tcdiaa stidna dlafa 
ca. Po5fo je sve dopiAieno, a ukus iapanaca yc nai 
Win cvropskoi definiciji sadizrna, a vtcini progra 
ma se kao dodimi rckvartti konsie land. Wcevi 
katsevi Mbdt diatclji stgurnn se pitaju za se ti 
lekviziti koriste .Mi tin preooracujesno da se pi.'sa 
letuiu sa roditeljima. Sieiimo nece dobiii nikakai 
odgovor 

Visoke ccne porno sofli era obezbediim da kcris 
nici budu satno poslovni Imdi, ko|i ove prograinc 
sifiimc pustaju posle napornih nbrada pndataka i 


tekucth poslova konipanije. Za aize slu^nike pc 
stole ktrziie prt.>erini3 konma se ra prinsak.ontv 
dcnog ta<tera na ekranii poiavlni)e komplikocir. 
prora'c-ur. rmJkova (za slucai oa sef naide it nezgod 
ncsn ireniitkiil Cena «dnn£ jirogratna. na prme: 

II lapami krecescoko 10000 lena ipotekitcem Lir 
sii to je oko 2.3 miilona iri.a!onh 'iicaraj. Zaro niie- 
cjdo ^10 itliki japanski prcizvotlai'i iof^efa u ix! 
ra'leipopift I'elikefinne.Ho' BCo'>razn]tilia,u i 
nadn.i da nrosire 'loti' irriite Poret! toga [apar. 
iiiie. k.vko se (o obicno pogreiiio mijlt. pre.ik 
koiiipjiiterizovana zcmlja. pa prcsrarai tipa „5:ibo- 
lam iivece u Koppcngiju", .Soctii lekdja*. .Gcfu 
1? baii|t‘ I .Devojka iz susedae kuce' ne motu bi ' 
knnatno iliiso privlaetli t^ancen broi kupaia 

Cene u .Ainerrd krccti k‘ oko 30 S a program 
([)ko 1,2 mdiMi.r s'arih dinarai. dok [t Krantfl'ka 
diipk) ski;pi;a Programi ripa .Strip poker' .Srr p 
bbck jack' i .Sofipom" ko'i se mi^i nan u rufpcz 
natijcii pr-idavTiid kompiatera :i hrizu iti> x Ja 
formaliciiie Sivca", ako sic luJ mnoao zainlereso 
cani) kcsrajii ako SCO franaka [oko2,5 miliona sfa 
nbiiinaral .Aka misi'tc da siioiosisoke cere irr 
ba ita /naif da hi nrd: porno prc-emmi >os rcc'.-g!' 
skiiplii, jcr se oe moan )Avno kripitt Prodaia se 
obavija laiiiim k,anaiima tl iaki, Bing, kako brat Ce 
na'' Frava srnia Sieaa 5000 fraiukai. Tvrdi do 
mo prnerami ngiasnora se proinodc t: .Amenn a 
/ahni <vereerskim kanaltma rioBi’SC u F.irtipn ede 
ih lerinotn kupuju pracmct, inJinjen lekari ' drap 
koii mofi d.v :h plate, 

Priricip prcizvodne porno >ott\era se, txi ne 'a 
Ko d.ivne 1982 priliciio izmemo Sada jc ra izraAi 
jedne porno krrmptittfrsse igre pi.kretaru d.ilfi-' 
koniplikwaniia nprema. t“nncipi sti 'troac derm 
sani Ftiti sto jc n'ropknino jcstu' mini rompn.!e;' 
ibiii- koic TTurkti. zanm video kamera ; eiektrcn 
ska o'.ia pc.ezana m kiiniy»iiterom. ftSo oda- 
berete lept'liLU fib icpv'vana. {.a^oda nc'^ snujiite 
;e video kainerom koja sitku prenos: i. fcO!npr'''m 
(Z .1 to te potmban dig.iajzor ’-iktl Zr^rtanji-T*' 
[)oiin Ddtdiraii svetliio ‘like. Sarla sleui kreattvan 
vieo )K>sl.i. I z pomocckklronsKC oiovketsvteme 
na shkarsk.a kidi'al zntbti siilcu doicrii'.e do ■•av 
rkinslva Pr. lume mojetc ; meman Iik iepikie-a. 
prctiataiua k- a s;nil»l iievicsctih axiina tse 
cate ii so sta ;e o'nda biin rjr.azmie vv’'ike...i ili 
sredovecnii hakicu zateenwe kuze tza iiiibitelie 
Dinastiie* i slicr.c^; Kaila sve lo litaoiie. nije pre 
terami iciko ofinisiiti >amu lerir i ovcnfLaInc dtxla 
I; tieku ledii'jsfivtiii ar.ttnaciiu Sccnano same tsrc 
ne[Mtreb.i!oil3but!e?revsii''kri.'';„.'.;.- an c.niKLs 
talom I niia pre'erw biraii isv; am; si; odejisiaii 
.Istiniic pri'ie XX-KIV deo" to tz iskusivimaju) kod 
igara roe tipa. Kompliko‘.aru« animacijf /an-i tid 
toga sta ij 5T\nn zelile Ja pnkafete na eknini Ako 
vam penestane ideja avek moieie koiriuii'avat! Ka 
ma Siitn; i slicne prsnicnike 

(. rano^ zOTJiana ponio sof^.^r posuie svo 
popiilarntji (na pnmer Holandiia gde s vec postao 
sa.su'.ai dm poroditmh /abasa kao rariife rabli 
uil-Mcifiiiim ncrriOitc s'’ prc'raao radovaii vecirj 
ptograma ic pisatu za kompiirtere kon su 
kompatibilm, ter pnxrvodKi da, za .izii- 

kii c-d Spectrtiiria i uammodorca, te k'lmpniifrt 
intaiu udrasii bj. plarao spceobni gradanii Zbog. 
ios uvek, prilicno slabe rezcd'acijc. kcmpnittr na 
ekranu ne mozc vemo pnkazati tiinfsko reiLv tc bai 
zato porno sofrver trdra pre shvarm kao salii nega 
"saD ncko pros'renje liudskih seksualcih .amvnos- 
ti' One ko porno softver tim. posebno pnvlafniin 
leste dobro poznaia privlairost zahrantenog voca. 
a osim toga uz porno soltver kotnp.iuter vise mie 
onako hladan i prorKiia.it kao sto le sa ozbilpuin 
Piidovnirr. softvercmi. 

Pnred/o JVeaad Baliat 


90 


SVET KOMPJUTERA / JVL - AVGUST ‘86. 



HARD I SOFT SCENA 




boji Tanatura te kao i kod PC a, odv\i- 
■ena (xJ cfuiraine ledicice kop ima led 
nu disketni; jectinicu. Za»(ino sa pro 
gramsma ra obradu teksra t podauka, 
za labelamo racunan« i podtnTiu zra- 
fikii, uiedaj cc koktai: (nar,|e od 1500 
ruray 

Za anbjaoznitee kampiineraSa Sony 
it pripremtc- ..iZSKveraiu' sa 64 KBa;- 
ta ttdcn rnenwfije. Pored siKTiih teti- 
nickic crvialika kao kott prehr-dnos 
ova! raf unar kosta upoia nianie, oknie- 
k* TM maraka 

Japanski prcdiiziirac p sto] pnok- 
lasni tr.'idel 17 noix MSX <en)e, HBC- 
9'Xtr>, aamcnio za potpuno profcio 
nalnu pnmenu Kosiate ravno 4000 
nuraka Sieeove-.Thneposebrodoiaze 
(Jo izraiip kod in’erakli\UE obiade sli 
ka za Jkole i pr3\licn(e rcklama (D. T.| 

Pomocu 

prograffliraoju 

OJaKsicti kjd proeramirania » C 
kompaiJcrcra firtne Digital Kfoeaixb 
na .5uriie\-im raciinannta iz ST scrije 
pniia;u tri pOTincna prociama: Cae‘ 
^■d:. Coco 1 Sigh. 

Ca«\'dj pojcdnostavlpijepoaavlpnje 
elcran>kih fankena CKM-sistema (pro- 
zor, mij ltd I. Poroocm proeram CcKo 
automarski izrrJa^d opsimi recwled 
naredhi koK (odf od pitcamskos isk 
sta do EWBvog ijrociaina. Sish dap 'n 
fomiadic 0 padn (gre^ma) Jieku| 
pn^'am.(. C^'di k'OSU 200. Coco 230 
i Sigh 50 rnaraka Za 125 maraka iz ;s- 
tes izvrrra ntozc r- dobi'i i disk, lechios- 
tavac /a jpotrebu : viseftrani 
Disk p-roeram. (D. T.) 


Non program] za 
Amstrad 

MASTKRCALO ic nffti prazra.-n za 
unakrsna izneunavaEia isprcadsheeti 
namcrlen .Amstrad 11 CPC-4^ kon do 
ndfava iruzziinp vetike sheme - do 3. 
Ill cehja premaAmsbf!-it Pre^am do- 
zvoitava pnkai .prozora* (J’.a razlifita 
dda spreausheet-3 u i.do vrente 1 njiho 
vu stampt: na Epson iti h'pjoa-koinpa- 
tibiinom, odnosao .Amstrad os-om 
iia.Tip.atu .MasrccCalc kosta 19.45 funti 
na kaseti, 3(liiosno24.^ funti na diske-. 
h. kad.a rsdi ptid AMSDOS-oni 

MICROGRAPH K jraficki, cnacki. 
paket koii te kooipatibiian sa .Mteras- 
prea-om, .A-MSOfT-mirn potjramjiin 
programont za unakistio izracunasania 
citi ie icdini nedojiatak nianji bro] ceb 
)3 .Miaospread (i Microsr.ipl’,) rade 
pod CP-M operackmim «i«temon!. 
.Micrt^raDii stampa di}agrarac sa .Mit 
losprcad oirm paladma. ali se iie 
tnozt korssri!! sa Mastcrcak-oro Hi hlo 
ki^ira drugim spreadsheet ffltt 

Prf.ieram omogucav. sontrolu bo|C 
lu ekran-j. a dGzcoIjara dehnieiju re 
dosleda n kojeu ce se oiiagrami poor- 
ias-ati na moniloru poipuno auTama: 
ski. 

‘dio-osraph se fffodaie po ceoi od 
24.95 itinti. Za defaije ofciatife sc na ad- 
re$u: 

.Amsirfl. Brentwood House. 169 Kines 
Koad 

Brtmwood. Essex CA!14 4EF. Esgland 


Krasnopis 

na 

Toshibi 

Glavoa chlema kod izbora pnnteraje 
oko brzioei kvaliieta sJos-a Dot-manix 
pnotcra su rmit^ brii od onih zvanih 
.Uner-qualiiy' ah ini siota nisu bas 
naikpsa. Novi proizvod Toshibe. pn 
nttr P321 3 in-One je txHoiSaj nnek 
'u;>te diione. Kvaliiet dova je pt^j 
to a t^ina aesmanjeoa. 

Vedna doi-matrix printera ima satno 
9 igbu {piQSl na glasi za Jtampame 
{pnm bcadi.Te igtice. udarcetn u papir 
fonniraju slova Kod vedne .Near -let 
tcr-qualit)'' priiatn. 4311131 bead' 
prede dva peta preko mesta i w 
drugofn naletu popuni zaostale praznj 
ite izinaiG tadkica. Skts-a tuzie po^ju 
mn^ iepAa. ali i itampanie mnogo 
sponje 

J*nnt head' kod P321 pnntera 
sa^ 24 igbee tako da su pramine ini- 


mmalne. .Ako zahevate krasnopis. brzi- 
na izoosi 60 qts (charactm per seoind 
tj. znakova usekundi) a akovam za po- 
cetak estetika iiite tako vazna. icto 


roozete oditampati brziDCHn exJ 216 cps 
(tzv. .draft mo^'l 
Printer sadrii i 2K memorite u kopi 
te komptuter prHHchi sve sto treba 


odktampati. 1 on sap bice siobodar. za 
korisnije ss'rhe 

P321 sam po sebi ne utne da cna aii 
se uz pomoc dodalka zmdoi IBM 
Graphics Printer Emulator maze pre 
txoriti D gnbeki printer. Toshiba 30in- 
-oiie se moze vezati u paraleino) ($649) 
t paralelno-serijaJooj ($7491 konfiguza- 
cip. kota omogucava vezu prinrera cak 
sa dva komg^utera. Pored P321 koji 
sUmpa saino 80 znakora u redu, tu je i 
vedt. P351 kc^i siampa 136. Veci tel 
P33i hna 4K memorije, ugrademi grafi- 
ku i dodatke viste slova. Zato je i skup- 
tji; paraitina kmfig'jraciia kosta $1549 
a (h'ostruka $1559 

Medina mana Toshifcning [»iolera je 
cefflpnizovioost priiutoika sa upui- 
strima za iqxxislim. Miu^ karakteris- 
tke SG nedovdjBO oii^ieoe, nelv ni- 
SD tK^e. .Mediitira, za sve one koji 
pisie da su dovoljno stiutni pa im pri- 
nitrak i ne treba, P321 je ocfiican pri- 
nter sa solidnooi brzinom Kampanja. 
visokim kvalitetom slova 1 niskom ce- 
Dom. (Z. f.) 


Nova ponnlica MSX 
[acu&ara 

To te retko ko mosao oceknali 
MSX po rinflgira.1 ofpisan sa komptn 
icTskc scene, ia « iz mnvih Sto hi- 
Ipda katmh mcunaia, napravlfenih po 
'XCTskom MSX siandarda rasprodato )t 
u SaicriH^ fiepuhfio Ne- 
.neki u bcscenie. Cssa aria u 
selsofu isponikc tsia sn na dnetwas 
redu da su lekhadaproizvoda 

1 1 MSX -a r.auCiii kako treba piodaxati 
Obztrwn na .tiifc intcres. 5«tv K 
■ximah praisiai io ceiu .MSN porcxiicu. 


i'ctin moiiela. od prvenu niipravinmw 
pretna MSX 1 sianriarda. pa do preten 
Cioztiih modela /a pro/e'ionalmi upor- 
rerbu j firc/tDaciji. nannno prema 
srarifk’ rtwknijem MSV2 siandardu 
Simv Hii Bi' lOD Ima radna memo 
n)U od preko 64 KB.ijla, dia porta #3 
prosirenie userfets za Atarapac ; kase 
toios kao I dxa pnkJiucka za dzoiMik 
Pq novitem MSX 2 standardu radi 
preosrala tri racimara Medulim. i.'ae 
iedno s aa je proizxodaf' raboravw d . 
jersti’ sicca dva kompnaera. (’n 
.256K mas'na' pored o\t ratine me 
npr.ic ima i oedatnin 128 KB vKko me 
monir a izuzefno dobru erafik- u 


1 


9i 

A 


S\TT KOMPJUTERA / Jl U. - AVGUST '86. 


HARD I SOFT SCENA 


AUTOMATSKIBIRAC 

TELEFONSKIHBKOJEVA 

Tetak )c same 69 graina a moze da 
pnnu uinjpno 2000 5lo\a i brojcva. Ova 
dfra od^vara lisTi imcna i teiefon$kjh 
bro|eva za 90 osoba. Birac sreduje nov e 
p«Uik( auromatski. prema alfabei- 
non redovledu i po zel]i ih prikazuK 
na svom 1 CD-displelu. 

Na poledini je Dgradm mail zviibntk 
koii brojeve iz mcraonje prervara u 
akunicne signale. ialjfi ih prcko telt 
Fonske mreze i lako sam bira brofeve. 
HWr^no je ukucaii ime osobe s kojom 
zehmo raH| 0 \ariti, pnsloniti zvubnik 
na mikrofon leicfon^e sluklice. priti^- 
mill odgovaramct dugme i sacekati da 
se ve /1 ujpostavi. (D. T.) 

W.M GmbH 
6455 Erienscc 



ZASniAPROGRAMA 

Cop\’ Lock asiit.1 od kopirania pro- 
grama rapravljcna je n softverskc ku 
cc i distributere koji zele da zastitc pro 
gtame oO neovla^cenog prtsninuvania. 
i*rc«rBm sc jeilnosiavno ktinsii i ne za- 
hieva kupovinii speciialnih diskeia. Ka- 
da % lo^npiit zasliri proeram za krai 
njcg konsnika. ne mok :e kopirali na 
dnigi disk nnedmm programom za ko- 
ptranjt- fak i od tzr. ,demcna'. Krajoii 
konsnik mcduliro moze slobodno da 
pravi back up kopije za litnii upolrdii,. 
SoPrverska kiica odliicu|c da ii krajml 
korisnik mora da umeine disk sa .klju 
iem" svaki pui kada se korisli pro- 
gram. iii saniQ pni put kada program 
radi Cops' program se tafcodc ko 
nsli da se Linesu podad kao Ho su ver 
zija. sen;ski bio: i datum pravljenp ap- 
hkackmog programa. 

Cotec Compiilcr ftodiicts, Tjorncho) 
5, 2540 Hnlte, Denmark, Tel 101 1 
3Ki220.'nx 16600. (Z.5.) 


92 




S\^ KOMPJUTERA / fUI. - A VGUST ’86 


PROGRAM ZAOBRADU 
TEKSTA 


MOCNAGRAFIICA 


Nove joS mocniie radne jedinice 
(Avorwaaonl fme Apollo Domain, 
kondoiraiK su sa di|em da odeenpre 
kompleksnim tebnlckim pnmenama 
ko)c zabtevaju vi^ike grafibke sposob 
ncsti. Obe mrine (edmicc DNsZO i 
DN56D ciprrml]CM su sa 16 MHz 
MC6802D procisorom i matematickim 
proccsorom \1C58881 isa pomicnim 
zate/oml. 

DN570 svosiin micgnsanira 2 D-gra 


GRAHKAZAIEMPC ■ 

Graphics Master srafibka kartica u 
bojiza IBM PCi kampaihilnekompju 
terc dair rezoluom cxl WO >• 400 u 16 
boja 1 ruoluniis ud 720 x 704 u emo- 
belo| lehnici- Grafitka karnca raspo- 
iaze video memoriom od 128 KB. Gra 
iicka karnca podrlava i RGB i ]B,M 
monohramatski displej i u sebi sadrzi 
programski pakr? za crtanje PC Pain 
'hnifk 

Tecmar, Bnissels, Belsiiim, Tel. (02) 
672239B, Tlx. 20256. (Z, S.) 


INTEUGENTNI 

INTERPEJS 

-OvQi saniosraino) jedinid za prosire 
nje obradovace se svi zagrizeni korisni 
Cl ZX-Spcctruma. ..Multifcjs" |c inieli 
gertni i varijabilni interfe)s sa moguc 
noAcu lednostavDogprikljucenja za raz 
liGte jcdjnicc spoline metnonic kao 
511 kaseia, nukrodraiv tit Discovers' Pri 
lE^m na erveno dugme uredaia na ek 
ranu komjflutera pojavict sc meni i; 
RO\1-a ..Muitifcjsa' Sa ovog menita 
raaiema lako odabrali memorijski me 
di] Nakon sprovodenja procedure 1/ 
bora, sadrza] mcmonic mozeseu kom 
primiranoj loimi odloziti na odabranoj 
jedinid spoljne memonte i odatle se la 
ko I be? pomQCi nMuIrtfeifa" porovo 
pozvati. Da bi odgovono na sve zadai 
ke ..Multifep' je ojwemlwn (edmm in 
lerfejsorn za dztaistik IKempstoni 
KOM-om 1 K.AM om sa po 8 KBapa : 


fickim proccsorom maze da prcdstavi 
do -W.OOO vekiora u sekiindi IK-a i po 
P'jta ic bill DN580 u koti sc mozc in 
tegnsati jedan 3 D ubrzivai. Za Simula 
dj^^Upe integnsanih prekidab 
IlW^Ptirfma proin-odacti, trenul- 
no naibrza i najmccnija radtta )cdinica 
ii svetu uampiutera |D. T.| 

Apolla Domiin 
Computer GmbH 
6000 Krankfurt 71 


video iziazom ..Miillifeis' se prikljuiu- 
le bez kabla, 'cdnosiavnim postavlja- 
njem na koncklor odakle se i napaia 
(D, T.) 

13-Datensystcme GmbH 
8500 Nurnberg 80 


Novih prvgrama za Aniigu i na ev 
ropskoin irziitii le sve nfc. Sofivervka 
skala sc kreb od grafickili komunika 
donih I pre^ama za igni pa sve do in 
teensanih pit^ramskili pakcia Nautc 
izbi-r je za sail, kod softvera sa igra 
ma Poznat: proerami kao sto Si sraic 
gjjska rama igra ..Archon", kosarkaika 
igra .One on One’ lobe Kiectronic .\r 
ts) j vec klasiin' .riiehKimulaior' 


VOU^SWRITER 3. novi tekst proce 
sor Z3 PC. poseduje svr pogixliKBii kc^ 
mia VOLKSWRUFJ! 2, tc vik novih 
moguenosti medu kojiraa su i matema 
iitli hrakcijc Niova _* i moguenost 
pmv'ere pravopisa sa reemkom 'xl pre 
ko 170000 red .V'loze se izabrati prove 
ra pravopisa. upotreba fonfiike i 
irazenjc karakhera. Program daje pred 
lug ispravkc za svaku problematicnu 
reZ Takode proverava interpunkaiu. 
Format hro|cva i upotrebu velikih slova 
kod imena. Konsnik programa mole 
aiiTomatski da napravi licni reentk tglo 
sari nd 3000 reci ii teksta dokirmema 
Program nudi i proeramsko dcl)cn)c rc 
vi. automalsko broianje red i moguc- 
nost scampauia poiedinacnih adresa na 
koverte ns osnovu prepoznavania ad- 
rese u lekstu Malcmaiicka funkaja 
umoguai)c kohsniku da radi sa osnov 
nim nrunskim operaciiama kao sto si 
procenlm racun, meduzbir i konsante 
•Voeuce )e vrsiti imakrsna izracunava 
nia I izracunavanp po diiagonabma 
ncke lablict. Mozc se vrsili sortiranie 
pudalaka u koloni bito po raSucem ill 
opadatudem aJFa ili numerickom reilu 
I ifetree Software Europe, Peathouse 
Floor Hill Use. Hill Ave .Ameishain. 
Bucks HP6 5BQ, l.'K. Td. l02403i 
28091, Tlx. 837972. (Z S.) 


Grafidn program .Deluxe Paint" 
(SecTTonic .Arttil |e-dobitnifc araerif 
kug Oscara za soFtver C'Unic se irvodi 
uz-pomoii' mi>a kao kod ..MaePainta" 
prcKo menija i piktograma. Sa raspola 
ganju sii 32 hoje i 11 vTsta slm'i Ovaj 
graficki program mole, uz pomoc dva 
kompatibilna programa iz Delitxe sen 
le (.Video Conslmction Set" i .Music 
Cnnstnicticn Set”) da posiane kmnplc 
tan sisicm za pravhenji cnanih bimn- 


SOFTV'ERLA.AMIGU 









SVET KOMPJUTERA / JUl - AVGUST 'S6. 


nDEOKARTICAZAPC 

PC E\T ie stampana pliica ktra sf 
ii'acct u siot za projirenje IBM K-ja. 
iBM PC AT-a ili kompatibiliKie kom 
piuten. Na ora plocu a zadnie srrane, 
prcki^ kopeiflora, vezuie se obicna >: 
dn‘ kamera VCR ili bserski disk Shka 
kcifu snirra kamera Jalic se ii PC KYK 
zde sc disiialuuie Difiblizorana siika 
if ni(i7e pr:ka;j!i i;a moniHini, obrad' 
ti lb siaii kan bilo koii dnigi komamicr 
'k; podauk Slika sc t.ok saicti p«' 
A at! it iJiemonic i stanipali Na ovai 
nacin moie se ponraiiit! bilo kop sbka 
koia se moie 'nsraiii standardnom ai 
dec kanicrom O a slika ima visoku re 
zoliKiia Prisnmska diskeia swtr/j 
prosnni sa raer.iiima lu iiiiu pomoc se 
upraviia procesom dieiializatiK slibe 

Chorus Data Sa-stems. c u Tcches 
port Inf, ’44 Second Ace. VVaishain 
.\H D21S4. rSA let. '6171 990651)7. 
Tl\ 951262. (Z.S.) 

PROZORIZAEVTIOPU 

h-: izvesno! vremena poiavila se e\ 
ropdta reniia Murroseiftoc'of proera 
ma .Prozon" (.Wtndtws'i K,k? s!o k 
pcza.ilt! .Prozon" <a prosirili raoetir 
ncsli MS iX>S-a ' kompanWIn; 'u >•3 
vecinorn .iplikaooDih proerama kcH 
rade pod MS DOS on Profnri' otno 
fiucarapi rntPOTCim poiedinaftiih apli- 
kacinnih prozrama na laiednickoj ko 
nsniiikoi tw.rsi;!;. 


UNIVERZMISISTEM 

ZATESnSAjp 

CAT (Computer Aided Tesiingl treba 
da sakupi s\'e iiednosne poka/aielje : 
da id autsmiatski piusledi do prikljuce 
nog komp'utera na daliu obradu Sta- 
tisika i dokumentacita prikiipijiT.ih 
podaiaka i.’isk[iic samu ledan delic do 
sada uabicatenoR utroSka cremena 

Tniver-tainoprmen'jni sisienj fiirac 
Balcnbers roodiilamo je izraden i 


Lvropska verzna se nasupro? Aine 
nckoi odltkuje sa neknliko poboljianja 
kac- sio !c s'e^jodao rc|iilijanje iTcd 
Dosnth fomaia pudata^ i poto!;sam 
iimena dokumenlKije izmrfu .Mrero- 
softenih teksi proctsora .Word' i .Wn 
te*. .Proairi' stt prana recima pmiz 
vodaca. 'ako napravljeni da tnopi radi 
II S3 raliidni biojem h3:d3etskih pen 
fer;skih uredap Nova evTO{sk3 rerzi 
la .Prozora* kosJa cko -830 raaraka. (D. 
T-) 

Aberosott 
8011 •Xscbeim 

M0N0HR0M.ATSKA 

mncA 


PORTABlIBMrc 


Konacno je i IB.M uapravno praci po- 
nabl koppjuter lifni podaci: zove se 
PCCon’.'ertiWe, !dak)e 13 fuati, «iic!- 
oe )B H.r X 123" X 2.7" lu iniunai 
ii 373cm X 31-2cm * 6Saa.&an 
dardni model cna 256K R,AM tneinon 
«. koja 5C po idp inoie ecn’ecan do 
512K, LCD ekran sa 80 x 25 iiniR dva 
disk dxa-va za di^eic od 33 inca \C 
adapter za : irmu. bateri)e i poldon dis 
keiu sa cak 5 proerana. Sve za SI995. 

Vidljivost tekaa |e problem kod veci 
ne LCD ekrana, pa ni oval ni|e izuze- 
tak. IpaK. casopts .Popular Cninpuiing' 
svrstava ta m^i Bajbo'ie u LCD kare- 
goriii Pozadma je stvozelena siova si, 
rawgue ij. slmlaQ ngma Pravaesvet 
”1^1 mcize sc reguiisaii poroeranHnr. 
ekrana pod uelom od 0 do 120 siepeni 
Odsia; eknna ie rnatno smantec za 
pesrimm procesu vezivanja 
poianzacionoz maieniala za ekran ci 
me R medu^«aor steden oa mini- 
mum a time i stqaen refiekae. Kezdu 
dia ekrana jc 640 x 200. Slina su pre 
□znc fonnirana i doiaijno velika za sa 
Ira cflsfljt 

i pored s\m, ako basldiic da PC 
Convertible kcriflite duze vieoe. ipak 
p priklptciie na neki CRT monitor. 
LCD ekran se moie odiopii od k«n 
j^lcra sto prednailp moguenost 
opotrebe i kasnirih boiiih LCD varipnti 
pod usievom da ih vec ledruRU napra- 

Tasiatura k aandardna. razmaci iz 
□Kdu dirk! su kac ; ustk 39 mm ail su. 
zbog 'jstede na proaoru. tunknonalne 
■^kc (tzv. function kersi aneslene na 
vrhua nesastrane. 

PC ConvertiWe je predvider. za tmto 
vania pa )e opramljeo .AC adapretoir. i 
batenjama-V IBM-u tvrde dace balen 
R izd^ti 6 do 19 sail normaine upot- 
rtbc Pl Rok traianja zavisi od velitine 
RAM raeinori)e I stepena korifeenja pc- 
riferaia. drak drapa, modma i pnnie- 
ra. 

IBM PC ConvtmWe )e ueestvov-ao 
na nedavno zavrsnumi konkursu za 
naibolp ponabi Organizaiorie.Americ 
ka poreska uprava a nagnda |e. osim 
lirule. ugovfH' 0 kupovini nekoliko mill 


ona pobednickitiirasiiia. 1 priIkno|a- 
koj konkurentiii, pcbediia le firma Ze- 
nith- Kao razli^ 18.M ovog poraza na- 
eodi se no\i disk draiv nd 35 inca Po 
rezniti su sc zabnnuli oko probieraa 
razmene podaiaka izmcdii kompiuiera 
koji kOTisic diskeie razliciiih «;icina. 
Strab St pokazao hez osno-.a |er |e !8.M 
ponudio i dodani 35'int disk draiv za 
sve clanove PC lamiiite. za prebaesva- 
nge podaiaka sa klasidniti 5.25 'Irc i^s- 
keia na ove iiove. -Male diskeie imajii 
ndcoJiku macaimh prednosti: vcq ka 
pacilet I720KB1 ; vecu fizifku fflpor 
nost (z.ahvalmiufi cvrstom za^binnrr. 
omoiahii- 

Sottware za mm koinpmicr necc uc 
dostajaii, Vodete hrmc kao sto su Lo 
tos. .Ashton Tate, .Microsoft. .Microrirr,. 
MicroPro i Computer Assoaates vec su 
naiaviie svoie popuiarne proiziod? ii 
novom 3.5-iDe fonnaiu. IB.M-ov paket 
aranzman ukliucute i S prozrama: Sr^ 
tev'Tiler (word processor za tdjradii 
rekaa duzine do 6 stamcai. Schedule 
(za ugovaranje sastanakai. Wione List 
(tdcfonski imenik), Catculaior i Toots 
iza sr.anngr kcuifigurania kote zelitcl 

PCCocvenible mozcsepovezati isa 
malira pnnicrom (S295) ko|i siampa na 
terraalnot!! ili c^henora papiru Kvalitet 
slova le srdidan [Near later pualirv'i a 
brzina -Ihcps. I komppticr sc ictoze iig- 
raditi I 100 1200-baud modem. Lstiaa 
nekompatibilan sa Hav'e? tnodemira 
kuii se sniatra;u standaidnim. 

Sve u svemu lako ne donosj ni3tJ 
novo. PC Convoiibfc je inleliRina 
skiop dcxsadasniih tehnoloskih rdenia 
.MogucnoJi su rau na nivou IBM PC 
komptutera. gednostavan le za upotre 
bu i prenos. Nekoin se moze iiCinili da 
R 1 cena vrlo pnstupafna. Ali ako iiz 
mete u obzir da skoro svi danaJnii PC 
progratni zahlevam vi5e od 256K R.A.M 
memoriie, cena raste za S380 a memo 
rija na 512K. lake $e popularnosi no- 
v<^ clana vet itaslucuK, san o [Tciatii 
noi (Cftinom standardnom PC kompjii 
letu velicine knjige ; dalje je neostva- 
ren. 

Zofica Jelic 


Mcrobromatska graficka karlica 
MC 1900 date grafiku i leka v istd,^ 
kvaliieia na IB.M ovom motMitiroina! 
sktim .monitoni. Dz ren^iiciiu ,od 
720 «' lAi i sa paralclnim portom za 
priiitcr. kanici date karakter set vrsoke 
rc/ohiciie identican onom se dobi 
p sa IB.Movrra monobromatskim 
adaplcrom. MG lOOO podr/ava sve gra 
fiikemogiicnoli koe pnizaiu program 
ski uaketi Ian sto su ioius 1-2-3. Svm- 
phony. I ramework i Flight simulaior 
Kaniakoja iiscbiobtediripitcadaplerc 
za crafiku i za printer, zaiizima samo 
ledari slm na IBM PC |u. 

Tacmar Im, Chce <k la iliilpe 131. 
1170 Brussels, fielauin. Tel. (D2t 
6'22.398. TK. 20256. (Z. S-| 


maze da upravjjj sa.do 12 petpunnne 
zavisnih radoib sistctna. Sree cekf sis 
lenia r odgovarajiicc oprcmljcn fBM 
av’ racuiiar Cimtralna ledifuca pokre- 
ce 5VC podredene rest jcdinice ku)a pa 
ralelno rade vamostalno, opsliizuiii 
ptobni prouik iiz pomoc Koracnih mo- 
lora Za posebnc ziidaike racunar je 
saabdeven hard diskom od 40 MBapa i 
streamecom od 60 MBajia za brzo i si 
gurno arhiviranje. (D. T.) 
Computertcchnik 
35550 Marburg 




/ 


Izuzetna prilika 


Do 31. 07. 1986. 

MIKRORACUNALA Apple He 



DINARSKA SREDSTVA PLACANJA! 

30% popusta za obrazovne ustanove 

Apple He + Monitor + Disk jedinica sa kontrolerom = 
1.077.000 



20% popusta za radne organizacije 

Apple He + Monitor + Disk jedinica sa kontrolerom = 


1.231.000 



Apple 


Apple i Apple Logo su 
uititni znari Apple 
Computer liic. Macintosh je 
zattitni znak ustupljen Apple 
Computer (nc. i koristen sa 
dozfoltKn vUsnika 



VELEBIT OOUR Informalika 


Apple komjyulorski centar 
RadauSeva 3, 41000 Zagreb 
Tel. 041/219-915; Tlx. 21512 


94 


SVET KOMF/UTERA / }Ul - AVGUST '86. 



ImageWriter graficki matricni pisac - crtac 250 
znakova/sck. 

Cameo 3010 - Hard Disc 10 Mb, back-up 5 Mb. 
Cameo 3030 - Hard Disc 30 Mb, back-up 5 Mb. 

APPLE He U SKOLSTVU 

Najboija preponika /a Apple 11c u skolstvu je 
podalak da jc prakticno standard ii skolama vecinc 
zcmnlja sveta, iikljucujtici SAD i Kinu. 

Siroka spektar skolskih programa u svetu i kod 
nas. 

Mosticnost vodenja opstih poslova same skolske 
iistanove. 

Pripremanie ' lastitoa iiastavnog materijala i 
pomagaia u nastavi u? koriscenje vrhunskih 
programskih jezika tipn Applel.ogo. 

Organizacija nastave iz programskih jezika Basic. 
Pascal, I'ortiina, (.ogo ii svr'hu ticenja 
programjr.iri]a i/rarli* aplikacija. 


JEDNOSTAVAN IZBOR I ODLUKA 

Nabrojimo same neke od mnogih razloga za 
nabavku originalnog mikroracunala Apple lie: 
20.000 goto\ih programa iz svih podnieja rada i 
zivota. 

2 milijiina zadovoijnih korisnika Apple=a, kao i 
ncznvisnih proizvodaca. 

I'lobavljac sa petogodisnjim iskustvom na Apple 
^ prograitiu. Kvalitetna struena podrska i siguran 
servis VI garantnom i postgarantnom roku. 

APPLE He U POSLOVANJU 

’* 1 1 poslovanju Apple He moze se uhvatiti ii kostac 

sa svim probleminia koji vas optorccu)ii, U pr\’om 
redu to sii poslovi koji zahtevajii preciznu 
cvidcnci)u, kao i svi poslovi koji u sebi sadrze 
elementc ko)i se cesto ponavliajii sa ili bez izmena. 
Na primer to sii dopisi. poniide i slicno koje inogii 
biti vrio diige. a saljii se na razlicite adresc uz male 
izmene. Nakon sto je tekst iinesen i spremljen na 
disketu, nema potrebe za prepisivanjem; iinosimo 
same promene i odmah ispisujemo gotov 
dokumeiu. 

Nema potrebo da saini pisete svojc programe. oni 
V'as cekajii gotovi bez obzira da Ii Vam je [xitrebna 
« L-rada teksta. kreiranje finansijskih modela, 
obraciin Jicnih dohodaka, vcKtcnje bilo kakvih 
•■:vidcnci|a. kontrola procesa i merenje Hi driige 
specilicrie tchnicke. inedicinske i ucedske 
aplikacije. 

N'abroimo samv) neke od programa koji su ovog 
rreniitka u prodaji; 

Pascal compiler sa podrskom SoftVel. 

Fcrtian r^ mnUpf. 

graficko prosramiranje. 

AppIcUrcd integrisani poslovni program koji 
omogucuje izmenu fxidataka izmedu modiita za 
obradii teksta, baze podatnka i tabelarnog 
kaikulatora. 

li|X)kraf' medicinska baza podataka. 

Xvicena" statisticka i graficka obrada datoteka 
''^reiranih Mipokrat-om. 

.Koka" program za lincarno optimiranje hranjenia 
piiica. 

..Termo" tehnicki proracun instalacija centralnog 
grejanja. 

Ne zaboravimev ni dodatke i prosirenja koja nain 
poinazu u radii i pobolisavajii osnovnu 
konfiguraeiju Apple He; 

Basic interpreter u permanentnoj memoriji. 
Prosirena 80 koionska karrica - 80 kolonski ispis i 
•^'-pn-sirenje radne memorije na 128 K. 

Sir]5ci scri|ska kartica - komimikacije sa drugim 
racunarima direktno ili preko modema, te veza sa 
pisacem. 

^ IEEE 48 i''f kartica - prikliiicenje memih 
instnmienata. 

Graficki tablet - dvodimcnzionalno grabeko 
unosenje podataka. ^ 

Dod.itne disk jedinice (143 K). 


RACUNALO KOJE MOZE RASTI S 
VASIM POTREBAMA 

Trebalo bi nam mnogo vise mesta no sto ga imamo 
ovdjc kad bismo zelcli opisati sve inogucnosti, 
programe i dodatnu oprcinu za Apple Me. koja se 
mtdi konsniku danas. a da ne spominjemo novo.sti 
koje svakim rianom stizu na trzistc ili pak domace 
programe koje imamo u pripremi za nase trzistc na 
hrvatskom ili srpskom jezikii. 

Og^oman izbor proizvoda znaci da Apple Me moze 
uciniti prakficki sve sto mozete pozeleti od jednog 
mikroracimala. 

Ako zclite saznati vise o proizvodima iz porodice 
Apple lie ili o Apple proizvodima opcenito pozovile 
nas telefonom Hi sc obratite pisineno. Kado cemo 
Vam dati sve potrebne informaeije o Apple 
racimalima i n)ihovo| prodaji ii 


SVET KO.MPJUTERA //67- - AVGUST 




Isporuka iz konsignai 


Ostalo >z 

proizvodfcg programa 
EPSON-a: 

P'eri-':'i ■.racunai’i 
Hy-?: PX^ PX-8 
Pers; lain 

•.■i '.itacjiar QX-ii' 

, '• EPSON =>C 

■ A -; _x-so 

PX-S'l = 


•XvT^NA 

SARAJEVO, Dure Da- 


Jednofetavf^ 

PDk ib 

od peife^toiecih fqrt 
rrodute u kopeytor 
SafOaoCnreieh 
posdc.i KTrazifiititt C 
image- mobova.- 


do super vtsqke 
-rezoiug^e 3gQ 

vt&e n^tfi^wgljr 
bilti kQ]i SD^raii; 
oosaoi •/*.- 


LQ-BOD 


Neomorni radnik koj^ neprestano izbacuie 
>/isoko_kvaliletno olkucane strane. Epson 
LO 800 re ledan od.narlakSih nacin^-tia se 
ostvari ettkasnost i pregledrrost o^ade 
leksla I drugih poslova Napravije'n talto da 
o£>ezbedu|e tacnost i veliku brz^inu. citkost. 
dobro dizainiran lelt^ quality ffjpd ie zaisia 
bez.pfemca u odnosu na-^ampace slicne 
vcene N|egov dtzain je lak'^e poyoi|ni|i od 
prethodnib LQ modeta - upoia le manji i 
lakSi za dve trecine ~ 

LO 800 obezbeduie ps vecu 
jadnosiavnost brzmu i raznovrsnost slova 
Pusti.te ova) novi ^spon Stampac,.d8 
.pfeuzmspesao \ udigiceJe^ltku fteiiku 
-:^isoko kvalitgino st^parije sa-A; - 
••vrif se na paplru Qilo app vrste ^ 

LOpOO 'fT/k‘’i veliku brzifnftlO ' 
pupik^lona moire da odi^pa ,-^W 

u 2 p^vca.brzinorp od 600 ... -■ 

karaktera u,4ekundi u kvalitetii.'’ * 

.slova iyO)..,rfo-)e brzina ko)a i 
^cifv..^se.i siC\jf>||i model! sa 
■..epKom slide. '^pored,. toga 
ipredqpst mu le i4a Stampa 
l^ar^kfer^ u saKundi. takq da 
rnczfite stnanjiti vreme 


Kvalitet koji se vidi na 
svakoj otkucanoj strani 


G«;i;ti^elni 1 ekskluzivni Zastupmk za JugosJaviju ' 

avtpt^hrta ? 

LJUBLJANA TOZDsZastopstva. Ce'nvska-175 51000 LtUtlana 
telefoni 1061) 552-^41 551-287 552*183 telex 31-639 


E JEDINiCE 
-N-Sr.A 


LlJllNA ^ 


OOUR FT EKTRONIK/i . |B 
® VLADIMIRA NAZ™ 

■ telefon: 042/41-912 telex: 23 




Ci2
Internet Archive Audio

Featured

Top

Images

Featured

Top

Software

Featured

Top

Texts

Featured

Top

Video

Featured

Top

Mobile Apps

Browser Extensions

Archive-It Subscription

Save Page Now

Full text of "Svet Kompjutera 1986 07"

See other formats
